јануар 31, 2026

Дан: 12. мај 2024.

džudo

На Првенству Војводине за старије пионире и пионирке у селу Степановићеву, код Новог Сада, чланови ЏК Партизан освојили су три медаље, а према бодовању Кикинђани су екипно седми у покрајини.

У женској конкуренцији Катарина Исаков имала је три ривалке у категорији до 40 кг и била је најбоља. Ања Мортвански заузела је друго место (до 44 кг) у конкуренцији још седам такмичарки, а у мушком делу други је, такође у конкуренцији седморице бораца, био и Немања Петров (+73 кг).

Пласмане на Првенство Србије оствариле су још и две петопласиране Кикинђанке: Милица Пјевић (до 48 кг) која је имала четири ривалке те Сара Бањац (до 52 кг) у конкуренцији још седам ривалки.

Наступио је и Михајло Поповић, поделио је седмо место (до 60 кг), а имао је седморицу џудока у категорији.

Д. П.

Slava-zene-R-Selo-(2)

Изузетан повод за понос и славље имале су данас чланице Удружења жена „Јединство“ из Руског Села. Са пријатељицама из удружења из читаве Војводине обележиле су две деценије рада и своју славу, Светог Василија Острошког. Дружење је одржано у реновираној сали Удружења за коју Рускоселке кажу да је најлепша у Покрајини.

– Много хуманитарно радимо и имамо изврсну сарадњу са Месном заједницом. Овде имамо етно-собу, овде и кувамо, печемо, ту нам је друга кућа. Имамо 28 чланица, углавном млађих жена – истакла је Нада Турудија, председница удружења, која је на овом месту од оснивања.

Поред многих захвалница и пехара добијених на различитим манифестацијама, чланице су посебно поносне на титулу „Краљице ајвара“ које су добиле победом на националном такмичењу „Изађи ми на теглу“, 2020. године у Београду.

Гости на прослави били су и представници села и локалне самоуправе.

– Чување традиције, културе и обичаја својствено је овом удружењу које је и покретач догађаја у свом месту уз огромну подршку Месне заједнице. Увек нас достојно репрезентују на манифестацијама, омиљене су у читавом региону а данас су сјајни домаћини. На нас могу да рачунају и знамо да и ми од њих имамо велику подршку – рекао је градоначелник Никола Лукач.

Улажемо у удружења у која вреди улагати, рекао је председник Савета Месне заједнице, Душан Марјановић.

– Ово удружење марљиво ради две деценије, помажу у очувању и одржању нашег села које је једно од лепших на територији Града. Заслужују нашу пажњу у сваком смислу. Поред тога што смо им обезбедили салу, помажемо им и финансијски и ја им честитам на свему што постижу за своје село и свој град – закључио је Марјановић.

Традиционално, председнице десетак присутних удружења размениле су поклоне и наставиле дружење уз вечеру и музику.

rukomet-m

Прва лига Војводине за рукометаше на самом је крају, а у претпоследњем колу мокринска Црвена звезда поражена је 38:29 (23:14) од ЖСК-а у Жабљу. У последњој рунди надметања, осмопласирани Мокринчани дочекаће Јабуку из истоименог места на југу Баната.

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА: Ђукић, Симић, Гаврилов 4, Дукатаров 4, Челектић 7, Векић 7, Миливојевић 7.

Д. П.

fudbal

При крају је фудбалска сезона у нижим ранговима, на војвођанском „Истоку” нема узбуђења и све протиче углавном у монотонији. Готово све је још од раније познато, нарочито када је реч о нашим екипама, а у степену доле,  Подручној лиги „Зрењанин”, занимљивије је за нијансу, само због Полетове борбе за другу позицију. Управо данас, Наковчани су и стигли надомак пласмана у доигравање за прелазак у поменуту источну групу Војвођанске лиге.

На покрајинском „Истоку” комплетирано 27. коло, а обе наше екипе биле су неуспешне. Новокозарачка Слобода изгубила је 3:2 (Ковачевић двоструки стрелац) у Банатском Карађорђеву, а Црвена звезда, у Руском Селу, поражена је 0:2 од Борца из Старчева.

