децембар 6, 2025

Дан: 20. новембар 2025.

vucic-1-1024x512-1
Аустријска информативна емисија „Zeit im Bild“ (ZIB), централни телевизијски дневник јавног сервиса “ORF”, објавила је прилог у којем се преносе тешке оптужбе хрватског самопроглашеног истраживачког новинара Домагоја Маргетића на рачун председника Србије Александра Вучића.

„Zeit im Bild“ је деценијама водећи бренд информативног програма “ORF”, аустријског државног емитера. Управо зато начин на који је ова тема обрађена изазвао је посебну пажњу и оштре реакције.

У уводном делу прилога “ZIB” наводи да је Маргетић поднео пријаву миланском тужилаштву против Вучића због наводне „могуће умешаности“ у такозване „Сарајево-сафарије“ током опсаде Сарајева деведесетих година. Гледаоцу се затим у неколико кратких теза, сервира низ драматичних тврдњи, да су странци из Италије и других земаља наводно плаћали да би пуцали на ненаоружане цивиле, да постоје фотографије за које се тврди да „приказују младог Вучића у једном војном упоришту у Сарајеву“, те да су са тог положаја српски националисти и странци наводно пуцали на цивиле.

Све је упаковано у форму која даје тежину полузваничне оптужнице, иако је реч искључиво о тврдњама једног контроверзног појединца, без јавно предочених доказа, без правоснажних пресуда и без озбиљне новинарске провере.

„Zeit im Bild“ није анониман портал, нити приватни блог, већ ударни информативни програм аустријског јавног сервиса “ORF”, са огромном гледаношћу и снажним присуством на друштвеним мрежама. Од таквог медија очекује се највиши степен професионалне пажње, посебно када се ради о ратним темама, оптужбама за злочине и таргетирању шефова држава.

Домагој Маргетић је загребачки новинар чије је име одавно синоним за контроверзу, слободни „истраживач“ који је каријеру изградио на обради најосетљивијих ратних и политичких тема на ивици професионалних стандарда. Хашки трибунал га је још 2007. године правоснажно осудио за непоштовање суда, јер је на свом сајту објавио поверљиву листу заштићених сведока из процеса против Тихомира Блашкића и текстове у којима је откривао њихов идентитет, свесно кршећи судске налоге и доводећи те људе у потенцијалну опасност. Уместо новинарске одговорности према жртвама и сведоцима, Маргетић је поверљиве податке претварао у материјал за сопствене „ексклузиве“, а кроз године је више пута био у центру скандала, физичких напада, претњи и јавних сукоба, што га је учврстило у улози човека који по сваку цену, од најтежих тема прави личну позорницу, не презајући ни од играња са туђом безбедношћу ни од грубог развлачења осетљивих информација по медијима.

Поглед редакције портала Српски Угао

С обзиром на статус ZIB-a као дела ORF-а, над којим законски надзор има аустријска регулаторна власт KommAustria, уз стручну и оперативну подршку агенције RTR, Удружење новинара „Српски Угао“ одлучило је да реагује званичним путем. Упутило је притужбу надлежним телима за медије при RTR/KommAustria, на адресе предвиђене за жалбе и комуникацију са јавношћу.

У писму детаљно је описано на који начин је прилог ZIB-a прешао границу професионалног извештавања преношењем најтежих оптужби без доказа, ослањањем на један извор без кредибилитета, изостанком одговора нападнуте стране и потпуним игнорисањем начела претпоставке невиности. Истакнуто је да се тиме „злоупотребљава углед јавног сервиса ORF како би се публици представио једностран, политички обојен и дубоко необјективан садржај“.

Удружење од аустријског регулатора тражи да испита да ли је ZIB овим прилогом повредио обавезу објективног, непристрасног и уравнотеженог информисања, те да предузме све мере које су у његовој надлежности како би се спречило да се под окриљем јавног сервиса, шире пропагандне конструкције на штету Србије и њеног државног врха.

Пише: Нина Стојановић

Извор: Српски угао

raznica-bibli-1

У Галерији Културног центра Кикинде отворена је изложба „Ризница библиотеке“, која публици открива мање познато лице Народне библиотеке „Јован Поповић“ – не само као места књиге, већ и као чувара вредне уметничке збирке. Изложба је део обележавања великог јубилеја, 180 година постојања најстарије кикиндске установе културе, и биће отворена до 30. новембра.

