Žiri za dodelu regionalne književne nagrade Jovan Popović objavio je uži izbor od 11 rukopisa zbirki poezije i kratke proze. Konkurs je raspisala izdavačka kuća Partizanska knjiga u znak sećanja na velikog kikindskog, jugoslovenskog i srpskog pisca.
Na konkursu su učestvovali autorke i autori iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Hrvatske.
Autorki/autoru nagrađenog rukopisa 18. novembra biće uručena plaketa i objavljena uređena knjiga u izdanju Partizanske knjige, uz potpisivanje standardnog izdavačkog ugovora.
Jovan Popović (1905–1952) bio je pesnik, prozni pisac, urednik, prevodilac, književni i pozorišni kritičar, učesnik u NOB-u od početka oružanog ustanka u Srbiji. Objavio je tri knjige poezije i tri knjige kratke proze. Sahranjen je u Aleji velikana na Novom groblju u Beogradu. Partizanska knjiga je prvi i ekskluzivni izdavač Popovićevih sabranih dela.
Konkurs za regionalnu književnu nagradu Jovan Popović podržalo je Ministarstvo kulture Republike Srbije.
Siniša Popeskov (na slici) na turniru u Sarajevu zauzeo je prvo mesto u odgovarajućoj težinskoj kategoriji i istovremeno proglašen za najboljeg mlađeg pionira. Prva je bila i džudoka Partizana Katarina Isakov, a treća mesta podelili su u svojim kategorijama Anja Mortvanski i Mateja Džakula dok su pete pozicije delili Nikola Bilić i Filip Srejin. Još je Mihajlo Popović nastupio na „Trofeju Beočina” u organizaciji tamošnjeg Cementa u pomenutom gradiću Sremu, podelivši peto mesto u konkurenciji starijih pionira, u kategoriji do 66kg.
Udario, kao glavni i odgovorni urednik, temelje nekadašnjoj „Komuni“, novinarski kadar mukotrpno podučavajući osnovama profesije, posebno insistirajući na pismenosti i lepom izražavanju na srpskom jeziku – bez tuđica. Nekadašnji đaci Gimnazije i Pedagoške škole pamte ga kao strogog i pravednog predavača, od kojeg je imalo šta da se nauči
Na ličnom planu delovao je andrićevski samotno, skoro u potpunosti zatvoren za javnost. A u radnom smislu bio je skroz drugačiji: za saradnju i komunikaciju uvek otvoren i neposredan, „rasipnički“ druge darujući nepreglednim znanjem iz književnosti i lingvistike. U isti mah do beskraja tvrdokoran u principima kojih se u razmišljanju i delanju strogo pridržavao.
Takav je u najkraćem, na osnovu šturih zvaničnih podataka i kazivanja onih koji su ga donekle, dakle ne u potpunosti, poznavali, bio Radoslav Jerinkić (1931 – 2016). Neosporno jedan od najvećih intelektualaca Kikinde u drugoj polovini prošlog veka i prvoj deceniji ovog milenijuma. Iza sebe je, i pored ogromnog spisateljskog potencijala, ostavio simboličan pisani trag – brošuru „Razvoj radničkog pokreta u Kikindi“ i to kao jedan od autora. Bez dovoljne spisateljske zaostavštine neumitno lagano pada u zaborav.
Ostao je Jerinkić, međutim, u sećanju preostalim revnosnim čitaocima nekadašnjeg lokalnog glasila „Komuna“, po njegovoj ideji osmišljenog i 1961. godine realizovanog. Nisu ga zaboravile ni kolege iz obrazovanja sa kojima je radio, niti đaci Gimnazije i Pedagoške škole, u kojima je predavao srpski jezik i književnost. Pominju ga, u najlepšem smislu, u lokalnim ustanovama kulture, posebno u gradskoj biblioteci, čiji je bio najredovniji gost i najrevnosniji čitalac.
Pisac i nekadašnji izdavač Pera Jančić s posebnim pijetetom besedi o Jerinkiću. Priseća se 1966. godine i mladalačkog izazova da se, kao maturant, okuša u novinarstvu. Čim je kročio u skučene prostorije „Komune“ u prizemlju Komitetove zgrade, suočio s ogromnim iskušenjem. Jerinkić ga je, kao glavni i odgovorni urednik, očinski dočekao, pa mu „diktatorski“ predočio pravila rada i ponašanja u redakciji.
