Започела је, бројем клубова, никад оскуднија сезона Прве лиге Србије у америчком фудбалу. За наслов државног првака надмећу се свега четири клуба, међу њима и кикиндски Мамути који су недавно стартовали поразом, изгубили су на ЖАК-овом Вашаришту од земунских Плавих змајева, резултатом 15:42, а у недељу од 16 сати, опет у Синђелићевој улици, чекаће београдске Вукове. Након шест кола, уследиће доигравање, по једна утакмица у полуфиналу, потом и у финалу.
Д. П.
Month: May 2025
Влада Србије усвојила је у четвртак, 22. маја, Уредбу о обавезној производњи и промету хлеба од брашна „Т-500” којом цена те животне намирнице остаје на нивоу од 59 динара још шест месеци.
Максимална малопродајна цена овог хлеба остаје 59 динара, као и максимална произвођачка цена од 50,60 динара.
– Највиша укупна стопа марже, обрачуната на нето фактурну цену хлеба, умањену за рабате и попусте, износи максимално 6% – стоји у уредби.
Ирски новинар Чеј Боуз, снимио је први део документарца под називом “Рат из сенке” који се бавим страним утицајем у Србији, који је темељ текуће обојене револуције. Филм истражује токове страног новца који се са запада улива у Србију кроз невладин сектор. Испитујући њихову улогу у политичким протестима и ширем геополитичком контексту, Боуз се фокусирао на питање како страни актери, укључујући западне владе, филантропске фондације и НВО, обликују политички пејзаж Србије, земље од шест милиона становника која се налази на раскршћу између Истока и Запада.
Боуз је анализирао и мотиве иза страног финансирања, улогу НВО у протестима и последице по суверенитет Србије. Документарац такође упоређује Србију с другим сувереним земљама које пролазе кроз истог “топлог зеца”, попут Грузије, Словачке и Мађарске, указујући на глобални образац страног мешања.
– На трагу смо стотина милиона евра страног новца и помоћи који се уливају у ову земљу, али и у многе друге широм света. Управо сада, овде се одвија велики протест – највећи у Србији последњих деценија. Међутим, нама није важно на коју страну ће пасти новчић у овом спору. Занимају нас паре. Одакле долазе? Куда иду? И како утичу на право обичних Срба да доносе одлуке под својом заставом? – наводи Боуз у уводу.
Набрајајући најзначајније НВО које су, према њему, испоставе страног утицаја, Боуз примећује да њихов рад у Србији има и много шири спектар од пуке борбе за власт.
– Није изненађујуће што је Србија постала легло стотина страних НВО. Окружена је државама Европске уније које, будимо искрени, не деле традиционални српски поглед на свет. Међу највећим и најпознатијим НВО групама у Србији су Грађанске иницијативе, Иницијатива младих за људска права (YИХР), Центар за истраживање, транспарентност и одговорност (ЦРТА), као и Мрежа за истраживање криминала и корупције (КРИК), с којима ћемо се касније сусрести – наводи новинар и додаје:
– Према нашим изворима и истраживањима, ове организације су главни примаоци западног финансирања, укључујући средства од озлоглашених организација попут Америчке агенције за међународни развој (УСАИД) и Националне задужбине за демократију (НЕД), као и фондова из Велике Британије и појединих земаља ЕУ преко њихових амбасада. Не смемо заборавити ни филантропске милијардере – Сороша и Рокфелера, који су такође у игри. Све ове групе користе сваку прилику да се прикључе политичким таласима и промовишу свој глобалистички поглед на свет – каже он.
Невладине организације су “хидра којој исечете један извор прихода, а израсту нова три”
Започевши истраживање, новинар се фокусирао на специфичне НВО, попут КРИК-а, истражујући превасходно њихову улогу и финансирање.
