најчитанији портал Севернобанатског округа
Крај године је право време за осврт на протекли период и за сагледавање планова за годину која долази.
Шта је обележило 2025. годину и са каквим очекивањима и приоритетима улазимо у нову?
О тим темама разговарамо са градоначелником Младеном Богданом.
На новогодишњем турниру у Добановцима за категорију мини кадети и мини кадеткиње, такмичар СТК Галадска Огњен Ђурин освојио је треће место.
На турниру су учествовали и Хуанг Сјин Јао и Алиса Срдић, и пружиле добру игру, али су изгубиле у шеснаестини финала.
Ово је био последњи стонотениски турнир у 2025. години. Такмичења се настављају 10. јануара, када мушка и женска екипа настављају лигашко такмичење.
ФЦЦ Кикинда обавештава грађане да се 31.12. и 1.01. одвоз отпада неће обављати, док су надокнаде планиране за 27.12. и 03.01, уз напомену да се посуде изнесу најкасније до 6 часова.
У Основној школи „Мора Карољ“ у Сајану 22. децембра одржана је приредба „Улагање у будућност“, посвећена најмлађима и значају образовања као темеља сваког друштва. Догађај је окупио ученике, родитеље, наставнике и представнике институција, уз јасну поруку да улагање у децу значи улагање у заједницу.
Свечаност је реализована у сарадњи Националним саветом мађарске националне мањине и Савеза „Rakoci“. Посебан сегмент био је посвећен ученицима који започињу школовање, којима су уручени симболични поклони као подршка и подстрек на њиховом образовном путу. Поклони су обезбеђени уз подршку Владе Мађарске и државног секретаријата за националну политику Кабинета премијера Мађарске, посредством фонда „Betlen Gabor“.
Догађају су присуствовали и представници политичког и друштвеног живота, међу којима су били др Балинт Пастор из Савеза војвођанских Мађара, председник Националног савета мађарске националне мањине Арпад Фремонд и председник Савеза „Rakoci“ Чонгор Чаки. Свечани програм обогатили су ученици, који су се представили песмом, рецитацијама и игром.
Школа је недавно добила и значајну институционалну подршку за унапређење услова рада. Покрајински секретаријат за образовање, прописе, управу и националне мањине обезбедио је 10.4 милиона динара за реконструкцију крова фискултурне сале, чиме ће бити створени безбеднији услови за наставу физичког васпитања и друге активности.
-Школа планира да у наредном периоду, у складу са могућностима, настави са улагањима у инфраструктуру, укључујући и обнову фасаде, са циљем да се додатно унапреди изглед и функционалност школског објекта – истакла је директорица школе, Лидиа Кикић Бари.
Улице су тихи хроничари сваког града. Њихова имена чувају сећања на људе, догађаје и епохе које су обликовале локалну историју.
Од времена Аустроугарске до социјалистичке Југославије, као и касније, свака табла на фасади има своје време и поруку.
У Кикинди су свега три улице задржале своје првобитне називе, сазнајемо од Лазара Демића, историчара.
Албертова улица је још једно познато име на мапи града, али данас мало ко зна ко је заправо био Алберт?
Новогодишње радионице у Народном музеју почеле су 23. децембра и трајаће до 17. јануара, сваког дана од 10 до 19 часова, осим понедељком и недељом, када музеј не ради са публиком. Радионице су осмишљене као породичан простор за заједничко стварање, а улаз је бесплатан.
Како је истакла Љубица Такачев, музејски водич, циљ радионица је да деца и родитељи заједно проводе време кроз креативан рад у празничној атмосфери. Посетиоци имају прилику да сами праве новогодишње украсе, уз музику и амбијент прилагођен празницима.
-Радионице су замишљене као породични дан у музеју. Родитељи са децом заједно праве украсе, без готових решења, што подстиче креативност и заједнички рад – навела је Такачев.
Деца током радионица уче да израђују различите облике и украсе, попут купе, ирваса и круга, као и технике плетења трачица.
Радно време радионица 31. децембра биће скраћено до 15 часова, док музеј неће радити 1. и 2. јануара, као ни 6. и 7. јануара. У осталим радним данима радионице ће бити доступне у уобичајеном термину.
Одлазак деце из родитељског дома често се описује као природан след догађаја, али за многе мајке и очеве тај тренутак уме да донесе неочекивано дубоку празнину. Кућа постаје тиша, дани дужи, а родитељи се изненада суочавају с питањем: шта сада, кад су сви разлози за бригу и свакодневне обавезе нестали? Управо тај период преласка и прилагођавања назива се синдромом празног гнезда.