– Jesam se u tom momentu zbunio, ali se nisam pokolebao – priča Jančić kako je uplovio u novinarske vode. – Jerinkić je bio izuzetno vredan i odgovoran. Bio je nepopustljiv, zahtevajući od novinara da, zavisno od teme i njenog značaja, revnosno poštuju odgovarajuću novinsku formu, kao i da se prikladno ponašaju na poslu i na javnom mestu. Tražio je da pišem najjednostavnije tekstove, ali mi je, takođe, veoma brzo odobrio sopstvenu rubriku, u kojoj sam pokušavao da budem duhovit. Zapamtio sam ga kao strogog, bolje reći veoma strogog, urednika. Insistirao je da tekstovi budu sažeti, zanatski urađeni, jasni. Mene je, u nekim momentima, čak bodrio i hvalio, ali je umeo i da me natera da određeni tekst, ako nije po njegovoj meri pet-šest puta prerađujem i prekucavam. Bilo mi je u tim trenucima mučno da ga slušam i postupam po njegovom nalogu. A kasnije, kada sam se ozbiljnije latio pera, shvatio sam da su te njegove grube lekcije o pismenosti i stilistici pisanja za mene bile – lekovite. Do neba mu hvala za to…
JEZIČKI FANATIK Radoslav Jerinkić
Većini stalnih novinara „Komune“ nije godio takav metod rada. Pojedinci su se bunili, opirali nametnutoj strogoći. Uzalud. Možda je, u tom smislu, trebalo da bude taktičniji i fleksibilniji. Jerinkić nije popuštao, najverovatnije strahujući od eventualnog kiksa i u takvim situacijama neminovne oštre zamerke vlasti, odnosno partije. Ne sme se zanemariti činjenica da je to vreme komunizma…
Jančić dodaje da je Jerinkić u novinarskoj karijeri najmanje stotinu osoba podučavao da, kako veli, „sastave prvu rečenicu, a da u njoj bude barem malo gramatike i pravopisa“. Svojevrsnu misionarsku ulogu opismenjavanja nastavio je i kada je digao ruke od profesionalnog novinarstva, prešavši, kao profesor srpskog jezika, u prosvetu. Nikoga od brojnih znanih i neznanih ovdašnjih ljubitelja pisanja uglavnom u pokušaju, koji su tražili pomoć i savet, nije odbio, maratonski im redigujući i lektorišući rukopise. I to bez naknade. Neka takva monografska ostvarenja u tolikoj meri je prerađivao i doterivao da je mogao i sam da ih potpiše. Za Jančića, ali i ostale naše sagovornike, Jerinkić je, sve u svemu, ličnost dostojna sećanja i poštovanja.
Književnica Marija Tanackov kaže da je poznavala profesora Jerinkića. Kolege su po struci. Oboje, u jednakoj meri, u Kikindi slove za iskrene ljubitelje pisane reči ponajviše lepe književnosti. Marija je veliki deo radnog veka provela u Biblioteci „Jovan Popović“. Napominje da je Jerinkić decenijama skoro svakodnevno svraćao u bibliotečke odaje.
-Sem obaveznog prelistavanja dnevne i periodične štampe, često je koristio knjige iz našeg naučnog fonda. Bio je, zbilja, intelektualac od ugleda. Ozbiljno je shvatao sopstvenu ulogu u razvoju društva sa zadatkom da, kako je govorio, kao intelektualac revnosno prati određene oblasti društvenog života, pre svega umetnost, jezik i obrazovanje. Posedovao je ogromno znanje iz društvenih nauka… Jerinkić je živeo asketski, kao Ivo Andrić u provincijskim razmerama. supruga ga je oslobodila svih kućnih obaveza. dane je provodio uronjen u čitanje, kojem je bio posvećen – do samouništenja.
Jerinkić je, inače, iz prve generacije studenata koji su, nakon Drugog svetskog rata, završili književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu. Kasnije je magistrirao. Iz prosvete je otišao u penziju. Jedno vreme, u prvim godinama prošle decenije, bio je, kao lektor, angažovan u lokalnim novinama. Novinar Milan Srdić pamti ga kao mirnu, staloženu, nenametljivu osobu, s gospodstvenim manirima.
Nije se Jerinkić dugo na tom privremenom volonterskom poslu zadržao. Ubrzo je odustao od bilo kakvog društvenog angažmana. Viđan je kasnije na prigodnim kulturnim manifestacijama u gradu, koje je sa suprugom redovno posećivao.