– Постоји НВО под називом КРИК, веома моћна, укључена у велике истраге о наводној корупцији. Али ево адресе коју наводе – ту нема ничега што би указивало да су ту. Проверили смо, ово је њихова адреса. Покушали смо да их контактирамо, али не желе да разговарају с нама. Како то да НВО, која добија милионе долара и евра од ЕУ, САД, УСАИД-а и НЕД-а за борбу против корупције, не жели да одговара на питања – пита Боуз.
Он истиче и то да су НВО директно супротстављење сувереном праву Срба да одлујучу у својој земљи.
– И није само КРИК. Стотине НВО у Србији раде на ‘унапређењу српског друштва’, упумпавајући милионе долара, а заправо подривајући демократски изабрану власт. Ово није питање слагања или неслагања с влашћу, већ о праву Срба да сами одлучују у својој земљи. Али ови момци су веома одлучни да сакрију ко су, шта су, па и где се налазе – каже Боуз.
Он истиче да су ове организације део сложене мреже коју финансирају западни актери.
– Јасно је да је Србија мета огромне мултинационалне операције којом се новац и утицај уливају у ову малу балканску државу. Иако је УСАИД затворио своја врата, новац и даље тече – преко америчког Стејт департмента, НЕД-а и организација о којима никад нисте чули. Главни оператери су ЦРТА, Независно удружење новинара Србије (НУНС) и Београдска отворена школа – наводи Боуз.
Ирски новинар је детаљно описао и изворе финансирања, који су, према њему, постављени у екосистем сличан митској “хидри”, бићу које има девет глава. Свака од тих глава када се одсече, на њеном месту нарасте нова.
– ЦРТА, осим УСАИД-а, добија подршку и од УКАИД (Британска организација за помоћ иностранству), али ту су и Европска задужбина за демократију (ЕЕД), амбасаде Немачке, Швајцарске, Холандије, Француске, па чак и Чешке. Ту су и фондације попут Фондације браће Рокфелер и Отвореног друштва Џорџа Сороша. Међу играчима из сенке су групе попут Хансардовог друштва, основаног у Великој Британији 1944. за промоцију парламентарне демократије. Ове организације финансирају више српских НВО истовремено, стварајући екосистем међусобне подршке – као хидра: исечете један извор прихода, а три нова изникну – каже Боуз.
Новац стиже из САД, Велике Британије и разних милијардера и њихових фондова
Боуз је покушао и да квантификује обим страног новца који се улива у Србију.
– Немогуће је чак и за изабрану власт да тачно утврди колико је новца уливено у земљу. Али знамо ово: од 2001. године, САД су дале скоро 1,2 милијарде евра за разне пројекте у Србији. ЕУ је 2022. дала грантове од 1,5 милиона евра, а филантропске донације износе 33,3 милиона евра – 4.557 заведених донација. Влада Србије још увек истражује где је тај новац завршио – наводи он.
Боуз посебно истиче улогу Велике Британије као значајног финансијера овог екосистема.
– Велика Британија је постала један од најагресивнијих актера у финансирању НВО и операција друштвеног утицаја у Србији. Око 210 британских НВО делује овде, финансирајући чудне активности попут заштите лептира или Европског конзорцијума за политичка истраживања. Раде у још 188 земаља, и коштају британске пореске обвезнике стотине милиона годишње. Међу овим НВО има и много хришћанских цркава, што је изненађујуће за православну Србију стару хиљаду година. Зашто британска влада улаже новац да ‘преобрати’ хришћане у хришћанство – запитао се новинар.
Он је покушао директно да контактира невладине организације, конкретно КРИК, ЦРТА-у и Грађанске иницијативе, како би разјаснио њихове активности, али наишао је на зид ћутања.
– Покушали смо директно да контактирамо ове НВО. Куцали смо на њихова врата, звали их, али нису желели да разговарају. КРИК, на пример, није одговарао на позиве, иако смо звали током радног времена. ЦРТА такође није одговарала, а њихова адреса води до празног простора – наводи Боуз, и додаје:
– Имате осећај да вас једноставно не желе. Хтели смо да им дамо платформу да испричају своју страну приче, али избегавају одговоре на питања о изворима новца и страном утицају.
