May 26, 2026

Year: 2025

disko

Sastanak preduzetnika u Policijskoj upravi – kikindski ugostitelji poštuju odredbe pravilnika za zaštitu od požara

Igor Crnogorac March 29, 2025

Tragičan požar u Severnoj Makedoniji podstakao je preduzetnike u Kikindi da provere kako se u gradu poštuju mere zaštite od požara u ugostiteljskim objektima.

Inicijativa je potekla od predsednika Opšteg udruženja preduzetnika Kikinda, Siniše Pašića i juče je održan sastanak sa Pavlom Rajkovim, načelnikom Policijske uprave Kikinda, i Zoranom Budišom, načelnikom Odeljenja za vanredne situacije. Tema je bila primena propisa definisanih Pravilnikom o tehničkim normativima za zaštitu ugostiteljskih objekata od požara.

Kako je istakao Pašić, akcenat je stavljen na primenu svih propisanih mera koje se kontrolišu inspekcijskim nadzorom.

– Hteli smo da, još jednom, pregledamo sve odredbe Pravilnika koji je na snazi od 2019. godine i kojeg se naši ugostitelji pridržavaju. Kontrolama je obuhvaćeno sve – od ispravnosti protivpožarnih aparata do evakuacionih izlaza. U ugostiteljskim objektima  u Kikindi primenjuju se propisane mere, redovno se provera ispravnosti opreme i spremni su za kontrole – poručio je Pašić.

Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu ugostiteljskih objekata od požara, između ostalog, propisuje: građevinske mere zaštite, obezbeđene i prohodne evakuacione puteve, ispravne električne instalacije, funkcionalne sisteme ventilacije, grejanja i kontrole dima, sisteme za uzbunjivanje i gašenje požara, dostupnost vatrogasnim vozilima.

Primenu propisa nadziru inspektori Ministarstva unutrašnjih poslova, a za njihovo nepoštovanje predviđene su kazne i do tri miliona dinara.

S. V. O.

(Foto: Pixabay, Kikindski portal, Goldfinger-wikipedia)

antibiotici

Opasnosti nepravilne upotrebe antibiotika: intervju sa dr Natašom Nedeljkov Tešin

Igor Crnogorac March 29, 2025

O nepravilnoj i često neopravdanoj upotrebi antibiotika, kao i opasnostima koje ona nosi za naš portal govorila je dr Nataša Nedeljkov Tešin, specijalista mikrobiologije sa parazitologijom, načelnica Centra za mikrobiologiju Zavoda za javno zdravlje (ZZJZ) u Kikindi.

– Antibiotici, koji se koriste u lečenju bakterijskih bolesti, sve više se koriste nepravilno, a često i neopravdano. Ova primena odnosi se kako na oralnu upotrebu, tako i na primenu antimikrobnih lekova lokalno u vidu masti, kremova, kapi i slično. Takođe, veliki broj ljudi ne koristi antibiotike na pravilan način, ne pridržavajući se uputstva lekara. Često ih koriste kraće ili duže, doze i frekvencija upotrebe često nije po instrukcijama lekara i farmaceuta.  Neophodno je da se ove navike iskorene što pre.

Kako se, u zdravstvenoj praksi, prepoznaje razlika između virusne i bakterijske infekcije i kada su antibiotici zaista potrebni?

Pre početka primene antimikrobnog leka neophodno je da lekar, po potrebi, uradi dodatne mikrobiološke i biohemijske analize, kako bi utvrdio etiološki uzrok bolesti i, na osnovu tih rezultata, odredio dalju terapiju. Antibiotici se koriste isključivo za lečenje infekcija izazvanim bakterijama, kao i kod virusnih infekcija koje su se naknadno zakomplikovale bakterijskim uzročnikom, što se naziva „bakterijska superinfekcija”. Virusne infekcije (najveći procenat infekcija je bez simptoma i znakova bolesti) leče se simptomatskom terapijom (lekovi za snižavanje temperature, protiv bolova, za lakše iskašljavanje…). Samo lekar može proceniti o kakvoj infekciji je reč.

Kako nepravilna upotreba antibiotika dovodi do razvoja antibiotske rezistencije?

Bakterije su veoma pametne kada je u pitanju preživljavanje u prisustvu antibiotika. One su sklone mutacijama koje dovode do razvoja rezistencije (otpornosti) na antibiotik. Na taj način nastaje rezistencija na jedan, dva ili više antibiotika, kada govorimo o multirezistentnim sojevima.

Koje su kratkoročne, a koje dugoročne posledice prekomernog korišćenja antibiotika po organizam?

