Kada jedan narod izgubi kriterijume i poveruje kako je sve tuđe i bolje, dobije elitu kakvu zaslužuje. A kada se mediji usude da bludnice, narkomane, starlete i raspale zabavljače proglašavaju za „glas razuma“, onda više nije reč o krizi morala, nego o organizovanom, sistematskom planu društvene degradacije. I onda dolazimo do momenta gde vidimo da ono što je nekad bilo društvena margina, danas se prodaje kao uzor.
U vreme kada je čast imala na značaju, glumci i pevaljke nisu smeli ni da priđu oltaru. Dobro je poznata istorijska činjenica da su se glumci sahranjivali van crkvenih grobalja, pevaljke smatrane prljavim, sumnjivim, često hapšenim zbog prostitucije. Bile su to žene koje su više živele od iznajmljivanja tela, nego od svog glasa. Glumci su i dan danas poznati kao boemi, alkoholičari, narkomani, često i umetnička sirotinja sa mikrofonom u ruci.
Danas nam, ne samo prozapadni mediji, već svi mejnstrim mediji, sve radi tiraža i čitanosti, sa sve agendom da se narod prevaspita, serviraju tu istu bulumentu kao nekakvu„elitu“. Jedni ih predstavljaju kao elitu i sinonim za uspeh, a drugi, pokvareniji, prateći tu liniju, poturaju i kao političku, moralnu, intelektualnu – čak i kao potencijalne narodne vođe.
Pa tako, Nova S, koja ne propušta priliku da napljuje sve što ima miris domaćeg, srpskog, tradicionalnog, izlazi sa naslovima da bi neki pevači trebalo da postanu ministri. Ljudi koji su život proveli po binama, javnim kućama, više pijani nego trezni – sada bi po njima trebalo da vode državu, da odlučuju o zdravstvu, školskom sistemu, u ime cele nacije.
Osobe koje su već decenijama poznate kao sinonimi za drogu, nasilje, javne svađe, snimanje pornografskih spotova, zaslužni za propagandu i relativizaciju svake vrste javnog nemorala. Osobe koje nisu u stanju da izgovore jednu pravilnu rečenicu bez psovke. I izgleda da je dovoljno samo to da imaju milion pratilaca. Jer, kako je to na zapadu, mora biti i kod nas? Za zapadne agende, dovoljno je da budeš medijski manipulisan, osvajaš skandalima, golotinjom, što morbidnije to bolje i lakše za nametanje novih „normalnosti“.
Glumci? Pola njih bi u normalnoj državi, da takva postoji, bilo na odvikavanju. Ali ne, u ovakvom društvu oni su savest i glasnogovornici društva. Zovu se u emisije kao „intelektualci“. Oni se pitaju za političke stavove, za zdravstveni sistem, za crkvene praznike. Glumci odlučuju da li treba smeniti patrijarha jer nije podržao njihovu političku opciju. Čitav život su glumili, i to je jedina stvar u kojoj su uspeli. Ali sada glume da su misaoni ljudi i odlučuju o budućnosti Srpske pravoslavne crkve. Oni će nas, kažu, osloboditi od „režima“. Oni, koji nisu u stanju da oslobode ni sebe od čaša viskija i praška u nozdrvama.
A rijaliti učesnici? Njih više niko ni ne mora da glumi. Oni su već elita. Eksperti. Oni se pozivaju na tribine, oni daju svoje mišljenje koje studenti slušaju i aplaudiraju. Njima se daje prostor u udarnim terminima. A ko se usudi da kaže da je car go , dobije etiketu mračnjaka, konzervativca, zatucanog.
Ovo nije više ni kulturna kontaminacija. Ovo je svesna, planska zamena vrednosti. Izvesna „elita“ koja se godinama školuje u Londonima i Briselima, vraća se sa zadatkom, da razori svaku predstavu o tome šta je normalno. A šta bolje služi toj svrsi nego da narodu pod nos guraš prostake, razvratnike i narkomane kao autoritet?
I ne radi se ovde o umetnosti. Radi se o propagandi. Radi se o sistemu u kome se svako ko još ima obraz, vera i nacionalni osećaj mora ukloniti ili ismevati. A na njegovo mesto dovesti nekog ko će pričati o ljubavi i toleranciji, dok u isto vreme snima polupornografske spotove, deli savete o rodnoj ravnopravnosti i psuje sve što je tradicionalno.
I to je ta borba koju vodimo, ne politička, već civilizacijska. Da li će nam deca čitati Dostojevskog ili gledati rijaliti. Da li će nas u Skupštini predstavljati profesori, lekari, domaćini, srpski seljaci, čestiti ljudi, ili oni koji su javno priznali da su pet godina živeli od „sponzorstva“.
Ako ne prestanemo da aplaudiramo zabavljačima, jednog dana ćemo shvatiti da smo se smejali dok su nam krali dostojanstvo. Samo što će tada već biti kasno.
Autor: Milutin Nedeljković / Vaseljenska
Izvor. Vaseljenska
Hajduk, još uvek lider na tabeli, koji to biti neće kada dve dobijene utakmice i zvanično budu registrovane službenim porazima Divošana, ali u svakom slučaju ekipa s najviše osvojenih bodova na terenu, opravdala je ulogu favorita na severu Banata, iako je susret mogao otići u drugom smeru da je, u šestom minutu, nakon slobodnog udarca Viole, lopta završila u mreži umesto što je pogodila prečku gostiju. Dvadesetak minuta kasnije i Budai je bio blizu pogotka, ali je njegova lopta završila na poprečnom okviru.
Nakon toga Divošani su preuzeli inicijativu i prvi put ozbiljno zapretili pet minuta pre odmora, ali je golman Tasić jednom rukom sprečio gol. Bio je to uvod u seriju promašaja Hajduka u nastavku. Kao na traci ređali su se pokušaji gostiju od 50. do 66. minuta, a gotovo svi udarci: Cvijića (dvaput), Đurića, Nađa i Zolnajića završavali su van okvira, a jedanput se istakao i Tasić. 
Ipak, Divošani su stigli do plena u finišu. Nabačenu loptu, u liniji s drugom stativom, dočekao je i do tada najbolji pojedinac gostiju, veteran Lazar Veselinović (38) i potom poentirao u polupadu (naslovna, izdvojena slika).