POMOGAO ANGELI
-Bio mi je Jerinkić profesor u ovdašnjoj gimnaziji. Jeste bio strog. Tražio je od đaka mnogo.Ta njegova strogoća za mene je u početku bila posebno opterećujuća, jer sam došla iz Osnovne škole „Feješ Klara“ u kojoj sam nastavu pohađala na mađarskom jeziku. Bila sam, međutim, istrajna, i pored svih poteškoća s kojima sam se suočila. A profesorov metod rada pomogao mi je da se brzo „prešaltujem“ na srpski jezik i u govornom smislu funkcionišem kao ostali učenici – napominje direktorka Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u našem gradu dr Angela Mesaroš Živkov, prof.
IŠAO OČEVIM STOPAMA
Radoslav je rođen u selu Kumane. Potiče iz novinarske porodice. Njegov otac Radivoj pisao je za list „Jugosloven“. Životna saputnica Zorica, koja je radni vek provela u gradskoj Poreskoj upravi, bila mu je velika uzdanica. Preminula je nedugo posle njega. Nemaju potomke.
Masovnim` skupovima širom Srbije u znak protivljenja blokadama i nasilju, ali i kao snažna podrška Srbima na Kosovu i Metohiji, koji trpe teror, pridružili su se i stanovnici Kikinde. Osim u gradu, skup podrške organizovan je i u Mokrinu.
Cilj je bio da se pokaže jedinstvo, da se jasno i glasno kaže da jasno kažu „ne“ nasilju i blokadama i da se pruži podršku našem narodu na Kosovu i Metohiji. Sugrađani, koji su prisustvovali skupu, poručili su da je važno da Srbija ostane stabilna i jedinstvena, bez podele i destruktivnog ponašanja, i da pokaže da podržava mir i svoje sunarodnike gde god da žive.
I ovoga puta sa svojim sugrađanima bio je Milenko Jovanov, šef poslaničke grupe Srpske napredne stranke u Skupštini Srbije.
Kikinđani su ovom prilikom raširili i transparent „Kikinda je uz srpski narod na Kosovu i Metohiji“.
Dijana Kranjak napominje da je za razvoj Srbije, a ne za blokiranje.
-Ovi skupovi pokazuju da naš predsednik Aleksandar Vučić ima ogromnu podršku u narodu. Moja želja je da ostanem u Srbiji, ali i da buduća pokolenja, koja tek dolaze, budu ponosna na svoju zemlju. Mladi treba da ostanu u Srbiji i da ovde stvaraju porodice. Pružamo i podršku srpskom narodu na Kosovu i Metohiji, bezrezervnu i snažnu, da se izbore sa svim izazovima koje pred njih stavljaju i da budu jaki – navela je Dijana Kranjak.
Dragoljub Ćirić iz Kikinde ističe da je dosta blokada.
-Dosta je javašluka. Ova zemlja nije na prodaju i ona je za dobrobit svih građana. Kategorično sam protiv blokada i nasilja. Imam 73 godine i ja sam nekada išao u školu, ali ovo nije bilo nikada. Kosovo i Metohija su Srbija, tako je bilo i tako će i biti. Podršku našem narodu treba svi da damo – zaključio je Ćirić.
Pace Berar došla je na skup jer želi da pokaže da se ne boji i da pristojna Srbija više ne ćuti.
-Važno je da pokažemo da postoje ljudi koji misle drugačije. Dosta je blokada. Hoćemo mir, slobodu, da deca idu redovno u škole, a studenti da pohađaju fakultete i stiču znanja. Želim da se reši situacija u kojoj smo, ali uz poštovanje različitosti – precizirala je Pace Berar.
Skup u Mokrinu održan je ispred Varoške kuće. Uz trobojke i transparente Ne damo Srbiju, Hoću moj život nazad, Bori se protiv blokada, građani su izrazili nezadovoljstvo povodom blokada i poručili da žele da se vrate normalnom životu. Takođe, poslali su poruku podrške Srbima na Kosmetu.
Današnja okupljanja su održana u više od 200 mesta širom zemlje i ovo je najveće okupljenje do sada.
Dostojanstvenim skupovima građana poslata je poruka jedinstva, solidarnosti i otpora pokušajima pritisaka i podela.
Karatisti Feniksa na Prvenstvu Vojvodine za mlađe uzraste, u Novom Bečeju, osvojili su četiri medalje. Kadetkinja Una Terzin u borbama, kategoriji do 54kg, bila je prva, junior Petar Stupar (do 67kg) drugi, a kadetkinja Milana Terzin (do 54kg) treća dok je još u katama zlato uzela kadetkinja Mia Vašalić.