Antibiotici, naročito ukoliko se nepravilno koriste, mogu izazvati različita neželjena dejstva – od mučnine, dijareje, osetljivosti na sunce, pa sve do oštećenja tetiva, nerava i teških alergijskih reakcija. Od rođenja deteta organizam nastanjuje veliki broj različitih mikroorganizama, naročito bakterija, što nazivamo mikrobiota. Najveći broj bakterija čini mikrobiotu creva. Korišćenjem  antibiotika mi uništavamo našu mikrobiotu ili takozvane dobre bakterije koje sprečavaju razmnožavanje patogena, utiču na formiranje imunog sistema, naročito u crevima, imaju mnoge metaboličke funkcije i tako dalje.

Koje infekcije više ne reaguju na standardne antibiotike zbog njihove prekomerne upotrebe?

Postoje mnogi bakterijski sojevi koji su otporni na dejstvo antibiotika. Takav jedan soj je bakterija Staphylococcus aureus ili MRSA. Ona je rezistentna na sve dostupne peniciline i cefalosporine, a izaziva različit spektar infekcija. Od gnojnih infekcija kože, potkožnog tkiva, oka, uha do invazivnih infekcija kao što su sepsa, meningitis …

Da li je moguće da organizam stvori takvu rezistenciju na antibiotike da oni više uopšte nemaju dejstvo?

Rezultat nekritične upotrebe antibiotika, kao i nekritična primena u bolničkim sredinama, je porast otpornosti bakterija na primenu antibiotika u terapiji. Antibiotici i drugi antimikrobni lekovi prestaju da budu efikasni, pa je infekcije teško ili nemoguće lečiti, čime se povećava rizik od širenja bolesti, razvoja teškog oblika bolesti, pa i smrti. Ova otpornost postala je alarmantna poslednjih nekoliko decenija, naročito u jugoistočnoj Evropi, gde spada i Srbija. Krajnji ishod otpornosti su smrtni slučajevi najtežih, hospitalizovanih pacijenata koji su oboleli od infekcija izazvanih otpornim mikroorganizmima i za čije lečenje više ne postoje terapijske opcije, odnosno nijedan dostupan antibiotik na našem tržištu ne može da uništi bakteriju uzročnika infekcije. Taj broj smrtnih slučajeva u celom svetu je oko pet miliona godišnje, a procena je da će do 2050. on biti 10 miliona za godinu dana, po podacima Svetske zdravstvene organizacije.

Na koji način zloupotreba antibiotika utiče na zdravlje dece i imunitet u kasnijem životu?

Upotrebom  antibiotika, uništavamo našu mikrobiotu, naročito mikrobiotu creva. Ona ima ključnu ulogu u formiranju imunog sistema dece, a da bi se obnovila nakon antibiotske terapije, potrebne su i godine. Zato se, zajedno sa antibioticima, u terapiji koriste i probiotici.

Kakva je situacija u Srbiji u pogledu svesti o pravilnoj upotrebi antibiotika? Da li se pacijenti dovoljno edukuju o tome?

Mislim da pacijentima treba više skretati pažnju o važnosti pravilne upotrebe antibiotika u toku terapije. Takođe je neophodna kontrola njihove upotrebe u poljoprivredi, stočarstvu i veterini. To je, takođe, način na koji se rezistencija među bakterijama širi.

Koje mere možemo preduzeti kao pojedinci i društvo kako bismo sprečili zloupotrebu antibiotika?

Svako od nas može dati mali doprinos. Slušanjem saveta lekara, uputstava farmaceuta, pranjem ruku i održavanjem higijene. Na taj način dajemo svoj doprinos sprečavanju nastanka bakterijske rezistencije i širenju rezistentnih sojeva bakterija u populaciji.

Srbija u vrhu zemalja po antibiotskoj rezistenciji

Uloga mikrobiološke laboratorije pri ZZJZ Kikinda je da sprovodi testiranje osetljivosti izolata na antibiotike, prema internacionalno prihvaćenim metodama, i da prati rezistenciju bakterija na njih, kaže dr Nedeljkov Tešin.

– Kada je naša zemlja u pitanju, statistika je poražavajuća. Srbija je, sa državama regiona, u vrhu zemalja po procentu rezistentnih sojeva bakterija na antibiotike. Po tom pitanju, najbolje kotirane su skandinavske zemlje, gde je i upotreba antibiotika najstrože kontrolisana – kaže dr Tešin.

