Month: February 2024

rukomet m

У другом колу наставка првенства северно-централне групе Б лиге, рукометаши МРК Кикинде, победом од 26:24 над претпоследњим на лествици – Сивцем, у истоименом селу у Бачкој, вратили су се на победнички пут и на тај начин сачували водећу позицију на табели.

На одмору су Кикинђани имали гол предности – 13:12, а, испоставило се, истоветан је резултатски однос снага био и у других 30 минута. У финиш сусрета Кикинда је ушла с три гола вишка, водила је у 57. минуту с 25:22, Сивчани су потом запретили, пришавши на минус један, али 13 секунди пре краја сусрета Лисица је и други пут био прецизан с црте седмерца и све је било одлучено.

Наредни ривал клуба с именом нашега града биће Врбас, у среду у „Језеру”, а почетак утамице заказан је за 19 сати.

МРК КИКИНДА: Ђукић, Балабан, Мајкић, Лисица 6(2), Трнинић, Гамбер 2, Мишков, Тодоров 1, Врговић 6(4), М. Панић, Л. Панић, Татари 3, Китановић, Стојановић 1, Јовановић 5, Бошковић 2.

veternik - ofk kikinda

У трећој провери ове зиме, фудбалери ОФК Кикинде савладали су 2:1 тим Ветерника у гостима и на тај начин уписали другу победу у припремном периоду.

Јокић је против војвођанског лигаша, из групе „Југ”, донео предност Кикинђанима, пошто је убацио са стране, а лопта је потом незгодно одскочила и на лошем терену преварила домаћег голмана, одсевши у мрежи. До одмора, на сличан начин поравнали су Ветерничани. Убачена је  лопта у гужву, пред голом наше екипе погодила је неког од играча ОФК Кикинде и завршила преко гол-црте.

Средином наставка, у 70. минуту, ОФК Кикиндин тандем, који навешћује лепо пролеће, Живојнов-Молнар прорадио је као и против Земуна у првој провери. Молнар је, након асистенције Живојнова, заобишао чувара мреже домаћина и поставио коначан резултат.

ОФК КИКИНДА: Француски, Ивановић, Бељић, Ђукић, Мојсиловић, Јокић, Рафаел, Нађпал, Бенке, Вемић, Виловски. Играли су још: Опарница, М. Кецман, Радовановић, Луки, Д. Кецман, Барбул, Мирков, Вељковић, Живојнов, Молнар, Лолић.

1707571308698

Радиолог, др Вукосав Тркуља, начелник Одељења радиологије Опште болнице добитник је награде Града „Др Ранко Петровић“ у  области здравства. Због обавеза није био у прилици да присуствује додели признања, те смо решили да га представимо суграђанима.

Позната је чињеница да је др Тркуља из Лесковца, и по завршетку Медицинског факултета дошао је у Кикинду, међутим и нас је изненадила информација да је његов отац Кикинђанин.

-Рођен сам у Скопљу. Мој отац је био запослен при војсци и детињство и младост је провео у Кикинди. По завршетку школовања као војно лице служба га је одвела у Македонију. У Скопљу смо рођени мој брат и ја и провели смо део живота у овом граду. Пошто се тадашња држава Југославија распала наша породица обрела се у Лесковцу где је отац добио прекоманду – прича др Тркуља.

Наш саговорник у новој средини завршио је школу и уписао Медицински факултет у Нишу.

-Након завршених студија трбухом за крухом дошао сам у Кикинду. У родном граду мог оца добио сам прво радно место и то у Хитној служби. У овој служби провео сам три године након чега се отворила могућност да се запослим у Болници. На Пријемном одељењу радио сам непуних годину дана када се указала могућност да специјализирам радиологију. Оберучке сам је прихватио и од тада, па до сада, и уверен сам до краја радног века бићу део овог одељења – додаје наш саговорник који као лекар ради већ 15 година.

