Петодневни програм „Недеље жена“, у организацији Културног центра, завршен је вечерас наступом Александре Падров у сали Градског удружења пензионера. Ова изузетна вокална солисткиња из Сремске Митровице, професорка певања и солисткиња Радио-телевизије Београд и Радио-телевизије Војводина, приредила је концерт под називом „Почнимо љубав испочетка“.
– Моја мисија су песма и лепота, јер у мору свакодневних дешавања људи жуде за лепим звуком. Ови концерти су прилика да се негују и очувају најлепше песме – шлагери, забавне, старе народне и градске песме. Веома ми је пријатно код вас, у Кикинди се осећам као код куће – истакла је Александра Падров.
Александра је наступила уз пратњу својих колега музичара, Душана Радојичића и Зорана Ковачевића из Радио Београда, пруживши публици вече пуно емоција и лепих мелодија.
Тања Ножица, помоћник директора за програмске садржаје, подсетила је да се програми у оквиру „Недеље жена“ одржавају већ шест година.
– Александру Падров публика добро познаје, ово јој је пети наступ у Кикинди и увек се тражи место више. Иако претходних дана није било великог одзива публике, задовољни смо како је све протекло – рекла је Ножица.
Иако су програми намењени широј публици завршени, уметнички дух манифестације наставља да живи. Већ сутра, у Културном центру, биће одржана женска ликовна колонија на којој ће двадесетак сликарки из читаве Војводине имати прилику да кроз своја дела одају почаст жени и њеној улози у друштву.
„Недеља жена“ потврдила је још једном значај културних дешавања која афирмишу уметност, традицију и значај жена у свим сферама живота.
С. В. О.
Они који траже поклон за Дан жена на правом су месту – на тезгама се могу пронаћи прелепо цвеће, украсни предмети и ручно израђен накит. А за оне који већ размишљају о предстојећем Ускрсу, ту су ускршњи зечићи и декоративни предмети.
Посебну пажњу привлачи штанд Соње Коман, чија радња „Мама и хеклица“ доноси праву бајковиту атмосферу. Соња хекла играчке за децу и украсне привеске, а овај занат се, у њеној породици, преноси из генерације у генерацију.
На њеном штанду цене крећу од 150 динара. У понуди су совице, зеке, меде, слонићи, жабице, коњићи, а највреднија је хеклана лутка са гардеробом. За Дан жена, Соња је припремила и посебне ручно хеклане лале и руже, и привеске са срцем.
Мартовски базар је више од трговине – он је место сусрета, традиције и инспирације. Уз богату понуду, топлу атмосферу и креативност излагача, посетиоци могу пронаћи идеалан поклон или једноставно уживати у разгледању, разговору и сусретима. Базар ће трајати до 16 сати.
– Наш циљ је да што више људи обучимо за пружање прве помоћи. Полазници ће научити како да препознају важне повреде, како да их збрину, како да реагују у различитим медицинским стањима, као и редослед хитних поступака. Све учимо кроз практичну обуку. На следећем часу ћемо радити реанимацију и употребу тренажног дефибрилатора. Верујемо да свака особа, без обзира на узраст, може пружити прву помоћ до доласка Хитне помоћи и тиме спасити живот – истиче Бела Шаму, стручни сарадник у Црвеном крсту.
Јелена, ученица петог разреда Основне школе „Жарко Зрењанин“, има јасан разлог зашто је одлучила да похађа ову обуку.
Црвени крст планира да прошири активности и на предшколце, којима ће, кроз игру, представити технике превијања, као и на млађе основце. Сви заинтересовани могу да се прикључе обуци четвртком – од 10 сати за ученике виших разреда основне школе и од 20 сати за средњошколце.
Полазници ће, поред стицања основних знања и вештина за помоћ у хитним здравственим ситуацијама, имати прилику да учествују и на Општинском такмичењу у пружању прве помоћи.
– Исидора је рођена у Мошорину и читав свој живот посветила је овом поднебљу и културном наслеђу. У оквиру пројекта „Исидора“ настао је и филм, снимљен 2016. године на изложби посвећеној њеном животу у Кући Краља Петра у Београду. Био је то први пут после њене смрти да су њени предмети изнесени из легата. У филму водим публику кроз изложбу, говорећи о предметима који су је окруживали и тако реконструишем њен живот. Покушавам да сажмем 82 године њеног стваралаштва и да, поред њеног књижевног значаја, прикажем и Исидору као жену, као човека, као биће које је у себи носило читав космос. Иако је сматрана иконом српске књижевности, често наглашавам – није било познатије, а мање читане књижевнице од ње. Један од разлога за то је неадекватно представљање њене личности. Исидора је била префињена, осећајна, а ипак недовољно схваћена. Колико год се трудили, никада нећемо у потпуности сагледати њен допринос нашем идентитету, језику и култури – рекла је Барна.
На почетку вечери, публици је приказан филм са изложбе, пружајући јој јединствену прилику да „завире“ у Исидорину собу, да замисле њен радни амбијент, виде њену малу ћириличну писаћу машину, бакарну посуду у којој је спаљивала писма и рукописе којима није била задовољна и мали део њене библиотеке од 4.500 наслова који се чувају у Универзитетској библиотеци. Публика је сазнала и да је Исидора имала свој систем веровања и десет молитви које је сама написала, да је волела класичну музику и да су четвртком врата њене куће у Таковској 3 била отворена за интелектуалну елиту Београда.
Њена дела често су била оспоравана. Јован Скерлић је 1913. године оштро критиковао њену прву књигу „Сапутници“, а годину дана касније и „Писма из Норвешке“, која данас важе за најлепше путописно дело српске књижевности. Њен роман „Ђакон Богородичине цркве“ исмејао је Мирослав Крлежа. Колико су је болеле овакве критике, говоре њене речи на самрти упућене песнику Миодрагу Павловићу: „Читаво моје дело је шака шодера бачена у велике рупе наше некултуре.“
