најчитанији портал Севернобанатског округа
Због превезивањa цевовода на водозахвату Шумице, сутра (петак, 9. фебруар), од 9 до 15 сати без воде ће остати потрошачи у насељу Пристаниште у Кикинди, као и фабрика “Л Белије” од 8 до 10 сати.
Истог дана отклањаће се кварови на водоводној мрежи у Башаиду, тако да постоји могућност повременог прекида у водоснабдевању у периоду од 9 до 13 сати, саопштено је из ЈП “Кикинда”.
Настојим да врхунске културне садржаје доведемо у Кикинду. Ове године морамо да подигнемо лествицу. Могу само да откријем да ће један догађај на овогодишњем Опен ер фестивалу бити сличан Рок опери, рекао је Марковљев у интервјуу за Комуну
Кратко и јасно: испуњава га када окупи много људи на једном месту и приреди неки садржај који ће их учинити срећним. То је мисија којој је посвећен још од првих догађаја које је организовао па све до летошњег Опен ер фестивала, круне досадашњих напора. Добро памти да је у Културни центар, на чијем је данас челу, тадашњи Дом омладине, први пут ушао пре 31 годину, са својим другаром Владом, долазећи на ликовну радионицу Маријане Мирков. Марко Марковљев је крајем прошле године награђен за изузетан допринос развоју културе градским признањем „Јован Ћирилов”.
– Веома сам почаствован што сам добио награду за културу која носи име великог ствараоца Јована Ћирилова. Суштински све што сам радио, посвећено је граду и организовано за моје суграђане. Ћирилов је бард наше културне сцене, заједно са Миром Траиловић. По мени суштина је да кренете да се бавити нечим што мало ко верује да ћете успети, и да истрајете. Иако понекад заиста много прође од идеје до реализације- каже у интервјуу за Комуну Марковљев.
Дводневни фестивал Опен ер одушевио је Кикинђане. Ти си све „закувао”, наравно уз подршку градоначелника и сарадника?
– Сво своје знање и искуство сам уложио у тај фестивал. Никакав сличан догађај на Старом језеру није одржан, чак ни када је био концерт Здравка Чолића 2008. Желели смо да оживимо тај простор и организујемо велики културни догађај. Велики проблем је био недостатак инфраструктуре. Није било струје која може такав концерт да издржи. Оно што посетиоци нису видели то је да смо иза бине, која је била до сада највећа икада постављена у нашем граду, подигли цео мали град у ком су биле свлачионице, места за ручавање, тоалети, шминкернице.
Откуда идеја да Рок оперу доведеш у Кикинду?
– Наизглед сасвим случајно, иако ја верујем да ништа није случајно. Јако верујем у судбинске моменте. Наш хор Атендите изводи Велики староградски валцер за који је, за Хор РТС-а, аранжман радио Федор Вртачник. Ноте нисмо могли да нађемо, па је наша диригенткиња професорка Биљана Јеремић контактирала Федора. Он нам је послао аранжман. Годину дана касније, у Кикинди је био концерт Здравка Чолића, за којег аранжмане, такође ради Федор Вртачник. Кад је прошао концерт, Чолин менаџер је причао са Федором о томе како су сјајан концерт имали у Кикинди, падала је киша, али то није нимало умањило феноменалну атмосферу. Федор је помислио како Рок оперу нису никада извели у овом делу земље, сетио се Биљане и позвао је, а она га је повезала са мном. Тако смо се упознали и родила се идеја о великом фестивалу на Старом језеру. Позвали смо и гудаче Стефана Миленковића. Желео сам да споменик послужи као сценографија за достојанствен уметнички догађај. По угледу на бројне друге градове, дошао сам на идеју да фестивал понесе назив Опен ер. Разговарао сам са градоначелником и отишли смо да погледамо Рок оперу у Новом Саду. Био је помало скептичан јер је датум био 27. август, баш када се одржавају „Великогоспојински дани” у Новом Бечеју.
Ове године, крајем августа, очекује нас други Опен ер фестивал. Да ли ће бити тешко остати на нивоу прошлогодишњег?
