najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Započela je sezona u fleg (zastava) fudbalu za mušakarce, sportu najsličnijem američkom fudbalu, a prvi turnir u Drugoj ligi „Sever”, na kojem su, pored domaćih Mamuta, nastupile i ekipe: pančevačkih Pantera, novosadskih Divljih pasa i bajmočkih Crnih, održan je na stadionu Vašarište.
Predstojeće nedelje, na istom mestu, biće uprilien i drugi turnir, a dan ranije, takođe na stadionu u Sinđelićevoj ulici, startovaće sezona u ovom sportu i za devojke.
D. P.
Nastavljajući saradnju sa beogradskom Izdavačkom kućom „Pešić i sinovi“, posle predstavljanja knjige Vesne R. Pešić „Prećutana istorija i naš identitet“, Knjižara „Helm“ priredila je u subotu promociju knjige Zorana Ćirjakovića, univerzitetskog predavača, politikologa, svetskog putnika, bivšeg turističkog vodiča, publiciste i novinara koji je izveštavao i za „Newsweek“ i „The Los Angeles Times“. Njegovo najnovije delo, koje je izašlo pre dva meseca, nosi naziv „Protiv doma spremni – srpski autošovinizam, njegovi koreni i društvene posledice“.
Ćirjaković u ovoj knjizi razmatra novu pojavu, nastalu devedesetih godina – protivljenje koje je nazvao autošovinizmom, analizirajući njegov brz uspon i prerastanje tog, kako ga je nazvao, elitnog fenomena protivljenja srpstvu u masovni pokret sa prepoznatljivim klasnim i statusnim odrednicama.
Kako je već objasnio u jednom svom objavljenom tekstu, Ćirjaković smatra da suština autošovinizma nije samomržnja – ona je sasvim legitimna i često je nije teško razumeti, naročito onda kada vlastodršci ili sunarodnici pišu sramne i zločinačke stranice zajedničke istorije. Autošovinizam počinje onda kada neko zaključi da je on sam „izuzetak”, „propust u sistemu” i kada sunarodnicima, ljudima koji su objekat lične mržnje, negira čovečnost i sugeriše da je njihova „zverska” priroda nešto što je večno, neuništivo i trajno, nešto što je deo njihovog „mentaliteta”, ocenio je Ćirjaković.
– Mislim da najveće zlo u Srbiji dolazi od pismenih i pristojnih ljudi. Vrhunsko zlo kod nas nije „Zadruga“; primitivni i vulgarni ljudi vam odmah kažu kakvi su i po pravilu su bolji nego što pomislite. Ova knjiga se zove „Protiv doma spremni“ da bih ilustrovao o čemu govorim i što nazivam autošovinizmom. Ta reč se olako koristi, ima dve blaže reči, koje su mnogo zastupljenije – autorasizam i autoorijentalizam. Uvek kada čujete „Srbistan“, „pravoslavni Taliban“, zapravo čujete da je to nešto što se prepoznaje kao zlo u Srbiji, veće od najvećeg – naglasio je autor.
Kada je, u tom kontekstu, u pitanju uticaj ove pojave na budućnost Srbije, problem je, navodi, što se mi stalno upoređujemo sa pogrešnim zemljama.