У Подручној лиги на распореду су биле утакмице 26. рунде. Полет је, победом у Накову од 4:3 (Кењало казнени ударац, Драганов двапут, први из казненог ударца, Вукобрат) над директним ривалом МСК-ом из Михајлова, одрадио највећи део посла на путу ка освајању другог места и ако тако буде одмериће снаге у двомечу с другопласираним из Подручне лиге „Панчево”, а бољи ће, средином јуна, у виши ранг. Још је Напредак из Банатске Тополе, изгубио 3:0 у ченти од Баната, а мокрински Делија славио 2:4 (Арађанин, Вребалов аутогол, Перишић, Моноштори) у Новом Бечеју против Јединства.

Д. П.

Cegar-1

На овогодишње, тридесет четврте, Међународне песничке сусрете „Синђелићеве чегарске ватре“, које традиционално организује Удружење књижевника „Бранко Миљковић“ из Ниша, позвани су песници из Србије, Црне Горе, Северне Македоније, Словеније, Хрватске, Бугарске, Немачке, Данске и Канаде. Међу њима је и четворо наших суграђана: Јагода Накрајкућин, Весна Ђукановић, Јелка Бота (из Мокрина) и Драган Поп Драган.

Песнички фестивал одржаће се, последњег дана маја, на Чегру, брду познатом по „Боју на Чегру“ где су се сукобили Срби и Турци и прославио и ушао у легенду Војвода Синђелић.

Сви позвани песници, својим песмама, заступљени су у Зборнику који традиционално штампају организатори.

KUD-Novi-Kozarci-(2)

Чланови КУД-а „Петар Кочић“ из Нових Козараца наступили су јуче на Првом сусрету ветерана и рекреативних група у Рибнику, у Републици Српској. У препуној дворани Козарчани су наступили са играма из Баната, што је својеврсна симболика јер су многи Козарчани колонизовани управо из овог краја, каже Милан Вашалић, уметнички руководилац и кореограф.

– Моји „Кочићи“ су побрали све симпатије многобројне публике. Након учешћа нашег припремног ансамбла на фестивалу у Врњачкој Бањи, целовечерњег Васкршњег концерта у Новим Козарцима, гостовања код наших пријатеља из КУД „Јандрија Томић-Ћић“ из Крајишника, одлазак у Мркоњић Град, односно Рибник,  гнездо колониста Козарчана, представља круну овогодишње пребогате концертне сезоне – истакао је Вашалић.

Поред фолклораца из Нових Козараца, на фестивалу под називом „Ми смо живот посветили сцени“, наступили су и ветерани из истоименог КУД-а из Мркоњић Града, из Српског културног друштва „Марибор“ и из културно-уметничких друштава: „Бели анђео“ из Српца, „Вук Караџић“ из Темерина, „Свети Георгије“ из Бања Луке, „Зворничко коло“ из Зворника и „Модрича“ из Модриче.

– Сада су пред нама нови концерти, гостовања, кореографије, нове песме и стварање нових успомена – најављује Вашалић. – Следеће што ћемо припремити су реконструкција ношње, игара, песама и обичаја са Купреса.

У Културно-уметничком друштву „Петар Кочић“ са великим ентузијазмом ангажује се око 60 чланова у дечијем, првом извођачком и ансамблу ветерана, као и у женској и мушкој певачкој групу. Фестивалски наступ на сусрету ветерана показао је да су везе са завичајем још увек веома чврсте и да их с радошћу прихватају и негују и нове генерације.

Фото: Јовица Лукач

Coka

Буба, велика ушара, пореклом Чехиња, сада Кикинђанка у домаћинству породице Трумбеташев, добила је потенцијалног партнера, припадника своје врсте. Цока је стигао из Словеније и био је повод да их посетимо после Бубиног првог рођендана, 15. априла. Сазнали смо да је Цока старији само шест недеља, да је нешто мањи од Бубе, јер је мужјак и јер она воли да једе, као и да још увек нису у пријатељским односима. Уколико га Буба не поједе, постоји могућност да се развије права птичија романса.

