May 25, 2026

Year: 2025

vakcinacija-grip

Dr Ivana Pantić o vakcinaciji dece: Nekada smo se plašili bolesti, danas se plašimo zaštite

Tijana Despotovski November 29, 2025

Vakcinacija je jedno od najvećih dostignuća savremene medicine i temelj zaštite javnog zdravlja. Ipak uprkos decenijama dokazanih koristi i iskorenjenim bolestima, poverenje u vakcine u poslednjim godinama je narušeno. O razlozima zbog kojih roditelji u Srbiji ponekad oklevaju da vakcinišu dete, razgovarali smo sa dr Ivanom Pantić, specijalistkinjom pedijatrije u Domu zdravlja Čoka.

-Većina roditelja u Srbiji i dalje savesno vakciniše svoju decu, ali poverenje u vakcine jeste oslabilo. To se naročito primećuje kod mladih roditelja koji informacije najčešće traže na internetu – kaže dr Pantić.

Roditelji u većim sredinama, češće su izloženi kontradiktornim informacijama sa interneta, dok u manjim mestima obično postoji prisniji odnos sa lekarom, što doprinosi poverenju.

– ANOVA analizom utvrđeno je da su razlike između grupa statistički značajne (p=0,022): roditelji koji se o vakcinama pretežno informišu preko interneta manje su zadovoljni objašnjenjima koja dobijaju od lekara od onih koji informacije dobijaju direktno u Domu zdravlja. To jasno govori da lekar mora da ostane prvi i glavni izvor informacija, a ne društvene mreže i neprovereni sajtovi – objašnjava dr Pantić.

Na pitanje odakle uopšte potiče sumnja u vakcine, dr Pantić ističe da problem ne nastaje samo iz neinformisanosti, već iz načina na koji se danas šire informacije.

-Društvene mreže imaju ogroman uticaj. Neproverene tvrdnje šire se mnogo brže na internetu od proverenih naučnih činjenica. Antivakserski pokreti koriste strah i neizvesnost, a mediji ponekad, nesvesno, dodatno doprinose širenju panike bombastičnim naslovima – tvrdi dr Pantić.

U svom istraživanju sprovedenom na teritoriji opštine Čoka, primetila je da su roditelji najmlađe dece pokazivali najviši stepen konspirativnih uverenja, naročito kada je reč o MMR vakcini.

-Roditelji najmlađe dece češće imaju negativniji odnos prema vakcinaciji. Oni su manje zadovoljni informacijama koje dobijaju od lekara, nesigurniji su u svoje znanje o vakcinama i skloniji uverenju da vakcine kriju neku „skrivenu opasnost“. Te razlike nisu slučajne, već su statistički značajne – nezadovoljstvo informacijama (p=0,011), nesigurnost u znanje (p=0,014) i uverenje u skrivenu opasnost vakcina (p=0,002).

Kao važan nalaz izdvojila se i povezanost materijalnog statusa porodice i uverenja o vakcinama. Analiza je pokazala da roditelji sa nižim prihodima značajno češće izražavaju konspirativne stavove, posebno kada je reč o tvrdnjama da se „prikriva štetnost vakcina“, a ta razlika je statistički potvrđena (p=0,025). Upravo zbog toga, ističe dr Pantić, porodice slabijeg materijalnog stanja treba da budu u fokusu ciljane edukacije, kako bi dobile jasne, proverene i razumljive informacije.

Kad je reč o vrstama, najčešće se odlaže MMR vakcina, koja štiti od malih boginja, zaušaka i rubele.

-Razlog su dezinformacije o navodnoj povezanosti  MMR vakcine sa autizmom, što je naučno potpuno opovrgnuto. Reakcije na vakcinu koje se javljaju kod dece su uglavnom blage i prolazne, za razliku od komplikacija samih bolesti koje mogu biti ozbiljnije – kaže naša sagovornica.

Najčešće zablude koje pedijatri čuju odnose se upravo na navodnu povezanost vakcina i autizma, ali i na strah da ova vrsta zaštite „slabi imuni sistem“ ili uverenje da poneke bolesti više nisu opasne.