Специјализанткиња медицинске психологије, Јована Давидхази, објашњава да је овај синдром у основи очекивана фаза у животном циклусу сваке породице.
-То је природан процес навикавања на новонасталу ситуацију, а родитељи кроз њега пролазе лакше или теже зависно од личних и породичних околности – рекла је наша саговорница.
У мањим срединама, попут Кикинде, деца најчешће одлазе у веће градове због образовања или посла, па је тај осећај губитка често појачан јер физичка удаљеност постаје стварна препрека свакодневним контактима.
-Колико ће синдром бити изражен, зависи од тога какав су однос родитељи изградили са дететом и колики део свог идентитета су везали за родитељску улогу – напоменула је Давидхази.
Феномен губитка улоге је кључан. Ако је родитељство било централни део нечијег живот, тешко је пронаћи нову сврху када деца оду. Мајке су често теже погођене јер су у већини случајева биле више укључене у свакодневне потребе детета, али и очеви пролазе кроз сличан процес, само га теже изражавају.
Синдром празног гнезда може имати симптоме који личе на депресију: туга, осећај безвредности, забринутост и страх од будућности. Ипак, како објашњава психолошкиња, у питању је пролазна фаза која се с временом ублажава.
-За разлику од депресије, ови симптоми не оптерећују особу до те мере да не може да функционише. Ако туга и безвољност трају дуже од шест месеци и почну да утичу на свакодневни живот, тада говоримо о могућем развоју психичког поремећаја и то је тренутак када треба потражити стручну помоћ – саветовала је наша саговорница.
Родитељима који пролазе кроз овај период Давидхази предлаже да одржавају блиске односе са својом децом, чак и ако живе далеко. Важно је да се контакти не прекину – позиви поруке, заједнички планови, то све помаже да се одржи повезаност. Исто тако кључно је да родитељи поново пронађу себе у свакодневним активностима.
-Посветите се послу, хобијима, пријатељима, свом партнеру. Заједничка подршка унутар брачног односа може много олакшати прилагођавање новој породичној динамици – истакла је психолошкиња.
Синдром празног гнезда, дакле, није болест – то је доказ да су родитељи одрадили свој посао, да су деци дали корене и крила. Иако тај тренутак уме да заболи, он истовремено отвара простор за ново поглавље живота, у којем родитељи поново могу да открију себе, своје жеље и свој мир. У породицама где су породичне везе посебно јаке, то није крај – то је само другачији облик блискости, сазрео и тих, али једнако вредан.
У претходна 24 сата на подручју Полицијске управе у Кикинди догодиле су се две саобраћајне незгоде у којима је једно лице погинуло, а једно је повређено. Полиција упозорава да је неприлагођена брзина и даље један од главних узрока тешких саобраћајних последица и апелује на све учеснике у саобраћају да буду одговорнији.
Погинуло лице је четрдесеттрогодишњи Б. Н. из Чантавира који се бициклом кретао путем између Богараша и Торњоша код Сенте. На њега је путничким возилом налетео В. Л. (62). Бициклиста је преминуо на лицу места.
Према подацима Министарства унутрашњих послова, током протекле недеље на путевима Србије забележене су 633 саобраћајне незгоде. У тим несрећама живот је изгубило осам лица, док је 315 особа повређено.
Како се наводи у апелу Полицијске управе у Кикинди, анализе показују да је неприлагођена брзина један од доминантних фактора који доводе до саобраћајних незгода. Брзина смањује могућност правовремене реакције возача, продужава зауставни пут и значајно повећава последице судара.
Због тога полиција позива возаче да путовања планирају унапред и да предвиде најмање 20 одсто више времена за вожњу, како би избегли журбу и ризична понашања услед кашњења или непредвиђених околности на путу.
Истовремено, подсећају се возачи да поштују ограничења брзине, прилагоде вожњу условима на путу и временским приликама, као и да праве паузе током дужих путовања. Пешацима, бициклистима и мотоциклистима упућен је позив на додатни опрез и строго поштовање саобраћајних прописа, јер спадају међу најугроженије учеснике у саобраћају.
Из Полицијске управе у Кикинди поручују да безбедно учешће у саобраћају није само законска обавеза, већ и питање личне и заједничке одговорности, уз поруку да безбедност на путевима зависи од свих нас.
