Petodnevni program „Nedelje žena“, u organizaciji Kulturnog centra, završen je večeras nastupom Aleksandre Padrov u sali Gradskog udruženja penzionera. Ova izuzetna vokalna solistkinja iz Sremske Mitrovice, profesorka pevanja i solistkinja Radio-televizije Beograd i Radio-televizije Vojvodina, priredila je koncert pod nazivom „Počnimo ljubav ispočetka“.
– Moja misija su pesma i lepota, jer u moru svakodnevnih dešavanja ljudi žude za lepim zvukom. Ovi koncerti su prilika da se neguju i očuvaju najlepše pesme – šlageri, zabavne, stare narodne i gradske pesme. Veoma mi je prijatno kod vas, u Kikindi se osećam kao kod kuće – istakla je Aleksandra Padrov.
Aleksandra je nastupila uz pratnju svojih kolega muzičara, Dušana Radojičića i Zorana Kovačevića iz Radio Beograda, pruživši publici veče puno emocija i lepih melodija.
Tanja Nožica, pomoćnik direktora za programske sadržaje, podsetila je da se programi u okviru „Nedelje žena“ održavaju već šest godina.
– Aleksandru Padrov publika dobro poznaje, ovo joj je peti nastup u Kikindi i uvek se traži mesto više. Iako prethodnih dana nije bilo velikog odziva publike, zadovoljni smo kako je sve proteklo – rekla je Nožica.
Iako su programi namenjeni široj publici završeni, umetnički duh manifestacije nastavlja da živi. Već sutra, u Kulturnom centru, biće održana ženska likovna kolonija na kojoj će dvadesetak slikarki iz čitave Vojvodine imati priliku da kroz svoja dela odaju počast ženi i njenoj ulozi u društvu.
„Nedelja žena“ potvrdila je još jednom značaj kulturnih dešavanja koja afirmišu umetnost, tradiciju i značaj žena u svim sferama života.
S. V. O.
Oni koji traže poklon za Dan žena na pravom su mestu – na tezgama se mogu pronaći prelepo cveće, ukrasni predmeti i ručno izrađen nakit. A za one koji već razmišljaju o predstojećem Uskrsu, tu su uskršnji zečići i dekorativni predmeti.
Posebnu pažnju privlači štand Sonje Koman, čija radnja „Mama i heklica“ donosi pravu bajkovitu atmosferu. Sonja hekla igračke za decu i ukrasne priveske, a ovaj zanat se, u njenoj porodici, prenosi iz generacije u generaciju.
Na njenom štandu cene kreću od 150 dinara. U ponudi su sovice, zeke, mede, slonići, žabice, konjići, a najvrednija je heklana lutka sa garderobom. Za Dan žena, Sonja je pripremila i posebne ručno heklane lale i ruže, i priveske sa srcem.
Martovski bazar je više od trgovine – on je mesto susreta, tradicije i inspiracije. Uz bogatu ponudu, toplu atmosferu i kreativnost izlagača, posetioci mogu pronaći idealan poklon ili jednostavno uživati u razgledanju, razgovoru i susretima. Bazar će trajati do 16 sati.
– Naš cilj je da što više ljudi obučimo za pružanje prve pomoći. Polaznici će naučiti kako da prepoznaju važne povrede, kako da ih zbrinu, kako da reaguju u različitim medicinskim stanjima, kao i redosled hitnih postupaka. Sve učimo kroz praktičnu obuku. Na sledećem času ćemo raditi reanimaciju i upotrebu trenažnog defibrilatora. Verujemo da svaka osoba, bez obzira na uzrast, može pružiti prvu pomoć do dolaska Hitne pomoći i time spasiti život – ističe Bela Šamu, stručni saradnik u Crvenom krstu.
Jelena, učenica petog razreda Osnovne škole „Žarko Zrenjanin“, ima jasan razlog zašto je odlučila da pohađa ovu obuku.
Crveni krst planira da proširi aktivnosti i na predškolce, kojima će, kroz igru, predstaviti tehnike previjanja, kao i na mlađe osnovce. Svi zainteresovani mogu da se priključe obuci četvrtkom – od 10 sati za učenike viših razreda osnovne škole i od 20 sati za srednjoškolce.
Polaznici će, pored sticanja osnovnih znanja i veština za pomoć u hitnim zdravstvenim situacijama, imati priliku da učestvuju i na Opštinskom takmičenju u pružanju prve pomoći.
– Isidora je rođena u Mošorinu i čitav svoj život posvetila je ovom podneblju i kulturnom nasleđu. U okviru projekta „Isidora“ nastao je i film, snimljen 2016. godine na izložbi posvećenoj njenom životu u Kući Kralja Petra u Beogradu. Bio je to prvi put posle njene smrti da su njeni predmeti izneseni iz legata. U filmu vodim publiku kroz izložbu, govoreći o predmetima koji su je okruživali i tako rekonstruišem njen život. Pokušavam da sažmem 82 godine njenog stvaralaštva i da, pored njenog književnog značaja, prikažem i Isidoru kao ženu, kao čoveka, kao biće koje je u sebi nosilo čitav kosmos. Iako je smatrana ikonom srpske književnosti, često naglašavam – nije bilo poznatije, a manje čitane književnice od nje. Jedan od razloga za to je neadekvatno predstavljanje njene ličnosti. Isidora je bila prefinjena, osećajna, a ipak nedovoljno shvaćena. Koliko god se trudili, nikada nećemo u potpunosti sagledati njen doprinos našem identitetu, jeziku i kulturi – rekla je Barna.
Na početku večeri, publici je prikazan film sa izložbe, pružajući joj jedinstvenu priliku da „zavire“ u Isidorinu sobu, da zamisle njen radni ambijent, vide njenu malu ćiriličnu pisaću mašinu, bakarnu posudu u kojoj je spaljivala pisma i rukopise kojima nije bila zadovoljna i mali deo njene biblioteke od 4.500 naslova koji se čuvaju u Univerzitetskoj biblioteci. Publika je saznala i da je Isidora imala svoj sistem verovanja i deset molitvi koje je sama napisala, da je volela klasičnu muziku i da su četvrtkom vrata njene kuće u Takovskoj 3 bila otvorena za intelektualnu elitu Beograda.
Njena dela često su bila osporavana. Jovan Skerlić je 1913. godine oštro kritikovao njenu prvu knjigu „Saputnici“, a godinu dana kasnije i „Pisma iz Norveške“, koja danas važe za najlepše putopisno delo srpske književnosti. Njen roman „Đakon Bogorodičine crkve“ ismejao je Miroslav Krleža. Koliko su je bolele ovakve kritike, govore njene reči na samrti upućene pesniku Miodragu Pavloviću: „Čitavo moje delo je šaka šodera bačena u velike rupe naše nekulture.“
