фебруар 2, 2026

Дан: 29. фебруар 2024.

KC-koncert-(6)

Велики годишњи концерт музиkc, чких ансамбала Културног центра напунио је вечерас салу Народног позоришта. У програму под називом „Ми смо свет“ наступила су чак три ансамбла: хор и оркестар „Attendite“ и дечији хор „Кикиндијанци“ са 120 учесника.

– Окупили смо се са истом мисијом – да кроз музику стварамо срећу. Сала Позоришта је поново сувише мала за нас и за оне који су дошли. Желимо да одавде изађу срећнији и да ће моћи, у неким тежим данима, да се сете како су вечерас имали један светао и леп тренутак, тренутак среће – рекао је в. д. директор Културног центра, Марко Марковљев.

Концерту је присуствовао градоначелник Никола Лукач са сарадницима који се обратио публици и учесницима.

– Понесени смо емоцијама вечерас јер у Културном центру желимо да направимо још квалитетније место за окупљање. Марко Марковљев поново је подигао лествицу квалитета и показао мојим сарадницима и мени да треба да направимо још веће место за концерте. Поносни смо што имамо Марка визионара и маштара. Желимо да будемо престоница културе а то значи и нову концертну салу у граду – рекао је градоначелник.

Дијана Јакшић Киурски, заменица градоначелника, напоменула је да је овај догађај наш град поново учинио седиштем културне сцене када је реч о хорској музици.

– Посебно ми је драго што је, управо у нашем граду, настала идеја о организацији Међународног фестивала хорске музике, „Melodianuma“, који је одржан већ четири пута. Културном центру желим да буде што више оваквих програма за нашу публику – истакла је Дијана Јакшић Киурски.

Сјајно припремљеним ансамблима дириговала је проф. др Биљана Јеремић. Концерт је, инструменталом „Свилен конац“, отворио оркестар под диригентском палицом Тибора Маше, а уследио је заједнички наступ три ансамбла са солистима у песми „Милион година“.

– За мене као диригента и за све чланове ансамбала ово је веома емотивно вече јер је програм урађен тако да ће сви бити срећни и задовољни што су били на овом концерту – рекла је проф. др Јеремић.

Хор „Attendite“ постоји од 2017, а две године касније оформљен је и оркестар под истим називом. Дечији хор „Кикиндијанци“, којим диригује Исидора Дакић постоји дуже од две године. Концерт мајстор програма била је Лариса Копић, а аранжмане је урадио Рајан Борозан. Специјална гошћа концерта била је Агота Виткаи Кучера.

Шести годишњи гала концерт донео је и композиције страних аутора које се изводе уз покрет, блокове македонских и српских песама, и завршен је песмама за публику због које и за коју се у КЦ овако предано и квалитетно негује музичка култура града.

С. В. О.

Zrenjanin-city-hall

Титула „Престоница културе Србије“ представиће Зрењанин као релевантни национални центар развоја културе, а град ће улагањем у инфраструктуру и креативним радом на пољу изградње и унапређења културе, као и новим идејама додатно надоградити већ богат културни живот свих грађана. Град Зрењанин ће такође бити постављен на културну мапу овог дела Европе.

Радна група Министарства за културу, за припрему и спровођење програма “Престоница културе Србије”, донела је предлог одлуку да Зрењанин буде Национална престоница културе 2025. године.

На основу пристиглих пријава, Радна група је оценила да је пријава Града Зрењанина добро смишљена те да показује кохерентност уметничке и дизајнерске визије пројекта утемељеног на локалној специфичности. У образложењу се наводи да Зрењанин својом кандидатуром, представљеном под уметничким концептом “Меандри града – токови културе” са идејом прожимања града, стваралаца и публике – има и детаљно објашњене стратегије, програме и капацитете града.

Комисија је оценила да програм који је планиран да се реализује у оквиру четири целине: “Банатско изобиље“, посвећено мултикултуралности и традицији овог краја, “Архиотипија”, посвећена архитектонском наслеђу града (укључујући и Драгишу Брашована), “Амбасада културе”, посвећена међународној сарадњи и едукацији, и ЛОКУС, посвећен урбаној култури – нуди више од 50 нових уметничких пројеката, наводи се у саопштењу Министарства културе. Такође је наведено да Зрењанин кандидује укупно 10 инфраструктурних пројеката у култури, од којих се издвајају: пренамена српске задружне банке у Кућу стваралаштва са галеријом за савремену уметност, обнова Народног позоришта и Амфитеатра на отвореном, отварање студија за креативне индустрије ЛОКУС, обнова Трга, мање интервенције у јавном простору (урбани џепови), уређење куће Славка Жупанског, уређење кутка за децу и младе у Музеју.