– Mi se poredimo sa bogatim zemljama zapadne Evrope, a ne sa Bugarskom, jugom Italije, Portugalom, i to je ono što frustrira građane, posebno elite koje su prozapadno orijentisane. Ovo je, vekovima, bio zabačen kutak Osmanskog carstva i te Osmanlije su svoju kulturu „upisale“ u nas. Naš kulturni obrazac, duboka kultura, slična je Turskoj, čak i naš humor – istakao je Ćirjaković. – Mi kad kažemo kultura, mislimo na pismo, religiju… Međutim, to je i lično samorazumevanje, razumevanje moći, delovanja, strah od neizvesnosti, što je jedna od ključnih srpskih osobina i kod nas je jako izražena, samo se u različitim generacijama drukčije izražava: „opušteno, „iskuliraj“, „sigurica“… to je sve isto. Mi smo jedni od svetskih šampiona u izbegavanju neizvesnosti, naše društvo je posebno anksiozno. To je najgori mogući kulturni obrazac, jedan od najgorih u Evropi, sigurno, i za kapitalizam i demokratiju. Kapitalizam je neizbežan, on nije kulturološki neutralan, kao ni demokratija. To je skup normi razvijenih na Zapadu u skladu sa zapadnim samorazumevanjem, realno postojeća demokratija koja nema nikakve veze sa filozofskom idejom demokratije i vlasti onako kako mi to intuitivno razumemo. Ovde će to jako teško funkcionisati, ovde je dijalog nemoguć, nas suprotno mišljenje vređa, naša slika sveta je crno bela, nijanse sive nas nerviraju. Mi smo najbliži Turskoj i Siriji – Alepo, sirijski intelektualni i verski centar u kojem sam bio i boravio više puta, najbolja je referentna tačka za razumevanje Srbije.
Pored autora, na književnoj večeri je govorila i Vesna R. Pešić, vlasnica Izdavačke kuće „Pešić i sinovi“ koja je istakla da je Ćirjakovićeva knjiga veoma potrebna u vremenu u kojem živimo, što je, kako je navela, bio i primarni motiv za njeno izdavanje.
– Knjiga opisuje pojavu u našem društvu koja je veoma rasprostranjena i opasna. Mnogo autošovinista danas se nalazi na važnim katedrama, u institucijama koje ne samo što imaju zadatak da prenose znanje mlađima, nego često imaju i veliku ulogu u donošenju odluka važnih za nacionalno pitanje. Ovo delo, na veoma temeljan način, opisuje koji su koreni autošovinizma, kako je došlo do takvog poriva koji se razvio među ljudima i želela sam da ovu pojavu učinimo dostupnom široj publici, da posle čitanja ove knjige imaju veću moć rasuđivanja, da mogu da je prepoznaju u izjavama, postupcima, u nedelima tih i takvih ljudi – istakla je Pešićeva. – Smatram da je to veoma potrebno u ovom vremenu, ključnom za naš nacionalni opstanak jer ovi ljudi upravo rade protiv njega. Oni ne propuštaju nijedan trenutak, nijednu priliku da napadnu državu, čak i kad za to nema potrebe. Ako i postoji potreba da se to učini, mora se znati kada se to može i kada se ne može. U tom smislu, autošovinisti su pogubni za nas i moramo ih prepoznavati i glasno imenovati.
O evropskoj težnji zaštite– Opšteevropska tendencija koja ujedinjuje sve Evropljane, skoro kao Golfska struja, evropska vrednost iz koje proističu sve druge vrednosti, dolazi sa Sredozemnog mora: da siromašni crni ljudi ne mogu da dođu u nju. Sve druge evropske vrednosti su sekundarne u odnosu na ove, dve najveće: Golfske struje i Sredozemnog mora – rekao je Ćirjaković.
S. V. O.
Preventivni stomatološki pregledi i popravke danas su mogući u zdravstvenim ustanovama širom Srbije. Građani besplatno, i bez knjižice mogu da provere u kakvom su stanju njihovi zubi i da im se izvrše manje popravke, potvrđeno nam je u kikindskom Domu zdravlja.
Do 17 sati, za decu i studente do 26 godina otvorena je stomatološka ambulanta u Školskom dispanzeru, a za sve ostale u Prvoj zdravstvenoj stanici u Kikindi.
Promocija knjige „Sasvim lične priče” Stanislave Bakić Jokanić biće održana u OŠ „1. oktobar” u Bašaidu u utorak 1. oktobra sa početkom u 19 sati.
Knjiga „Sasvim lične priče“ sadrži dvadeset dve priče u sedam tematski različitih celina. Od priča o precima i zavičaju, onih o mom gradu Novom Sadu, preko tekstova inspirisanih savremenim književnim stvaraocima do tekstova o slikama i slikarima i sasvim ličnih priča poteklih iz životnog iskustva i nekih životnih uvida. Iako tematski i žanrovski različiti, svi tekstovi su inspirisani ličnim interesovanjima i obojeni ličnim tonom i emocijma.