-Sve tvrdnje su naučno opovrgnute. Vakcine ne slabe, već jačaju imunitet. Bolesti protiv kojih se vakcinišemo sada su retke upravo zahvaljujući imunizaciji – naglašava dr Pantić.

Kada roditelji izraze strah od nuspojava, naša sagovornica trudi se da razgovor bude iskren i otvoren.

-Objasnim im da su ozbiljne nuspojave izuzetno retke i da su koristi neuporedivo veće. Ponekad im ispričam primer iz prakse jer poverenje se ne gradi samo kroz propisivanje, već kroz razumevanje – ističe dr Pantić.

U Srbiji je vakcinacija zakonski obavezna, što dr Pantić smatra opravdanom merom.

-Iako se na prvi pogled može činiti da to ograničava slobodu izbora, u ovom slučaju odbijanje vakcine ne ugrožava samo pojedinca, već i zajednicu. Zbog toga je zakonska regulativa neophodna. Dugoročno, međutim, cilj ne treba da bude prinuda, već razvoj svesti: da roditelji shvate da je vakcinacija čin brige i solidarnosti. Nekada su ljudi strahovali od bolesti, a danas, paradoksalno, od zaštite. Uloga lekara je da most poverenja ponovo izgradi – razgovorom, razumevanjem i činjenicama – objašnjava naša sagovornica.

 

advent-rselo-(2)

Počinje advent koji simbolizuje vreme nade, mira i okupljanja

Aleksandra Djuran November 29, 2025

U Ruskom Selu, u udruženju „Torontal” i ove godine organizovaće se paljenje adventskih sveća. Prva se pali u sutra, 30. novembra  u 17 sati i svaka naredna paliće se u isto vreme. Prva sveća je i sveća nade.

-Druge sveća biće upaljena 6. decembra, treća 13, a četvrtu sveću upalićemo 20. decembra – od Šandora Talpaija, predsednika „Torontala“. – Pre paljenja svake sveće biće organizovan prigodan kulturni program, a nakon što se sveća upali gosti će biti u prilici da se počaste kolačima, kafom, kuvanim vinom i rakijom.

Druga sveća simboliše mir koji dolazi sa Hristom i u ovoj nedelji vernici se mole za mir u srcima, porodicama i svetu. Treća sveća je sveća radosti i često je ružičaste boje, dok je četvrta  sveća – sveća ljubavi i ona podseća Božju ljubav.

 

 

Adventsku svečanost pratiće i prigodan program koji pripremaju predškolci i đaci.

-Prve nedelje program, koji prati našu tradiciju, pripremiće srednjoškolci, druge nedelje predstaviće se učenici od prvog do četvrtog razreda osnovne škole, treće od petog do osmog, dok je poslednja nedelja rezervisana za predškolce. Svako paljenje sveća pratiće hor udruženja građana „Ruzmarin“ iz Ruskog Sela. Od 13. decembra, kada se pali treća sveća, biće priređen je božićni vašar i tradicionalno „Medeno selo“. Na vašaru će se prodavati  novogodišnji ukrasi, ikebane i drugi prigodni pokloni. Izlagaće i učenici, a sredstva koja se prikupe utrošiće se na proslavu maturske večeri. Poslednje nedelje biće podeljeni paketići najmlađima – napomenuo je naš sagovornik.

Jedan od najprepoznatljivijih simbola Adventa jeste i adventski venac. U obliku je kruga, što označava večnost i Božju ljubav koja nema početka ni kraja. Zelenilo, često od borovih grančica, simboliše nadu i život, dok svetlo svijeća podseća svetlo sveta.

A.Đ.

 

 

iiu

Nemačka pod opsadom: Ceo grad blokiran zbog juriša „NVO“ i ekstremne levice

Jelena Trifunović November 28, 2025

U hali “Hessenhallen” trebalo bi da se okupi oko 2.000 delegata nove omladinske organizacije „Generacija Nemačka“( podmladak opozicione partije AfD ) , dok se istovremeno očekuje i do 50.000 protivdemonstranata ekstremnih levičara i pripadnika NVO sektora iz cele Nemačke uz jednu od najvećih policijskih akcija u istoriji pokrajine.