Радиологија је, открива нам др Вукосав Тркуља, лепа грана медицине. Динамична је и у успону је у свету.

-Свакодневно се у свету откривају нове методе и дијагностике везане за радиологију. Нећу претерати уколико кажем да је радиологија део медицине који најбрже напредује и у дијагностици и у прецизности. Велики је изазов када стигне нови апарат и када треба савладати нови начин рада и прегледа. Врло је важна у лечењу и може да да одговоре на недоумице лекара пошто нам омогућава да „завиримо“ у унутрашњост тела без хируршког захвата – појашњава др Вукосав Тркуља.

Признању Града није се надао, али му је драго што је препознат његов рад у најхуманијој науци.

-Веома ми је драго што сам део плејаде добитника градског признања. Она је доказ да се цене лекари и лекарска професија, а посебан је осећај то што је препознат мој рад и залагање. Награда прија, али је и обавеза да будем још бољи у послу који радим – закључио је др Тркуља.

Напомиње и да има одличне сараднике и особље, те да је Одељење радиологије за понос.

-Имамо два нова ултразвука, као и скопијски РТГ апарат који се користи приликом прегледа једњака, желуца, црева. Овај апарат нема нико на територији Града, само Болница. Пошто добијемо одобрење надлежних почећемо и скопијска снимања. Раније смо их радили на старом апарату који се покварио и не може да се поправи. Ту је и шездесетчетворослајсни савремени ЦТ апарат чиме је додатно омогућена квалитетна, савремена и поуздана дијагностика – навео је начелник радиологије.

 

Велики терет током ковид пандемије поднело је и ово одељење које је радило 24 сата. И поред пуно свакодневног посла запослени су укључени у превентивни рад и превентивне прегледе. Др Тркуља сматра да су они важни и потребни јер је рана дијагностика најважнија на путу излечења.

-Било нам је тешко да се организујемо, али је корист вишеструка јер смо успели да откријемо разне промене у организму у почетним стадијумима. Труд се исплатио – истакао је др Вукосав Тркуља.

ВОЛИ ДА ПОМАЖЕ ЉУДИМА

За медицину се др Вукосав Тркуља определио зато што воли да помаже људима. Тај порив се развио у првој години Гимназије. По повратку из рата, његов отац почео је да оболева од срца и желео је да му помогне. Најбољи начин за то био је да се одлучи за медицину.

ВЕЛИКА ПОРОДИЦА, ИСПУЊЕЊЕ СНА

Заједно са супругом свио је породично гнездо у Кикинди. Има три ћерке и ускоро ће постати отац четвртог детета. Супруга му је рођена у Нишу, а живела је у Лесковцу.

-За Кикинду каже „Нема мрдање“. Одушевљена је овом средином. Месец дана након што је дошла да живи у Кикинди отишли смо у Лесковац да посетимо наше. Како се потпуно навикла на живот у Банату једва је чекала да се вратимо са југа животу овде. Брзо је постала права Банаћанка – испричао нам је породичну анегдоту др Тркуља.

1707508725877

 

Година дрвеног Змаја, по кинеском календару, почела је данас, 10. фебруара 2024. и трајаће до 28. јануара 2025. године. Са својом најближом породицом долазак Нове године обележила је и Фен (62) која је 2001. године из Кине дошла у Србију. Суграђанима је позната као власница бутика у Тржном центру „Пијаца“.

-До своје 39. године живела сам у родној Кини. И супруг и ја радили  смо у фабрици и живели смо као и сви други Кинези. Имала сам једно дете и када сам остала трудна и решила да родим и друго дете дошли смо у Србију – прича Фен.

Најпре су били у Новом Саду након чега су се преселили у Кикинду.

-Српски ми је сада лак. У почетку је било јако тешко. Највише речи научила сам од муштерија. Србија је моја друга кућа, волим што сам овде – сазнајемо од Фен.