– Обоје су инпритоване птице, рођене у контролисаним условима и не препознају се, као што би то у природи био случај – прича Веселин Трумбеташев. – Они не доживљавају један другог као припадника своје врсте. Буба, рецимо, мене доживљава као родитеља, а Цоку као плен. Зато су раздвојени.

Иако је Цока стигао да Буба, која је дошла као беба, не би била усамљена, први сусрет, каже Веселин, није био нимало романтичан. Мало су се плашили, мало игнорисали, а сада се ради на томе да не буду непријатељи, што би било крајње неприхватљиво јер су грабљивице. Зато имају одвојене волијере/станове, мада Буба има и терасу јер је староседелац код Трумбеташевих који озбиљно раде на томе да овај, за сада само формални брак, уз изузетну упорност, постане права љубавна прича.

– Организујем им посете и мирни су као гости, али као домаћини су мало територијални и још увек су на дистанци. Волео бих да се зближе, али ће за то бити потребно време. Ако бих у томе успео, удаљили би се од нас. За сада, Буба, рецимо, када се уплаши, долази код мене – прича Веселин који, за квалитетну исхрану својих љубимаца има организовану производњу белих пацова и препелица.

Буба и Цока су представници врсте великих ушара, „Bubo Bubo“ сова, највећих у Европи и међу највећима на свету. Распон крила им је до 1,9 метара. Врста је име добила по великим перјаним „ушкама“ на врху главе које немају никакве везе с ушним отворима који су, иначе, ниже на глави. По „ушкама“ се једино и разликују јер су код женке оне спуштене надоле. Сова се, иначе, од других птица грабљивица разликује по томе што одлично види и ноћу, па лови и по мраку,и у Цокином и Бубином случају дневно спавање је само мит. Дању су будне, и спавају кад су уморне, каже Веселин. Имају биоритам као људи.

Уколико се роди љубав или бар трпељивост, и у дом породице Трумбеташев стигну и први пилићи џиновске сове, оне ће и даље бити инпритоване птице јер нису рођене у свом природном станишту. Буба излази из волијере и иде у слободан лет, али само изнад дворишта, а Цока још увек не јер није достигао „летну килажу“, каже Веселин.

Обе сове су легализоване, имају своје папире о пореклу, дозволе, прстење. Стамбено су обезбеђене, о егзистенцији не морају да брину, остаје им само да се заволе. Надамо се да ће уговорени брак успети и да ће ова љубавна прича у потенцијалу имати срећан и плодан крај.

sveti-vasilije-ostroski-830x0

Православни верници данашњи дан посвећују чудотворцу Српске православне цркве, Светом Василију Острошком.

Рођен је као Стојан Јовановић у селу Мркоњићу у херцеговачком Поповом Пољу 1610. године. Замонашио се у манастиру Успенија Богородице у Требињу и убрзо је постао епископ. Најпре је боравио у Тврдошу, а потом прелази у Острог.

Неуморан у молитвама, посту и физичком труду Свети Василије мирно се упокојио на данашњи дан 1671. године. Његове мошти чувају се 300 година у манастиру Острог у Црној Гори као велика светиња и место су ходочашћа за вернике свих религија. И данас се сматрају чудотворним, па је народ наставио да долази, налазећи исцељења и у најтежим болестима и мукама.

Традиционални дан великог окупљања верника је баш 12. мај, али и Тројичин дан, када се одржава Велики народни сабор у Острогу.

Светитељу у част подигнуте су и бројне цркве задужбине. У Београду, у цркви цара Константина и царице Јелене на Вождовцу, чува се омофор (део архијерејске одеће) Светог Василија.

Свети Василије се слави и као крсна слава. По обичајима, данас се не раде тешки послови, али ваља да се очисти кућа, како би, верује се, читаве године у дому владали хармонија и мир.

Don`t copy text!