Gradonačelnik Frank-Tilo Becher (SPD) najavio je zatvaranje glavnih ulica i mostova, preusmeravanje saobraćaja i suspenziju obavezne nastave u školama u centru grada u petak. Roditelji mogu da odluče da li će decu slati u školu, a javni prevoz će u zapadnom delu grada delimično stati.

Protiv nove omladine AfD-a najavljeno je oko 30 skupova od sindikata DGB i ver.di, preko ekstremne levice i Jusosa, do mreža sektaških organizacija, ekoloških inicijativa i grupa poput „Baka protiv desnice“. U okviru saveza „Widersetzen“ pojedini akteri otvoreno govore o blokadama prilaza hali, čime se prelazi granica između legitimnog protesta i pokušaja sprečavanja zakonom prijavljenog skupa.

Hesenski ministar unutrašnjih poslova Roman Posek (CDU) javno je upozorio organizatore da nemaju „preko-zakonsko pravo“ da nasiljem ili blokadama onemoguće političkom protivniku da održi skup, naglašavajući da pravo na protest ne sme da postane instrument za faktičko ukidanje tuđe slobode okupljanja.

Pogled redakcije portala Srpski Ugao

Slika Gisena pokazuje i mračnu stranu današnjih „progresivnih“ pokreta, deo NVO sektora, zelenih inicijativa i samoproklamovanih antifašista nastupa sve radikalnije, sa sve manje tolerancije prema drugačijem mišljenju. Pod parolom „odbrane demokratije“ preuzimaju ulogu uličneih inkvizitora, koristeći pritisak, javno linčovanje i blokade kao sredstvo borbe protiv političkih protivnika. Po obrascima delovanja – gušenje rasprave, demonizacija neistomišljenika i zahtev da se određene ideje jednostavno izbrišu iz javnog prostora, ovi pokreti sve više liče na ono protiv čega se formalno bore. Paradoks današnjice je da se takozvana „antifašistička“ scena svojim metodama opasno približava upravo totalitarnim matricama prošlog veka.

Piše: Nina Stojanović

Izvor: Srpski ugao

student-849822-1280

Nastavljena isplata sredstava studentima za troškove plaćene školarine

Jelena Trifunović November 28, 2025

Ministarstvo prosvete nastavilo je danas, na osnovu podataka koje je dobilo od visokoškolskih ustanova, isplatu sredstava samofinansirajućim studentima za pokriće 50 odsto troškova ukupnog iznosa plaćene školarine u školskoj 2024/2025. godini.

Isplata je danas izvršena za 3.858 studenata, a uplaćeno je ukupno 198.106.057,50 dinara, saopštilo je Ministarstvo prosvete.

Ovo je peta po redu isplata, a za ove namene Ministarstvo prosvete je opredelilo ukupno 6 milijardi dinara, pri čemu je do sada, sa današnjom isplatom, isplaćeno ukupno 2.070.117.463 dinara za više od 45.800 samofinansirajućih studenata.

Zaključno sa 20. novembrom ukupno je 111 visokoškolskih ustanova dostavilo neophodne podatke za isplatu 50 odsto plaćene školarine.

Ministarstvo prosvete i Banka Poštanska štedionica nastaviće na nedeljnom nivou isplate sredstava studentima za pokriće 50 odsto troškova ukupnog iznosa plaćene školarine u školskoj 2024/2025. godini.

Sledećeg petka, 5. decembra 2025. godine biće isplaćena sredstva za samofinansirajuće studente za koje su do juče visokoškolske ustanove dostavile podatke.

Ministarstvo prosvete podseća studente da, ukoliko ispunjavaju uslove za povraćaj sredstava za školarine, obavezno otvore studentsku karticu ukoliko već nisu, jer se isključivo putem nje vrši isplata sredstava.