Међу посетиоцима отварања био је и професор у пензији Драгољуб Бадрљица, дугогодишњи пратилац ликовних дешавања у округу.

-Пратим све што се дешава везано за уметност на територији нашег округа. Ово је једно богатство које треба ставити јавности на увид. Оваква уметничка дела у нашој средини заслужују поштовање. Бићу субјективан и рећи ћу: све ми се свиђа – рекао је Бадрљица.

Стручњаци за историју уметности ову збирку сврставају међу најзначајније у овом делу Војводине – пре свега захваљујући мотивима и именима аутора који су заступљени. О тим делима библиотека је пре неколико година објавила монографију и каталог, чиме је по први пут систематски обрађена ликовна збирка и забележени подаци о сликама и ауторима.

-Фонд броји 52 уметничке слике различитих стилова и мотива, од краја 19. века до савремених аутора. Збирка није систематски прављена са намером да буде колекција, већ се скупљала годинама, деценијама – објаснила је Дуња Бркин Трифуновић, в. д. директора Народне библиотеке.

За изложбу „Ризница библиотеке“ одабране су слике које иначе нису свакодневно доступне посетиоцима ове установе.

-Желели смо да публици покажемо најзанимљивија дела, али и она која се иначе налазе по канцеларијама и не могу да се виде сваког дана – изјавила је Бркин Трифуновић.

Поставка открива богатство тема и стилова: од портрета, жанр-сцена и пејзажа до мртве природе. Збирка сведочи о мултикултуралном карактеру Кикинде. Многе слике старе су више од једног века, па је, како наглашава Бркин Трифуновић, приоритет њихова заштита.

-Постоји план да све слике средимо. Неке су у одличном стању, али на појединима је зуб времена оставио траг. Најпре желимо да их рестаурирамо па онда да их учинимо још доступнијим публици – истакла је в. д. директорка библиотеке.

В. д. директора Културног центра Марко Марковљев рекао је да је изложба резултат добре сарадње кикиндских установа културе.

-Установе културе у Кикинди имају лепу сарадњу и ово је само још један вид нашег заједничког рада. Ми радо уступамо простор и програме када је то потребно, као што и друге установе излазе нама у сусрет. Важно је да делимо ресурсе и да смо једни другима подршка – подсетио је Марковљев.

Да изложба превазилази оквире једне установе сматра и Маријана Мирков, чланица Градског већа задужена за културу и туризам.

-Ова изложба је пример како се у једној установи чува уметности, било да су у питању слике или књиге. Важно је да негујемо култ чувања уметничког богатства. Култура је наслеђе нашег народа и нешто што треба да носимо у себи и чувамо – нагласила је Мирков.

Изложба „Ризница библиотеке“ показује да се у тишини просторија, међу књигама и полицама, крију и драгоцена дела ликовне уметности. Њихово изношење „на светло“ није само омаж прошлости, већ и позив да Кикинда настави да гради своју културну будућност на темељима очуване баштине.

saobracajna-policija-mup-4

Грађани Србије од сада могу да прате и решавају саобраћајне прекршаје путем Портала еУправа, без одласка у полицијску станицу. Министарство унутрашњих послова увело је две нове електронске услуге које додатно дигитализују рад МУП-а и олакшавају комуникацију са грађанима.

Реч је о услугама „Преглед саобраћајних прекршаја“ и „Изјашњење о управљању возилом у време саобраћајног прекршаја“, доступним у секцији „Моји подаци – Министарство унутрашњих послова“ на порталу еУправа. Кроз њих возачи добијају потпун увид у свој „саобраћајни досије“, али и могућност да електронски дају изјаву о томе ко је управљао возилом у тренутку прекршаја.

Кроз услугу прегледа прекршаја, корисник може да види све активне и завршене прекршаје, са детаљима о датуму, врсти и статусу поступка. Доступне су и информације о изреченој мери забране управљања возилом, њеном трајању, као и тренутном броју казнених поена. Систем приказује и да ли је новчана казна плаћена или постоје дуговања, као и када почиње да важи евентуална заштитна мера. На тај начин возачи у сваком тренутку могу да провере свој статус и избегну непријатна изненађења због неплаћених казни или неинформисаности.