Ова нетранспарентност додатно подстиче сумње у мотиве НВО, посебно јер се оне представљају као борци за транспарентност и борбу против корупције. Боувс сугерише да њихово избегавање медија указује на скривене агенде.
Нејасна организација протеста, нејасни захтеви уз добро обучене “координаторе”
Када су у питању протести у Србији, који су део текуће обојене револуције, Боуз је истраживао њихову природу у Београду, покушавајући да разговара с демонстрантима.
– Покушали смо да разговарамо с демонстрантима, углавном студентима и средњошколцима, али су одмах тражили да искључимо камере. Брзо нам је постало јасно да демонстранти често нису сигурни зашто протестују. Владао је карневалски дух, као да су сви ту само зато што се нешто дешава. Нису имали јасне захтеве. Понекад смо виђали људе који су деловали као ‘координатори’, који су им говорили да не разговарају с новинарима – наводи Боуз.
Из разговора је видљиво да су демонстранти избегавали директне одговоре.
– Питајте неког другог, извините, не желимо да нас снимају – рекла је једна од учесница протеста.
– Зашто се сви плаше да говоре? Ако постоји корупција, зашто студенти с плакатима не желе да кажу зашто протестују – питао је Боуз.
– Све пише на Инстаграм страници, одговарали су, али нико није знао ко води ту страницу, додавши да Боуз и екипа треба да “питају оне у жутим прслуцима, они су најинформисанији”.
Ирски новинар је приметио и то да протести имају нејасну организацију и да демонстранти делују несигурно у своје циљеве, што подстиче сумње у спонтаност ових окупљања. Он сугерише да иза протеста стоје координатори који усмеравају активности, али избегавају јавност.
Глобални контекст обојене револуције у Србији и поређење са Грузијом, Словачком и Мађарском
Боуз је своју анализу дешавања на крају проширио и на глобални контекст, примећујући да наша земља није једина која се сусреће са оваквим проблемима.
– Србија није једина земља под притиском страних група. Међутим, у Београду нема подршке за ЕУ и НАТО, јер су обе организације веома непопуларне међу Србима, без обзира на политичке погледе. Срби не желе да се боре за Викторију Нуланд и глобалистичке елите. То је у супротности с оним што смо видели у другој земљи која је под страшним притиском страних НВО, Грузији. Оно што сам тамо видео је шокантно. Тамо су прошле године стране НВО организовале протесте с антируским плакатима, заставама НАТО-а, САД и ЕУ – каже Боуз.
Он примећује и да су на протестима у Грузији учествовали и странци, једнако као и у Србији.
– Неки демонстранти нису били Грузијци, већ страни активисти, попут Силвије Манци и Игора Бонија, чланова италијанске радикалне проевропске и проукрајинске странке, финансиране од стране Џорџа Сороша – наводи Боуз.
Доводећи у везу италијанске активисте у Тбилисију прошле године са покушајима рушења демократски изабране власти у тој земљи путем обојене револуције, Боуз каже да није у питању само једна земља, већ све суверене земље.
– Ово није само о Србији – ради се о Грузији, Словачкој, Мађарској, свакој земљи која одбија да клекне пред глобалистичком агендом – истакао је ирски новинар.
На крају, закључио је да је ово тек крај првог дела документарног филма, а да у наредним деловима следи откривање многих тајни борбе суверених нација да остану суверене, чак и под притиском хидре, тј. екосистема који је усмерен на њих.
Ко је Чеј Боувс?
Ирски бизнисмен, новинар и инфлуенсер, Чеј Боуз је био један од оснивача веб-сајта Тхе Дитцх. Често на својим друштвеним мрежама, углавном на Твитеру, износи своје проруске и анти-западне ставове.
У априлу 2021, Боуз је, заједно са новинарима Еоганом МакНилом и Романом Шорталом, као и својим пријатељем, бизнисменом Педијем Косгрејвом, основао ирски политички веб-сајт Тхе Дитцх.