Prijave za studentsku karticu vrše se putem portala Uprave za trezor, na adresi https://zsk.trezor.gov.rs, a sredstva se isplaćuju studentima na osnovu podataka koje Ministarstvu dostavljaju visokoškolske ustanove.

nagrade-grada

Konkurs za dodelu Nagrade grada i gradskih priznanja otvoren do 19. decembra

Jelena Trifunović November 28, 2025

Komisija za dodelu Nagrade grada Kikinde i gradskih priznanja raspisuje javni poziv za podnošenje predloga za dodelu Nagrade grada Kikinde i gradskih priznanja.

Nagrada grada Kikinde, kao najviše priznanje, dodeljuje se fizičkom licu za dugogodišnji rad, lično zalaganje i izuzetne rezultate u svim oblastima stvaralaštva, čime je dat trajan doprinos razvoju grada Kikinde. Gradska priznanja dodeljuju se fizičkim ili pravnim licima sa prebivalištem tj. sedištem na teritoriji grada Kikinde, za značajna ostvarenja u
oblasti kulture, obrazovanja, zdravstva, privrede i preduzetništva, sporta, humanosti i dobrotvornog rada.

Predloge za dodelu i nagrada i priznanja grada Kikinde mogu podneti preduzeća, ustanove, druge organizacije, organi i asocijacije, grupe građana i pojedinci sa teritorije grada Kikinde.

Predlog se dostavlja pisano i ima podatke o kandidatu i ishodima njegovog rada, obrazloženje, naznaku oblasti za koju se kandidat predlaže i eventualne dokaze koji potvrđuju navode obrazloženja.
Predlozi se dostavljaju do 19. decembra 2025. godine, na adresu:
GRAD KIKINDA
GRADSKA UPRAVA – PISARNICA, Trg srpskih dobrovoljaca 12, 23300 Kikinda, sa naznakom: ZA NAGRADU GRADA KIKINDE.

sovembar-petak

Sovembar 2025: Znanje, kreativnost i „sova patrola“ obeležili završnicu manifestacije

Tijana Despotovski November 28, 2025

Završni deo Sovembra doneo je takmičarski duh, osmehe, ali i još jednu potvrdu da kikindska deca znaju više o svojim pernatim komšijama nego mnogi odrasli. Kraj manifestacije bio je ispunjen uzbuđenjem — od kviza znanja, preko izbora najlepšeg štanda i maskote, do tradicionalne „sova patrole“ koja je i ove godine okupila mlade čuvare prirode.

U finale kviza „Svet sova ušara“ ušle su četiri ekipe, ali su najviše znanja pokazali učenici šestog razreda OŠ „Žarko Zrenjanin“: Milan Vukašinović, Sanja Davidović i Lea Fodor. Pripreme su trajale dve nedelje, a trud im se — kako kažu — itekako isplatio.

–Bilo je zahtevno proći kroz toliko materijala, ali smo se potrudili da sve naučimo – rekla je Sanja.

–Svakog drugog dana ostajali smo na osmom času. Ali sve se isplatilo – dodala je Lea, navodeći da se posebno zahvaljuju nastavnici biologije Danijeli Trtić, koja im je pružila ogromnu podršku tokom priprema.

–Ovo nam je prvi put da učestvujemo, ali ćemo se prijaviti i sledeće godine. Osećaj je fantastičan – poručili su pobednici.

 

Žiri je ove godine imao težak zadatak da izabere najlepši štand i maskotu u sali „Partizana“ — svaka škola prikazala je puno maštovitih radova, kreativnih ideja i živopisnih detalja. Ipak, nagradu za najbolji štand ponela je OŠ „Ivo Lola Ribar“ iz Novih Kozarca, dok je titulu najlepše maskote sove odnela OŠ „Vasa Stajić“ iz Mokrina.

Učenici iz OŠ „Vasa Stajić“ iz Mokrina i OŠ „Feješ Klara“ iz Kikinde udružili su snage u tradicionalnoj „sova patroli“. I pored kiše i hladnog vremena, u zajedničkom brojanju izbrojali su 150 sova u centru grada.

