Započela je, brojem klubova, nikad oskudnija sezona Prve lige Srbije u američkom fudbalu. Za naslov državnog prvaka nadmeću se svega četiri kluba, među njima i kikindski Mamuti koji su nedavno startovali porazom, izgubili su na ŽAK-ovom Vašarištu od zemunskih Plavih zmajeva, rezultatom 15:42, a u nedelju od 16 sati, opet u Sinđelićevoj ulici, čekaće beogradske Vukove. Nakon šest kola, uslediće doigravanje, po jedna utakmica u polufinalu, potom i u finalu.
D. P.
Month: May 2025
Vlada Srbije usvojila je u četvrtak, 22. maja, Uredbu o obaveznoj proizvodnji i prometu hleba od brašna „T-500” kojom cena te životne namirnice ostaje na nivou od 59 dinara još šest meseci.
Maksimalna maloprodajna cena ovog hleba ostaje 59 dinara, kao i maksimalna proizvođačka cena od 50,60 dinara.
– Najviša ukupna stopa marže, obračunata na neto fakturnu cenu hleba, umanjenu za rabate i popuste, iznosi maksimalno 6% – stoji u uredbi.
Irski novinar Čej Bouz, snimio je prvi deo dokumentarca pod nazivom “Rat iz senke” koji se bavim stranim uticajem u Srbiji, koji je temelj tekuće obojene revolucije. Film istražuje tokove stranog novca koji se sa zapada uliva u Srbiju kroz nevladin sektor. Ispitujući njihovu ulogu u političkim protestima i širem geopolitičkom kontekstu, Bouz se fokusirao na pitanje kako strani akteri, uključujući zapadne vlade, filantropske fondacije i NVO, oblikuju politički pejzaž Srbije, zemlje od šest miliona stanovnika koja se nalazi na raskršću između Istoka i Zapada.
Bouz je analizirao i motive iza stranog finansiranja, ulogu NVO u protestima i posledice po suverenitet Srbije. Dokumentarac takođe upoređuje Srbiju s drugim suverenim zemljama koje prolaze kroz istog “toplog zeca”, poput Gruzije, Slovačke i Mađarske, ukazujući na globalni obrazac stranog mešanja.
– Na tragu smo stotina miliona evra stranog novca i pomoći koji se ulivaju u ovu zemlju, ali i u mnoge druge širom sveta. Upravo sada, ovde se odvija veliki protest – najveći u Srbiji poslednjih decenija. Međutim, nama nije važno na koju stranu će pasti novčić u ovom sporu. Zanimaju nas pare. Odakle dolaze? Kuda idu? I kako utiču na pravo običnih Srba da donose odluke pod svojom zastavom? – navodi Bouz u uvodu.
Nabrajajući najznačajnije NVO koje su, prema njemu, ispostave stranog uticaja, Bouz primećuje da njihov rad u Srbiji ima i mnogo širi spektar od puke borbe za vlast.
– Nije iznenađujuće što je Srbija postala leglo stotina stranih NVO. Okružena je državama Evropske unije koje, budimo iskreni, ne dele tradicionalni srpski pogled na svet. Među najvećim i najpoznatijim NVO grupama u Srbiji su Građanske inicijative, Inicijativa mladih za ljudska prava (YIHR), Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA), kao i Mreža za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK), s kojima ćemo se kasnije susresti – navodi novinar i dodaje:
– Prema našim izvorima i istraživanjima, ove organizacije su glavni primaoci zapadnog finansiranja, uključujući sredstva od ozloglašenih organizacija poput Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) i Nacionalne zadužbine za demokratiju (NED), kao i fondova iz Velike Britanije i pojedinih zemalja EU preko njihovih ambasada. Ne smemo zaboraviti ni filantropske milijardere – Soroša i Rokfelera, koji su takođe u igri. Sve ove grupe koriste svaku priliku da se priključe političkim talasima i promovišu svoj globalistički pogled na svet – kaže on.
