Na današnjem sastanku Pokrajinskog sekretara za visoko obrazovanje i nauku, prof. dr Branka Markoskog, sa dekanima svih fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, potvrđena je puna spremnost visokoškolskih ustanova za realizaciju upisne 2025/2026. godine.
Usvojene su upisne kvote, a zaključeno je da će se prijemni ispiti održati u skladu sa predviđenim planom i akademskim kalendarom, prenosi portal Vojvodina uživo.
S obzirom na izazove sa kojima se sistem visokog obrazovanja trenutno suočava, sastanak je predstavljao važan korak ka vraćanju stabilnosti akademskom životu i jačanju poverenja u obrazovne institucije. Razmatrani su konkretni uslovi na svim fakultetima, s ciljem da se kroz dijalog i saradnju obezbede uslovi za uspešan završetak školske godine.
„Pozivamo buduće studente, njihove roditelje, ali i sve članove akademske zajednice da zajedno doprinesemo vraćanju obrazovanja u fokus. Vreme je da se vratimo u učionice, laboratorije i amfiteatre – mesta gde se znanje stiče, deli i unapređuje“, poručio je sekretar Markoski.
Istaknuto je da će se sastanci ovog tipa nastaviti u prostorijama Sekretarijata, kako bi se kroz kontinuirani dijalog i konstruktivna rešenja prevazišli aktuelni problemi i osigurao nesmetan rad visokoškolskih ustanova u Vojvodini.
Niz humanitarnih aktivnosti nastavljen je obeležavanjem Svetskog dana zdravlja prošlog vikenda na prostoru Starog jezera. Članovi Organizacije posetili su i starije volontere i korisnike programa „Briga o starima“, pružajući im podršku i pažnju.
Aktivnosti su, kao i uvek, obuhvatile i najmlađe, ističe sekretarka kikindskog Crvenog krsta, Danijela Bjeljac.
U okviru „Nedelje Crvenog krsta“, danas je organizovana i akcija dobrovoljnog davanja krvi, kojoj se odazvao 61 sugrađanin. Krv je dalo njih 54, među kojima 13 žena, kao i petoro novih davalaca, što govori o širenju svesti i podrške ovom plemenitom činu.
Volonteri sada pripremaju i jednu od najlepših, tradicionalnih aktivnosti.
Kontinuirane humanitarne aktivnosti kikindskog Crvenog krsta podsećaju nas da dobra dela nisu stvar velikih prilika, već volje i srca. Svako može da pomogne – ponekad je dovoljan samo mali gest i ruka podrške. A najlepše je kada humanost postane navika – kao kod humanih aktivista i volontera Crvenog krsta koji neumorno, iz dana u dan, stoje na strani dobrote.
Od početka protesta u novembru prošle godine, političke partije sve otvorenije pokušavaju da nametnu narativ prema kojem bi one, a ne institucije, trebalo da odlučuju o tome ko će biti uhapšen, koliko će ostati u pritvoru i ko je kriv. Time se osporava osnovno načelo vladavine prava, prema kojem pravosuđe mora da deluje nezavisno, u skladu sa zakonima i Ustavom Republike Srbije.
Čak su i zahtevi nekih studentskih grupa – kao što je oslobađanje svih pritvorenih i procesuiranje onih koji su im se tokom protesta suprotstavili – usklađeni sa retorikom partija koje im pružaju logističku i političku podršku. Jasno je da se danas pred sudovima u Novom Sadu i Nišu ne izražava podrška za pritvorenima, već borba za politički uticaj nad pravosuđem. Protesti se pretvaraju u pritisak na nezavisne institucije – pod parolom „studenti“, a u organizaciji partija koje žele da diktiraju pravdu.
Studenti u blokadi su, od samog početka, poslužili kao politički paravan. Smanjenje broja učesnika u studentskom plenumu, koje je danas više nego očigledno, samo potvrđuje da su mnogi mladi ljudi prepoznali kako su instrumentalizovani u interesu političkih partija. Pored stranaka, značajnu ulogu u toj manipulaciji igrali su i profesori sa izraženim političkim ambicijama, koji su svoje akademske pozicije koristili za širenje političkog uticaja među studentima.
Nažalost, iza zahteva za „pravdu“ i „slobodu govora“, sve je vidljiviji pokušaj rušenja institucija, uz poruku da se o pravdi ne odlučuje u sudnicama, već na partijskim sastancima i protestnim binama.
