April 17, 2026

Month: May 2025

ilustracija

Када један народ изгуби критеријуме и поверује како је све туђе и боље, добије елиту какву заслужује. А када се медији усуде да блуднице, наркомане, старлете и распале забављаче проглашавају за „глас разума“, онда више није реч о кризи морала, него о организованом, систематском плану друштвене деградације. И онда долазимо до момента где видимо да оно што је некад било друштвена маргина, данас се продаје као узор.

У време када је част имала на значају, глумци и певаљке нису смели ни да приђу олтару. Добро је позната историјска чињеница да су се глумци сахрањивали ван црквених гробаља, певаљке сматране прљавим, сумњивим, често хапшеним због проституције. Биле су то жене које су више живеле од изнајмљивања тела, него од свог гласа. Глумци су и дан данас познати као боеми, алкохоличари, наркомани, често и уметничка сиротиња са микрофоном у руци.

Данас нам, не само прозападни медији, већ сви мејнстрим медији, све ради тиража и читаности, са све агендом да се народ преваспита, сервирају ту исту булументу као некакву„елиту“. Једни их представљају као елиту и синоним за успех, а други, покваренији, пратећи ту линију, потурају и као политичку, моралну, интелектуалну – чак и као потенцијалне народне вође.

Па тако, Нова С, која не пропушта прилику да напљује све што има мирис домаћег, српског, традиционалног, излази са насловима да би неки певачи требало да постану министри. Људи који су живот провели по бинама, јавним кућама, више пијани него трезни – сада би по њима требало да воде државу, да одлучују о здравству, школском систему, у име целе нације.

Особе које су већ деценијама познате као синоними за дрогу, насиље, јавне свађе, снимање порнографских спотова, заслужни за пропаганду и релативизацију сваке врсте јавног неморала. Особе које нису у стању да изговоре једну правилну реченицу без псовке. И изгледа да је довољно само то да имају милион пратилаца. Јер, како је то на западу, мора бити и код нас? За западне агенде, довољно је да будеш медијски манипулисан, освајаш скандалима, голотињом, што морбидније то боље и лакше за наметање нових „нормалности“.

Глумци? Пола њих би у нормалној држави, да таква постоји,  било на одвикавању. Али не, у оваквом друштву они су савест и гласноговорници друштва. Зову се у емисије као „интелектуалци“. Они се питају за политичке ставове, за здравствени систем, за црквене празнике. Глумци одлучују да ли треба сменити патријарха јер није подржао њихову политичку опцију. Читав живот су глумили, и то је једина ствар у којој су успели. Али сада глуме да су мисаони људи и одлучују о будућности Српске православне цркве. Они ће нас, кажу, ослободити од „режима“. Они, који нису у стању да ослободе ни себе од чаша вискија и прашка у ноздрвама.

А ријалити учесници? Њих више нико ни не мора да глуми. Они су већ елита. Експерти. Они се позивају на трибине, они дају своје мишљење које студенти слушају и аплаудирају. Њима се даје простор у ударним терминима. А ко се усуди да каже да је цар го , добије етикету мрачњака, конзервативца, затуцаног.

Ово није више ни културна контаминација. Ово је свесна, планска замена вредности. Извесна „елита“ која се годинама школује у Лондонима и Бриселима, враћа се са задатком, да разори сваку представу о томе шта је нормално. А шта боље служи тој сврси него да народу под нос гураш простаке, развратнике и наркомане као ауторитет?

И не ради се овде о уметности. Ради се о пропаганди. Ради се о систему у коме се свако ко још има образ, вера и национални осећај мора уклонити или исмевати. А на његово место довести неког ко ће причати о љубави и толеранцији, док у исто време снима полупорнографске спотове, дели савете о родној равноправности и псује све што је традиционално.

И то је та борба коју водимо, не политичка, већ цивилизацијска. Да ли ће нам деца читати Достојевског или гледати ријалити. Да ли ће нас у Скупштини представљати професори, лекари, домаћини, српски сељаци, честити људи,  или они који су јавно признали да су пет година живели од „спонзорства“.

Ако не престанемо да аплаудирамо забављачима, једног дана ћемо схватити да смо се смејали док су нам крали достојанство. Само што ће тада већ бити касно.