– Моја идеја је била да врхунске културне садржаје доведемо у Кикинду. Ове године морамо да подигнемо лествицу. Могу само да откријем да ће један догађај бити сличан као Рок опера. Крајњи циљ је да цео фестивал буде на Старом језеру. Опен ер морају бити велики културни догађаји као на прошлом где се осетила та фестивалска атмосфера. Имали смо и базар као пратећи садржај. Наши, локални произвођачи су доносили још производа и све су распродали. Догађај није имао ни један једини негативни коментар, а мене и данас суграђани заустављају да пренесу дивне утиске.
Хајде сад да се вратимо уназад. Како је све почело? Својевремено си основао удружење „Креативиа”.
– Одрастао сам редовно посећујући Дом омладине, Позориште, Музеј, Библиотеку. Мама је радила у Библиотеци и играла у луткарском позоришту. Удружење „Креативиа” је 2008. године почело да организује Матурантску параду, догађај који је мене одушевио. Волим догађаје са много учесника где су сви срећни. А матурски плес је чиста радост. Ове године биће 17. Матурантска парада.
Учествујеш и у организацији Дана лудаје, а организовао си и бројне друге догађаје и манифестације у граду?
– Први велики музички догађај који сам организовао био је концерт Симфонијског оркестра РТС-а, 2010. године, на градском тргу. Десетак година учествујем у организацији Дана лудаје, и скоро свих градских догађаја. Летос смо приредили, испред Градске куће, предиван концерт Полицијског оркестра МУП-а Републике Српске.
Иницијатор си и оснивања Хора Атендите?
– Моје чедо је хор Атендите и сада дечији хор. Првобитно је била идеја да оснујемо мушки хор, али схватили смо да је то тешко, због недостатка мушких певача, па смо направили мешовити хор који данас употпуни сваки значајан градски догађај.
Фестивал хорова Мелодианум, Тамбурашке свечаности, Ноћ младости, љубави, културе, Недеља жена, Градски дувачки оркестар који је настао од ДВД-а… Подугачак је списак.
– Додао бих да смо после 20 година вратили Градску смотру фолклора.
Видим овде на плакату да је мото Културног центра – Кућа великих идеја. Претпостављам да си га ти осмислио?
– Чини добро, добрим ти се враћа. Заиста верујем у то. Кад је нешто добро, све некако легне на место. Уз досадашње искуство, увек настојим да организујући догађаје и манифестације, предупредимо евентуални проблем.
Рекла бих да си локал патриота?
– Кикинда је, по мени, савршен град за живот, на одличном је месту, близу Београда, Новог сада, Темишвара, Будимпеште…Ово је лепо место са срдачним људима. Имамо леп трг, одлично је место за одрастање и породицу. Прилично је чист, поготово у односу на остале градове у којима сам био. На тргу видиш жене које чупкају коров између коцки, па где то још можеш да видиш? Не треба нам суштински још много тога да бисмо били идеално место за живот.
НОВО РУХО КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА
У току је реновирање зграде Културног центра. Кренуло се од крова, шта је следеће?
– Кад сам дошао овде да радим 2017. као организатор програма, задао сам себи циљ да морамо реновирати ову зграду. КЦ је био мало по страни у односу на остале установе културе, али смо и тад као и сад имали највећи број програма и посетилаца. Радимо седам дана недељно. Имамо балетску школу, ликовну, креативну, стрип радионицу, школу шаха, имаћемо драмску радионицу, имамо хор и дечији хор, степ аеробик, јогу… Свако ко жели да употпуни слободно време, а да се осећа добро, ту смо. Да, кренули смо од крова, радове финансира Министарство културе.
Планирате и реконструкцију фасаде. Да ли су обезбеђена средства за ту намену?
– Ове године смо конкурисали за фасаду, чекамо резултате, надамо се подршци Министарства културе . Скуп је пројекат, фасада мора да се обије скроз до цигле и врати у оригиналу назад. Надам се да ћемо успети. Никада нисмо имали такву политичку личност на челу Министарства културе као што је Маја Гојковић. Улагања су већа, Министарство видљивије. Рекао бих да читава држава данас гледа на културу боље него раније. Ипак, мора да се лобира, и у томе нам је много помогао народни посланик Миленко Јованов.
Помињано је и проширење простора Културног центра, мултифункционална сала, биоскоп. Да ли су то само идеје, или је у плану реализација?
