Данас, од седам сату ујутро, испред Вишег суда у Новом Саду организована је блокада као знак подршке за шест чланова Покрета слободних грађана (ПСГ) и неформалне групе СТАВ. Подсећамо они су осумњичени за припремање кривичних дела против уставног уређења и безбедности Србије, након што су 14. марта ухапшени због наводног планирања упада у зграду РТС-а током студентских протеста у Београду 15. марта. Виши суд је 12. маја продужио њихов притвор за додатних 30 дана.
Иако су позив за данашњу блокаду формално упутили студенти у блокади, на терену се може видети да испред суда доминирају представници политичких партија, док је број студената који учествују у блокади тек неколико. Међу окупљенима су виђени и високи функционери опозиционих партија, попут Маринике Тепић, Борислав Новаковић и Миран Погачар, а друштвене мреже и фотографије с лица места додатно потврђују доминацију партијског присуства. Политичке партије позвале су све своје присталице да им се придруже. На њихову жалост број окупљених грађана је мали, свега стотинак.
Од почетка протеста у новембру прошле године, политичке партије све отвореније покушавају да наметну наратив према којем би оне, а не институције, требало да одлучују о томе ко ће бити ухапшен, колико ће остати у притвору и ко је крив. Тиме се оспорава основно начело владавине права, према којем правосуђе мора да делује независно, у складу са законима и Уставом Републике Србије.
Чак су и захтеви неких студентских група – као што је ослобађање свих притворених и процесуирање оних који су им се током протеста супротставили – усклађени са реториком партија које им пружају логистичку и политичку подршку. Јасно је да се данас пред судовима у Новом Саду и Нишу не изражава подршка за притворенима, већ борба за политички утицај над правосуђем. Протести се претварају у притисак на независне институције – под паролом „студенти“, а у организацији партија које желе да диктирају правду.
Студенти у блокади су, од самог почетка, послужили као политички параван. Смањење броја учесника у студентском пленуму, које је данас више него очигледно, само потврђује да су многи млади људи препознали како су инструментализовани у интересу политичких партија. Поред странака, значајну улогу у тој манипулацији играли су и професори са израженим политичким амбицијама, који су своје академске позиције користили за ширење политичког утицаја међу студентима.
Нажалост, иза захтева за „правду“ и „слободу говора“, све је видљивији покушај рушења институција, уз поруку да се о правди не одлучује у судницама, већ на партијским састанцима и протестним бинама.
Слични протести организовани су и у Нишу, где су испред Основног суда окупљени активисти који се представљају као студенти, али се и тамо бележи снажно учешће опозиционих странака.
(Извор: војводинаузиво.рс)
