Акрилне боје, одлучни потези и потпуна апстракција на белом, дело су Гордане Лекић Лаковић, по занимању учитељице, по одређену уметнице, одрасле међу платнима оца који од сликарства није одустајао. Као ни она од својих апстрактних форми, загонетних, разиграних и ведрих, али слојевитих и дубоких.

Њена изложба „Уметност је истина и лепота“ отворена је вечерас у Галерији Културног центра пред, упркос лошем времену, великим бројем гостију и посетилаца.
– Одрасла сам поред оца који је стално сликао. Завршио је Уметничку школу у Црној Гори, затим је постао професор одбране и заштите, али сликање није запоставио. Увек су ме привлачила уметничка дела. Почела сам, још као мала, да сликам са њим. Сада ми је то свакодневица – признаје уметница.

Ипак, ово је Горданина прва изложба јер, како каже, није јој лако да се експонира. Зато за њу то сада чине њене слике.
– Свака моја слика је друкчија, свака је прича за себе – каже. – На овом подручју на сликама преовладавају равничарски мотиви, што поздрављам, али ја сам хтела нешто друкчије, ја сам друкчија. То сам ја, свако платно говори о мени.

У прилог томе је и реченица писца Андре Малроа исписана на пратећем материјалу изложбе: „Уметност није одраз доколице, она је тешко освајање, једна од одлучујућих одбрана човека од судбине… уметност је антисудбина“.
Изложбу је отворила вајарка, професорка Мирослава Којић. Слике, 32 платна Гордане Лекић Лаковић, биће изложена у Галерији КЦ наредне три седмице.
С. В. О.







Шестогодишња Милица Ђошановић иде у вртић „Наша радост“.
Нина Керкез такође иде у школу „Петар Кочић“ и има девет и по година. Каже да је већ добила награду на конкурсу који је расписала школа „6. октобар“.
Програми којима деца поздрављају пролеће почели су пре подне, представљањем књиге „Како је Века вештица заволела бајке“ Ане Драговић Дрљевић и интерактивном радионицом. После доделе награда, отворена је изложба слика Гордане Лекић Лаковић.











