О неправилној и често неоправданој употреби антибиотика, као и опасностима које она носи за наш портал говорила је др Наташа Недељков Тешин, специјалиста микробиологије са паразитологијом, начелница Центра за микробиологију Завода за јавно здравље (ЗЗЈЗ) у Кикинди.
– Антибиотици, који се користе у лечењу бактеријских болести, све више се користе неправилно, а често и неоправдано. Ова примена односи се како на оралну употребу, тако и на примену антимикробних лекова локално у виду масти, кремова, капи и слично. Такође, велики број људи не користи антибиотике на правилан начин, не придржавајући се упутства лекара. Често их користе краће или дуже, дозе и фреквенција употребе често није по инструкцијама лекара и фармацеута. Неопходно је да се ове навике искорене што пре.
Како се, у здравственој пракси, препознаје разлика између вирусне и бактеријске инфекције и када су антибиотици заиста потребни?
Пре почетка примене антимикробног лека неопходно је да лекар, по потреби, уради додатне микробиолошке и биохемијске анализе, како би утврдио етиолошки узрок болести и, на основу тих резултата, одредио даљу терапију. Антибиотици се користе искључиво за лечење инфекција изазваним бактеријама, као и код вирусних инфекција које су се накнадно закомпликовале бактеријским узрочником, што се назива „бактеријска суперинфекција”. Вирусне инфекције (највећи проценат инфекција је без симптома и знакова болести) лече се симптоматском терапијом (лекови за снижавање температуре, против болова, за лакше искашљавање…). Само лекар може проценити о каквој инфекцији је реч.
Како неправилна употреба антибиотика доводи до развоја антибиотске резистенције?
Бактерије су веома паметне када је у питању преживљавање у присуству антибиотика. Оне су склоне мутацијама које доводе до развоја резистенције (отпорности) на антибиотик. На тај начин настаје резистенција на један, два или више антибиотика, када говоримо о мултирезистентним сојевима.
Које су краткорочне, а које дугорочне последице прекомерног коришћења антибиотика по организам?
Антибиотици, нарочито уколико се неправилно користе, могу изазвати различита нежељена дејства – од мучнине, дијареје, осетљивости на сунце, па све до оштећења тетива, нерава и тешких алергијских реакција. Од рођења детета организам настањује велики број различитих микроорганизама, нарочито бактерија, што називамо микробиота. Највећи број бактерија чини микробиоту црева. Коришћењем антибиотика ми уништавамо нашу микробиоту или такозване добре бактерије које спречавају размножавање патогена, утичу на формирање имуног система, нарочито у цревима, имају многе метаболичке функције и тако даље.
Које инфекције више не реагују на стандардне антибиотике због њихове прекомерне употребе?
Постоје многи бактеријски сојеви који су отпорни на дејство антибиотика. Такав један сој је бактерија Стапхyлоцоццус ауреус или МРСА. Она је резистентна на све доступне пеницилине и цефалоспорине, а изазива различит спектар инфекција. Од гнојних инфекција коже, поткожног ткива, ока, уха до инвазивних инфекција као што су сепса, менингитис …
Да ли је могуће да организам створи такву резистенцију на антибиотике да они више уопште немају дејство?
Резултат некритичне употребе антибиотика, као и некритична примена у болничким срединама, је пораст отпорности бактерија на примену антибиотика у терапији. Антибиотици и други антимикробни лекови престају да буду ефикасни, па је инфекције тешко или немогуће лечити, чиме се повећава ризик од ширења болести, развоја тешког облика болести, па и смрти. Ова отпорност постала је алармантна последњих неколико деценија, нарочито у југоисточној Европи, где спада и Србија. Крајњи исход отпорности су смртни случајеви најтежих, хоспитализованих пацијената који су оболели од инфекција изазваних отпорним микроорганизмима и за чије лечење више не постоје терапијске опције, односно ниједан доступан антибиотик на нашем тржишту не може да уништи бактерију узрочника инфекције. Тај број смртних случајева у целом свету је око пет милиона годишње, а процена је да ће до 2050. он бити 10 милиона за годину дана, по подацима Светске здравствене организације.
На који начин злоупотреба антибиотика утиче на здравље деце и имунитет у каснијем животу?
Употребом антибиотика, уништавамо нашу микробиоту, нарочито микробиоту црева. Она има кључну улогу у формирању имуног система деце, а да би се обновила након антибиотске терапије, потребне су и године. Зато се, заједно са антибиотицима, у терапији користе и пробиотици.
Каква је ситуација у Србији у погледу свести о правилној употреби антибиотика? Да ли се пацијенти довољно едукују о томе?
Мислим да пацијентима треба више скретати пажњу о важности правилне употребе антибиотика у току терапије. Такође је неопходна контрола њихове употребе у пољопривреди, сточарству и ветерини. То је, такође, начин на који се резистенција међу бактеријама шири.
Које мере можемо предузети као појединци и друштво како бисмо спречили злоупотребу антибиотика?
Свако од нас може дати мали допринос. Слушањем савета лекара, упутстава фармацеута, прањем руку и одржавањем хигијене. На тај начин дајемо свој допринос спречавању настанка бактеријске резистенције и ширењу резистентних сојева бактерија у популацији.
Србија у врху земаља по антибиотској резистенцији
Улога микробиолошке лабораторије при ЗЗЈЗ Кикинда је да спроводи тестирање осетљивости изолата на антибиотике, према интернационално прихваћеним методама, и да прати резистенцију бактерија на њих, каже др Недељков Тешин.
– Када је наша земља у питању, статистика је поражавајућа. Србија је, са државама региона, у врху земаља по проценту резистентних сојева бактерија на антибиотике. По том питању, најбоље котиране су скандинавске земље, где је и употреба антибиотика најстроже контролисана – каже др Тешин.
С. В. О.
Како је истакао Пашић, акценат је стављен на примену свих прописаних мера које се контролишу инспекцијским надзором.
Правилник о техничким нормативима за заштиту угоститељских објеката од пожара, између осталог, прописује: грађевинске мере заштите, обезбеђене и проходне евакуационе путеве, исправне електричне инсталације, функционалне системе вентилације, грејања и контроле дима, системе за узбуњивање и гашење пожара, доступност ватрогасним возилима.