Nevladine organizacije su “hidra kojoj isečete jedan izvor prihoda, a izrastu nova tri”
Započevši istraživanje, novinar se fokusirao na specifične NVO, poput KRIK-a, istražujući prevashodno njihovu ulogu i finansiranje.
– Postoji NVO pod nazivom KRIK, veoma moćna, uključena u velike istrage o navodnoj korupciji. Ali evo adrese koju navode – tu nema ničega što bi ukazivalo da su tu. Proverili smo, ovo je njihova adresa. Pokušali smo da ih kontaktiramo, ali ne žele da razgovaraju s nama. Kako to da NVO, koja dobija milione dolara i evra od EU, SAD, USAID-a i NED-a za borbu protiv korupcije, ne želi da odgovara na pitanja – pita Bouz.
On ističe i to da su NVO direktno suprotstavljenje suverenom pravu Srba da odlujuču u svojoj zemlji.
– I nije samo KRIK. Stotine NVO u Srbiji rade na ‘unapređenju srpskog društva’, upumpavajući milione dolara, a zapravo podrivajući demokratski izabranu vlast. Ovo nije pitanje slaganja ili neslaganja s vlašću, već o pravu Srba da sami odlučuju u svojoj zemlji. Ali ovi momci su veoma odlučni da sakriju ko su, šta su, pa i gde se nalaze – kaže Bouz.
On ističe da su ove organizacije deo složene mreže koju finansiraju zapadni akteri.
– Jasno je da je Srbija meta ogromne multinacionalne operacije kojom se novac i uticaj ulivaju u ovu malu balkansku državu. Iako je USAID zatvorio svoja vrata, novac i dalje teče – preko američkog Stejt departmenta, NED-a i organizacija o kojima nikad niste čuli. Glavni operateri su CRTA, Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) i Beogradska otvorena škola – navodi Bouz.
Irski novinar je detaljno opisao i izvore finansiranja, koji su, prema njemu, postavljeni u ekosistem sličan mitskoj “hidri”, biću koje ima devet glava. Svaka od tih glava kada se odseče, na njenom mestu naraste nova.
– CRTA, osim USAID-a, dobija podršku i od UKAID (Britanska organizacija za pomoć inostranstvu), ali tu su i Evropska zadužbina za demokratiju (EED), ambasade Nemačke, Švajcarske, Holandije, Francuske, pa čak i Češke. Tu su i fondacije poput Fondacije braće Rokfeler i Otvorenog društva Džordža Soroša. Među igračima iz senke su grupe poput Hansardovog društva, osnovanog u Velikoj Britaniji 1944. za promociju parlamentarne demokratije. Ove organizacije finansiraju više srpskih NVO istovremeno, stvarajući ekosistem međusobne podrške – kao hidra: isečete jedan izvor prihoda, a tri nova izniknu – kaže Bouz.
Novac stiže iz SAD, Velike Britanije i raznih milijardera i njihovih fondova
Bouz je pokušao i da kvantifikuje obim stranog novca koji se uliva u Srbiju.
– Nemoguće je čak i za izabranu vlast da tačno utvrdi koliko je novca uliveno u zemlju. Ali znamo ovo: od 2001. godine, SAD su dale skoro 1,2 milijarde evra za razne projekte u Srbiji. EU je 2022. dala grantove od 1,5 miliona evra, a filantropske donacije iznose 33,3 miliona evra – 4.557 zavedenih donacija. Vlada Srbije još uvek istražuje gde je taj novac završio – navodi on.
Bouz posebno ističe ulogu Velike Britanije kao značajnog finansijera ovog ekosistema.
– Velika Britanija je postala jedan od najagresivnijih aktera u finansiranju NVO i operacija društvenog uticaja u Srbiji. Oko 210 britanskih NVO deluje ovde, finansirajući čudne aktivnosti poput zaštite leptira ili Evropskog konzorcijuma za politička istraživanja. Rade u još 188 zemalja, i koštaju britanske poreske obveznike stotine miliona godišnje. Među ovim NVO ima i mnogo hrišćanskih crkava, što je iznenađujuće za pravoslavnu Srbiju staru hiljadu godina. Zašto britanska vlada ulaže novac da ‘preobrati’ hrišćane u hrišćanstvo – zapitao se novinar.