На Јавни позив за учешће у програму “Престоница културе Србије 2025”, који је био отворен од 15. новембра 2023. до 14. јануара 2024. године, пристигло је осам пријава из градова у Србији.

Почетак реализације пројекта Зрењанин – Национална престоница културе Србије, планиран је за 21. март 2025. године.

Програм „Престоница културе Србије“ такође доприноси и остварењу циљева Министарства културе који се односе на успостављање конзистентне културне политике која обухвата савремено стваралаштво, креативне и културне индустрије, заштиту и унапређење културног наслеђа, иновативно коришћење јавних простора, као и унапређење регионалне и међународне сарадње.

Идеја за организацију Националне престонице културе потекла је од некадашњег градоначелника Новог Сада, Милоша Вучевића који је предложио да се добра и позитивна искуства добијена приликом реализације европског пројкта Европска престоница културе у Новом Саду пренесу и на развој културе у градовима у Србији.

(Извор: Vojvodina info)

ofk-kikinda

У севернобанатском српсколигашу степеник по степеник подижу клуб у сваком погледу. Није реч смо о првој екипи, напомиње спортски директор Марко Вукобрат.

– Ове зиме поесебно нас је обрадовала чињеница што су у београдском  Партизану баш нас одабрали да будемо ривал њиховим омладинцима у склопу генералне пробе пред утакмицу јуниорске Лиге шампиона коју су имали с Брагом. Рад с млађим категоријама нам је врло битан, зато смо вратили Владимира Китановића из Козаре у наш клуб да се посвети том сегменту. Помоћник је и шефу струке Шпоњи, а обавља и дужност координатора млађих селекција – каже Вукобрат.

И пионири и кадети одиграли су пријатељске утакмице с Партизаном, а кадети су били и на мини-турнеји у Босанској Крајини док омладинцима следи провера с Графичарем, филијалом Црвене звезде.

– Да није уз нас народни посланик Миленко Јованов, наравно ту је и подршка Града Кикинде, заиста не бисмо имали овакве услове за такмичење наших селекција које укупно броје готово 200 чланова.

Такође, првотимци су се упознали с неким ванфудбалским новинама.

– Сматрамо да заједништву и тимском духу доприносе одласци на опуштање у оближње бање, ораганизовали смо и посету музеју, а пре неколико вечери били смо сви заједно и у позоришту па после одлично одрађених припрема, спремни, и физички и на сваки други начин, дочекујемо наставак првенства.

Дошла су шесторица, а толико је и напустило Градски стадион.

– Држим да смо за нијансу јачи него јесенас. Сачували смо костур екипе, млади играчи и стручни штаб искуснији су за полусезону у Српској лиги и то се видело и током припрема које су много лакше обављене него летос. Не заваравамо се трећим местом и салдом од 27 бодова. Реално, пребацили смо сва очекивања и сада нам је циљ стабилност и да што пре оверимо опстанак па да што више млађих играча добије шансу – јасан је Вукобрат.

Д. П.

CZ-(1)

Међународни дан цивилне заштите (ЦЗ), 1. март, обележен је данас у просторијама Округа састанком којем су присуствовати градоначелник Никола Лукач, начелник Севернобанатског управног округа Мирослав Дучић, начелник Полицијске управе Павле Рајков, начелник Одељења за ванредне ситуације Зоран Будиша и представници јединица Ватрогасне службе и Сектора цивилне заштите.

Зоран Будиша, начелник Одељења за ванредне ситуације у Кикинди подсетио је да је Цивилна заштита организовани одговор државе на ванредне ситуације које могу да се догоде на било ком делу њене територије. Чланови ЦЗ спроводе активности ради заштите грађана, имовине, материјалних и културних добара.

– Сведоци смо да се несреће могу догодити било када и било где. Припадници Цивилне заштите спремни су да спроводе евакуацију, збрињавање, заштиту од експлозивних остатака, спасавање на води и под водом, асанацију терена – истакао је Будиша. – Сектор за ванредне ситуације израђује националну стратегију – план заштите и спасавања и процену ризика, на основу којег се и образују јединице цивилне заштите.

Он је подсетио, такође, да постоје специјализоване јединице, које образује МУП, и јединице опште намене које су у надлежности локалне самоуправе.

Међународни дан Цивилне заштите честитао је градоначелник Никола Лукач.