S. V. O.

 

 

Katolicki-Uskrs-(10)

I pravoslavci i katolici ove godine Uskrs slave 20. aprila – neradna su četiri dana

Igor Crnogorac March 29, 2025

Uskrs 2025. godine slavimo u nedelju 20. aprila. Prema hrišćanskoj tradiciji, datum ovog velikog praznika određuje se prema lunarnom kalendaru i pada u prvu nedelju nakon punog Meseca koji se javlja posle prolećne ravnodnevice. Ovaj način računanja datuma čini Uskrs pokretnim praznikom, pa može pasti između 22. marta i 1. maja.

Pravoslavni i katolički vernici ove godine Uskrs proslavljaju istog dana, što nije uvek slučaj, jer pravoslavna crkva koristi julijanski, a katolička gregorijanski kalendar.

Prema Zakonu o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji, Vaskršnji praznici praznuju se neradno počev od Velikog petka, zaključno sa drugim danom Vaskrsa – 18, 19, 20, i 21. aprila.

agencija-za-privredne-registre

APR upozorava firme na pozive za plaćanje usluga koje se ne odnose na ovu agenciju

Igor Crnogorac March 29, 2025

Agencija za privredne registre (APR) objavila je da ima informacije da se pojedina privredna društva obraćaju novoosnovanim firmama i drugim pravnim licima sa pozivom za plaćanje „jednokratne naknade” za „automatski upis” u njihove „registre” i „poslovne baze”, uz koji dostavljaju uplatnice sa odštampanim iznosom za plaćanje, što određena pravna lica dovodi u zabludu da se naznačeni iznos odnosi na naknade za usluge koje pruža APR.

Iz APR-a naglašavaju da ove ponude nisu u vezi sa poslovima koje obavlja ova agencija.

Takođe, upozoravaju firme i druga pravna lica da, u slučaju prijema ovakvih dopisa koji, između ostalog, sadrže nalog za plaćanje, obrate pažnju na to da primalac uplate, u nalogu za prenos, nije APR, već drugo pravno lice.

(Izvor: RTV)

policija+3-2018

Pripadnici Policijske uprave će obezbeđivati skupove tokom vikenda

Igor Crnogorac March 28, 2025

U petak, subotu i u nedelju (28, 29. i 30. marta) očekuju se okupljanja građana na više lokacija na području Policijske uprave u Kikindi.

U skladu sa članom 52. Zakona o policiji, Policijska uprava preduzeće sve zakonske mere da javni skupovi proteknu bezbedno, uključujući foto i video-snimanje na mestima gde se prijavljeni i neprijavljeni skupovi budu održavali, saopšteno je iz PU Kikinda.

OIP-(11)

Kako rade škole na teritoriji grada: Sve više prosvetara u učionicama

Aleksandra Djuran March 28, 2025

Učenici osnovnih i srednjih škola na teritoriji grada drugo polugodište pohađaju, najblaže
rečeno, šarenoliko. Od toga da časovi traju 45 i 30 minuta, do toga da uopšte nemaju nastavu. Od 1.070 prosvetnih radnika 130 je i dalje u totalnoj obustavi. U želji da istražimo kako se odvija nastava u svim osnovnim i srednjim školama pozvali smo svih devet seoskih i deset gradskih škola i saznali kako su radili ove nedelje.

Škola „Jovan Popović“ sa đacima radi 30 i 45 minuta, a u toku je i nadoknada propuštenih
časova. U ovoj obrazovnoj ustanovi nijednog momenta nije bilo prestanka rada i najveći deo
prosvetnog kadra radio je punu minutažu od 20. januara kada je počelo drugo polugodište.
U Osnovnoj školi „Đura Jakšić“ učitelji i nastavnici drže časove 45 i 30 minuta i više je onih koji rade uobičajeno. Započeta je i nadoknada časova koja će prema sadašnjoj dinamici biti završena do kraja meseca.

„Vuk Karadžić“ ima tri zaposlena koji časove drže 30 minuta, a svi ostali rade uobičajenih 45
minuta. Nadoknada počinje naredne nedelje i to časova za one zaposlene koji su dve nedelje u
februaru bili u totalnoj obustavi. Ove nedelje u OŠ „Feješ Klara“ većina nastavnog kadra ima časove od 45 minuta. Manji deo je u totalnoj obustavi. Pored toga započeta je i nadoknada časova koje su učenici izgubili s obzirom na to da u jednom periodu nije bilo nastave iz pojedinih predmeta i kod pojedinih učitelja.

I u „Svetom Savi“ časovi iz većine predmeta i kod učitelja su u trajanju od 45 minuta. Manji deo
nastavnika je i dalje je u totalnoj obustavi. Započeta je i nadoknada propuštenog gradiva.
Od 44 nastavnika i učitelja u OŠ „Žarko Zrenjanin“, šest je u obustavi. Radi se 30 i 45 minuta, a nadoknada nije počela s obzirom na to da u plan treba da budu uvršteni i prosvetari koji i
dalje ne drže časove.