On je pokušao direktno da kontaktira nevladine organizacije, konkretno KRIK, CRTA-u i Građanske inicijative, kako bi razjasnio njihove aktivnosti, ali naišao je na zid ćutanja.
– Pokušali smo direktno da kontaktiramo ove NVO. Kucali smo na njihova vrata, zvali ih, ali nisu želeli da razgovaraju. KRIK, na primer, nije odgovarao na pozive, iako smo zvali tokom radnog vremena. CRTA takođe nije odgovarala, a njihova adresa vodi do praznog prostora – navodi Bouz, i dodaje:
– Imate osećaj da vas jednostavno ne žele. Hteli smo da im damo platformu da ispričaju svoju stranu priče, ali izbegavaju odgovore na pitanja o izvorima novca i stranom uticaju.
Ova netransparentnost dodatno podstiče sumnje u motive NVO, posebno jer se one predstavljaju kao borci za transparentnost i borbu protiv korupcije. Bouvs sugeriše da njihovo izbegavanje medija ukazuje na skrivene agende.
Nejasna organizacija protesta, nejasni zahtevi uz dobro obučene “koordinatore”
Kada su u pitanju protesti u Srbiji, koji su deo tekuće obojene revolucije, Bouz je istraživao njihovu prirodu u Beogradu, pokušavajući da razgovara s demonstrantima.
– Pokušali smo da razgovaramo s demonstrantima, uglavnom studentima i srednjoškolcima, ali su odmah tražili da isključimo kamere. Brzo nam je postalo jasno da demonstranti često nisu sigurni zašto protestuju. Vladao je karnevalski duh, kao da su svi tu samo zato što se nešto dešava. Nisu imali jasne zahteve. Ponekad smo viđali ljude koji su delovali kao ‘koordinatori’, koji su im govorili da ne razgovaraju s novinarima – navodi Bouz.
Iz razgovora je vidljivo da su demonstranti izbegavali direktne odgovore.
– Pitajte nekog drugog, izvinite, ne želimo da nas snimaju – rekla je jedna od učesnica protesta.
– Zašto se svi plaše da govore? Ako postoji korupcija, zašto studenti s plakatima ne žele da kažu zašto protestuju – pitao je Bouz.
– Sve piše na Instagram stranici, odgovarali su, ali niko nije znao ko vodi tu stranicu, dodavši da Bouz i ekipa treba da “pitaju one u žutim prslucima, oni su najinformisaniji”.
Irski novinar je primetio i to da protesti imaju nejasnu organizaciju i da demonstranti deluju nesigurno u svoje ciljeve, što podstiče sumnje u spontanost ovih okupljanja. On sugeriše da iza protesta stoje koordinatori koji usmeravaju aktivnosti, ali izbegavaju javnost.
Globalni kontekst obojene revolucije u Srbiji i poređenje sa Gruzijom, Slovačkom i Mađarskom
Bouz je svoju analizu dešavanja na kraju proširio i na globalni kontekst, primećujući da naša zemlja nije jedina koja se susreće sa ovakvim problemima.
– Srbija nije jedina zemlja pod pritiskom stranih grupa. Međutim, u Beogradu nema podrške za EU i NATO, jer su obe organizacije veoma nepopularne među Srbima, bez obzira na političke poglede. Srbi ne žele da se bore za Viktoriju Nuland i globalističke elite. To je u suprotnosti s onim što smo videli u drugoj zemlji koja je pod strašnim pritiskom stranih NVO, Gruziji. Ono što sam tamo video je šokantno. Tamo su prošle godine strane NVO organizovale proteste s antiruskim plakatima, zastavama NATO-a, SAD i EU – kaže Bouz.
