Danas obeležavamo Nacionalni dan sećanja na žene žrtve nasilja dan koji nas podseća na patnje onih koje nismo čuli, ali i na patnje onih koje moramo da čujemo, istakla je ministarka bez portfelja zadužena za koordinaciju aktivnosti u oblasti rodne ravnopravnosti, sprečavanja nasilja nad ženama i ekonomskog i političkog osnaživanja žena, Tatjana Macura.
„Sećanje na žene koje su izgubile život u nasilju nije samo čin poštovanja prema njima, već i jasna poruka svima nama: nasilje nad ženama je problem koji mora da podigne na noge čitavo društvo. Naša država ima dobar sistem zaštite žrtva od nasilja, ali da bi sistem mogao da reaguje, nasilje mora biti prijavljeno. O njemu se mora govoriti hrabro i jasno svaki dan, a ne samo onda kada se globalno ili nacionalno bavimo temom nasilja“, kaže Macura.
Ona dodaje da je, pre svega kao vid motivacije žrtava i potencijalnih žrtava, važno podsetiti da je od 2016. godine, od kada je usvojen Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, broj smrtnih ishoda smanjen za 45 odsto, što jasno pokazuje da sistem funkcioniše onda kada se aktivira.
U proteklih 14 godina više od 430 žena izgubilo je život u porodičnom nasilju, dok je od početka ove godine ubijeno njih osam, što nas opominje da svi, kao društvo, institucije i pojedinci, moramo preuzeti odgovornost, preispitati propuste i aktivno raditi na stvaranju sigurnog okruženja za sve žene, rekla je danas poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković povodom obeležavanja Nacionalnog dana sećanja na žene žrtve nasilja.
Janković je istakla da je femicid ozbiljan društveni problem i ukazala na duboku vezu između rodno zasnovanog nasilja i patrijarhalnih modela prema kojima žena vlasništvo muškarca. i da je bez kontinuiranog rada na razgradnji rodnih stereotipa teško promeniti stanje na bolje.
U ovom danu sećanja, poverenica je izrazila i duboko saučešće porodicama žrtava, uz apel da se povećaju napori za izgradnju ravnopravnog društva, u kome će svaki vid nasilja nad ženama biti apsolutno društveno neprihvatljiv.
(Izvor: RTV)
Izazovi velike porodice
Posvećeno osoblje broji medicinske tehničare, lekare, ali najveći teret nose negovateljice koje su i najbrojnije. Kako kaže direktor, uskoro će biti uvedeno i profesionalno stalno obezbeđenje u oba doma radi višeg nivoa sigurnosti.
Saradnja i život van zidova
Slušajući život – glasovi stanara
Jelena Marić (76) iz Kikinde je nova u domu, tu je od januara.
U trpezariji zatičemo Dragu Stari (81). Sa baka Nadom, kako zove svoju drugaricu, deli sobu i ljubav prema cveću.
Ferenc Vaš (87), nastavnik u penziji iz Ruskog Sela, sedi uz kompjuter. Vešt je sa tehnologijom, ima Fejsbuk, čita vesti, piše.
U Starom domu, u dvorištu dočekuje nas Olga Plavkić (79) u svojoj kreativnoj radionici. Sa posebnom pažnjom ređa komadiće papira u mozaik.
Tišina, briga i život u punom krugu
U Gerontološkom centru žive ljudi sa imenima i pričama. Njihov život nije stavljen na pauzu, već je samo promenio formu. Ovo je mesto u kojem dobijaju ono što često nije bilo zagarantovano ni u mladosti – sigurnost, pažnju, brigu i pripadnost.
U domu nije kraj. U domu je novo poglavlje. Ovde život teče u laganom ritmu.
– Izložba počinje u 00:45, rođenjem jedne Monike, čime počinje i priča o novoj bolnici – navodi direktorka Narodnog muzeja Lidija Milašinović. – Po tom principu funkcioniše cela izložba – u tri sata te noći jedna porodica je, u svom „opelu kockici“ krenula na more i mi se, na taj način, bavimo Livnicom i fabrikom IDA, fabričkim odmaralištima. Slede i neke ne tako lepe teme kao što su nestašice i šverc, imamo jedan deo koji se bavi ekonomijom, ali i sećanje na polufinale Kupa Maršala Tita, kada je Kikinda izgubila od „Dinama“ u Zagrebu. „Događaji“ se završavaju posle 11 sati uveče u diskoteci „Akvarel“ iz koje imamo i snimak. Mislim da je ovo dobar način da se proputuje kroz Kikindu osamdesetih za 24 sata. Sigurna sam da će građani pažljivo čitati ovu izložbu, zato što osamdesete imaju i dobre i loše strane i zato što su devedesete „zamaskirale“ njihovu pravu sliku. Za mnoge od nas one nisu bile tako davno, jako ih se dobro sećamo, ali, dok smo se bavili ovom temom, ispostavilo se da naša sećanja ne odgovaraju sasvim stvarnoj situaciji. Mi ne možemo i ne želimo da menjamo sećanja, i ne treba, ali smatramo da ona zaslužuju realan okvir, neki širi kontekst. Čini mi se da se dugo vrtimo u nekom začaranom krugu i da zato ova izložba može da bude neobična i provokativna.
