Данас обележавамо Национални дан сећања на жене жртве насиља дан који нас подсећа на патње оних које нисмо чули, али и на патње оних које морамо да чујемо, истакла је министарка без портфеља задужена за координацију активности у области родне равноправности, спречавања насиља над женама и економског и политичког оснаживања жена, Татјана Мацура.
„Сећање на жене које су изгубиле живот у насиљу није само чин поштовања према њима, већ и јасна порука свима нама: насиље над женама је проблем који мора да подигне на ноге читаво друштво. Наша држава има добар систем заштите жртва од насиља, али да би систем могао да реагује, насиље мора бити пријављено. О њему се мора говорити храбро и јасно сваки дан, а не само онда када се глобално или национално бавимо темом насиља“, каже Мацура.
Она додаје да је, пре свега као вид мотивације жртава и потенцијалних жртава, важно подсетити да је од 2016. године, од када је усвојен Закон о спречавању насиља у породици, број смртних исхода смањен за 45 одсто, што јасно показује да систем функционише онда када се активира.
У протеклих 14 година више од 430 жена изгубило је живот у породичном насиљу, док је од почетка ове године убијено њих осам, што нас опомиње да сви, као друштво, институције и појединци, морамо преузети одговорност, преиспитати пропусте и активно радити на стварању сигурног окружења за све жене, рекла је данас повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић поводом обележавања Националног дана сећања на жене жртве насиља.
Јанковић је истакла да је фемицид озбиљан друштвени проблем и указала на дубоку везу између родно заснованог насиља и патријархалних модела према којима жена власништво мушкарца. и да је без континуираног рада на разградњи родних стереотипа тешко променити стање на боље.
У овом дану сећања, повереница је изразила и дубоко саучешће породицама жртава, уз апел да се повећају напори за изградњу равноправног друштва, у коме ће сваки вид насиља над женама бити апсолутно друштвено неприхватљив.
(Извор: РТВ)
Изазови велике породице
Посвећено особље броји медицинске техничаре, лекаре, али највећи терет носе неговатељице које су и најбројније. Како каже директор, ускоро ће бити уведено и професионално стално обезбеђење у оба дома ради вишег нивоа сигурности.
Сарадња и живот ван зидова
Слушајући живот – гласови станара
Јелена Марић (76) из Кикинде је нова у дому, ту је од јануара.
У трпезарији затичемо Драгу Стари (81). Са бака Надом, како зове своју другарицу, дели собу и љубав према цвећу.
Ференц Ваш (87), наставник у пензији из Руског Села, седи уз компјутер. Вешт је са технологијом, има Фејсбук, чита вести, пише.
У Старом дому, у дворишту дочекује нас Олга Плавкић (79) у својој креативној радионици. Са посебном пажњом ређа комадиће папира у мозаик.
Тишина, брига и живот у пуном кругу
У Геронтолошком центру живе људи са именима и причама. Њихов живот није стављен на паузу, већ је само променио форму. Ово је место у којем добијају оно што често није било загарантовано ни у младости – сигурност, пажњу, бригу и припадност.
У дому није крај. У дому је ново поглавље. Овде живот тече у лаганом ритму.
– Изложба почиње у 00:45, рођењем једне Монике, чиме почиње и прича о новој болници – наводи директорка Народног музеја Лидија Милашиновић. – По том принципу функционише цела изложба – у три сата те ноћи једна породица је, у свом „опелу коцкици“ кренула на море и ми се, на тај начин, бавимо Ливницом и фабриком ИДА, фабричким одмаралиштима. Следе и неке не тако лепе теме као што су несташице и шверц, имамо један део који се бави економијом, али и сећање на полуфинале Купа Маршала Тита, када је Кикинда изгубила од „Динама“ у Загребу. „Догађаји“ се завршавају после 11 сати увече у дискотеци „Акварел“ из које имамо и снимак. Мислим да је ово добар начин да се пропутује кроз Кикинду осамдесетих за 24 сата. Сигурна сам да ће грађани пажљиво читати ову изложбу, зато што осамдесете имају и добре и лоше стране и зато што су деведесете „замаскирале“ њихову праву слику. За многе од нас оне нису биле тако давно, јако их се добро сећамо, али, док смо се бавили овом темом, испоставило се да наша сећања не одговарају сасвим стварној ситуацији. Ми не можемо и не желимо да мењамо сећања, и не треба, али сматрамо да она заслужују реалан оквир, неки шири контекст. Чини ми се да се дуго вртимо у неком зачараном кругу и да зато ова изложба може да буде необична и провокативна.
