У друштву у којем су речи постале оружје, а језик често средство дискредитације, понекад се појави реченица која изненади јасноћом и тачношћу. „Боље ћаци него наци”, изјава председника Александра Вучића изречена након насилног напада на групу студената који само желе да иду на факултет, а који су у делу јавности познатији као Ћаци, постала је повод за полемике али и љутњу једног дела јавности. Међутим, кад се ова реченица оголи до суштине, постаје јасно: она не вређа, већ разоткрива, пише портал Војводина уживо.
Јер шта заправо значи „ћаци”? Ова реч је пласирана од стране студената у блокади и опозиције, као погрдна реч којом последњих месеци описују студенте који желе да се врате на факултет, студенте који желе да уче… Овај назив студенти блокадери и опозиција доживљавају као погрдан, пежоративан, деградирајући. У том окружењу, реч „Ћаци“ описује групу људи коју треба да омаловажавате, који немају довољно моралних и менталних способности и које треба, ако ситуација дозволи, напасти, „вијати по улицама“, „динстати“ и „пумпати“. А шта су „Ћаци“ “скривили” студентима блокадерима и опозицији? Па они су студенти који желе да уче, на почетку су тражили дијалог са руководствима факултета, желе да факултети изађу из блокада и, можда најважније, не желе ванредне изборе већ да се живот врати у нормалу, када су факултети радили, када су полагали испите и слушали наставу
И ту долазимо до речи „Наци“: ко је заправо наци?
У историјској и научној дефиницији, нацизам и фашизам нису само идеологије мржње. Обе идеологије негирају принципе демократије, људских права, плурализма и једнакости. То су системи у којима одређена група људи одлучује да су они „виша раса“, морално и умно супериорнији у односу на друге. У којима се једна група ставља изнад друге групе и користи насиље као „природно право“. Нацизам је, у својој суштини, тврдња да неки људи немају право на постојање, на слободу, на достојанство — јер нису „прави“, „чисти“, …
Управо зато је реч „наци” овде погођена и прецизна. Не као етикета политичког противника, већ као опис понашања. Наци су они који мисле да имају право да одлуче ко има право да учи. Они који мисле да је у реду да више десетина припадника једне групе опколи троје „Ћација“ и пребије их, полије водом и гађа лименкама. Наци су они који препознају „непожељне“ на основу њиховог изгледа (крезуби), говора (акценат), порекла (нису из Србије), политичког става (не мисле исто као они). Који деле људе на подобне и неподобне. Који мисле да право на образовање и одлазак на факултет припада само њима и никоме другом.
Дакле, да будемо јасни: реченица „боље ћаци него наци” је јасна порука друштву да је знање вредност, а да насиље није закон.
Јер ако је понижавање студената које називају „Ћаци“ постало прихватљиво за студенте блокадере и део друштва који их подржава, ако је вређање оних који уче знак моћи, онда то већ личи на обрасце понашања из тридесетих година прошлог века у Немачкој. А наша друштвена основа, наш идентитет и наш уставни поредак почивају на антифашизму као вредносном темељу. Та борба није била само војна, већ и морална и цивилизацијска: борба за друштво у којем је свака особа једнака пред законом, има право на образовање и право на рад.
Извор: Војводина уживо