Ova knjiga je, sadržinom i izgledom, poput porodičnog spomenara. Objavljena sa nadom da, bar u fragmentima, nadrasta lično i lokalno i nudi drugačiji i osobeni pogled i izraz te da takva može privući pažnju čitalaca, reči su autorke Stanislave Bakić Jokanić.
Premijer Srbije Miloš Vučević izjavio je danas da se na jesen 2025. godine mogu očekivati prve klase Vojske Srbije iz regrutnog sastava, a kada se podignu svi kapaciteti do maksimuma, Vojska Srbije planira da 20.000 regruta služi godišnje vojni rok.
„Uslovi služenja vojnog roka će biti drugačiji, to neće biti povratak u 80-te i 90-te, to je nemoguće i nepotrebno. Služenje vojnog roka biće društveno prihvatljivo“, rekao je Vučević gostujući na TV Prva.
Ponovio je da je predviđeno trajanje vojnog roka 75 dana i da je ideja da septembra 2025. godine Vojska Srebije bude spremna za prijem prvih generacija regruta.
„Mislim da je 75 dana društveno prihvatljivo, nećete izgubiti život, ni posao, ni studiranje, ni obrazovanje, ni emotivni život, za 75 dana neće stati svet…to je minimum za koji Vojska Srbije može da vas spremi da budete vojnik“, rekao je Vučević.
Premijer je rekao da ostaje da se definiše trajanje vojnog roka za one koji se opredele za civilno služenje.
„Trebalo bi da traje najmanje duplo za one koji ne budu redovno služili vojni rok….ne smemo i nećemo dozvoliti nepravedan odnos“, izjavio je Vučević.
Tanjug
Nakon odličnog odjeka njenog prvenca, knjige za decu „Sovembarska bajka”, čiji je koautor, Jelka Knežević objavila je svoju drugu knjigu. Reč je o poetskoj zbirci namenjenoj odrasloj publici, a tema se nazire već samim naslovom – „Kad ljubav zamiriše”.
Inače, neobična je Jelkina odluka da se bavi književnošću. Kako sama navodi, čitala je i pisala od malena, ali se tek pre dve godine odvažila da svoje stihove prezentuje javnosti.
Zaposlena je kao poslužiteljka u Osnovnoj školi „Žarko Zrenjanin”, a ta činjenica je i odredila njenu književnu biografiju. Naime, Ružica Nedin, bibliotekarka u ovoj školi je jednom prilikom pročitala Jelkine poetske radove, oduševila se i upoznala je s tadašnjom direktorkom Kulturnog centra Kikinda Tanjom Nožicom, koja je takođe bila oduševljena Jelkinim književnim umećem. Usledilo je ohrabrenje da dalje piše, pa je vrlo brzo u izdanju Kulturnog centra izašla sada već čuvena knjiga za mališane „Sovembarska bajka”.
– Reč je o knjizi koji sam uradila u koautorstvu sa Ružicom Golubović iz Beograda i ilustratorkom Natašom Jovanović iz Paraćina. Nismo se ranije poznavale. Upoznale smo se putem fejsbuka i došlo je do kreativne saradnje. Knjigu je izdao kikindski Kulturni centar i imala je odličan odjek. To me je ohrabrilo da nastavim da pišem. Prošle godine mi je izašla i ova druga knjiga „Kad ljubav zamiriše” u izdanju Banatskog kulturnog centra – navodi pesnikinja i dodaje da pomenuta knjiga sadrži stotinak pesama, ali da ima spremnih radova za još dve, tri zbirke. Jedino je, kako navodi, pomalo obeshrabruje činjenica da ljudi sve manje čitaju, a pogotovu poeziju.