Друга услуга односи се на дигитално изјашњење о управљању возилом. Уместо да чекају позив поштом и одлазе у полицијску станицу, власници возила сада путем Портала еУправа електронски добијају позив да се изјасне и, уз електронски сертификат, могу одмах да потврде да ли су они возили или неко други. Ако прихвате одговорност, а прекршај је такав да се завршава прекршајним налогом, казну могу одмах да плате онлајн. Код тежих прекршаја, који иду пред суд, омогућено је електронско потврђивање да су управљали возилом или достављање отворене изјаве нотара особе која је заиста била за воланом.

Ове две услуге представљају корак напред у дигитализацији МУП-а: поједностављују процедуре, скраћују време чекања и повећавају транспарентност у области саобраћајних прекршаја, а грађанима дају већу контролу над сопственим обавезама и одговорностима у саобраћају.

akademija-prvi-sv-rat

Поводом обележавања 107 година од ослобођења Кикинде у Првом светском рату и уласка Српске војске у град у Културном центру организована је свечана академија под називом „Одлучујуће победе српске војске 1918-те“.

Генерал мајор Милорад Ступар, саветник председника Србије за војна питања и председник Удружења ратних добровољаца Србије 1990-1999. окупљенима је представио историјске чињенице о ослобађању Војводине 1918. године, као и шта је претходило уједињењу Војводине са Краљевином Србије.

-Банат је ослободила Моравска дивизија, Бачку је ослободила Дунавска дивизија, а Срем Дринска дивизија прве армије. Међу војницима је била и 21.000 српских добровољаца из Срема, Бачке, Баната, Босне и Далмације који су се предавали на руском фронту. У Румунији су формиране прва и друга добровољачка јединица која се борила на страни Румуна, па у Добруџи постоји и споменик српском војнику. После тога су ове јединице пребачене на Солунски фронт који је пробијен 15. септембра 1918. године српском војском. Српска војска, поред тога што је ослободила Војводину, омогућила је и да се остваре политички захтеви српског народа да се уједине. Опредељење је било припајање Србији.  – рекао је генерал мајор Ступар.

Стање у јужној Угарској у то време представио је пензионисани пуковник Сретен Егић.

Окупљене је поздравио и председник Скупштине града Душан Попесков.

-Дан ослобођења Кикинде је изузетно важан датум у нашој историји. Ниједан народ на кугли земаљској није дао толики данак у крви у борби за слободу. Наша дужност, као потомака, је да се сећамо и да не дозволимо да се забораве храброст и јунаштво наших предака – додао је Попесков.

А.Ђ.

ETS-2

У Економско-трговинској школи у Кикинди одржана је дводневна обука за почетнике у пословању, намењена четвртом разреду смера комерцијалиста. Трибину је организовала школа у сарадњи са Регионалним центром за друштвено-економски развој – Банат из Зрењанина, уз подршку Министарства привреде и Развојне агенције Србије. Предавач је био Дејан Ненадовић из РЦР – Банат, док су организациони део у школи водили наставници економских предмета Дубравка Варађанин и Станислав Завишин.

Матурант комерцијалиста Марко Рађанин рекао је да су оваква предавања веома корисна за њега и остале матуранте ЕТШ.

-Предавање је лепо осмишљено и корисно. Свиђа ми се што смо могли толико тога да сазнамо и што ћемо добити сертификат сa којим касније можемо да отворимо своју фирму. За сада немам конкретну идеју за сопствени бизнис, али ако будем желео, сада тачно знам како то да урадим, јер нам је предавач врло јасно објаснио и приближио тему – истакао је Марко.

Професор Станислав Завишин објаснио је да се сличне трибине у Економској школи организују већ две деценије.

-Овакав вид активности користан је и за ученике, и за школу, и за сам град. За ученике, јер им даје алатке за будући развој. Град ће добити нове, младе предузетнике. А Економска школа на овај начин постаје један од главних покретача стварања младих предузетника у нашем граду – казао је Завишин.

Он је подсетио да просечан предузетник у Србији данас има око 45 година, што није добро за будућност државе.

-Зато ми желимо да добијемо што више младих предузетника. У последње три године, од како реализујемо конкретно ову трибину, у Кикинди су се појавиле фирме чији су оснивачи некада били ученици на овим предавањима. Очекујемо да ће их у будућности бити још више – објаснио је Завишин и додао да ће, након комерцијалиста, исту обуку похађати и матуранти смера економски техничар.

