najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Kraj godine je pravo vreme za osvrt na protekli period i za sagledavanje planova za godinu koja dolazi.
Šta je obeležilo 2025. godinu i sa kakvim očekivanjima i prioritetima ulazimo u novu?
O tim temama razgovaramo sa gradonačelnikom Mladenom Bogdanom.
Na novogodišnjem turniru u Dobanovcima za kategoriju mini kadeti i mini kadetkinje, takmičar STK Galadska Ognjen Đurin osvojio je treće mesto.
Na turniru su učestvovali i Huang Sjin Jao i Alisa Srdić, i pružile dobru igru, ali su izgubile u šesnaestini finala.
Ovo je bio poslednji stonoteniski turnir u 2025. godini. Takmičenja se nastavljaju 10. januara, kada muška i ženska ekipa nastavljaju ligaško takmičenje.
FCC Kikinda obaveštava građane da se 31.12. i 1.01. odvoz otpada neće obavljati, dok su nadoknade planirane za 27.12. i 03.01, uz napomenu da se posude iznesu najkasnije do 6 časova.
U Osnovnoj školi „Mora Karolj“ u Sajanu 22. decembra održana je priredba „Ulaganje u budućnost“, posvećena najmlađima i značaju obrazovanja kao temelja svakog društva. Događaj je okupio učenike, roditelje, nastavnike i predstavnike institucija, uz jasnu poruku da ulaganje u decu znači ulaganje u zajednicu.
Svečanost je realizovana u saradnji Nacionalnim savetom mađarske nacionalne manjine i Saveza „Rakoci“. Poseban segment bio je posvećen učenicima koji započinju školovanje, kojima su uručeni simbolični pokloni kao podrška i podstrek na njihovom obrazovnom putu. Pokloni su obezbeđeni uz podršku Vlade Mađarske i državnog sekretarijata za nacionalnu politiku Kabineta premijera Mađarske, posredstvom fonda „Betlen Gabor“.
Događaju su prisustvovali i predstavnici političkog i društvenog života, među kojima su bili dr Balint Pastor iz Saveza vojvođanskih Mađara, predsednik Nacionalnog saveta mađarske nacionalne manjine Arpad Fremond i predsednik Saveza „Rakoci“ Čongor Čaki. Svečani program obogatili su učenici, koji su se predstavili pesmom, recitacijama i igrom.
Škola je nedavno dobila i značajnu institucionalnu podršku za unapređenje uslova rada. Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine obezbedio je 10.4 miliona dinara za rekonstrukciju krova fiskulturne sale, čime će biti stvoreni bezbedniji uslovi za nastavu fizičkog vaspitanja i druge aktivnosti.
-Škola planira da u narednom periodu, u skladu sa mogućnostima, nastavi sa ulaganjima u infrastrukturu, uključujući i obnovu fasade, sa ciljem da se dodatno unapredi izgled i funkcionalnost školskog objekta – istakla je direktorica škole, Lidia Kikić Bari.
Ulice su tihi hroničari svakog grada. Njihova imena čuvaju sećanja na ljude, događaje i epohe koje su oblikovale lokalnu istoriju.
Od vremena Austrougarske do socijalističke Jugoslavije, kao i kasnije, svaka tabla na fasadi ima svoje vreme i poruku.
U Kikindi su svega tri ulice zadržale svoje prvobitne nazive, saznajemo od Lazara Demića, istoričara.
Albertova ulica je još jedno poznato ime na mapi grada, ali danas malo ko zna ko je zapravo bio Albert?
Novogodišnje radionice u Narodnom muzeju počele su 23. decembra i trajaće do 17. januara, svakog dana od 10 do 19 časova, osim ponedeljkom i nedeljom, kada muzej ne radi sa publikom. Radionice su osmišljene kao porodičan prostor za zajedničko stvaranje, a ulaz je besplatan.
Kako je istakla Ljubica Takačev, muzejski vodič, cilj radionica je da deca i roditelji zajedno provode vreme kroz kreativan rad u prazničnoj atmosferi. Posetioci imaju priliku da sami prave novogodišnje ukrase, uz muziku i ambijent prilagođen praznicima.
-Radionice su zamišljene kao porodični dan u muzeju. Roditelji sa decom zajedno prave ukrase, bez gotovih rešenja, što podstiče kreativnost i zajednički rad – navela je Takačev.
Deca tokom radionica uče da izrađuju različite oblike i ukrase, poput kupe, irvasa i kruga, kao i tehnike pletenja tračica.
Radno vreme radionica 31. decembra biće skraćeno do 15 časova, dok muzej neće raditi 1. i 2. januara, kao ni 6. i 7. januara. U ostalim radnim danima radionice će biti dostupne u uobičajenom terminu.
Odlazak dece iz roditeljskog doma često se opisuje kao prirodan sled događaja, ali za mnoge majke i očeve taj trenutak ume da donese neočekivano duboku prazninu. Kuća postaje tiša, dani duži, a roditelji se iznenada suočavaju s pitanjem: šta sada, kad su svi razlozi za brigu i svakodnevne obaveze nestali? Upravo taj period prelaska i prilagođavanja naziva se sindromom praznog gnezda.
