Даy: Ф ј, 2024

интернирци-(1)

Представници локалне самоуправе, градоначелник Никола Лукач, председник Скупштине града Младен Богдан и члан Градског већа Небојша Јованов, борачких удружења и Друштва српско-норвешког пријатељства положили су венце на споменик интернирцима у знак сећања на Кикинђане који су послати у концентрационе логоре. На Ђурђевдан пре 82 године немачки фашисти интернирали су 46-оро суграђана у концентрационе логоре у Норвешкој.

– Највише Кикинђана било је заробљено у логору Бејсфорд који се налази на десетак километара од града Нарвика. Старији и болесни стрељани су половином јула, а многи су пресељени у друге логоре где су мучени. Велике страхоте доживели су у заточеништву, о чему су сведочила седморица суграђана који су преживели голготу. Град је у њихову славу подигао споменик који подсећа на њихову храброст и страдања – подсетио је Тибор Фиреди, секретар кикиндског Друштва српско-норвешког пријатељства.

Ника Бањин, Славко Вукић, Чеда Ђомпарин, Стеван Михаилов, Стеван Сивчев, Јоца Станић и Жарко Стојков, вратили су се из Норвешке и истицали помоћ локалног живља и пријатељства. У знак сарадње два народа прва Декларација о пријатељству између Нарвика и Кикинде потписана 6. октобра 1966, а обновљена је 2017. године.

– Одали смо почаст нашим суграђанима који су насилно депортовани у логоре широм Норвешке. Трудимо се да одржавамо везе између братских градова узвратним посетама и потписивањем посебних протокола о сарадњи. Нарвик и Кикинда имају посебне, историјске, везе. Потенцијал за сарадњу је велики, а циљ је просперитет и заједнички интереси – казао је Младен Богдан.

Из некадашње Југославије у логоре је интернирао око 4.500 људи међу којима су били и становници Кикинде, Руског Села, Мокрина, Иђоша и Банатског Аранђелова. Око 1.500 њих је преживело и вратило се својим породицама.

А.Ђ.

 

 

 

 

сара-брунер-(4)

Сара Брунер (60), рођена у Сан Франциску, у Енглеској живи 24 године. Дуго година радила је као инжењер, али и као дилер старог намештаја, након чега је решила да паузира пословни део живота и да се посвети путовањима. У свом комбију обилази Европу у потрази за, како је истакла, малим градовима пуним духа и неистражених знаменитости.

-У јануару сам започела путовање из Енглеске. Најпре сам боравила у Холандији у Амстердаму код пријатеља. Преко Немачке сам стигла до Аустрије где углавном проводим зимске месеце чувајући кућу брачном пару који зиму проводи на Флориди. Пут ме је нанео у Словенију на језеро Блед које ме је одушевило. Мини одмор направила сам и у Хрватској на Рабу, те сам кроз Босну и Херцеговину, где сам видела све ружно што је рат оставио за собом, стигла до Србије и до Кикинде – сазнајемо од Саре Брунер.

Другог дана њеног боравка у нашем граду, затекли смо Сару на Градском тргу. Дивила се архитектури и градском језгру.

-Дугогодишња стабла, али и зграде „говоре“ о историји вашег града. Имате и једну од најлепших улица на свету коју сам посетила и са пуним правом носи тај епитет. Монументалне скулптуре од теракоте први пут сам видела у Кикинди и жао ми је што није време да посматрам и сове по којима сте познати – каже ова путница.

Сара напомиње да воли да путује. Километре и километре прелази у свом комбију који јој служи и као соба за спавање. Личну хигијену одржава у спортским центрима где има тушева, а тада одради и тренинг на базенима јер је врсна пливачица.

 

-Путујем полако. Никуда не журим и имам пуно времена. Оно што ћу памтити из Кикинде и Србије су људи који су пријатељски настројени. Изненађена сам колико су гостољубиви и желе да помогну. Одушевљена сам и ћевапима и буреком. Трудим се да у свакој земљи пробам локалну кухињу. Сигурно ћу поново доћи у Србију јер планирам да видим Београд и Нови Сад – открила нам је наша саговорница и истакла да је њен комби за све изненађење јер је волан са десне стране.

Запратила је и наш портал како би на путу чула све новости из Кикинде.

Из Кикинде, план јој је да отпутује на црногорско приморје. Жеља јој је да путује читаву годину и то време искористиће да осмисли план шта ће даље да ради у животу.

А.Ђ.