Аутор: Милутин Недељковић / Васељенска

Извор. Васељенска

road-220058_1280

ЈП Путеви Србије упозорили су да је безбедност свих грађана у саобраћају озбиљно угрожена због све учесталијих крађа саобраћајне сигнализације и опреме пута, а највећи број крађа бележи се у зонама петљи и у близини мостова, посебно оних који повезују атарске и локалне путеве преко аутопутева и брзих саобраћајница, на местима где постоји лак приступ жичаној огради.

Путеви Србије истичу да је крађа или оштећење елемената саобраћајне сигнализације и друге путне опреме не само друштвено неодговорно, већ и кажњиво према Закону о безбедности саобраћаја на путевима, који предвиђа новчане казне, затвор или обе мере за угрожавање безбедности саобраћаја.

У протеклом периоду забележене су учестале крађе капија и жичане ограде на новоизграђеним деоницама, аутопуту Рума – Шабац и брзој саобраћајници Шабац – Лозница, што представља озбиљан безбедносни проблем и отежава редовно одржавање и заштиту државног пута, наводе Путеви Србије.

На деоници од Шапца до Прњавора, од укупно 60 уграђених капија, како је истакнуто, украдено је 14, док је на деоници Рума-Шабац, од 34 уграђене капије, украдено 7.

Такође, на истој деоници украдено је и око 2 километра лима који је постављен на жичаној огради у циљу заштите водоземаца. Путеви Србије наглашавају да овакав вид вандализма и крађе представља не само материјалну штету, већ и потенцијални безбедносни ризик, јер уклањањем заштитне ограде постоји могућност уласка животиња на пут, чиме се директно угрожава безбедност свих учесника у саобраћају.

Путеви Србије апелују на грађане да не учествују у оваквим противзаконитим радњама, већ да пријаве надлежним органима сваки уочени облик крађе или уништавања јавне имовине, како бисмо заједно допринели безбеднијем и одговорнијем окружењу за све учеснике у саобраћају.

field-3714380-1280

Министарство привреде расписало је јавни позив за доделу бесповратних средстава у оквиру Програма подршке за развој предузетништва жена на селу у 2025. години.

Циљ програма је да охрабри и подржи жене које живе и раде на селу – оне које производе храну, воде микро бизнисе, задруге или самосталне делатности. Подршка се додељује у износу од 300.000 до 500.000 динара, а средства су намењена за куповину нове опреме и/или репроматеријала.

Посебна погодност овог програма је што се финансирање врши у потпуности – 100% вредности улагања, без потребе за кредитима или каматама.

Рок за пријаву је 30. јун 2025. године, а све заинтересоване жене могу добити стручну помоћ у припреми документације, у сарадњи са регионалним развојним агенцијама.

1.-Godisnji-koncert-Baletske-skole,-izdvoijeno-odeljenje-u-Kikindi-2022-12-01-18-51-50-460

Већ три деценије у нашем граду постоји Основна балетска школа. У питању је једини огранак гласовите новосадске балетске школе, која је основана још 1947.

-На позив из тадашњег Дома омладине у Кикинди, сада већ давне 1994. наставница класичног балета из новосадске Балетске школе, Смиља Илијић, дошла је у наш град с колегиницом Оливером Драшковић.

Увиделе су тада да у Кикинди влада интересовање за балетску уметност и убрзо је формирано прво ванредно одељење за образовање будућих балетских играча и балерина-каже нам данашња корепетиторка и наставница солфеђа у кикиндској школи Даница Мандић. -У почетку на балет се уписало дванаесторо деце, која су тада почела да се образују по званичном плану и
програму које је прописало Министарство просвете. У исто време у Руском Селу је постојала мала група балетског забавишта коју је водила наставница Ингрида Војводић Црномарковић.

-Ингрида се обрела у нашој средини након распада Совјетског Савеза, а познато је да је у тој земљи балет имао дугу и богату традицију. Ингрида је била заинтересована да ступи у контакт с нама, како би се и деци која нису у Новом Саду пружила могућност да се образују
у области класичног балета и тако је све кренуло-додаје наша саговорница.

Убрзо након формирања Школе, наставница Ингрида Војводић Црномарковић прелази из Руског села у Кикинду, на место наставника класичног балета, а групу балетског забавишта, коју је дотад водила, преузима наставница Лариса Гајић. Већ од наредне 1995. стекли су се сви законски и кадровски услови за свеобухватно балетско школовање младих Кикинђана. Наставу су водиле поменуте две наставнице класичног балета – Лариса и Ингрид, корепетитор је била Гордана Раушки, после ње Оливера Стојков, а затим и Драгана Новаковић. Потом су у својству наставника кикиндске Балетске школе предавачи били и Драгана Карановић, Ана Бујић,
Даница Мандић…

-У једном периоду наставу су водиле и наше бивше ученице Уна Грабић и Јелена Вујичић, које су радиле као наставнице савремене игре и класичног балета, потом је код нас радио и Игор Попов, као и Јелена Банић која тренутно ради на месту наставника примењене гимнастике-додаје Даница Мандић.