Боуз се 29. јуна 2023. обратио Савету безбедности Уједињених нација на позив Русије. Представљен је као ‘стручњак за лако наоружање и муницију’ и критиковао је улогу НАТО-а у руско-украјинском рату. Рат је описао као посреднички сукоб који води НАТО, упозоравајући на нерегулисани прилив оружја у Украјину.
Радио је за руску државну медијску мрежу РТ и сматра да је Запад антагониста у рату Русије и Украјине. Након инвазије украјинских трупа на Курску област, Боуз је то описао као ‘последњи очајнички потез Украјине’. Такође је рекао да је инвазију наредила ‘корумпирана кијевска елита’ по налогу ‘њихових господара у Лондону и Вашингтону’.
Извор: 24седам
Вечерас од 18 сати, у Народном музеју, биће одржана путничка трибина „Бициклом око света“ коју ће водити Снежана Радојичић, „циклономад” – списатељица, блогерка и авантуристкиња која већ 14 година на бициклу обилази свет.
Публика ће имати прилику да чује приче са више од 120 хиљада пређених километара на четири континента, али и како изгледа живот на друму, како се носи са страховима и зашто су јој пустиње најдраже дестинације.
Три куглашице Кике на Светском првенству у Мађарској: Команов, Френц и Санто у репрезентацији Србије
Куглашке репрезентације Србије, мушку и женску, у другој половини наредне седмице у Секешфехервару, у Мађарској, очекује почетак Светског првенства, а након трећег циклуса припрема у Бањи Јунаковић покрај Апатина, у екипи дама, селектора Војка Павловића, три су чланице кикиндске Кике 0230: Нада Команов, Љиљана Френц и Јелена Санто.
Женска селекција Србије у четвртак, 29. маја, када стартују надметања по групама, најпре ће одмерити снаге с репрезентацијом Словачке, а потом следе дуели с Данском односно Немачком.
Д. П.
Подручни фудбалски лигаш ЖАК, на свом Вашаришту прославио је вечерас клупску славу „летњег” светог Николу уз обредно резање колача, а скупу је присуствовао и градоначелник Кикинде Младен Богдан.
– Славимо данас и као град и ово данас показује и нашу целу историју за коју кажу да је кратка, али садржајна, а када је фудбал у питању односно ЖАК, историја од скоро 100 година није кратка. Тако да треба да будемо поносни на то што имамо и ми ћемо да се трудимо да помогнемо ЖАК-у колико год можемо и ове сезоне, за коју ћемо да видимо како ће да се заврши за ЖАК а знам да је незгодно за опстанак, као и за наредне године без обзира на исход ове. Бог неке ствари може да услиши, али ако се ми довољно не потрудимо онда молитве нису довољно вредне, међутим важно је да се обележава крсна слава и да ЖАК чува ту традицију, јер свака кућа мора да има заштитника, а клуб мора да живи и постоји. И још само да пожелим да се и убудуће сваке године овако дружимо – рекао је Богдан обраћајући се присутнима.
Мирко Протић, председник Управног одбора ЖАК-а, иначе некадашњи голман овог клуба, захвалио је локалној управи.
– Људи из градске управе нам помажу и јако смо им захвални, а свима је тешко, не само нама у ЖАК-у па су ту и наши спонзори и ветерани који су нам такође од помоћи. Град нам је купио возило-косилицу, а то нам је било преко потребно. Нажалост, ове сезоне резултати прве екипе у Подручној лиги нису сјајни, боримо се за опстанак за малим шансама, али зато имамо велики број деце у пионирима и кадетима, укупно њих више од 50.
Још је градски већник за спорт Александар Аћимов додао:
– ЖАК има велику традицију и окупља велики број гледалаца на утакмицама и ми као град смо то препознали и годинама покушавамо да помогнемо људима који се труде да овај клуб опстане у свим категоријама. Хвала управи ЖАК која је препознала наш труд и што су затражили помоћ од нас, наравно да увек може боља и већа помоћ да буде, али ми у граду се трудимо да помогнемо свим клубовима, а нарочито оним који имају много деце, а ЖАК их има.