– Спровођењем различитих активности и заједничких пројеката са МУП-ом, цивилним јединицама и добровољним ватрогасним друштвима повећавамо ниво спремности Цивилне заштите. Видели смо у претходним годинама колико нам је недостајало организовање и боља опремљеност ЦЗ и да свако од нас зна шта треба да ради. Јасна опредељеност Града јесте да учествује у унапређењу спремности овог сектора. И даље ћемо улагати средства из буџета и кроз пројекте на конкурсима на вишим нивоима власти опремати ЦЗ и оформити још јединица, како бисмо били спремни за све могуће изазове у будућности – рекао је Лукач.

У оквиру ЦЗ образована су два вода специјалних јединица за заштиту од пожара, један за пружање прве помоћи и једно одељење за спасавање на води и под водом. Градска јединица опште намене има 21 члана.

С. В. О.

odihr

У вртлогу политичких тензија и насиља НАТО опозиције који су обележили изборни процес 2023. године у Србији, излазак извештаја Канцеларије за демократске институције и људска права (ОДИХР) служи као јасан показатељ да су оптужбе на рачун изборног процеса од стране тајкунске опозиције неутемељене.

Повратак у 2012. годину, када су Ђиласовци били на власти, открива праву слику о томе како су владали и спроводили изборни процес, стављајући њихове актуелне нападе у контекст историјских чињеница.

Извештај ОДИХР-а из 2012.: Огледало мрачне прошлости НАТО опозиције

Извештај ОДИХР-а из 2012. године открива скандалозну слику изборног процеса. Праксе попут гласања фантомских бирача, онемогућавање увида у бирачке спискове чак и за међународне посматраче, застрашивање бирача, злоупотреба државних ресурса и контрола над медијима само су неки од елемената који су угрозили интегритет и фер плеј избора.

БИРАЧКИ СПИСАК И ФАНТОМСКИ БИРАЧИ

ОДИХР је 2012. утврдио постојање великог броја гласова од стране лица која нису била регистрована у бирачким списковима. Власти су, супротно упутствима РИК-а, онемогућиле приступ бирачким списковима свима, укључујући и посматраче ОДИХР-а.

ЗАСТРАШИВАЊЕ БИРАЧА И ЗАПОСЛЕНИХ У ЈАВНОМ СЕКТОРУ

У свом извештају, ОДИХР је навео да су тадашње власти током изборне кампање вршиле застрашивање бирача и неправилно користиле средства из државног буџета Србије. Ове активности су обухватале злоупотребу новца порезних обвезника за кампањске сврхе.

ОДИХР је у свом извештају указао на то да су јавни сервис РТС, приватни медији, као и Регулаторно тело за електронске медије (РРА, данас познато као РЕМ), били под снажном контролом, што је било омогућено економским притисцима које је власт вршила на медије.

Изборни процес 2023.: Чињенице говоре

Насупрот томе, извештај ОДИХР-а за 2023. годину представља изборе спроведене транспарентно, фер и у складу са демократским принципима.

Имплементација препорука из претходних извештаја, технички добро вођени процес, и широк избор политичких алтернатива које су биле понуђене бирачима, све то указује на значајно унапређење изборног процеса.

Поред тога, смањење броја препорука за даље побољшање је јасан показатељ напретка који је Србија остварила у јачању својих демократских институција и процедура.

Ђиласовци у светлу прошлости и садашњости

Док Ђиласовци покушавају да дискредитују изборни процес 2023. године, историјски подаци из 2012. године говоре сами за себе.

Иронија је што су управо они, када су били на власти, спроводили праксе за које данас лажно оптужују . Ова чињеница додатно потврђује да су њихови напади политички мотивисани, а не да су засновани на стварним проблемима или недостацима изборног процеса.

24седам

livada

Град Кикинда у марту расписује други круг јавног огласа за давање у закуп пољопривредног земљишта у јавној својини града прикупљањем писаних понуда. По окончању другог круга, крајем фебруара, од 30 понуђених парцела са исто толико хектара, закупљено је десет парцела са око 11 хектара, истакла је Мирослава Наранчић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој.

-На располагању су површине у граду и селима које се налазе у  грађевинском рејону. Као травнате површине парцеле су намењене за кошење првенствено сточарима који су и највише заинтересвани за њихов закуп – напоменула је Мирослава Наранчић.

Земљиште је груписано у три категорије: обрадиво земљиште, парцеле за кошење траве односно пашњаци и трстици и необрадиво земљиште које такође може да се користи за кошење траве.