Ћерка јој се зове Зузу и власница је робне куће у Кикинди са истим називом. Са њом, сином Јихо и унуцима дочекала је кинеску 2025. годину јер је обичај да се породице и пријатељи  окупљају за посебном вечером. На трпези је много хране – нудле, хот пот односно котлић са разним поврћем и месом, слани увојци од куваног теста, ниан гао, новогодишњи колач од пиринча, риба, и мандарине, за које се верује да доносе срећу у наредној години.

-Ранијих година одлазила сам у Београд где има ресторана са нашом храном и припремала све за свечану вечеру. Ове године нисам стигла то да урадим тако да сам припремила оно што сам могла – додаје Фен.

Сви унуци рођени су у Србији и сви живе у Кикинди. Унука Тото има 12 година и највећа је бакина подршка када запене са српским језиком, а помаже јој и Тони. Сви они заједно чувају четворомесечног Хуа.

Кинеска Нова година је и највећа годишња миграцију људи на свету, јер уочи празника, милиони људи путују да буду са породицом и пријатељима. Славље траје 15 дана и завршава се Фестивалом лампиона. За годину Змаја Фен каже.

-Биће добра година. Змај доноси напредак и богатство. Ова година добра је за рађање деце – наводи наша саговорница.

За лунарну Нову годину, обичај је да се пријатељима и члановима породице дарују црвене коверте са новцем (хонгбао), којима се жели благостање и срећа у Новој години.

1707506317726

На панел дискусији „Још једна балканска прича: перспективе младих уметника“ организованој у Галерији „Тера“ учествовали су млади уметници и млади културни професионалци из Кикинде, Београда, Новог Сада и Панчева међу којима је била и Катарина Поповић, визуална уметница из Београда која први пут самостално излаже у Галерији „Тера“ са изложбом „Балканска прича“. Млада уметница окупљенима је говорила о томе колико јој је важно што је добила прилику да самостално излаже и то баш у галерији која је препозната широм света. Управо ова изложба била је иницијатор панел дискусије окренуте младим уметницима и креативцима и њиховим перспективама након завршених студија.

У панел дискусији учествовали су и суграђани Ирена Ковач, визуална уметница, чланица Уметничког савета Галерије „Тера“, Соња Белош, визуална уметница, Филип Бајило, сценски дизајнер и фотограф, Јелена Цигановић, кустоскиња – историчарка уметности, као и Виктор Цвејић, Бијенале младих – организациони тим из Београда, Дарија Драгојловић, визуална уметница, Мултимедијални центар Лед Арт – Шок задруга из  Новог Сада и Никола Гајић, визуални уметник из Панчева.

Говорило се о улози институција, генерацијског и интергенерацијског умрежавања како у Србији тако и региону, тенденцијама у уметности, активној сцени као и потенцијалним корацима које сви заједно можемо предузети како би се младим уметницима омогућило деловање у културном простору, испољавању креативног потенцијала, и у суштини,  бављење својом струком .

У оквиру годишњег изложбеног програма  „Тера“ је од ове године увела пратеће активности. Циљ је да садржаје посети више публике, али и да се култивише укус нових и потенцијалних конзумената културног садржаја из нашег града.

Свака изложба имаће барем једну додатну активност која је у уској вези са садржајем, темом или ширим контекстом текуће изложбе. У плану су стручна вођења, панел дискусије и разговори са уметницима, уметнички перформанси, камерни музички програми или  међусекторски „џоинт-вентуре“ догађаји у којима ће се укључити и сектор који делује ван простора уметности и културе.

На страну то што су европарламентарци дозволили да се обрати само једна страна, чиме су показали своју необјективност, на страну њихова резолуција – није ни прва ни последња, али је први пут то да неко активно ради на увођењу санкција сопственој земљи. Кад се све узме у обзир, готово Домановићевски звучи то што се ради о опозицији која настоји да освоји власт, рекао је Александар Ђурђев председник Српске лиге.