Ornitolog Milan Ružić ističe da je stvarni broj i veći:

–Prošlog vikenda izbrojao sam preko 200 sova. Kiša ih je danas raspršila sa centra ka periferiji trga, a mi smo zbog vremenskih uslova morali da požurimo i nismo ulazili u dvorišta. Broj sigurno nije manji od 200 – objašnjava Ružić.

On dodaje da klimatske promene utiču na raspored jata:

–Sove se više ne okupljaju u ogromnom broju na nekoliko stabala, već su raspoređene na oko četrdeset stabala u manjim grupama. Ipak, broj je stabilan iz godine u godinu, što je izuzetno važno.

sednica-realizacija-budzet-(6)

Solidna realizacija budžeta u prvih devet meseci: U gradsku kasu slilo se 2,7 milijardi dinara

Aleksandra Djuran November 28, 2025

Na sednici, većinom glasova odbornika, usvojena je odluka o konsolidovanom izveštaju o izvršenju odluke o budžetu od januara do septembra. Ukupna planirana sredstva u 2025. godini su četiri milijarde i 112 hiljada dinara, a za prvih devet meseci realizovano je dve milijarde 773 hiljade dinara odnosno 67 procenata, što je više u odnosu na isti period 2024. Rashodi su iznosili dve milijarde 679 miliona dinara što čini 65 odsto, istakla je pomoćnica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski.

 

 

-Realizacija budžeta je solidna i procenat od 67 odsto i veći je kod najvažnijih stavki u budžetu. Rudna renta naplaćena je u iznosu od 272 miliona, a  prošle godine u istom periodu bila je za devet miliona dinara viša. Investicije su ostvarene u iznosu od preko 317 miliona. Završeni su radovi u slivu Moravske, rekonstrukcija ulice Mihajlo Pupin, krov vrtića „Medenjak“ u Sajanu, dečije igralište preko puta KSC „Jezero“. Uplaćene su i privremene situacije za mini postrojenja za prečišćavanje vode po selima sa preko 20 miliona, završena je sanacija svlačionica u KSC „Jezero“, nastavljeni su radovi u Opštoj bolnici – rekla je Jakšić Kiurski.

 

Tekuća godina drugačija je u odnosu na sve prethodne, precizirao je prvi čovek grada:

– Bez obzira na sve loše uslove nismo dozvolili da bilo šta u gradu stane, iako je bilo pokušaja da nas uspore. Još jednom pozivam na odgovornost sve one koji su pokušali da nas uspore jer ništa dobro nije proizašlo iz toga.

Podsećajući na ono što je urađeno u 2025. godini gradonačelnik Mladen Bogdan  dodao je da očekuje da se očekuje završetak investicije na izgradnji mini postrojenja za prečišćavanje vode na selima, da je u toku sveobuhvatna rekonstrukcija Gimnazije „Dušan Vasiljev“, a isti posao, po okončanju javne nabavke, očekuje se i u školi „Feješ Klara“. Među ulaganjima u obrazovanje istaknuta je rekonstrukcija fasade škole „Vuk Karadžić“, uređenje krova SSŠ „Miloš Crnjanski“, zvučnu izolaciju u OMŠ „Slobodan Malbaški“, kao i sredstva za Tehničku i školu „Sveti Sava“.

 

-Izgradnja fekalne kanalizacije na Strelištu finansira se sa oko 300 miliona dinara. Radovi su započeti tokom leta i trenutno su u zastoju jer je u toku otklanjanje problema koje stvaraju podzemne vode na ovom terenu. U narednom periodu oni će biti nastavljeni, a mi smo svakodnevno u kontaktu sa nadležnim Ministarstvom  – pojasnio je Bogdan i napomenuo da od ove jeseni, zahvaljujući ulaganjima, nema liste čekanja za upis u vrtiće.