Већ током првих неколико година од оснивања уследили су успеси на савезним такмичењима, а истовремено, залагањем Града, обезбеђени су и сви неопходни услови за квалитетно образовање будућих балетских играча у Кикинди. Тако је тадашњи Дом омладине у којем се одвијала настава убрзо био опремљен савременим балетским салама, свлачионицама, канцеларијама…

-Од 1994. године до данашњих дана издвојено одељење у Кикинди ради у континуитету. Школу су досад завршила 132 ђака у 22 генерације. Даље балетско образовање у СБШ је наставило и завршило 11 ђака. Неки од наших ђака су данас активни играчи, а неки раде као балетски педагози у балетским школама-истичу с поносом Даница и Ингрид.

По традицији дугој више од двадесет година, кикиндска Школа сваке године организује и јавне наступе својих ђака на локалним манифестацијама: „Дани лудаје“, „Змајеве дечје игре“, фестивал дечије песме „Та се песма љубав зове”, Новогодишња балетска представа у кикиндском Народном позоришту, учешће на плесном фестивали „KI DANCE FEST“ у КСЦ „Језеро“, концерт поводом 8. марта, учешћа поводом прославе дана установе Културног центра Кикинда (25.5.) као и на завршном Годишњем концерту на којем учествују сва деца из Школе, а као кореографи, наставници су ангажовани и на чувеном матурском плесу.

Наставнице Оливера Драшковић и Ингрида Војводић Црномарковић су од оснивања део наставничког кадра у Балетској школи. Ингрида подсећа да основно балетско образовање траје 4 године, а томе би требало додати и припремну групу.

-Деца се у школу уписују у 4. или 5. разреду основне школе. Тренутно имамо око 40 полазника, ако рачунамо и припремну групу. Радимо по плану и програму који је прописало Министарство за омладину и спорт. Први уписни рок је већ почео и трајаће до половине јуна, а планиран је
и други уписни рок, како бисмо изашли у сусрет свим заинтересованим ђацима. Иначе, наставу обављамо у две лепо опремњене балетске сале у Културном центру, а термине прилагођавамо према настави коју ђаци имају у својим редовним основним школама.

Питамо нашу саговорницу да ли има дечака заинтересованих за балет?

-Да, има их, али не тако пуно. Нашу школу је похађали Борис Ладичорбић и Данило Станкић, који је наставио да се професионално бави плесом, а прошле године је завршио и Андрија Глигорин. -Да, мало је дечака – надовезује се наставница Даница Мандић – а мислим да су томе највише криве предрасуде. Родитељи би требало да схвате да су балетани дефицитарни и да добијају посао чак и пре него што матурирају. Знам за скорашњи пример из Панчева где су мушки ученици средње балетске школе били ангажовани у представама и за то добијали хонораре. Балетани су веома  цењени у суседству – у Румунији и Мађарској. Волела бих да се и код нас разбије стереотип да балет није за дечаке-додаје Даница, док Ингрид с
поносом закључује: -Прошле године смо поводом тридесет година постојања Школе, добили награду Града Кикинде и то нам је посебно драго, јер нам подршка локалне самопуправе баш много значи.

Н.С.

prijemni

Завршни испит за ученике осмих разреда померен је за недељу дана. То значи да ће испит из српског односно матерњег језика бити организован 23. јуна, дан касније је математика, а 25. јуна осмаци ће полагати изборни предмет.

Упис у средње школетакође се  помера за недељу дана, укључујући и све пратеће активности – објављивање резултата, приговоре, подношење листе жеља, као и сам упис ученика, због померања завршног испита за осмаке.

После завршног испита  жалбе првостепеним и другостепеним комисијама моћи ће да се поднесу 28. и 29. јуна, а 30. јуна биће објављена коначна листа са оствареним поенима на завршном испиту.

Уписивање жеља које средње школе желе да упишу је 1. и 2. јула.

preduzetnici-konkurs-(1)

Потпредседница Владе Србије и министарка привреде Адријана Месаровић позвала је  заинтересоване привреднике и предузетнике који желе да унапреде пословање и повећају укупан обим пословања да искористе подршку своје државе и да се јаве на актуелне конкурсе Министарства привреде.