– Граду недостаје концертни простор, односно мултифункционална сала. Моја и жеља колектива је да направимо још једну салу која би задовољила те потребе. Уколико би се створили услови да Спортском центру „Језеро” више не би био потребан простор Партизана, ми бисмо се проширили у тај део зграде. Наравно, отворени смо и да размишљамо о другим решењима. Уколико бисмо се проширили, један од простора би био и мали биоскоп, попут оног какав има Сомбор, са седамдесетак места.
У року од само два месеца, захваљујући хуманитарним активностима Фондације Њеног Краљевског Височанства Принцезе Катарине, Општа болница је добила још једну донацију – апарат за мерење слуха новорођенчади.
Свечано уручење уприличено је у среду, 7. фебруара у Краљевском двору у Београду, у присуству директора десет болница које су добиле ове апарате – донацију хуманитарне организације „Лајфлајн Канада“, државног секретара Министарства здравља, Александра Милошевића и заменика шефа Мисије амбасаде Канаде у Србији, Дејвида Моргана.
Принцеза Катарина и Краљевски одбор за скрининг слуха, чији је принцеза оснивач, апелују на важност коришћења опреме за рану дијагностику у свим породилиштима, како би се евентуални проблеми са слухом детектовали у раној фази, када је правилним третманом могуће обезбедити квалитетан живот.
Никада не смемо престати да подржавамо наше здравствене установе и да се боримо за бољу будућност наше деце, истакла је принцеза Катарина.
– Захвална сам на прилици да помажемо нашим људима. Наша дужност је да увек будемо ту за народ Србије и Републике Српске. Није важно шта имамо, важно је шта дајемо. Наша деца уче од нас, па тако од нас морају да науче и радост давања. Тако ћемо бити много срећнији и поноснији на своју децу док одрастају – нагласила је принцеза.
Др Весна Томин, в.д. директор Опште болнице у Кикинди изразила је част и задовољство што је Фондацијa Њеног Краљевског Височанства Принцезе Катарине препознала да је ова установа вредна улагања. Како је рекла, то је још једна у низу донација здравству Републике Србије, и то оном његовом сегменту у којем се рађа наша будућност и подсетила да су Болници, на том истом месту, пре два месеца, уручена два инкубатора – стационарни и транспортни. Уз овај апарат за мерење слуха новорођенчади, који је такође намењен Служби за гинекологију и акушерство, Општа болница у Кикинди спремна је да, уз стручан и обучен кадар, одговори свим изазовима које нам доноси свакодневица, изјавила је директорица.
Чланови тајкунске листе „Србија против насиља“, коју предводи Драган Ђилас, отишли су у Стразбур како би од европарламентараца тражили да уведу санкције Србији!
Међу онима који су отишли да траже казну за сопствену земљу су и Небојша Зеленовић и Биљана Стојковић, а у Стразбуру су поносно позирали са највећом лобисткињом независног Косова, миљеницом терористе Аљбина Куртија и србомрсцем Виолом фон Крамон.
Виола фон Крамон је позната по безусловној подршци коју пружа лажном премијеру Куртију на путу отимања Косова и Метохије, успут кривећи за све лоше наш народ и земљу.
Такође, Фон Крамонова је и једна од најгласнијих која тврди да су Срби починили геноцид у Сребреници.
Подсетимо, Европски парламент би требало сутра да усвоји резолуцију против интереса Србије, а за ту резолуцију је здушно лобирала прозападна опозиција.
У нацрту резолуције Европског парламента наводи се да је председник Србије Александар Вучић „злоупотребио захтев опозиције за изборима“!? Заиста звучи невероватно тврдња да је Вучић злоупотребио захтев опозиције, тиме што им је изашао у сусрет са одржавањем ванредних парламентарних избора.
Очигледно је проблем што је иста та опозиција неславно прошла на изборима, па им је сада крив Вучић што их је на њихов захтев расписао, или измишљена изборна крађа – што је теза коју тако упорно форсирају.
Oво доба године право је време за резидбу воћа. Да се овај посао квалитетно уради омогућују и тренутни временски услови. Резидба је регулатор родности и врло је важна, истиче Јелена Кљајић, саветодавац ПСС.