Kuglašice Kike 0230 zabeležile su i petu pobedu u takmičenju Superlige. U petom kolu u Novom Sadu savladale su 6:2 (3.067:3.021) domaću Bačku. Kikinđanke će šestoj rundi opet u Novi Sad, tada će se u derbiju sastati s Alimentom, ali pre toga, već od utorka očekuje ih drugi vezani nastup u Eurokupu. Ove godine Kika će u hrvatski grad Osijek s ambicijom da ponovi prošlogodišnji uspeh iz Slovenije, kada su, plasiravši se među četiri najbolje ekipe pomenutog nadmetnja, izborile nastup i u Ligi šampiona. KIKA 0230: Šibul 525, Čorba 549, Bunghart 453, Kresoja 478, Frenc 541, Komanov 521. D. P.
Kikinda – Gledalaca: 150. Sudija: Nemanja Despotović (Ogar). Žuti karton: Zečević (OFK Kikinda). OFK KIKINDA: O. Kovačević, Zečević, Čutović, N. Kovačević (Stojanov), Nikolić, Lekaj, Otoran (Budai), Šašić, Živanov, Stojanović (Putnik), Stanimirov. SLOGA: Damjanović, Erdelj, Tomanović, Milošević, Varga, Vukas, Gojković (Matijević), Žiža, Prekajac, Svilar (Bačić), Manojlović. Kovačević je bio odličnoj šansi, ali se nije snašao, a bio je to ujedno i jedini detalj vredan pažnje u prvom poluvremenu. U nastavku igralo se nešto sadržajnije, a Čonopljani su krenuli za nijansu odlučnije. Međutim, ubrzo je OFK Kikinda prebacila težište igre bliže golu gostiju, ali i dalje zrelih prilika nije bilo. Tek bliže kraju, nekoliko situacija pred mrežom Sloge zamirisalo je na eventualni pogodak, a u nadoknadi Kikinđani su mogli i do tri boda, međutim Stanimirov je iz kaznenog prostora, u dobroj situaciji, slabo tukao pa su gosti zadovoljniji napustili teren, ostavši neporaženi na severu Banata odnosno ispunivši cilj koji su imali pre ovog susreta. D. P.
“Građani protiv blokada” održaće danas sa početkom u 17 časova velike skupove podrške srpskom narodu na Kosovu i Metohiji, na preko 200 lokacija širom Srbije.
Okupljanja će biti održana u Kikindi ispred Gradske kuće i u Mokrinu, na Trgu, ispred Varoške kuće.
Nekada je žetva bila pravi praznik rada i zajedništva, dani kada su se ljudi okupljali u polju od ranog jutra, dok se sunce tek pomaljalo nad zlatnim klasjem. Srpovi su zveckali u ritmu, a miris svežeg žita mešao sa toplinom letnjeg dana. Žeteoci su se nadmetali u brzini i veštini, a svaku pauzu krasili su smeh i pesma.
Snopovi su se pažljivo vezivali i slagali u plastove, koji su na kraju dana ukrašavali njivu kao nemi svedoci truda. Sve se radilo rukama, ali i srcem — jer je svaki klas značio život, hranu i plod ljudskog znoja.
Žetelačke svečanosti u Sajanu skoro tri decenije oživljavaju stare običaje i pokazuju da tradicija nije nešto što pripada prošlosti, već živa nit koja nas spaja i vraća vrednostima.
Produkcija Kikindskog portala zahvaljujući podršci Ministarstva informisanja i telekomunikacija donosi vam reportažu o Žetelačkim svečanostima.
D. P. 
Kovačević je bio odličnoj šansi, ali se nije snašao, a bio je to ujedno i jedini detalj vredan pažnje u prvom poluvremenu. U nastavku igralo se nešto sadržajnije, a Čonopljani su krenuli za nijansu odlučnije. Međutim, ubrzo je OFK Kikinda prebacila težište igre bliže golu gostiju, ali i dalje zrelih prilika nije bilo. Tek bliže kraju, nekoliko situacija pred mrežom Sloge zamirisalo je na eventualni pogodak, a u nadoknadi Kikinđani su mogli i do tri boda, međutim Stanimirov je iz kaznenog prostora, u dobroj situaciji, slabo tukao pa su gosti zadovoljniji napustili teren, ostavši neporaženi na severu Banata odnosno ispunivši cilj koji su imali pre ovog susreta.