Средства су намењена за набавку опреме, адаптацију или куповину пословног простора, набавку возила или улагања у трајна обртна средства.

Младима, почетницима у пословању, узраста од 20 до 35 година на располагању су кредитна средства до пет милиона динара по појединачном захтеву кроз програм Фонда за развој, са каматном стопом од свега 1,5 одсто на годишњем нивоу, односно један одсто уз доставу банкарске гаранције са роком отплате до 78 месеци, који подразумева чак 18 месеци грејс периода.

Породичним фирмама је такође доступно до пет милиона динара по појединачном захтеву кредитних средстава уз рок отплате до 60 месеци, уз могућност грејс периода до 12 месеци са каматном стопом од свега 2,5 одсто на годишњем нивоу, односно 1,5 одсто уз доставу банкарске гаранције.

За све оне који се баве пласманом меда и других пчелињих производа, предвиђена су бесповратна средства у износу до три милиона динара за набавку опреме за паковање, складиштење меда и доставних возила уз учешће до 50 одсто сопствених средстава.

ofk-kikinda
Кикинда – Гледалаца: 250. Судија: Алекса Граховац (Нови Сад). Стрелац: Веселиновић 82. минут. Жути картони: Будаи, Ивановић (ОФК Кикинда), Игњић, Ђурић, Радман, Јаковљевић, Бачвански (Хајдук).
ОФК КИКИНДА: Тасић, Чутовић, Гајић, Молнар (Путник), Будаи, Васовић, Стојанов (Ивановић), Виловски (Пјошта), Виола, Грковић, Пајтин (Ковачевић).
ХАЈДУК: Јаковљевић, Васић, Мандић, Цвијић (Бачвански), Нађ (Јелић), Веселиновић, Игњић (Радман), Золнајић (Јевић), Малешевић (Ђурић), Качаревић, Херцег. 
Хајдук, још увек лидер на табели, који то бити неће када две добијене утакмице и званично буду регистроване службеним поразима Дивошана, али у сваком случају екипа с највише освојених бодова на терену, оправдала је улогу фаворита на северу Баната, иако је сусрет могао отићи у другом смеру да је, у шестом минуту, након слободног ударца Виоле, лопта завршила у мрежи уместо што је погодила пречку гостију. Двадесетак минута касније и Будаи је био близу поготка, али је његова лопта завршила на попречном оквиру.
Након тога Дивошани су преузели иницијативу и први пут озбиљно запретили пет минута пре одмора, али је голман Тасић једном руком спречио гол. Био је то увод у серију промашаја Хајдука у наставку. Као на траци ређали су се покушаји гостију од 50. до 66. минута, а готово сви ударци: Цвијића (двапут), Ђурића, Нађа и Золнајића завршавали су ван оквира, а једанпут се истакао и Тасић. Ипак, Дивошани су стигли до плена у финишу. Набачену лопту, у линији с другом стативом, дочекао је и до тада најбољи појединац гостију, ветеран Лазар Веселиновић (38) и потом поентирао у полупаду (насловна, издвојена слика).
Д. П. 
DUHOVNA-AKADEMIJA-BVS-(6)

Пре тачно две деценије у Банатском Велико Селу започета је изградња православне цркве. Храм Светог Василија Острошког је добио и своје најважније обележје пре неколико година када је на куполи подигнут и освештан часни крст. Чудотворац Василије је заштитник овог места, а Великоселци су добили дуго очекивану светињу. Тим поводом одржана је Духовна академија под називом „Со земљи“ чији је циљ да се сакупе средства за даље радове на Храму.

-Пре тачно 34 године основан је Црквени одбор који је покренуо иницијативу за изградњу храма, а пре 20 година забодени су први кочићи који су означавали темеље цркве. Тада је посејано зрно вере које је допринело да се изгради велелепни храм. Објекат се још увек гради и до сада су завршени сви већи послови попут малтерисања, расвете, а постављени су и громобрани. У наредном  периоду предстоји нам поправка крова и уређивање порте – истакао је јереј Немања Милинковић, парох у Банатском Великом Селу.

Овом догађају присуствовала је помоћница градоначелника Дијана Јакшић Киурски.