Резолуција ЕП свакако неће сменити Александра Вучића и актуелну власт, али ће отворити очи многим бирачима који су били заведени демагогијом овог дела опозиције. Резолуција, последица антидржавног ангажмана бриселске опозиције, ће драстично утицати на њихов рејтинг и никакав кризни штаб, ни спин доктори ни њихова медијска машинерија то не може да спречи. Власт се мења на изборима, вољом грађана, а не ћефом страних центара моћи, а ни хиром неколицине олигарха маскираних у политичаре, истиче Ђурђев.

Србији не требају гаулајтери и колонијални управници, јер Србија нити је окупирана нити је колонија. То је оно што и грађани знају, то је битно јер се на њиховој вољи темељи тренутна власт.

Избори би ову и овакву опозицију развејали попут магле, агенда њихових ментора коју они покушавају да подвале као политику ће ове странке свести на ниво статистичке грешке, закључује Ђурђев.

(24седам)

IMG-84b8a2be4ebdaed9ee3c3a75d262eb91-V

Aндреј Поповић, ученик Гимназије „Душан Васиљев“ и најбољи млади астрофизичар наше земље био је део делегације Србије која је од 4. до 7. фебруара боравила у Европској организацији за нуклеарно истраживање, ЦЕРН, у Швајцарској. Са њим су били Данило Савић, директор Дата центра , Младен Шљивовић, професор из Зајечара и Данијела Вучићевић из Центар за промоцију науке.

Андреј је једини ученик који је био у делегацији и каже да је током боравка упознао српске научнике који раде у ЦЕРН-у, студенте који се школују путем разних фондација и начин на који функционише јединствени научно-истраживачки центар.

-ЦЕРН је главни институт у свету за истраживање астро физике и квантне механике. Циљ је да научници направе услове какви су били на почетку стварања нашег свемира. Спуштају температуру каква је била, стварају честице и проучавају прошлост свемира. У овом истраживачком центру постоје четири велика експеримента: ЦМС, АЛИС, АТЛАС и ЛХЦ који детектују честице које се стварају при сударима. Посетио сам АТЛАС и ЦМС и веома су ме заинтересовали. Говоримо о детекторима од 50 метара у пречнику и када видите читаву машину и колико људи ради на томе останете задивљени – описао нам је своје искуство Андреј.

У јануару и фебруару је пробни период за акцелераторе и детекторе, нема зрачења, тако да се у овом периоду године организују посете делегација из света.

-Велика је част што сам изабран да будем део делегације наше земље приликом посете ЦЕРН-у. Ово је јединствена прилика поготово за нас који волимо физику, с обзиром да научно-истраживачки центар попут овог не постоји нигде на свету – додао је Андреј.

Наш млади суграђанин захвалан је на прилици која му је омогућена јер је остварио контакте са научницима који раде у овом центру и нада се да ће их одржати.

-ЦЕРН је веома комплексан центар, али ми се веома свидела његова организација и начин рада. Највећи утисак на мене је оставило то што се сви међусобно поштују и уважавају. Нема односа лидер – радник. Сви су једнаки, имају огромно знање и желе да га заједнички усмере на постизање што бољих резултата – навео је Андреј Поповић.

На различитим експериментима који се реализују у ЦЕРН-у ради око 7900 научника и инжињера који представљају 500 универзитета из целог света. ЦЕРН данас има око 2600 запослених са пуним радним временом, а основан је пре 54 године.

rukomet ž

Још један тежак пораз претрпиле су рукометашице Кикинде у Б лиги, вечерас у Бору савладао их је истоимени тим, водећи на табели, резултатом 36:18 (18:10). Кикинђанке су последње на лествици с два бода, а наредног викенда дочекаће у „Језеру” екипу Панчева.