Д. П.
Фолк певач Бранислав Бане Мојићевић, први победник такмичења „Звезде Гранда“, одржао је вечерас концерт на тргу испред Градске куће у Кикинди. Наступ је био поклон Града суграђанима поводом обележавања градске и храмовне славе, Летњег Светог Николе.
Мојићевић, који је након победе у музичком шоу-програму снимио свој први албум 2005. године за „Гранд продукцију“, током каријере објавио је више албума и синглова. Учествовао је на бројним музичким фестивалима, а широј јавности познат је и као победник друге сезоне популарне емисије „Твоје лице звучи познато“. На фестивалу „Беовизије“ учестовао је два пута – 2020. године наступио је са песмом „Цвет са Проклетија“.
Кикинђанима је посебно било драго што су га поново угостили, јер је последњи пут наступио у нашем граду 2004. године, у Хали „Језеро“, као део прве поставе „Звезда Гранда“. Уочи концерта, Мојићевић је подсетио да га за Кикинду вежу лепе успомене – управо овде је, на неколико локација у граду, снимио спот за песму „Лоша навика“.
– То су посебно лепа места, имам дивне успомене са тог снимања. Волим да дођем у Кикинду, много вам је лепо овде. Моја порука Кикинђанима је да буду што слободнији и опуштенији, да слушају добру музику и да се окану брига. Честитам славу свим свима и желим вам још много година лепих прослава и дружења у весељу и уз песму – поручио је Мојићевић, најавивши да ће извести своје, али и песме колега које радо пева.
Многобројна публика искористила је пријатно пролећно вече да ужива у концерту овог иззетно талентованог певача. Поред својих хитова попут „Стара љубав“, „Црна жено“, „Остави ме“, „Добро би ми дошла“ и „Још је не заборављам“, Бане је извео и песме својих колега – Жељка Јоксимовића, „ОК бенда“, Весне Змијанац и других, које је публика певала заједно са њим и испратила их аплаузима.
Уз резање славског колача и у присуству представника локалне самоуправе, гостију, суграђана у Градској кући обележена је слава Летњи Свети Никола. Ове године кумови су били успешни спортисти Немања Милић, џудиста, Нина Стојнић, каратисткиња, Теодора Станчић, пливачица и Лука Панић, рукометаш.
Протојереј Бобан Петровић, старешина Храма Светих Козме и Дамјана је истакао да је радост је овако прославити славу.
-Храмовна слава слави се одувек, али данас је то било уз саборност заједништва свештенства, Градске управе, народа и највеће радости деце. Морамо да будемо свесни шта за наш град крст значи јер је управо крстом започета изградња овог насеља – поручио је протојереј Петровић.
Окупљене је поздравио градоначелник Младен Богдан.
-Ми смо данас у Кикинди једно и сви се окупили да заједно, уједињени и јединствени, као породица прославимо славу. Летњи Свети Никола је део наше историје и треба да га обележавамо сваке године чиме одајемо поштовање онима који су градили, волели и бранили наш град. Са православне и католичке заједно су звонила црквена звона током Литије. Наше посебности, различитости и јединство треба да чувамо, поштујемо и негујемо једни код других сваког дана. Кикинда је град добрих, поштених и радних људи, који не заборавља своје корене – истакао је први човек града.
Организовано је и такмичење за најбољи славски колач и ове године у конкуренцији је било 25 колача. Према оцени стручног жирија, председника кувара Радована Субина, Иване Мунћан прошлогодишње победнице, и Ане Чипчић титулу за најбољи колач освојио је Дом ученика „Никола Војводић“. Ова установа се редовно такмичи и до сада је освојила више признања.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
-Хвала Служби исхране јер је ове године колач правила млађа радница, уз помоћ и искуство старијих. Сваке године неко други прави колач који је жртва Господу, а жртва су молитве. Зато се колач и украшава. Трудимо се негујемо праве вредности у нашој установи и уз Божију помоћ успевамо у томе и зато и побеђујемо – навео је директор Дома ученика Љубомир Васичин.