Дејан Ненадовић, пројектни менаџер РЦР – Банат, навео је да је реч о обуци за почетнике у пословању коју ова институција годинама организује у више школа.

-Циљ је да ученицима представимо могућности које имају након школовања. Бавимо се темама као што су мотиви и особине предузетника, кораци у регистрацији компаније, извори финансирања, порези и доприноси. Други део радионице посвећен је писању и изради бизнис плана, где ученици, на основу својих идеја, уче како се тај план припрема – навео је Ненадовић, додајући да се програм, који је конципирала Развојна агенција Србије, тренутно реализује и у Зрењанинској гимназији и на Техничком факултету „Михајло Пупин“ у Зрењанину.

Један од кључних предности пројекта је сертификат о завршеној обуци о пословању који ученици добијају по завршетку. Тај документ издаје Министарство привреде и он је, наглашава Завишин, одмах иза школске дипломе по значају за свршеног средњошколца.

-Са тим уверењем наши ђаци могу да конкуришу код државних фондова, као што су Национална служба за запошљавање или Фонд за развој Србије, и остваре право на одређена бесповратна средства за отварање фирме. У другим институцијама овакви сертификати се плаћају, док их наши ученици добијају бесплатно – истакао је професор Завишин. Подсетио је и да држава тренутно значајно помаже нове компаније и оне који планирају да покрену посао, па износи за старт-ап подршку иду и до шест милиона динара.

Све већи одзив ученика из године у годину показује да међу младима у Кикинди постоји интересовање за предузетништво. Економско-трговинска школа оваквим програмима не само да оснажује предузетнички дух својих ђака, већ директно доприноси стварању нове генерације локалних привредника, на добитак читаве заједнице.

oslobodjenje-prvi-sv-rat-(1)

Поводом Дана ослобођења Кикинде у Првом светском рату, 20. новембра, положени су венци на спомен костурницу на Железничком гробљу, на спомен плочу бригадиру Ристићу и на споменик краљу Петру I Карађорђевићу. Дужну пошту прецима одали су представници Града Кикинде, Војске Србије, и борачких организација.

Већ током вечери 18. новембра претходнице српске војске почеле су да улазе у наш град. На челу коњичке извиднице ушао је капетан Милан Гудовић, а коначно 20. новембра 1918. у 11 сати у Кикинду, као ослободиоци, ушли су припадници чувеног српског пешадијског Гвозденог пука на челу са бригадиром Драгутином Ристићем и потпуковником Михајлом Ковачевићем. На спомен плочу чувеном бригадиру венац су положили градоначелник Младен Богдан и председник Скупштине града Душан Попесков. Градоначелник  је рекао да је овај датум важан и због чињенице да је први пут српска војска крочила у Кикинду.

-Пре 107 година су испуњени снови српског народа са овог простора да дочекају српску војску и српску заставу, да доживе ослободиоце. Од самог оснивања Кикинде постојала је тежња Срба да се припоје матици, а водећи рачуна о сународницима других националности. Ослобођењем је  и остварена је тежња српског народа у Банату и читавој Војводини да се уједини са Србијом, што је и изгласано 25. новембра на присаједињењу на којем су били и наши преци – истакао је градоначелник Богдан.

Важно је чувати културу сећања на све оне који су се борили, али и дали животе за слободу, рекао је први човек града и додао:

-Сви треба да будемо заједно када се обележавају важни датуми, без обзира на политичке разлике и мишљења.  Неопходно је да млађе генерације сазнају више о учешћу Кикинђана и добровољаца у Првом светском рату

У спомен костурници сахрањено је 184 војника из Србије, Русије и Румуније. Од тог броја 64 је из ондашње Краљевине Србије, 61 је руски, а 21 румунски војник. Међу палим борцима је и 24 Кикинђана.

А.Ђ.

slepi-kozarcanke-(2)

Чланице удружења жена „Нови Козарци“ организацији слепих „Северни Банат” донирале су средства прикупљена на овогодишњој Питијади. Како је истакла председница удружења жена Боја Ољача сваке године новац од продаје пите кромпируше за Гиниса поклања се онима којима је најпотребнији. Ове године одржана је 15. Питијада.

