На данашњем састанку Покрајинског секретара за високо образовање и науку, проф. др Бранка Маркоског, са деканима свих факултета Универзитета у Новом Саду, потврђена је пуна спремност високошколских установа за реализацију уписне 2025/2026. године.
Усвојене су уписне квоте, а закључено је да ће се пријемни испити одржати у складу са предвиђеним планом и академским календаром, преноси портал Војводина уживо.
С обзиром на изазове са којима се систем високог образовања тренутно суочава, састанак је представљао важан корак ка враћању стабилности академском животу и јачању поверења у образовне институције. Разматрани су конкретни услови на свим факултетима, с циљем да се кроз дијалог и сарадњу обезбеде услови за успешан завршетак школске године.
„Позивамо будуће студенте, њихове родитеље, али и све чланове академске заједнице да заједно допринесемо враћању образовања у фокус. Време је да се вратимо у учионице, лабораторије и амфитеатре – места где се знање стиче, дели и унапређује“, поручио је секретар Маркоски.
Истакнуто је да ће се састанци овог типа наставити у просторијама Секретаријата, како би се кроз континуирани дијалог и конструктивна решења превазишли актуелни проблеми и осигурао несметан рад високошколских установа у Војводини.
Низ хуманитарних активности настављен је обележавањем Светског дана здравља прошлог викенда на простору Старог језера. Чланови Организације посетили су и старије волонтере и кориснике програма „Брига о старима“, пружајући им подршку и пажњу.
Активности су, као и увек, обухватиле и најмлађе, истиче секретарка кикиндског Црвеног крста, Данијела Бјељац.
У оквиру „Недеље Црвеног крста“, данас је организована и акција добровољног давања крви, којој се одазвао 61 суграђанин. Крв је дало њих 54, међу којима 13 жена, као и петоро нових давалаца, што говори о ширењу свести и подршке овом племенитом чину.
Волонтери сада припремају и једну од најлепших, традиционалних активности.
Континуиране хуманитарне активности кикиндског Црвеног крста подсећају нас да добра дела нису ствар великих прилика, већ воље и срца. Свако може да помогне – понекад је довољан само мали гест и рука подршке. А најлепше је када хуманост постане навика – као код хуманих активиста и волонтера Црвеног крста који неуморно, из дана у дан, стоје на страни доброте.
Од почетка протеста у новембру прошле године, политичке партије све отвореније покушавају да наметну наратив према којем би оне, а не институције, требало да одлучују о томе ко ће бити ухапшен, колико ће остати у притвору и ко је крив. Тиме се оспорава основно начело владавине права, према којем правосуђе мора да делује независно, у складу са законима и Уставом Републике Србије.
Чак су и захтеви неких студентских група – као што је ослобађање свих притворених и процесуирање оних који су им се током протеста супротставили – усклађени са реториком партија које им пружају логистичку и политичку подршку. Јасно је да се данас пред судовима у Новом Саду и Нишу не изражава подршка за притворенима, већ борба за политички утицај над правосуђем. Протести се претварају у притисак на независне институције – под паролом „студенти“, а у организацији партија које желе да диктирају правду.
Студенти у блокади су, од самог почетка, послужили као политички параван. Смањење броја учесника у студентском пленуму, које је данас више него очигледно, само потврђује да су многи млади људи препознали како су инструментализовани у интересу политичких партија. Поред странака, значајну улогу у тој манипулацији играли су и професори са израженим политичким амбицијама, који су своје академске позиције користили за ширење политичког утицаја међу студентима.
Нажалост, иза захтева за „правду“ и „слободу говора“, све је видљивији покушај рушења институција, уз поруку да се о правди не одлучује у судницама, већ на партијским састанцима и протестним бинама.