Specijalizantkinja medicinske psihologije, Jovana Davidhazi, objašnjava da je ovaj sindrom u osnovi očekivana faza u životnom ciklusu svake porodice.
-To je prirodan proces navikavanja na novonastalu situaciju, a roditelji kroz njega prolaze lakše ili teže zavisno od ličnih i porodičnih okolnosti – rekla je naša sagovornica.
U manjim sredinama, poput Kikinde, deca najčešće odlaze u veće gradove zbog obrazovanja ili posla, pa je taj osećaj gubitka često pojačan jer fizička udaljenost postaje stvarna prepreka svakodnevnim kontaktima.
-Koliko će sindrom biti izražen, zavisi od toga kakav su odnos roditelji izgradili sa detetom i koliki deo svog identiteta su vezali za roditeljsku ulogu – napomenula je Davidhazi.
Fenomen gubitka uloge je ključan. Ako je roditeljstvo bilo centralni deo nečijeg život, teško je pronaći novu svrhu kada deca odu. Majke su često teže pogođene jer su u većini slučajeva bile više uključene u svakodnevne potrebe deteta, ali i očevi prolaze kroz sličan proces, samo ga teže izražavaju.
Sindrom praznog gnezda može imati simptome koji liče na depresiju: tuga, osećaj bezvrednosti, zabrinutost i strah od budućnosti. Ipak, kako objašnjava psihološkinja, u pitanju je prolazna faza koja se s vremenom ublažava.
-Za razliku od depresije, ovi simptomi ne opterećuju osobu do te mere da ne može da funkcioniše. Ako tuga i bezvoljnost traju duže od šest meseci i počnu da utiču na svakodnevni život, tada govorimo o mogućem razvoju psihičkog poremećaja i to je trenutak kada treba potražiti stručnu pomoć – savetovala je naša sagovornica.
Roditeljima koji prolaze kroz ovaj period Davidhazi predlaže da održavaju bliske odnose sa svojom decom, čak i ako žive daleko. Važno je da se kontakti ne prekinu – pozivi poruke, zajednički planovi, to sve pomaže da se održi povezanost. Isto tako ključno je da roditelji ponovo pronađu sebe u svakodnevnim aktivnostima.
-Posvetite se poslu, hobijima, prijateljima, svom partneru. Zajednička podrška unutar bračnog odnosa može mnogo olakšati prilagođavanje novoj porodičnoj dinamici – istakla je psihološkinja.
Sindrom praznog gnezda, dakle, nije bolest – to je dokaz da su roditelji odradili svoj posao, da su deci dali korene i krila. Iako taj trenutak ume da zaboli, on istovremeno otvara prostor za novo poglavlje života, u kojem roditelji ponovo mogu da otkriju sebe, svoje želje i svoj mir. U porodicama gde su porodične veze posebno jake, to nije kraj – to je samo drugačiji oblik bliskosti, sazreo i tih, ali jednako vredan.
U prethodna 24 sata na području Policijske uprave u Kikindi dogodile su se dve saobraćajne nezgode u kojima je jedno lice poginulo, a jedno je povređeno. Policija upozorava da je neprilagođena brzina i dalje jedan od glavnih uzroka teških saobraćajnih posledica i apeluje na sve učesnike u saobraćaju da budu odgovorniji.
Poginulo lice je četrdesettrogodišnji B. N. iz Čantavira koji se biciklom kretao putem između Bogaraša i Tornjoša kod Sente. Na njega je putničkim vozilom naleteo V. L. (62). Biciklista je preminuo na licu mesta.
Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, tokom protekle nedelje na putevima Srbije zabeležene su 633 saobraćajne nezgode. U tim nesrećama život je izgubilo osam lica, dok je 315 osoba povređeno.
Kako se navodi u apelu Policijske uprave u Kikindi, analize pokazuju da je neprilagođena brzina jedan od dominantnih faktora koji dovode do saobraćajnih nezgoda. Brzina smanjuje mogućnost pravovremene reakcije vozača, produžava zaustavni put i značajno povećava posledice sudara.
Zbog toga policija poziva vozače da putovanja planiraju unapred i da predvide najmanje 20 odsto više vremena za vožnju, kako bi izbegli žurbu i rizična ponašanja usled kašnjenja ili nepredviđenih okolnosti na putu.
Istovremeno, podsećaju se vozači da poštuju ograničenja brzine, prilagode vožnju uslovima na putu i vremenskim prilikama, kao i da prave pauze tokom dužih putovanja. Pešacima, biciklistima i motociklistima upućen je poziv na dodatni oprez i strogo poštovanje saobraćajnih propisa, jer spadaju među najugroženije učesnike u saobraćaju.
Iz Policijske uprave u Kikindi poručuju da bezbedno učešće u saobraćaju nije samo zakonska obaveza, već i pitanje lične i zajedničke odgovornosti, uz poruku da bezbednost na putevima zavisi od svih nas.