On primećuje i da su na protestima u Gruziji učestvovali i stranci, jednako kao i u Srbiji.
– Neki demonstranti nisu bili Gruzijci, već strani aktivisti, poput Silvije Manci i Igora Bonija, članova italijanske radikalne proevropske i proukrajinske stranke, finansirane od strane Džordža Soroša – navodi Bouz.
Dovodeći u vezu italijanske aktiviste u Tbilisiju prošle godine sa pokušajima rušenja demokratski izabrane vlasti u toj zemlji putem obojene revolucije, Bouz kaže da nije u pitanju samo jedna zemlja, već sve suverene zemlje.
– Ovo nije samo o Srbiji – radi se o Gruziji, Slovačkoj, Mađarskoj, svakoj zemlji koja odbija da klekne pred globalističkom agendom – istakao je irski novinar.
Na kraju, zaključio je da je ovo tek kraj prvog dela dokumentarnog filma, a da u narednim delovima sledi otkrivanje mnogih tajni borbe suverenih nacija da ostanu suverene, čak i pod pritiskom hidre, tj. ekosistema koji je usmeren na njih.
Ko je Čej Bouvs?
Irski biznismen, novinar i influenser, Čej Bouz je bio jedan od osnivača veb-sajta The Ditch. Često na svojim društvenim mrežama, uglavnom na Tviteru, iznosi svoje proruske i anti-zapadne stavove.
U aprilu 2021, Bouz je, zajedno sa novinarima Eoganom MakNilom i Romanom Šortalom, kao i svojim prijateljem, biznismenom Pedijem Kosgrejvom, osnovao irski politički veb-sajt The Ditch.
Bouz se 29. juna 2023. obratio Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija na poziv Rusije. Predstavljen je kao ‘stručnjak za lako naoružanje i municiju’ i kritikovao je ulogu NATO-a u rusko-ukrajinskom ratu. Rat je opisao kao posrednički sukob koji vodi NATO, upozoravajući na neregulisani priliv oružja u Ukrajinu.
Radio je za rusku državnu medijsku mrežu RT i smatra da je Zapad antagonista u ratu Rusije i Ukrajine. Nakon invazije ukrajinskih trupa na Kursku oblast, Bouz je to opisao kao ‘poslednji očajnički potez Ukrajine’. Takođe je rekao da je invaziju naredila ‘korumpirana kijevska elita’ po nalogu ‘njihovih gospodara u Londonu i Vašingtonu’.
Izvor: 24sedam
Večeras od 18 sati, u Narodnom muzeju, biće održana putnička tribina „Biciklom oko sveta“ koju će voditi Snežana Radojičić, „ciklonomad” – spisateljica, blogerka i avanturistkinja koja već 14 godina na biciklu obilazi svet.
Publika će imati priliku da čuje priče sa više od 120 hiljada pređenih kilometara na četiri kontinenta, ali i kako izgleda život na drumu, kako se nosi sa strahovima i zašto su joj pustinje najdraže destinacije.
Tri kuglašice Kike na Svetskom prvenstvu u Mađarskoj: Komanov, Frenc i Santo u reprezentaciji Srbije
Kuglaške reprezentacije Srbije, mušku i žensku, u drugoj polovini naredne sedmice u Sekešfehervaru, u Mađarskoj, očekuje početak Svetskog prvenstva, a nakon trećeg ciklusa priprema u Banji Junaković pokraj Apatina, u ekipi dama, selektora Vojka Pavlovića, tri su članice kikindske Kike 0230: Nada Komanov, Ljiljana Frenc i Jelena Santo.
Ženska selekcija Srbije u četvrtak, 29. maja, kada startuju nadmetanja po grupama, najpre će odmeriti snage s reprezentacijom Slovačke, a potom slede dueli s Danskom odnosno Nemačkom.