-Наше удружење основано је 1976. године са мисијом да помогне старим и немоћним особама у Новим Козарцима, а како године пролазе ми се трудимо да помоћ пружимо свима. Поред хуманитарног рада желимо да очувамо и промовишемо обичаје, умеће  и стваралаштво жена са села, али и да сачувамо традицију које су донеле наше баке 1945. године када су се доселиле у ове крајеве – навела је Боја Ољача.

Јагода Накрајкућин, председница организације „Северни Банат“  захвалила је Козарчанкама и истакла да свака помоћ добро дође.

-Чланице удружења жена показале су хуманост и доброчинство. Обрадовале су нас и традиционалним јелима питом кромпирушом и колачима које често представљају на свим манифестацијама на којима учествују – напоменула је Јагода Француски.

Удружење слепих „Северни Банат“ има 150 чланова.

А.Ђ.

smart

На јесењој седници Парламента привредника Регионалне привредне коморе Севернобанатског управног округа у Кикинди додељене су награде појединцима и привредним друштвима који су својим пословним резултатима обележили прошлу и ову годину.

Награду за регионалног лидера добио је Жива Бајшански, директор и власник „Бајша Аграра“ из Кикинде.

За посебан допринос развоју привреде региона у сектору пољопривреде награђена је фирма „Нинков“ доо из Башаида, док је исто признање у сектору услуга припало предузећу за информатички инжењеринг „BUS Computers“ из Кикинде.

Као и сваке године додељене су и јубиларне награде Привредне коморе, а овогодишњи лауерати су кикиндско приватно трговинско предузеће „Royal Trade“ за три деценије рада, док су поводом 20 година постојања награде припале „Лабинпрогресу“ из Новог Кнежевца, кикиндском „Роломонту“, привредном друштву „Војвођанин“ из Мокрина и башаидском „Ћорић аграру“.

vodovod-baranda-1

Због планираних радова на водоводној мрежи данас, 20. новембра, до 13 сати без воде ће бити корисници у улици Војводе Путника у Кикинди од угла Димитрија Туцовића до Бранка Радичевића.

У ЈП „Кикинда“ наводе да су екипе  на терену током трајања интервенције, а нормализација испоруке воде очекује се одмах по завршетку радова.

 

Mediji-(5)

Сакупљање мешаног амбалажног отпада из нових канти је у току – без додатних трошкова за грађане. 

Током месеца новембра успешно је сакупљен отпад са прве руте обухваћене октобарском поделом канти, док ће се преостале руте наставити редовно обрађивати према планираном распореду.

Распоред одвоза, који су грађани добили приликом преузимања канти, доступан је и на званичном сајту компаније FCC ради лакше и брже информисаности.

Важно: нема додатних трошкова за грађане

Још једном наглашавамо да нити додељене канте, нити услуга њиховог пражњења и одвоза мешаног амбалажног отпада неће бити додатно наплаћивани.
Грађани немају никаквих додатних трошкова у вези са овим процесом; комплетна услуга обухваћена је постојећим системом управљања отпадом.

Не бацати запрљану амбалажу у канту за мешани амбалажни отпад!

У канту за мешани амбалажни отпад одлаже се чиста пластична, метална, папирна и картонска амбалажа. Запрљана амбалажа, попут чаша и посуда од јогурта, млека или масних производа, не треба да се одлаже у посуду за мешани амбалажни отпад

Разлог је јасан и еколошки важан: контаминирани отпад ствара непријатне мирисе, може привући животиње и инсекте, али и умањује могућност рециклаже. Чиста амбалажа је кључна за ефикасно управљање отпадом и смањење загађења.

Едукација најмлађих већ од наредне недеље

Од наредне недеље почињу и едукативне радионице за децу у школама и вртићима.
Циљ је да се најмлађима, кроз занимљиве и прилагођене активности, приближе важност рециклаже, селекције отпада и бриге о околини. Улагање у знање деце представља улагање у чистију, здравију и одрживу будућност.

Позивамо све грађане да наставе са одговорним одвајањем амбалажног отпада и тако помогну унапређењу локалног система рециклаже.
Свака правилно одложена амбалажа значи мање отпада на депонијама и више материјала који се може поново искористити, поручују из компаније ФЦЦ.

Don`t copy text!