 

 

 

 

расин-сесир

Удружење грађана „Раша Попов” из Мокрина, поводом седме манифестације „Дан Раше Попова”, расписало је песнички конкурс на тему „Не дирај ми снове” . Право да  учествују имају ученици основних школа. Уз песму је потребно послати: име и презиме ученика, име предметног наставника, назив школе, контакт телефон и свој мејл.

Жири ће за победничку песму доделити награду „Рашин шешир”, и поред ње две друге и три треће награде. Песме је потребно послати до 5. јуна на ћириличком писму, у фонту Тимес Неw Роман, величина 12 и у Wорд формату. Стихове  слати искључиво електронским путем на имејл-адресу: danrasepopova@gmail.com.

Награђени учесници читаће своје стихове на завршној манифестацији „Дан Раше Попова” у Мокрину.

концерт-Ивана-Селаков

Васкрс у Мокрину није обележило само традиционално Светско првенство у туцању фарбаним ускршњим јајима које је, и ове године, показало да су Мокринчани добри домаћини јединственог надметања.

Фото: МЗ Мокрин

У вечерњим сатима, бројна публика на Варошком тргу уживала је у концерту Иване Селаков. Сјајном атмосфером уз наступ познате певачице завшене су 34. Васкршње свечаности.

ускрс-скола

У Основној  школи „Братство- јединство” у Банатској Тополи од прошле године организују новогодишњу и ускршњу продајну изложбу. Ове године, пред ускршњи распуст, уприличили су и прву школску туцанијаду, а победнику је обезбеђена награда.

– Од новца који зарадимо на овим изложбама частимо ученике излетом. Прошле године смо ишли у биоскоп у Зрењанин, а ове године планирамо посету базенима у Ади, у велнес центру Адице. Поједини ученици наше школе су први пут посетили биоскоп, а поједини ће први пут отићи на базен. Од ове школске године у нашим активностима учествује и вртић „Јежева кућица” из Банатске Тополе, а деца из вртића ће такође ићи са нама на излет- каже Јадранка Чавић, психолог у школи.

Додаје да изложбе подржава Месна заједница, удружење жена Банатске Тополе, локални маркет „Уна” и родитељи, тако што обезбеде храну и пиће за све госте и учеснике.

– Посебно смо поносни на наше пријатеље из Кикинде из Мото клуба „Банатски бајкери” на челу са председником клуба Тамаш Ференцом- Ферком који се радо одазову сваком позиву и обрадују наше ученике пакетићима и слаткишима- наводи наша саговорница.

Од Јадранке Чавић је и потекла идеја за овакве активности. Она води и Креативну радионицу на којој се израђују украси за продају, а у изради, поред ђака, учествују учитељице и поједини наставници, као и родитељи.

Запослени, родитељи и ученици велику подршку за организацију и реализацију ових садржаја који употпуњују школске дане и улепшавају празнична дружења, имају од  директора школе Владимира Дејановића.

црква (2)

Други дан васкршњег празника, у Србији је нерадни дан. Васкршњим понедељком започиње такозвана Светла недеља, која се сматра продужетком Васкрса. Данас се настављају гозбе и весеља, дочекују се рођаци, кумови, комшије и пријатељи, родбина из удаљенијих крајева. Сваки гост добија обојено јаје.

Српска православна црква и верници данас славе и Светог Георгија, једног од девет великомученика и првих страдалника за хришћанску веру. Једна је од најчешћих слава код Срба.

Славни светитељ родио се у кући богатих родитеља у Кападокији. Његов отац је страдао као хришћанин, након чега се мајка преселила у Палестину, где је одрастао. Као младић, доспева до чина трибуна у служби цара Диоклецијана. У то време, цар је започео велики прогон хришћана. Тамница, окови и сва друга страшна мучења нису поколебали младића.

Када је Ђорђе молитвом васкрсао једног мртваца, многи су примили Христову веру, међу њима и царева жена Александра. Цар је најзад одлучио да Ђорђа и своју жену осуди на смрт сечењем главе. Царица је издахнула на стратишту пре погубљења, а Свети Ђорђе посечен је 303. године.

Свети Георгије се на иконама представља у војводском оделу, на коњу, са којег копљем пробада страшну аждају. Аждаја на икони представља многобожачку силу која је „прождирала” бројне невине хришћане.

Поштован је као заштитник многих држава и градова у Европи, али и заштитник коњице, витезова и витештва и крсташких похода. Српска православна црква га слави два пута годишње. Главни празник је Ђурђевдан и празнује се 6. маја по грегоријанском календару, а други је пренос моштију и обновљење Храма Светог Георгија – Ђурђиц, који се слави 16. новембра.