-На формирање почетних цена утицали су и износи који су важили за издавање  у закуп пољопривредног земљишта у државној својини. Тако се оне крећу од 6.592 динара до 43.760  динара по хектару, у зависности од саме локације. Закупац у посед улази 1. априла и површине може да користи до 31. децембра текуће године. Уколико се деси да за једну парцелу конкурише више закупаца са истом ценом у року од три дана понуђачи ће добити шансу да дају нову, већу, цену. Ко понуди највише том ће парцела бити издата – појаснила је наша саговорница.

Примера ради у граду су то површине у бившој Касарни, код хиподрума, у Сутјеској, а има их и поред путева, канала. На селима највише је парцела у Сајану, Мокрину, Банатском Великом Селу и Руском Селу, а има их и у Башаиду и Иђошу. Парцеле се издају у виђеном стању.

-На лицитацији могу да учествују физичка и правна лица која имају регистровано и активно пољопривредно газдинство. Приликом јављања на јавни оглас заинтересовани подносе понуде у затвореним ковертама са назнаком за који јавни оглас конкуришу. Понуде се подносе на писарници Услужног центра, а за све информације и обилазак локација потенцијални понуђачи могу се јавити у Секретаријату – закључила је Мирослава Наранчић.

Запослени у Секретаријату за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој контролисаће закупце да ли правилно одржавају површине издате у закуп. У случају да се парцеле користе у друге сврхе уговор ће бити раскинут.

А.Ђ.

 

 

 

 

 

ofk-kikinda

Последњу проверу пред наставак Српске лиге, Кикинђани су имали у суботу против Војводине у Перлезу. Минималан пораз претприли су након што су се испромашивали, а гол су примили у самом финишу. Како год било у припремном периоду, брише се. Следи оно најбитније, на прагу су борбе за бодове па шеф струке Владимир Шпоња резимира протекли период.

– Могао бих рећи да сам задовољан да се на крају нису догодиле неке повреде. Верујем ипак да ће бити саниране и да ћемо комплетни у Нове Бановце, Омладинцу. Кроз контролне утакмице уочљиво је било да нисмо деловали чврсто и дисциплиновано у одбрани као у јесењем делу првенствене трке и зато у последњој седмици покушавамо да исправимо, пре свега, те недостатке.

Није први стручњак Кикинђана задовољан ни реализацијом нападача.

– Добро је да смо стварали већи број шанси него у првом делу првенства, али је прецизност на ниском нивоу. Надам се да ће ипак све бити како треба када се будемо такмичили за бодове, премда нам је екипа још млађа него јесенас и требаће и времена и стрпљења да све дође на своје место.

Шпоња сматра да су клубови српсколигашке „Војводине” поприлично уједначеног квалитета.

– Готово све екипе освежиле су редове и незахвално је прогнозирати. Ми смо оптимисти и желимо да наставимо где смо јесенас стали. Фаворити за првака су: Словен, Железничар и Кабел, а наша је жеља, иако настављамо трку с трећег места, да будемо на „равној нози” са свима и да не уђемо у проблем када је реч о опстанку. Скромно се понашамо, али верујемо у своје могућности и да ће нам се мукотрпан рад током зимских припрема исплатити – јасан је Шпоња.

Д. П.  

Bazar i sajam cveca (7)

Туристичка организација Града организује „Мартовски базар“ и Сајам цвећа у суботу, 2. марта, од 10 до 16 сати, на градском тргу.

Очекују се излагачи, произвођачи, занатлије из града и околине, у делу од Градске куће до средине трга, као и велики избор цвећа на сајму између фонтане и Цркве.

rodjendan

Сваке четврте године рођендан славе бебе рођене 29. фебруара и то их чини посебним. „Преступни слављеници“ могу да бирају када ће прославити дан свог рођења, али и да се играју са тим колико година имају по рођенданима, а колико одузимањем године рођења.

Оливера Латиновић из Накова, суграђанима позната по томе што је власница фарме, такође је рођена преступне, 1972. године, 29. фебруара. Ове године прославља 52. рођендан, а према датуму рођења напунила је тек 13 година.

– Сваке године славим рођендан и волим тај дан. Предност је у томе што могу да бирам да ли ће то бити 28. фебруар или 1. март. Наравно, када је година преступна трудим се да га обележим баш 29. фебруара с обзиром на то да сваке четири године имам могућност да га славим баш на датум када сам рођена. Када сам била млађа у школи су ме задиркивали како немам рођендан. У овим, озбиљним годинама, дан рођења прославим са пријатељима и најужом породицом – каже Оливера.