U ruskoselskoj školi „Gligorije Popov“ časovi su 30 i 45 minuta, a pri kraju je i nadoknada
časova. U totalnoj obustavi ova škola bila je sedam dana i do 4. aprila nadoknadiće se
propušteno. Učenici škole „Ivo Lola Ribar“ u Novim Kozarcima imaju časove od 30 minuta. Nadoknada nije počela, a obustava je bila tokom jedne nedelje u februaru.

Nakovčani u školi „Petar Kočić“ od početka nedelje imaju časove u trajanju od 45 minuta.
Započeta je i nadoknada gradiva, a realizuju se i sve van nastavne i dopunske aktivnosti.
Od svih nastavnika i učitelja u OŠ „Slavko Rodić“ u Banatskom Velikom Selu dvoje drži časove 30, a ostali 45 minuta. U ovom mesecu nema nadoknade propuštenog.

U najmanjoj školi „Bratstvo-jedinstvo“ iz Banatske Topole 15 prosvetara je u obustavi, a svega
petoro radi i to drže časove 45 minuta. Nadoknada će početi tek kada svi koji drže časove budu
počeli sa radom. Škola „1. oktobar“ ima časove u trajanju od 30 i 45 minuta. Nadoknada još nije započeta, a u ovoj školi čitav februar većina nastavnika i učitelja bila je u obustavi.

U iđoškoj školi „Milivoj Omorac“ šest prosvetnih radnika je u obustavi, a ostali drže časove od 30 i 45 minuta. Ni u ovoj školi još uvek se ne nadoknađuje propušteno.
Najveća seoska škola „Vasa Stajić“ iz Mokrina u najvećoj meri ima časove od 30 i 45 minuta.
Počela je i nadoknada časova. U OŠ „Mora Karolj“ iz Sajana časovi od početka drugog polugodišta traju 45 minuta i ovo je jedina škola na teritoriji grada koja je konstantno radila u punom obimu.

Kada je reč o srednjim školama situacija je drugačija.

U Ekonomsko-trgovinskoj školi nastavni kadar je u delimičnoj obustavi. Većina, 28 profesora
ne radi, a 19 ih drži časove u trajanju od 45 minuta. Nadoknada nije počela, a svakog dana u
školi se pravi raspored časova za naredni. I u Gimnaziji „Dušan Vasiljev“ je delimična obustava. Profesora koji ne drže časove je više u
odnosu na one koji rade, tako da nije moguće započeti sa nadoknadom.

U Tehničkoj školi od 73 prosvetna radnika, 26 drži časove u trajanju od 30 minuta. Praktična
nastava odvija se nesmetano, međutim oko 60 odsto maturanata ne dolazi na časove koje imaju.
U SSŠ „Miloš Crnjanski“ svi profesori su u obustavi.

R.K.

citalacki-klub-2

Poziv iz biblioteke za najmlađe čitaoce: Čitalački klubić upisuje članove

Jelena Trifunović March 28, 2025

Po tradiciji, Biblioteka „Jovan Popović” veliku pažnju poklanja radu s najmlađim čitaocima. Tako već petu godinu zaredom ova ustanova ima pod svojim okriljem „Čitalački klubić”.  Taj klub upravo ovih dana upisuje nove članove, mališane uzrasta od četiri do 12 godina.

-Klub vodimo moja koleginica bibliotekarka Olivera Šunjica i ja- kaže direktorka Biblioteke Dunja Brkin Trifunović. -Dosad su se naše radionice odvijale petkom, a po prijemu novih članova uskladićemo buduće termine. Odziv je za sada dobar, ali se nadamo da će nam se još više mladih čitalaca odazvati. Cilj je da se deca oslobode, a ujedno i da zavole knjigu i čitanje. To ne podrazumeva samo rad na razvijanju njihovih čitalačkih navika, već i načina na koji čitaju.

Paralelno s razvojem ljubavi prema pisanoj reči, mališani izrađuju i čitalački dnevnik koji ne samo što je jasan pokazatelj pročitanog, nego ima i estetsku vrednost.