D. P.
Područni fudbalski ligaš ŽAK, na svom Vašarištu proslavio je večeras klupsku slavu „letnjeg” svetog Nikolu uz obredno rezanje kolača, a skupu je prisustvovao i gradonačelnik Kikinde Mladen Bogdan.
– Slavimo danas i kao grad i ovo danas pokazuje i našu celu istoriju za koju kažu da je kratka, ali sadržajna, a kada je fudbal u pitanju odnosno ŽAK, istorija od skoro 100 godina nije kratka. Tako da treba da budemo ponosni na to što imamo i mi ćemo da se trudimo da pomognemo ŽAK-u koliko god možemo i ove sezone, za koju ćemo da vidimo kako će da se završi za ŽAK a znam da je nezgodno za opstanak, kao i za naredne godine bez obzira na ishod ove. Bog neke stvari može da usliši, ali ako se mi dovoljno ne potrudimo onda molitve nisu dovoljno vredne, međutim važno je da se obeležava krsna slava i da ŽAK čuva tu tradiciju, jer svaka kuća mora da ima zaštitnika, a klub mora da živi i postoji. I još samo da poželim da se i ubuduće svake godine ovako družimo – rekao je Bogdan obraćajući se prisutnima.
Mirko Protić, predsednik Upravnog odbora ŽAK-a, inače nekadašnji golman ovog kluba, zahvalio je lokalnoj upravi.
– Ljudi iz gradske uprave nam pomažu i jako smo im zahvalni, a svima je teško, ne samo nama u ŽAK-u pa su tu i naši sponzori i veterani koji su nam takođe od pomoći. Grad nam je kupio vozilo-kosilicu, a to nam je bilo preko potrebno. Nažalost, ove sezone rezultati prve ekipe u Područnoj ligi nisu sjajni, borimo se za opstanak za malim šansama, ali zato imamo veliki broj dece u pionirima i kadetima, ukupno njih više od 50.
Još je gradski većnik za sport Aleksandar Aćimov dodao:
– ŽAK ima veliku tradiciju i okuplja veliki broj gledalaca na utakmicama i mi kao grad smo to prepoznali i godinama pokušavamo da pomognemo ljudima koji se trude da ovaj klub opstane u svim kategorijama. Hvala upravi ŽAK koja je prepoznala naš trud i što su zatražili pomoć od nas, naravno da uvek može bolja i veća pomoć da bude, ali mi u gradu se trudimo da pomognemo svim klubovima, a naročito onim koji imaju mnogo dece, a ŽAK ih ima.
D. P.
Folk pevač Branislav Bane Mojićević, prvi pobednik takmičenja „Zvezde Granda“, održao je večeras koncert na trgu ispred Gradske kuće u Kikindi. Nastup je bio poklon Grada sugrađanima povodom obeležavanja gradske i hramovne slave, Letnjeg Svetog Nikole.
Mojićević, koji je nakon pobede u muzičkom šou-programu snimio svoj prvi album 2005. godine za „Grand produkciju“, tokom karijere objavio je više albuma i singlova. Učestvovao je na brojnim muzičkim festivalima, a široj javnosti poznat je i kao pobednik druge sezone popularne emisije „Tvoje lice zvuči poznato“. Na festivalu „Beovizije“ učestovao je dva puta – 2020. godine nastupio je sa pesmom „Cvet sa Prokletija“.
Kikinđanima je posebno bilo drago što su ga ponovo ugostili, jer je poslednji put nastupio u našem gradu 2004. godine, u Hali „Jezero“, kao deo prve postave „Zvezda Granda“. Uoči koncerta, Mojićević je podsetio da ga za Kikindu vežu lepe uspomene – upravo ovde je, na nekoliko lokacija u gradu, snimio spot za pesmu „Loša navika“.
– To su posebno lepa mesta, imam divne uspomene sa tog snimanja. Volim da dođem u Kikindu, mnogo vam je lepo ovde. Moja poruka Kikinđanima je da budu što slobodniji i opušteniji, da slušaju dobru muziku i da se okanu briga. Čestitam slavu svim svima i želim vam još mnogo godina lepih proslava i druženja u veselju i uz pesmu – poručio je Mojićević, najavivši da će izvesti svoje, ali i pesme kolega koje rado peva.