-Ово је идеалан период за резидбу воћа. Прве на ред долазе јабучасте врсте, док за коштичаве врсте треба још мало сачекати јер су оне осетљивије на измрзавање и ниске температуре. Мој савет воћарима је да искористе ове топле дане и да почну са резидбом која је једна од најважнијих агротехничких мера јер она посредно регулише принос – напомиње Јелена Кљајић.
Резидба и бујност стабла међусобно утичу једно на друго, али за састављање доброг плана резидбе од велике су важности и остали аспекти технологије гајења. Резидба родних стабала се углавном обавља у периоду мировања.
-Саветујем воћаре да пре резидбе прво прегледају своје засаде, обиђу их утврде родни потенцијал пупољака и тек на основе тога одреде адекватну резидбу.Гране би требало глатко орезати након оштећења. Након тога, на биљци остају отворене ране које су идеалне за продор разних болести. Појава штеточина и корисних организама такође треба да се прати – напомиње наша саговорница.
Након одрађене резидбе треба одрадити дезинфекцију пресека бакарним препаратима. Ако има појаве неких штетних инсеката, треба сачекати још једно десетак дана да отопли и да се покрену штетни патогени и онда одрадити заштиту са минаралним уљима.У Кикинди је око 200 хектара под воћњацима. Највише је под лешником потом следе кајсије и шљиве, јабуке. Воћари у нашем граду најмање узгајају крушаке и вишање.
Удружење грађана „Раша Попов” и Месна библиотека „Мирослав Антић” у Мокрину у петак, 9. фебруара, од 19 сати, организују представљање књиге мр Миливоја Бајшанског „Све јунаке по имену знадем (атрибуција јунака у песмама Тешана Подруговића)“.
Књига је одабрана на конкурсу „Прва књига“ који организују Град Кикинда и Банатски културни центар из Новог Милошева.
На промоцији која ће се одржати у Галерији Дома културе у Мокрину говориће аутор, проф. др Љиљана Пешикан Љуштановић, проф. др Јасмина Јокић и проф. др Драгољуб Перић, професори народне књижевности на Одсеку за српску књижевност и језик Филозофског факултета у Новом Саду, и Сенка Влаховић из Банатског културног центра.
Педијатру године, неонатологу из Кикинде др Биљани Племић представница компанија „Нелт Фармацеутикалс“ Аријана Ђокић чији бренд је „Себа мед“ уручила је признање.
Овим поводом истакнуто је да је избор организован другу годину за редом и да је циљ да се промовишу дечији лекари из свих крајева Србије. Поред производа др Племић припала је и награда.
-Добила сам учешће на САПО конгресу на Копаонику и хвала на томе. Ипак, мој предлог је да боравак на конгресу мењам за новчану донацију јер прикупљамо средства за куповину кутавог билирубинометра. Овај апарат користи се на неонатологија и веома је важан јер служи за неинвазивну анализу билирубина новорођенчади. Из компаније су ме уверили да ће уважити моју молбу и видети шта могу да учине – истакла је др Племић.
Подсетимо и да је гласање трајало до 31. децембра и организовано је на инстаграм страници Себа мед. Најбољи је биран на основу броја гласова, а номиновани су били дечији лекари из читаве Србије.
На Железничком гробљу посечени су сви четинари стари више деценија. Како су се грађани за информације обраћали Секретаријату за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој, из ове службе упутили су саопштење.
Секретаријат за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој није упознат са изведеним радовима. Према Одлуци о одржавању јавних зелених површина, одредбе наведене Одлуке не односе се на уређење гробља, које је регулисано Одлуком о уређивању гробља и сахрањивању.
За предметну локацију Српска православна црквена општина је, на основу уписа у катастар непокретности, ималац права на парцелу, а према наведеној Одлуци, управљач гробља, те се разлог сече стабала може добити само од Српске православне црквене општине, стоји у саопштењу поменутог Секретаријата.
Како сазнајемо није реч о нелегалној сечи стабала, већ су стабла уклоњена на захтев цркве пошто су била небезбедна.
Предавање „Светионик у пограничној равници” – 70 година рада Педагошке школе у Кикинди и промоција уписа нових генерација одржаће се у Народној библиотеци „Јован Поповић” сутра (четвртак, 8. фебруар), од 18 сати.
Предавач ће бити др Ивана Петковић, професор Високе школе струковних студија за образовање васпитача у Кикинди.