ЖОРК КИКИНДА: Ђурђиновски, Дрљача 4(1), Пантовић 9, Бјелић, Вукобрат, Матић, Стевановић, Команов 1, Попадић 1, Чубрило, Бајкин, Кнежев 2, Берта 1, Фазекаш.  

1707501420542

У оквиру изложбе „Ђорђе Радак Кикинђанин“ у Галерији Нова Народног музеја организовано је предавње о задужбини у Матици Српској. Др Јелена Веселинов, управница послова у Матици Српској представила је задужбину нашег суграђнина.

-Ђока Радак основао је седам задужбина и све су биле под управом Матице српске. Све су биле различите, тако да су различито и функционисале и различито су трајале. Поједине задужбине биле су далеко од циљева Матице српске и зато је било тешко реализовати их. Није било лако из Новог Сада тражити удавачу, коју Ђока Радак детаљно описује од тога каквог здравственог стања треба да буде, од којих родитеља треба да буде, до тога за кога се удаје како би јој се дао мираз  – каже наша саговорница.

Радак је био велики задужбинар и целокупно своје имање, које није било мало и износило је око 250.000 ондашњих круна 1906. године, када је умро, тестаментом је оставио на управљање Матици српској.

-Његов књижевни фонд и стипендијска задужбина могла је сасавим лепо да функционише јер је била у сладу са циљевима Матице српске. Ђорђе Радак није послушао савет Матице српске и сву имовину је продао, тако да је основна имовина задужбина била у новцу. Период после његове смрти био је веома турбулентан имали смо Велики рат, Присаједињење, Други светски рат када су се мењале валуте и настајале нове државе. Дошло је и о девалвације динара тако да се његова задужбина смањивала због општих друштвених околности. Свега две његове задужбине су у пуној мери испуњавале своје циљеве – открила је др Веселинов.

Здужбинарски фондови су утицали да се Матица српска одржи и Радак је био један од највећих добротвора. Повод за изложбу је двестогодишњица од рођења једне од најзначајнијих личности Кикинде 19. века која је отворена до 17. фебруара.

 

1707495429802

 

„Сеобе као градња историје- формирање етничког, верског и језичког мозаика Баната“ била је тема о којој је средњошколцима говорио др Милан Мицић, генерални секретар Матице српске. Циљ је да млади више сазнају, али и заинтересују се за завичајну историју.

-Важно је научити историју свог краја и мој циљ је да заинтересујем ученике да сазнају више о својим прецима. Указао сам на процесе и све оно што се дешавало у Банату од 15 века до данас и какав етнички, верски и језички мозаик смо добили миграцијама и непрестаним сеобама. Важно је да ђаци науче породичну, историју своје средине, па и читавог завичаја јер ће их то сазнање оплеменити, обогатити и учинити их свестранијим личностима – рекао је Милан Мицић.

Банат је миграционо подручје тврди др Мицић, а међу најинтересантнијим су миграције у 18 веку када је Банат ослобођен од турске власти и када је почело насељавање Кикинде и других делова и досељавање Немаца, Мађара, Бугара, Румуна, Чеха. Ту су и колонизације у 20 веку између два и после Другог светског рата, када су ове крајеве населили колонисти из динарских крајева који су у знатној мери обликовали овај простор.

-Историја и култура људи у Банату много је динамичнија него пејзаж у ком живе. У њима постоји јака унутрашња динамика и врло интересантна историја која је занимљива за сваког истраживача – додао је Мицић.

Причи о формирању Баната присуствовала је и Валентина Мицковски, чланица Градског већа која је истакла одличну сарадњу са Матицом српском у протеклих неколико година.

-Од када је Град потписао споразум са овом установом културни садржај у граду постао је много богатији. Представници Матице српске, културних установа и града одржали су састанак на ком су договорене заједничке активности у овој години. Тако ће значајно учешће имати у обележавању јубилеја од смрти Душана Васиљева и 250 година Дистрикта – додала је Валентина Мицковски.