Mnogobrojna publika iskoristila je prijatno prolećno veče da uživa u koncertu ovog izzetno talentovanog pevača. Pored svojih hitova poput „Stara ljubav“, „Crna ženo“, „Ostavi me“, „Dobro bi mi došla“ i „Još je ne zaboravljam“, Bane je izveo i pesme svojih kolega – Željka Joksimovića, „OK benda“, Vesne Zmijanac i drugih, koje je publika pevala zajedno sa njim i ispratila ih aplauzima.
Uz rezanje slavskog kolača i u prisustvu predstavnika lokalne samouprave, gostiju, sugrađana u Gradskoj kući obeležena je slava Letnji Sveti Nikola. Ove godine kumovi su bili uspešni sportisti Nemanja Milić, džudista, Nina Stojnić, karatistkinja, Teodora Stančić, plivačica i Luka Panić, rukometaš.
Protojerej Boban Petrović, starešina Hrama Svetih Kozme i Damjana je istakao da je radost je ovako proslaviti slavu.
-Hramovna slava slavi se oduvek, ali danas je to bilo uz sabornost zajedništva sveštenstva, Gradske uprave, naroda i najveće radosti dece. Moramo da budemo svesni šta za naš grad krst znači jer je upravo krstom započeta izgradnja ovog naselja – poručio je protojerej Petrović.
Okupljene je pozdravio gradonačelnik Mladen Bogdan.
-Mi smo danas u Kikindi jedno i svi se okupili da zajedno, ujedinjeni i jedinstveni, kao porodica proslavimo slavu. Letnji Sveti Nikola je deo naše istorije i treba da ga obeležavamo svake godine čime odajemo poštovanje onima koji su gradili, voleli i branili naš grad. Sa pravoslavne i katoličke zajedno su zvonila crkvena zvona tokom Litije. Naše posebnosti, različitosti i jedinstvo treba da čuvamo, poštujemo i negujemo jedni kod drugih svakog dana. Kikinda je grad dobrih, poštenih i radnih ljudi, koji ne zaboravlja svoje korene – istakao je prvi čovek grada.
Organizovano je i takmičenje za najbolji slavski kolač i ove godine u konkurenciji je bilo 25 kolača. Prema oceni stručnog žirija, predsednika kuvara Radovana Subina, Ivane Munćan prošlogodišnje pobednice, i Ane Čipčić titulu za najbolji kolač osvojio je Dom učenika „Nikola Vojvodić“. Ova ustanova se redovno takmiči i do sada je osvojila više priznanja.
Prikaži ovu objavu u aplikaciji Instagram
-Hvala Službi ishrane jer je ove godine kolač pravila mlađa radnica, uz pomoć i iskustvo starijih. Svake godine neko drugi pravi kolač koji je žrtva Gospodu, a žrtva su molitve. Zato se kolač i ukrašava. Trudimo se negujemo prave vrednosti u našoj ustanovi i uz Božiju pomoć uspevamo u tome i zato i pobeđujemo – naveo je direktor Doma učenika Ljubomir Vasičin.
Za najlepši izgled nagrađen je slavski kolač Ružice Trkulje, kolač najlepšeg ukusa stigao iz Centra za pružanje usluga socijalne zaštite. Sve učesnice takmičenja su dobile zahvalnice.
A.Đ.
Obeležavanje slave grada Letnjeg Svetog Nikole počelo je Svetom Liturgijom, kojoj su, u crkvi, prisustvovali vernici. Litija, formirana u porti, obišla je Hram, da bi veliki broj sugrađana, zajedno sa osnovcima, preosveštenstvom, predstavnicima lokalne samouprave prošetao centralnim gradskim ulicama.