-Становници су добили молитвено место које је и место мира и Божијег благослова. Пожелела бих да са Храма још дуго звоне звона и да окупља верни народ, да их упућује на заједништво и мир. Нека Свети Василије Острошки помогне Великоселцима да живе у миру, слози  и љубави. Вера нам је, у овом тешким и турбулентним временима, преко потребна – рекла је Дијана Јакшић Киурски.

У програму су учествовали хор „Атендите“, Милан Вашалић, мултимедијални уметник, Сара Глишић, ето уметник, чланови КУД-а „Марија Бурсаћ“ и ђаци ОШ „Славко Родић”.

Академији су присуствовали и свештеници из Накова, Нових Козараца, Кикинде и околине.

А.Ђ.

 

fizicka-aktivnost-(7)

Међународни дан физичке активности обележен је на Старом језеру у организацији Туристичке организације, Дома здравља, ЗЗЈЗ и Црвеног крста.

Др Бранислав Хачко, шеф Одсека за промоцију здравља у ЗЗЈЗ подсетио је на мото манифестације који је ове године „Прихвати изазов, покрени се“.

-Локални мото је „Крени ка реци, не апотеци“. Важно је да будемо у природи и да прихватимо изазов и променимо на стил живота. Говорим из личног искуства с обзиром на то да сам пре тачно годину дана био 15 килограма тежи , а до Нове године добио сам још пет килограма. У фебруару сам завршио у Болници са метаболичким дијагнозама. Тада ми је ендокринолог саопштио поражавајућу чињеницу, наставим ли тако, или дијализа или инсулин. На почетку седме деценије решио сам да се мењам уз лагану физичку активност и контролу исхране јер они доприносе да се спрече метаболички поремећаји који настају лошим стилом живота – открио је др  Хачко.

Обележавање је подржала и локална самоуправа, а заједно са бројним суграђанима били су и чланови Градског већа Тихомир Фаркаш и Маријана Мирков.

-Међународни дан физичке активности је начин на који треба да размишљамо како би, првенствено деци, створили навике да буду физички активни. Сведоци смо да нас развој технологије и друштвене мреже, на неки начин, спречавају да будемо физички активни. Подржавамо предлог да се у школама уведе више часова физичког и здравственог васпитања јер је то важно за развој деце – навео је Фаркаш.

Учествовали су чланови спортске школице „Растимо заједно“, „Champ 07“, спортско удружење „Сунце“, АДЗНМ „Гусле“, удружење пензионера „Сунчана јесен“, маме које су прошетале са децом у колицима.


Циљ је да се подигне свест о значају редовног кретања и физичке активности за здравље појединца и друштва, да подстакне људе свих узраста да се више крећу, да се смањи број обољења повезаних са седентарним начином живота попут гојазности, дијабетеса типа 2, кардиоваскуларних болести, да се промовише активан стил живота и то не само вежбање, већ и ходање, бициклизам, кућне и баштенске активности.

А.Ђ.

DUDA-MEMORYdef-OK

Вече сећања на недавно преминулог Душана Радака, писца и композитора,  биће одржано вечерас (субота) у 20 сати у Народном позоришту.

Радак је рођен у Кикинди, где је завршио основну школу и Гимназију, као и музичку школу. Радио је у Дому омладине у Кикинди, као уредник уметничког програма. Иако је највећи део живота провео у Новом Саду, увек се враћао свом родном граду. Тако је и његов последњи пут, по његовој жељи, био пут за Кикинду, за Банат на који је био поносан, и који је бескрајно волео. Душан Радак је написао девет књига од којих су најбројније књиге поезије (Самса, Кревет Змија, Трактат о радости, Стадијум кашике. Шљунак, и друге).

Писао је и за децу, радећи у Малом Невену, а као плод тог рада, осим чувених Суперпиталица, настао је и музички албум  „Хогли вогли рок”, који је убрзо, од стране критике у региону, проглашен за један од најбољих албума намењених деци, икада. Заступљен је у највећем броју антологија поезије, као истакнути стваралац савременог, самосвојног, поетског израза.

Добитник је више књижевних награда: „Печата вароши Сремскокарловачке“ , награде за животно дело „Песничке републике“ , награде за мултидисциплинарни допринос стваралаштву за децу, награде за савремено стваралаштво „Милан Ненадић“ , и других. Његов аутентични поетски израз будио је интересовање и сјајне критике ван граница наше земље. Његове песме су преведене на: енглески, италијански, руски, немачки, француски, мађарски, словачки, русински, румунски, македонски… Писао је и филмску музику.