Navodeći ulaganja istaknuta je kompletna rekonstrukcija Kulturnog centra i radovi na fasadi ovog objekta, pošumljavanje u gradu i selima, primarna selekcija otpada i dobijanje novih kanti u domaćinstvima, ulaganja u komunalnu infrastrukturu, poljoprivredu, sela, socijalnu zaštitu, zdravstvo, ekologiju.

 

Odbornici opozicije izneli su primedbe na, kako su rekli, iznetu tvrdnju gradonačelnika da zbog blokada nije bilo više priliva u budžet.

-Oni koji su od svih građana uzeli 260 miliona dinara za nepostojeći put od Iđoša do Ade govore nam kako treba da radimo. Da nismo ulazili u sve pravne postupke oko spornog puta rekli bi da nismo  hteli da iskoristimo sva zakonska sredstva. Zapitajte se da li su svi vaši postupci, blokade, pištanje i šištanje, doprineli boljem životu bilo kog građanina Kikinde – odgovorio im je Mladen Bogdan.

A.Đ.

IMG-20251128-101501

Sovembar 2025: Kreativnost đaka u fokusu poslednjeg dana manifestacije

Tijana Despotovski November 28, 2025

Poslednji, centralni dan Sovembra i ove godine okupio je veliki broj učenika iz kikindskih škola i okolnih sela, koji su svojim raznovrsnim rukotvorinama, crtežima, maketama i gastronomskim delima uneli vedrinu i stvaralačku energiju u centar grada. Štandovi su bili prepuni maštovitih radova, a atmosfera vesela, razigrana i ispunjena ponosom — kako učenika, tako i nastavnika koji su ih vredno pripremali.

Među najzapaženijim radovima bili su crteži i skulpture sova od gline koje su izradili učenici OŠ „Žarko Zrenjanin“. Jovana Vujanić, učenica petog razreda, jedan je od umetnika koji su učestvovali u izradi, uz podršku nastavnice Ane Dokić.

– Ovo mi je prvi put da predstavljam školu na ovaj način. Radili smo skoro od početka školske godine, a najviše smo uživali u kreiranju crteža. Sigurno ću učestvovati i sledeće godine – rekla je Jovana.

Milica Vojinović, učenica osmog razreda OŠ „Đura Jakšić“ istakla je da je njihov tim pripremao radove više od mesec dana, a ove godine posebno su se potrudili da uvedu novitet.

– Pored čestitki i crteža, ove godine imamo i maketu sove, koju su pravile nastavnice Dobrislava Ružić i Slavica Vucalo. Stvarno smo se potrudili da sve izgleda lepo – izjavila je Milica, dodajući da voli da predstavlja školu na “Sovembru” i da je to već postala lepa tradicija.

Posebnu pažnju privukao je štand učenika kuvarskog smera iz Ekonomsko-trgovačke škole. Miris medenjaka i kolača širio se salom „Partizana“, a svaki kolač nosio je motiv sove — od dekorisanih mafina do čuvenih „sovinih očiju“.

– Pripremili smo veliki medenjak u obliku sove, ove godine duplo veći i još lepši. Tu su i mali medenjaci, mafini i „sovine oči“. Sve smo pripremali dva dana – objasnila je Tamara Bogosav, učenica treće godine ETŠ.

Nije nedostajalo ni degustacije — posetioci su se rado zaustavljali da probaju slatkiše i pohvale đake.

Štandove je posetio i ornitolog Milan Ružić i istakao značaj „Sovembra” kao edukativne manifestacije koja deci pruža jedinstveno iskustvo.

–Važno je da deca nauče na greškama prethodnih generacija. U Kikindi dobijaju program obrazovanja kakav praktično ne postoji u drugim delovima Evrope. Kikinđani na jedinstven način brinu o svojim pernatim komšijama – pohvalio je Ružić.

On je naglasio i da je Kikinda zbog svog fenomena sova prepoznata u celom svetu — velikim delom zbog BBC-jevog serijala koji je grad predstavio kao jedno od najvažnijih urbanih staništa divljih životinja.