-Moram da naglasim da imam veliko razumevanje kolega u školi u kojoj radim. Naime, kad god mi dođe inspiracija za neku pesmu, uvek se nađe neki prazan kabinet ili učionica u školi i kolege mi dozvole da se načas osamim i zabeležim početnu pesničku ideju. Kasnije stihove doterujem i dorađujem, ali sam jako zahvalna osoblju škole što mi omogući da tu prvu pesničku misao uhvatim i zabeležim.
Najintenzivnije je pisala u vreme zloglasne korone, kada smo svi bili u nekoj vrsti psihoze. Veliko rasterećenje donelo joj je baš pisanje pesama. Beleženje stihova joj je, kaže, mnogo pomoglo i u drugim teškim životnim trenucima. I tugu i radost sažela je u pesmi „Žena”: „Suze koje je naučila/da sakriva po džepovima/da u njima niko/ ne prepozna tebe”.
– Mnogo sam zahvalna Tanji Nožici, koja mi zaista daje dodatni vetar kad posustanu moja pesnička jedra. Svi se ponekad preispitujemo, a naročito su pesnici nesigurni u vrednost toga što napišu, međutim kad god imam neke poetske dileme, Tanja je tu da me ohrabri. Zahvalna sam joj mnogo za podršku koju mi pruža.
Knjiga „Kad ljubav zamiriše” predstavljena je u Jelkinom rodnom Iđošu. Očekuje se i kikindska promocija u Kulturnom centru, a s obzirom na to da je ljubav osnovni motiv Jelkine knjige, kako bi ona sama rekla: „Nacrtaj joj najlepši osmeh/po njemu neka je pamte/i voli je…”.
N. S.
Nova glavna beogradska autobuska stanica u Bloku 42 na Novom Beogradu, počela je sa radom i prvi autobus je sa nove stanice krenuo za Suboticu.
Poslednji autobus sa stare stanice ispraćen je u 50 minuta posle ponoći za Ljubljanu dok je prvi autobus sa nove, koja je svečano otvorena u petak, krenuo u 3.50 časova za Suboticu.
Nova stanica ima 12 dolaznih i 53 odlazna perona.
Do nove autobuske stanice, pored sopstvenog prevoza, građani će moći da stignu i tramvajem, autobusom ili BG vozom. Nova lokacija autobuske stanice nalazi se na nekoliko minuta od stanice gradskog prevoza sa linijama koje vode ka aerodromu „Nikola Tesla“.
U neposrednoj blizini staju tramvaji 7, 9,11 i 13, kao i autobuske linije 85, 89, 94, 95, 600, E6, a do nove stanice može da se dođe i autobusima gradskog prevoza 60, 60L, 67, 93 i EKO1.
Gradonačelnik Aleksandar Šapić je rekao da se očekuje da stajalište „Jug“ na Autokomandi bude završeno za dva-tri meseca.
Kako je najavio, uskoro će biti raspisan tender za izgradnju stanične zgrade na novoj autobuskoj stanici, a zatim i zgradu železničke stanice.
Izmeštanje autobuske stanice deo je sveobuhvatnog saobraćajnog master plana za Beograd koji obuhvata i novu železničku stanicu, revitalizaciju aerodroma „Nikola Tesla“ i izgradnju metro sistema.
Ovaj plan, kako je ranije najavljeno, ima za cilj da po ugledu na najbolje evropske prakse učini saobraćaj u srpskoj prestonici održivim, odnosno da javni prevoz, biciklisti i pešaci konačno dobiju primat nad putničkim automobilima.
Uskoro će, prema najavama, započeti sređivanje dela grada gde se stara BAS nalazila u proteklih 58 godina.
Tanjug
Radovi dr Milorada Stepanova, slikara i profesora iz Kikinde, izabrani su, po konkursu Udruženja likovnih umetnika Srbije (ULUS) za tradicionalnu Jesenju izložbu „5+: Preko granica izvanrednosti“.
Profesor Stepanov učestvuje sa radom „Kikinda – Beograd“, diptihom (slikom iz dva dela) oslikanih konzervi.
Izložba članova ULUS-a ove godine se održava u Umetničkom paviljonu „Cvijeta Zuzorić“ u Beogradu, od 26. septembra do 17. oktobra.
