децембар 6, 2025

Дан: 10. мај 2025.

ofk-kikinda
Кикинда – Гледалаца: 250. Судија: Алекса Граховац (Нови Сад). Стрелац: Веселиновић 82. минут. Жути картони: Будаи, Ивановић (ОФК Кикинда), Игњић, Ђурић, Радман, Јаковљевић, Бачвански (Хајдук).
ОФК КИКИНДА: Тасић, Чутовић, Гајић, Молнар (Путник), Будаи, Васовић, Стојанов (Ивановић), Виловски (Пјошта), Виола, Грковић, Пајтин (Ковачевић).
ХАЈДУК: Јаковљевић, Васић, Мандић, Цвијић (Бачвански), Нађ (Јелић), Веселиновић, Игњић (Радман), Золнајић (Јевић), Малешевић (Ђурић), Качаревић, Херцег. 
Хајдук, још увек лидер на табели, који то бити неће када две добијене утакмице и званично буду регистроване службеним поразима Дивошана, али у сваком случају екипа с највише освојених бодова на терену, оправдала је улогу фаворита на северу Баната, иако је сусрет могао отићи у другом смеру да је, у шестом минуту, након слободног ударца Виоле, лопта завршила у мрежи уместо што је погодила пречку гостију. Двадесетак минута касније и Будаи је био близу поготка, али је његова лопта завршила на попречном оквиру.
Након тога Дивошани су преузели иницијативу и први пут озбиљно запретили пет минута пре одмора, али је голман Тасић једном руком спречио гол. Био је то увод у серију промашаја Хајдука у наставку. Као на траци ређали су се покушаји гостију од 50. до 66. минута, а готово сви ударци: Цвијића (двапут), Ђурића, Нађа и Золнајића завршавали су ван оквира, а једанпут се истакао и Тасић. Ипак, Дивошани су стигли до плена у финишу. Набачену лопту, у линији с другом стативом, дочекао је и до тада најбољи појединац гостију, ветеран Лазар Веселиновић (38) и потом поентирао у полупаду (насловна, издвојена слика).
Д. П. 
DUHOVNA-AKADEMIJA-BVS-(6)

Пре тачно две деценије у Банатском Велико Селу започета је изградња православне цркве. Храм Светог Василија Острошког је добио и своје најважније обележје пре неколико година када је на куполи подигнут и освештан часни крст. Чудотворац Василије је заштитник овог места, а Великоселци су добили дуго очекивану светињу. Тим поводом одржана је Духовна академија под називом „Со земљи“ чији је циљ да се сакупе средства за даље радове на Храму.

-Пре тачно 34 године основан је Црквени одбор који је покренуо иницијативу за изградњу храма, а пре 20 година забодени су први кочићи који су означавали темеље цркве. Тада је посејано зрно вере које је допринело да се изгради велелепни храм. Објекат се још увек гради и до сада су завршени сви већи послови попут малтерисања, расвете, а постављени су и громобрани. У наредном  периоду предстоји нам поправка крова и уређивање порте – истакао је јереј Немања Милинковић, парох у Банатском Великом Селу.

Овом догађају присуствовала је помоћница градоначелника Дијана Јакшић Киурски.

-Становници су добили молитвено место које је и место мира и Божијег благослова. Пожелела бих да са Храма још дуго звоне звона и да окупља верни народ, да их упућује на заједништво и мир. Нека Свети Василије Острошки помогне Великоселцима да живе у миру, слози  и љубави. Вера нам је, у овом тешким и турбулентним временима, преко потребна – рекла је Дијана Јакшић Киурски.

У програму су учествовали хор „Атендите“, Милан Вашалић, мултимедијални уметник, Сара Глишић, ето уметник, чланови КУД-а „Марија Бурсаћ“ и ђаци ОШ „Славко Родић“.

Академији су присуствовали и свештеници из Накова, Нових Козараца, Кикинде и околине.

А.Ђ.

 

fizicka-aktivnost-(7)

Међународни дан физичке активности обележен је на Старом језеру у организацији Туристичке организације, Дома здравља, ЗЗЈЗ и Црвеног крста.

Др Бранислав Хачко, шеф Одсека за промоцију здравља у ЗЗЈЗ подсетио је на мото манифестације који је ове године „Прихвати изазов, покрени се“.

-Локални мото је „Крени ка реци, не апотеци“. Важно је да будемо у природи и да прихватимо изазов и променимо на стил живота. Говорим из личног искуства с обзиром на то да сам пре тачно годину дана био 15 килограма тежи , а до Нове године добио сам још пет килограма. У фебруару сам завршио у Болници са метаболичким дијагнозама. Тада ми је ендокринолог саопштио поражавајућу чињеницу, наставим ли тако, или дијализа или инсулин. На почетку седме деценије решио сам да се мењам уз лагану физичку активност и контролу исхране јер они доприносе да се спрече метаболички поремећаји који настају лошим стилом живота – открио је др  Хачко.

Обележавање је подржала и локална самоуправа, а заједно са бројним суграђанима били су и чланови Градског већа Тихомир Фаркаш и Маријана Мирков.