Срж поставке чине приче, фотографије, документа, предмети из збирки музеја и приватних архива. Посетиоци могу видети оригиналне предмете, радио-апарате, комаде намештаја из типичних дневних соба и кухиња, касетофоне.
Посебна пажња посвећена је индустрији – Фабрика ИДА Ливнице жељеза и темпера „Кикинда“ отворена је 1980. године и запослила хиљаду радника. Највеће интересовање купаца било је за „кадет де“ од 1.200 кубика са двоје врата. Две године касније ИДА је тржишту понудила 4.650 „Опелових“ возила.
Изложба говори и о популарним именима тога доба – Маја, Милица, Александар, Зоран, и о томе да је, у тој деценији, у Кикинди, број рођених био два пута већи од броја умрлих.
Године 1982. отворена је Робна кућа „Бутик“ са пет одељења, поред већ постојеће Робне куће „Београд“ која је постојала од 1970. године. Шинобус на релацији Кикинда-Жомбољ саобраћао је два пута дневно. Најављен је и шести симпозијум „Тера“, а ту је и извештај са „Дана лудаје“ – најтежи плод имао је 99 килограма.
Млади су вечери проводили у дискотекама: „Делфин“, „Маја“, „Акварел“, „Камелеон“, дискотеци у Дому омладине, „Пауну“ и „Луну“. Најпопуларнији кафићи били су „Десетка“, „Треф“ и „Роки“, испред којих су, током лета, биле огромне гужве.
У Дому омладине, отвореном 1985. године, у сали у којој је била дискотека за око 500 посетилаца, поводом празника – Дана младости и Дана републике, организоване су Гитаријаде под називом „Ки рок лига“. Било је то златно доба кикиндског рокенрола.
Мноштво експоната из ове деценије, и конкретних прича са већ заборављеним подацима задржаће сваког посетиоца дуго у Галерији Нова јер ће, они који је памте, али и они који их нису проживели, моћи да се присете или сазнају много тога. Ови први ће се сећати са носталгијом и сетом, другима ће бити занимљиво и, верујемо, помало чудно. А све ће их у рикверц повести на улазу паркирана савршена „кадет коцкица“ беле боје са црвеним седиштима.
Такође у борбама, јуниор Петар Ступар (до 67кг) узео је бронзу, а у катама бронзано одличје припало је кадету Стефану Силију.
Д. П. 
У борби за спас у српсколигашкој „Војводини”, велики бод освојили су Кикинђани, одолевши лидеру на његовом терену у Доњем Товарнику: Слобода – ОФК Кикинда 0:0.
Летња сцена Дечијег позоришта „Лане“ у бајковито уређеном дворишту идеалан је амбијент за бајковите комаде овог театра. И овог пролећа и лета дочекаће своју верну публику можда и на неким од већ заказаних наредних извођења. У јуну ће на репертоару бити представе „Три прасета“, „Шашава бајка“, „Мачак и петао“, Змај“ и „Јежева кућица“.
Такође, у ОШ „Вук Караџић“, као и сваке године, имају осмаке за полагање сваког од пет понуђених изборних предмета.
Завршни испит за ученике осмог разреда заказан је за 23, 24. и 25. јун. Ученици ће првог дана полагати српски језик, другог дана математику, а трећег изабрани предмет. До тада им остаје довољно времена да, уз подршку наставника, утврде градива и припреме се за оно што их очекује на великом завршном кораку основног школовања.
Шта Вас је навело да се бавите темом Сарајевског атентата и припадницима „Младе Босне“?
Да ли је „Црна рука“ (званично „Уједињење или смрт“, тајна организација основана у Србији која је деловала у војним круговима), заиста имала везе са припадницима „Младе Босне“?
Како данас западна историографија гледа на Сарајевски атентат – да ли се и даље сматра да је то био узрок Првог светског рата, и да ли, и у којој мери влада мишљење да је Србија, због својих територијалних аспирација према Босни и Херцеговини, одговорна за почетак рата?