Наша суграђанка, глумица Марија Остојић, такође је рођена овог посебног датума. Како каже, слави га само у преступним годинама.

– Друкчије ми нема смисла, јер заправо, у годинама које нису преступне, ја рођендан немам и ближњи су и навикли да ми не честитају – прича Марија. – Било је занимљивих покушаја да ми се јаве тачно у поноћ између 28. фебруара и 1. марта, али је бесмислено јер то и даље није датум мог рођења. Лепо је, и увек ме обрадује што ме се, преступне године, на тај датум, сете и људи који су одавно отишли из мог родног Мокрина, из Кикинде и из Србије. Позову ме и честитају, ма где да су и то ме чини срећном. Ранијих година прави рођендан прослављала сам и у кругу пријатеља, излазили смо на вечеру, сада је излазак резервисан само за мог партнера Винћенца и мене.

На овај датум рођени су: Папа Павле Трећи, Ашер, глумци Џос Екланд, Денис Фарина и Питер Санавино. Према статистикама, на преступни дан рођено је око четири милиона људи.

Преступна година наступа сваке године која је дељива са четири, осим на ону која је дељива са сто. Тако је ова 2024. преступна, а пре тога: 2020, 2016, 2012… Међутим, године које су дељиве са сто могу бити преступне само ако су дељиве и са 400. Зато су 1600. и 2000. биле преступне, али 1700. и 1900. нису.

Редак гост у календару

Римски Сенат је, 44. године п.н.е, донео одлуку да месец Quintilis у част Цезара, добије назив Julius (јул), а 8. године и Sextilis је променио име у Augustus (август), по Цезаровом усвојеном сину и наследнику Октавијану Августу. Мали проблем је био сто је Августов месец имао само 30 дана, а јул 31. Читава ствар је решена тако што је од фебруара одузет један дан и додат августу.

Према професору астрономије на Хамлин универзитету, Бену Голду, Римљани ионако нису превише волели фебруар. Звали су га месец остатака који су једва чекали да прође.

Иначе, овај дан се додаје фебруару како би се ускладила календарска сезона са соларном. Време које Земљи треба да обиђе Сунце износи 365,25 дана.

– Да нисмо додали један дан фебруару сваке четири године, за 750 година, најхладније раздобље имали бисмо у јуну – испричао је Даниел Браун из Школе за науку и технологију на британском Нотингем Трент универзитету.

Данас жене просе мушкарце

За овај дан везане су и легенде и обичаји. Према ирској легенди, света Бригита се нагодила са светим Патриком да жене на преступни дан могу да запросе мушкарце, а не обрнуто, дакле, сваке четири године. Верује се да су то увели како би мало избалансирали традиционалне улоге мушкараца и жена.

У неким европским земљама, ако мушкарац одбије жену која га је запросила на данашњи дан, мора да јој купи 12 пари рукавица. То је симболичан приказ да жена сакрије срамоту што нема веренички прстен.

Грци сматрају да је лоша срећа венчати се у преступној години, а такво народно веровање постоји и у нашој земљи, док у Шкотској није добар знак ако се родиш 29. фебруара.

А. Ђ. и С. В. О.

 

 

dan-otvorenih-vrata-vssov

У Високој школи струковних студија за образовање васпитача организован је Дан отворених врата. Циљ је да се заинтересовани, будући студенти, упознају са школом, предметима, начином рада, али и са будућим колегама који су уписали ову образовну установу. Међу матуранткињама, које су посетиле Високу школу, била је Мима Адамов из Кикинде.

-Нема амбиција да студирам у већим градовима, тако да се Висока школа показала као идеално решење да наставим школовање. Волим децу и верујем да бих била добар васпитач – сазнали смо од Миме.

Ангела Месарош Живков, директорица Високе школе струковних студија за образовање васпитача истиче да ће и у наредном периоду бити организовано упознавање са школом и студијама за све заинтересоване будуће бруцоше.

-Отворени смо сваког дана и стојимо на располагању свима који  желе да обиђу школу. До уписа планирамо још три пута да организујемо Дан отворених врата. У школској 2024/2025. годину нудимо основне студије на смеру струковни васпитач деце предшколског узраста по новом, акредитованом, студијском програму  који смо добили сада и важи седам година. Ту су и мастер студије. У плану су нам и нова два програма струковни социјални радник и струковни криминалиста за које је тек започета процедура акредитације и очекујем да ћемо прве студенте уписати у школској 2025/2026. години – каже Месарош Живков.

У наредној школској години места има за 70 студената основних и 50 мастер студија.

А.Ђ.

Don`t copy text!