Srž postavke čine priče, fotografije, dokumenta, predmeti iz zbirki muzeja i privatnih arhiva. Posetioci mogu videti originalne predmete, radio-aparate, komade nameštaja iz tipičnih dnevnih soba i kuhinja, kasetofone.
Posebna pažnja posvećena je industriji – Fabrika IDA Livnice željeza i tempera „Kikinda“ otvorena je 1980. godine i zaposlila hiljadu radnika. Najveće interesovanje kupaca bilo je za „kadet de“ od 1.200 kubika sa dvoje vrata. Dve godine kasnije IDA je tržištu ponudila 4.650 „Opelovih“ vozila.
Izložba govori i o popularnim imenima toga doba – Maja, Milica, Aleksandar, Zoran, i o tome da je, u toj deceniji, u Kikindi, broj rođenih bio dva puta veći od broja umrlih.
Godine 1982. otvorena je Robna kuća „Butik“ sa pet odeljenja, pored već postojeće Robne kuće „Beograd“ koja je postojala od 1970. godine. Šinobus na relaciji Kikinda-Žombolj saobraćao je dva puta dnevno. Najavljen je i šesti simpozijum „Tera“, a tu je i izveštaj sa „Dana ludaje“ – najteži plod imao je 99 kilograma.
Mladi su večeri provodili u diskotekama: „Delfin“, „Maja“, „Akvarel“, „Kameleon“, diskoteci u Domu omladine, „Paunu“ i „Lunu“. Najpopularniji kafići bili su „Desetka“, „Tref“ i „Roki“, ispred kojih su, tokom leta, bile ogromne gužve.
U Domu omladine, otvorenom 1985. godine, u sali u kojoj je bila diskoteka za oko 500 posetilaca, povodom praznika – Dana mladosti i Dana republike, organizovane su Gitarijade pod nazivom „Ki rok liga“. Bilo je to zlatno doba kikindskog rokenrola.
Mnoštvo eksponata iz ove decenije, i konkretnih priča sa već zaboravljenim podacima zadržaće svakog posetioca dugo u Galeriji Nova jer će, oni koji je pamte, ali i oni koji ih nisu proživeli, moći da se prisete ili saznaju mnogo toga. Ovi prvi će se sećati sa nostalgijom i setom, drugima će biti zanimljivo i, verujemo, pomalo čudno. A sve će ih u rikverc povesti na ulazu parkirana savršena „kadet kockica“ bele boje sa crvenim sedištima.
Takođe u borbama, junior Petar Stupar (do 67kg) uzeo je bronzu, a u katama bronzano odličje pripalo je kadetu Stefanu Siliju.
D. P. 
U borbi za spas u srpskoligaškoj „Vojvodini”, veliki bod osvojili su Kikinđani, odolevši lideru na njegovom terenu u Donjem Tovarniku: Sloboda – OFK Kikinda 0:0.
Letnja scena Dečijeg pozorišta „Lane“ u bajkovito uređenom dvorištu idealan je ambijent za bajkovite komade ovog teatra. I ovog proleća i leta dočekaće svoju vernu publiku možda i na nekim od već zakazanih narednih izvođenja. U junu će na repertoaru biti predstave „Tri praseta“, „Šašava bajka“, „Mačak i petao“, Zmaj“ i „Ježeva kućica“.
Takođe, u OŠ „Vuk Karadžić“, kao i svake godine, imaju osmake za polaganje svakog od pet ponuđenih izbornih predmeta.
Završni ispit za učenike osmog razreda zakazan je za 23, 24. i 25. jun. Učenici će prvog dana polagati srpski jezik, drugog dana matematiku, a trećeg izabrani predmet. Do tada im ostaje dovoljno vremena da, uz podršku nastavnika, utvrde gradiva i pripreme se za ono što ih očekuje na velikom završnom koraku osnovnog školovanja.
Šta Vas je navelo da se bavite temom Sarajevskog atentata i pripadnicima „Mlade Bosne“?
Da li je „Crna ruka“ (zvanično „Ujedinjenje ili smrt“, tajna organizacija osnovana u Srbiji koja je delovala u vojnim krugovima), zaista imala veze sa pripadnicima „Mlade Bosne“?
Kako danas zapadna istoriografija gleda na Sarajevski atentat – da li se i dalje smatra da je to bio uzrok Prvog svetskog rata, i da li, i u kojoj meri vlada mišljenje da je Srbija, zbog svojih teritorijalnih aspiracija prema Bosni i Hercegovini, odgovorna za početak rata?