-Међународни дан физичке активности је начин на који треба да размишљамо како би, првенствено деци, створили навике да буду физички активни. Сведоци смо да нас развој технологије и друштвене мреже, на неки начин, спречавају да будемо физички активни. Подржавамо предлог да се у школама уведе више часова физичког и здравственог васпитања јер је то важно за развој деце – навео је Фаркаш.

Учествовали су чланови спортске школице „Растимо заједно“, „Champ 07“, спортско удружење „Сунце“, АДЗНМ „Гусле“, удружење пензионера „Сунчана јесен“, маме које су прошетале са децом у колицима.


Циљ је да се подигне свест о значају редовног кретања и физичке активности за здравље појединца и друштва, да подстакне људе свих узраста да се више крећу, да се смањи број обољења повезаних са седентарним начином живота попут гојазности, дијабетеса типа 2, кардиоваскуларних болести, да се промовише активан стил живота и то не само вежбање, већ и ходање, бициклизам, кућне и баштенске активности.

А.Ђ.

DUDA-MEMORYdef-OK

Вече сећања на недавно преминулог Душана Радака, писца и композитора,  биће одржано вечерас (субота) у 20 сати у Народном позоришту.

Радак је рођен у Кикинди, где је завршио основну школу и Гимназију, као и музичку школу. Радио је у Дому омладине у Кикинди, као уредник уметничког програма. Иако је највећи део живота провео у Новом Саду, увек се враћао свом родном граду. Тако је и његов последњи пут, по његовој жељи, био пут за Кикинду, за Банат на који је био поносан, и који је бескрајно волео. Душан Радак је написао девет књига од којих су најбројније књиге поезије (Самса, Кревет Змија, Трактат о радости, Стадијум кашике. Шљунак, и друге).

Писао је и за децу, радећи у Малом Невену, а као плод тог рада, осим чувених Суперпиталица, настао је и музички албум  „Хогли вогли рок“, који је убрзо, од стране критике у региону, проглашен за један од најбољих албума намењених деци, икада. Заступљен је у највећем броју антологија поезије, као истакнути стваралац савременог, самосвојног, поетског израза.

Добитник је више књижевних награда: „Печата вароши Сремскокарловачке“ , награде за животно дело „Песничке републике“ , награде за мултидисциплинарни допринос стваралаштву за децу, награде за савремено стваралаштво „Милан Ненадић“ , и других. Његов аутентични поетски израз будио је интересовање и сјајне критике ван граница наше земље. Његове песме су преведене на: енглески, италијански, руски, немачки, француски, мађарски, словачки, русински, румунски, македонски… Писао је и филмску музику.

turisticka-temisvar

Туристичка организација Кикинде представила је своју понуду на промоцији туристичке привреде у Темишвару, која је одржана 8. и 9. маја, на позив Туристичке организације Србије. Првог дана организовани су сусрети са туристичким агенцијама и медијима, док су се другог дана учесници представили на градском тргу. У оквиру програма, наступили су чланови Културно-уметничког друштва „Мокрин“ који су грађанима Темишвара приказали богатство српске традиције кроз песму и игру.

-Учествовале су 22 организације из наше земље, а Србија је представила своју понуду јер је циљ био да се скрене пажња на природне лепоте – сазнајемо од в.д. директорице Туристичке организације Кикинде Јасмине Миланков. – Позната је чињеница да су Румуни чести гости у нашем граду, Вршцу, Новом Саду, тако да је овога пута пружена могућност и другим организацијама да покажу своју понуду Румунима. Кикинда је акценат ставила на 40. „Дане лудаје“ како би наше драге комшије посетиле најстарију манифестацију и у што већем броју. Подсетићу и да је прошле године било 19.000 посетилаца из суседне земље, чиме је изједначен рекорд по броју посета Румуна из 2019. године за четири дана манифестације. Успоставили смо и контакт са туристичким агенцијама и представницима организација које се баве промоцијом Темишвара. Наша жеља је да Румуни, у што већем броју, долазе у Кикинду, а да ми пружимо могућност да, на организован начин, и наши суграђани одлазе у узвратне посете.

А.Ђ.

kol-centar-1

Центар за информисање о подстицајима у пољопривреди отворен је у Управи за аграрна плаћања. Брзе одговоре и основне информације пољопривредници ће добијати путем кол-центра, док ће се сложенији проблеми решавати директно, уз помоћ службеника Министарства пољопривреде. Циљ Центра да се помогне произвођачима који се нису снашли у систему Е-аграр, као и да се убрза исплата субвенција и учини процес транспарентнијим. Кол центар налази се у  улици Булевар краља Александра 84 у Београду и отворен је радним данима од 07.30 до 15.30 часова.

Министар Драган Гламочић поручује да Центар за помоћ пољопривредницима није класичан шалтер, већ место за комуникацију на вишем нивоу. Додаје да ће службеници који се баве решавањем већих проблема своја запажања о честим препрекама преносити Министарству.

У кол-центру, у коме тренутно ради десет службеница, биће доступна брза упутства и сервисне информације. Од априла ове године одговориле су на више од 22.000 питања.

Најчешћа питања су: када ће бити објављени јавни позиви, зашто нисам добио новац, а комшија који је конкурисао три дана после мене јесте. Нису сви довољно вешти да прате електронску управу, платформу Е-аграр и обавештења која стижу на мејл.

 

Don`t copy text!