Културни центар, некадашњи Дом омладине и пионира „Младост“, отворен је 25. маја 1985. године. Значајан јубилеј у овој установи обележен је многобројним активностима, а круна је била свечана академија „40 година младости, љубави и културе“.
-Како су се времена мењала, мењао се и назив саме установе, али основна делатност, производња програма за различити узрасте, није се мењала. Дом омладине постао је Културни центар Кикинда 2009. године – истакао је в.д. директор Марко Марковљев. – Наша установа препозната је по великом броју програма. Ми немамо специфичну делатност, какву имају остале установе културе, јер је наша мисија да стварамо програме који ће спојити све културне делатности којим ће наши суграђани имати већу, лепшу и испуњенију душу.
Ових дана завршена је и реконструкција зграде у коју су први пут уложена значајна средства од самог оснивања.
-У протекле четири године уз помоћ локалне самоуправе, али и на разним конкурсима, успели смо да обезбедимо средства за адаптацију објекта. Зграда Културног центра трећа је најстарија на Градском тргу и и уложено је много. Највише новца било је опредељено за реконструкцију крова, док смо од почетка године радили на реконструкцији унутрашњости. Надам се да ћемо успети у намери да реконструишемо фасаду објекта, што је и најскупља ставка – додао је Марковљев.
Обележавању значајног јубилеја присуствовали су суграђани, као и представници града, на челу са градоначелником Младеном Богданом.
-За ових 40 година значајан број генерација прошао је кроз некадашњи Дом омладине, а данашњи Културни центар. Ова установа изнедрила је велики број талентоване деце и младих, а увек је врата отварала и за уметнике који су дали свој печат и допринос у стварању програма – рекао је градоначелник Богдан. – Културни центар слави 40. рођендан и то је читав један радни век током ког је уложено пуно рада, труда, љубави у креирање садржаја и програма по којима је препознат. Захваљујући помоћи Министарства културе унутрашњост зграда има изглед какав заслужује. У преговорима смо са поменутим Министарством да заједнички уђемо у пројекат уређења дворишта.
Свечану академију пратио је концерт хорова „Атендите“ и „Кикиндијанци“.
ВИТЕЗ КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА
Поводом четрдесетогодишњице додељене су плакете „Витез Културног центра“. Добили су их Предшколска установа „Драгољуб Удицки“ , Љиљана Богосављев која води креативну радионицу „Чаролија маште“, Ингрида Војводић из Балетске школе, др Биљана Јеремић, диригенткиња хора „Атендите“ и Бранислав Угринов, новинар.
РАДИОНИЦЕ
Свечаној академији претходиле су радионице на Градском тргу . Суграђани су могли да се упознају са креативношћу „Чаролије маште“, као и како функционишу ликовна „Стварам оно што сањам“ и мала ликовна колонија „Сликари Кикинде“.
И ученици Балетске школе одржали су јавни час.
А.Ђ.
– Изложба обухвата приче о женама које су кројиле свет, често упркос времену, друштву и средини у којој су живеле или живе, једном речју ово је изложба о знаменитим женама. Имамо 20 плаката са њиховим фотографијама и биографијама. Међу њима је, на пример, и Грејс Мери Хопер о којој су професори математике код нас већ реализовали радионицу. Она је дала велики допринос развоју рачунарства и информатике. Почела је да ради на најмодернијим рачунарима за морнарицу САД, развила је програмски језик који је разумео енглеске речи, из којег се касније развио језик COBOL, који се и данас користи. Интересантно је и то да је она прва употребила изразе „баговање“ и „забаговати“, што означава проблем у раду рачунара. То се догодило тако што је у рачунар, једном приликом, ушао мољац, што је врста бубе (на енглеском: bug) – испричао је Лазар Трипиновић Попов, самостални стручно-технички сарадник у Центру за стручно усавршавање.
Занимљиве су и приче о Кетрин Џонсон, физичарки и математичарки, која је дала важан допринос раном свемирском програму, посебно израчунавајући путање лета многих свемирских капсула попут оних током мисија „Меркур“ и „Аполо 11“, као и о Самири Мубареки – она је, током пандемије COVID 19, успешно водила истраживања са циљем да се изолује вирус SARS-CoV-2 и да се секвенцира његов геном. Њени резултати помогли су научницима да развију нове терапије и вакцине у борби против пандемије, додао је Трипиновић Попов.
Са поставком ће моћи да се упознају и учесници других програма у оквиру „Маја – месеца математике“. Сутра (уторак, 27. мај) ће бити одржане две радионице за основце: „Цртање и писање помоћу математике“ и „Таблица множења помоћу микробита“.
„Витаминска математика – бројање до здравља“ на програму је 29. маја. На овој радионици ће ученици првог разреда и старије групе вртића комбиновати учење о витаминима са математичким вештинама.