–Koliko dobro predstavimo sove svetu, toliko će više gostiju dolaziti u Kikindu. To je ulaganje koje ostaje gradu – dodao je.

Direktorka Turističke organizacije Kikinde Jasmina Orašanin ukazala je na specifičnost kikindskog fenomena i njegov turistički značaj.

– Neobično je da se sove skupljaju u takvom broju u urbanom centru. Manifestacija „Sovembar“ je ekološka i edukativna, a cilj nam je da od najranijeg uzrasta učimo decu zašto su sove važne i kako da brinemo o njima – izjavila je Orašanin.

Direktorka je istakla i da „Sovembar“ sve više privlači turiste, ali i goste iz regiona — ove godine i iz Gradiške, grada koji je takođe poznat po okupljanju sova u BiH.

– Ekskurzije već dolaze da gledaju sove. Tokom novembra i zime imamo kontinuiran priliv gostiju – dodala je Orašanin.

bojan-vece-(2)

Bojan Mikalački imenovan za člana Gradskog veća zaduženog za sela, odlučeno na sednici Skupštine grada

Aleksandra Djuran November 28, 2025

Na 13. sednici Skupštine grada, na predlog gradonačelnika Mladena Bogdana za novog člana Gradskog veća izabran je Bojan Mikalački iz Bašaida, diplomirani inženjer menadžmenta. Dosadašnji član veća Aleksandar Aćimov podneo je ostavku na ovu funkciju, a na njegovo mesto većinom glasova imenovan je Mikalački koji je u proteklih osam godina bio predsednik Mesne zajednice, a potom i Saveta MZ Bašaid. Bio je zaposlen i u Kompaniji „NIS“, a trenutno radi u Javnom preduzeću „Kikinda“.

-Predlažem da Bojan Mikalački bude član Gradskog veća zadužen za sela – obrazložio je gradonačelnik Bogdan. – U proteklom periodu pokazao je da se bori za svoje selo. Bašaid potpuno drugačije izgleda od kada je on na čelu ove Mesne zajednice. Puno toga je urađeno zahvaljujući njegovoj upornosti i želji da se reše najveći problemi na koje su meštani ukazivali. Prepoznat je i po tome što svakodnevno razgovara sa svojim meštanima i, osluškujući njihove potrebe, planira investicije, kulturna i sportska dešavanja i društvene događaje u selu. Siguran sam da će njegovo znanje i iskustvo doprineti i svim ostalim mesnim zajednicama.

U izjavi za naš portal novoimenovani član Gradskog veća je rekao:

-Zahvalio bih se na ukazanom poverenju. Drago mi je što je moj dosadašnji trud i rad koji sam posvetio svom selu prepoznat. Trudiću se i raditi za sva sela, kao što sam do sada radio u Bašaidu.

Odbornik opozicije Nebojša Cukić iako je pohvalio i istakao da je zadovoljan izborom Bojana Mikalačkog, prilikom glasanja bio je uzdržan, jer, kako je naveo kao opozicija treba uvek da glasa protiv.

Gradonačelnik Bogdan odgovorio mu je da nije moranje da odbornici opozicije glasaju protiv svih odluka, nego da treba da podrže odluke za koje smatraju da su dobre.

 

 

grafit-basaid-1

Vandalski čin: Grafiti mržnje u Bašaidu

Jelena Trifunović November 28, 2025

Na tek okrečenim trafostanicama u Bašaidu, ali i na obližnjem sanitarnom objektu, osvanuli su uvredljivi grafiti.

Meštani sa kojima smo razgovarali kao i predsednik Saveta MZ Bašaid Bojan Mikalački oštro osuđuju ovakav vandalski čin i ruženje javnog prostora.

-Umesto uvredljivih poruka na zidovima potrebne su nam reči poštovanja i brige jednih za druge. Ne dozvolimo da naše selo bude ogledalo govora mržnje- saopštili su iz MZ Bašaid.

I ovaj vandalski čin pokazuje da se suština blokaderskog delovanja, bez programa i konkretne politike, zapravo svodi na uništavanje i širenje mržnje.