-Neka deca i kad prerastu uzrast s kojim radi naša radionica, a to je do dvanaest godina, vrlo često nam se vraćaju i asistiraju u radu našim bibliotekarima.Trenutno se ova aktivnost odvija samo u gradskoj biblioteci, ali i u našim ograncima mi kao biblioteka imamo nešto drugačije organizovanu, ali isto tako vrlo intenzivnu i plodnu saradnju s našim mladim čitaocima. Rečju: mi se ozbiljno igramo, znajući da se kroz igru najbolje uči. S predškolcima radimo na podsticanju rane pismenosti i to kroz skup brižljivo planiranih aktivnosti. Radimo u malim grupama i svakom detetu  smo maksimalno posvećeni- ističe direktorka Dunja Brkin Trifunović.

Kako se navodi u pozivu najmlađim čitaocima: „Ako tražite način da vaše dete zavoli čitanje, Čitalački klub je idealno mesto. Od čitanja se lepše raste, a prijave za radionicu su otvorene”. Osim lično u ovoj ustanovi kulture, prijave se mogu podneti i na mejl kultura@kibiblioteka.org.rs.

PREPORUKE ZA ČITANJE

Kad su u pitanju preporuke za najmlađe čitaoce, naša sagovornica navodi pre svih knjige: „Paja ne želi da deli igračke” Eve Brlek i Julije Kukec, potom „Uspavanku za miša” Jelice Greganović, knjigu „Arči i Dora” Gorana Markovića, „Čak i čudovišta peru zube” Džesike Martinelo i Gregora Mabira, potom „Miš lavljeg srca” Rejčej Brajt i Džim Fild, „Blago nama sa životinjama” Branka Stevanovića, a mlađim školarcima preporučuje knjigu Jasminke Petrović „Od čitanja se raste”, potom Igora Kolarova sa knjigom „Da, to su bizoni”, pa nezaobilaznog Uroša Petrovića s „Bajkama”, kao i Tijerija Roberehta s publikacijom „Vuk koji je ispao iz knjige”.

N. S.

 

sat-pomeranje

U nedelju počinje letnje računanje vremena

Aleksandra Djuran March 28, 2025

U nedelju, 30. marta počinje letnje računanje vremena, sat se u dva časa posle ponoći pomera na tri, saopštila je Direkcija za mere i dragocene metale Ministarstva privrededanas da letnje računanje vremena.

Prema zakonu o letnjem računanju vremena, vreme će se računati tako što se pomera za jedan sat unapred, što znači da se sa dva pomera na tri časa.

pozar-kocani

Crveni krst prikuplja sredstva za porodice nastradalih i povređenih u Kočanima

Igor Crnogorac March 28, 2025
Crveni krst Srbije pokrenuo je akciju prikupljanja novčane pomoći za porodice nastradalih i povređenih u požaru u Kočanima u Severnoj Makedoniji.
Pomoć možete donirati uplatom na namenski račun.
Broj računa: 205-205818-39 NLB Komercijalna banka AD Beograd, uz obavezno navođenje poziva na broj: 6014-3550000
Prikupljena sredstva biće uplaćena na račun Crvenog krsta Republike Severne Makedonije.
salasi

Rok do 31. marta za podnošenje zahteva za subvencije za promociju turizma u 2025. godini

Igor Crnogorac March 28, 2025

Zahtevi za dodelu subvencija, transfera i dotacija za projekte promocije, edukacije i treninga u turizmu u 2025. podnose se Ministarstvu turizma i omladine zaključno sa 31. martom.

Javni konkurs za dodelu subvencija do ukupnog iznosa od 130 miliona dinara, Ministarstvo turizma i omladine raspisalo je početkom januara ove godine.

Kako je navedeno u konkursu, sredstva su opredeljena Zakonom o budžetu Srbije za ovu godinu i namenjena su za promociju turističkih proizvoda, turističkih destinacija i turističkih prostora Srbije, kao i za podsticanje unapređenja receptivne turističko-ugostiteljske ponude, za unapređenje i realizaciju statističkih istraživanja i metodologije satelitskih računa i za edukaciju i treninge u turizmu.

Dodaje se da učešće sredstava resornog ministarstva u finansiranju projekata može iznositi do 50 odsto ukupne vrednosti projekta, a podnosilac zahteva za odobrenje sredstava za projekte može da ostvari pravo na korišćenje bespovratnih sredstava samo po jednom zahtevu u toku budžetske godine.

Ističe se da rokovi realizacije projekata koji se finansiraju iz sredstava dotacija ne mogu biti duži od 12 meseci. Zahtevi za korišćenje sredstava moraju da sadrže osnovne podatke o podnosiocu zahteva, o projektu, plan finansiranja projekta i vreme realizacije projekta, a obrazac zahteva, kao i propisani obrasci izjava mogu se preuzeti sa internet prezentacije resornog ministarstva.

(Izvor: RTV, foto: M. Todorovic, wikimedia)