За најлепши изглед награђен је славски колач Ружице Тркуље, колач најлепшег укуса стигао из Центра за пружање услуга социјалне заштите. Све учеснице такмичења су добиле захвалнице.
А.Ђ.
Обележавање славе града Летњег Светог Николе почело је Светом Литургијом, којој су, у цркви, присуствовали верници. Литија, формирана у порти, обишла је Храм, да би велики број суграђана, заједно са основцима, преосвештенством, представницима локалне самоуправе прошетао централним градским улицама.
Прикажи ову објаву у апликацији Instagram
Част да носе икону Светог Николе припала је припадницима Полицијске управе Кикинда.
Ове године крсном ходу присуствовао је велики број ученика из основних школа који су увеличали славу носећи репродукције икона које ће им остати за успомену на свечарски дан. Молитвена поворка носила је поруке мира, љубави, истине, радости.
Свечаној поворци придружио се и Бранко Ристић.
-Поносан сам што је слава заједничка и цркве и града и ниједне године нисам је пропустио. Драго ми је што су се ове године прикључила и деца. Важно је да се основци уче о значају славе јер ће они једног дана наставити да воде овај град и славе славу – казао је Ристић.
И суграђанка Даница Иличин била је део Литије.
-Јако је лепо видети окупљен оволики народ, а посебно децу. Овако најбоље уче да поштују своје претке и историју, као и да знају како се обележава слава. Волим што се овако обележава Летњи Свети Никола и што смо јединствени у овој поворци – додала је Даница Иличин.
Предвођена свештенством, градоначелником Младеном Богданом и начелником Севернобанатског управног округа Небојшом Јовановим, свечана поворка праћена је молитвом за друге. Литија је и богослужбени чин, молитвени обред, који се обавља ван храма. Током шетње певане су црквене песме, тропари, посвећени празнику, a ношени су и крстови, хоругви и иконе.
У прошлости, литија се служила и за престанак кише, суше, рата, неке заразне болести.
У цркви су грађанима дељени струкови пшенице како би род био што богатији.
А.Ђ.
У Народном музеју у Кикинди, који је прошле године добио престижно признање за Музеј године, одржана је седница Скупштине Националног комитета ICOM Србија (Међународни савет музеја). Том приликом, у свечаној атмосфери у дворишту музеја, додељене су награде најбољима у музејској делатности за 2024. годину.
За Музеј године за 2024. проглашена је Уметничка галерија „Надежда Петровић“ из Чачка.
Награду у категорији Стручњак године добила је Уна Поповић, виша кустоскиња и историчарка уметности из Музеја савремене уметности у Београду.
У категорији Публикација године, признање је припало ауторима Илдико Медовић и Александру Медовићу, кустосима Музеја Војводине, за књигу „Пита из неолита – кувар из млађег каменог доба“.
Награду за Пројекат године добио је београдски Музеј примењене уметности за изложбу „Активитет: 100 година надреализма“, иза које стоје музејска саветница Јелена Пераћ, као и сарадници из Музеја савремене уметности и Института за књижевност и уметност.
Посебно признање додељено је Музеју у Смедереву за пројекат „Водоземци смедеревског краја“, који се издвојио научним приступом и иновативном методологијом у очувању природне баштине. Аутори пројекта су Александар Урошевић и Гордана Пауновић.
Народни музеј Кикинда био је номинован у категорији Пројекат године за изложбу „Округ златног лава – 250 година од оснивања Великокикиндског диштрикта“, која је привукла велику пажњу јавности и струке.
Подсећамо да је кикиндски музеј прошле године добио признање ICOM-а Србија за Музеј године 2023, као установа која је својим радом дала изузетан допринос развоју музејске делатности, уз несвакидашњу и ангажовану посвећеност проучавању, заштити и интерпретацији културне баштине Србије.
С. В. О.
(Фото: Народни музеј Кикинда)