Prikaži ovu objavu u aplikaciji Instagram
Čast da nose ikonu Svetog Nikole pripala je pripadnicima Policijske uprave Kikinda.
Ove godine krsnom hodu prisustvovao je veliki broj učenika iz osnovnih škola koji su uveličali slavu noseći reprodukcije ikona koje će im ostati za uspomenu na svečarski dan. Molitvena povorka nosila je poruke mira, ljubavi, istine, radosti.
Svečanoj povorci pridružio se i Branko Ristić.
-Ponosan sam što je slava zajednička i crkve i grada i nijedne godine nisam je propustio. Drago mi je što su se ove godine priključila i deca. Važno je da se osnovci uče o značaju slave jer će oni jednog dana nastaviti da vode ovaj grad i slave slavu – kazao je Ristić.
I sugrađanka Danica Iličin bila je deo Litije.
-Jako je lepo videti okupljen ovoliki narod, a posebno decu. Ovako najbolje uče da poštuju svoje pretke i istoriju, kao i da znaju kako se obeležava slava. Volim što se ovako obeležava Letnji Sveti Nikola i što smo jedinstveni u ovoj povorci – dodala je Danica Iličin.
Predvođena sveštenstvom, gradonačelnikom Mladenom Bogdanom i načelnikom Severnobanatskog upravnog okruga Nebojšom Jovanovim, svečana povorka praćena je molitvom za druge. Litija je i bogoslužbeni čin, molitveni obred, koji se obavlja van hrama. Tokom šetnje pevane su crkvene pesme, tropari, posvećeni prazniku, a nošeni su i krstovi, horugvi i ikone.
U prošlosti, litija se služila i za prestanak kiše, suše, rata, neke zarazne bolesti.
U crkvi su građanima deljeni strukovi pšenice kako bi rod bio što bogatiji.
A.Đ.
U Narodnom muzeju u Kikindi, koji je prošle godine dobio prestižno priznanje za Muzej godine, održana je sednica Skupštine Nacionalnog komiteta ICOM Srbija (Međunarodni savet muzeja). Tom prilikom, u svečanoj atmosferi u dvorištu muzeja, dodeljene su nagrade najboljima u muzejskoj delatnosti za 2024. godinu.
Za Muzej godine za 2024. proglašena je Umetnička galerija „Nadežda Petrović“ iz Čačka.
Nagradu u kategoriji Stručnjak godine dobila je Una Popović, viša kustoskinja i istoričarka umetnosti iz Muzeja savremene umetnosti u Beogradu.
U kategoriji Publikacija godine, priznanje je pripalo autorima Ildiko Medović i Aleksandru Medoviću, kustosima Muzeja Vojvodine, za knjigu „Pita iz neolita – kuvar iz mlađeg kamenog doba“.
Nagradu za Projekat godine dobio je beogradski Muzej primenjene umetnosti za izložbu „Aktivitet: 100 godina nadrealizma“, iza koje stoje muzejska savetnica Jelena Perać, kao i saradnici iz Muzeja savremene umetnosti i Instituta za književnost i umetnost.
Posebno priznanje dodeljeno je Muzeju u Smederevu za projekat „Vodozemci smederevskog kraja“, koji se izdvojio naučnim pristupom i inovativnom metodologijom u očuvanju prirodne baštine. Autori projekta su Aleksandar Urošević i Gordana Paunović.
Narodni muzej Kikinda bio je nominovan u kategoriji Projekat godine za izložbu „Okrug zlatnog lava – 250 godina od osnivanja Velikokikindskog dištrikta“, koja je privukla veliku pažnju javnosti i struke.
Podsećamo da je kikindski muzej prošle godine dobio priznanje ICOM-a Srbija za Muzej godine 2023, kao ustanova koja je svojim radom dala izuzetan doprinos razvoju muzejske delatnosti, uz nesvakidašnju i angažovanu posvećenost proučavanju, zaštiti i interpretaciji kulturne baštine Srbije.
S. V. O.
(Foto: Narodni muzej Kikinda)