najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
U 13. kolu Superlige za kuglašice, kikindska Kika 0230, kao domaća u Novom Bečeju, savladala je novosadsku Vojvodinu rezultatom 7:1 (3.323:3.129) i zadržala mesto pri vrhu tabele. Alimenta, u Novom Sadu u ponedeljak, naredni je protivnik Kikinđanki.
KIKA 0230: Kresoja 555, Francuski 538, Santo 546, Komanov 555, Šibul 539, Frenc 590.
Odbojkaši Kikinde u drugom pokušaju ove kalendarske godine bili su uspešni. Na parketu „Jezera” kao formalni gosti, budući da je jesenas došlo do zamene domaćinstva, pobedili su tim zrenjaninskog Proletera, rezultatom 3:0. Kikinđani se nalaze na sredini lestvice, a sledeći rival biće im Bačka Palanka, u subotu od 17 sati, opet u dvorani „Jezero”.
MOK KIKINDA: Živković, Grujić, Vidicki, Olajić, Padejčev, Njagrić, Tešin, Simić, Rajković, Milanov, Boškoćević.
U drugom kolu nastavka prvenstva severno-centralne grupe B lige, rukometaši MRK Kikinde, pobedom od 26:24 nad pretposlednjim na lestvici – Sivcem, u istoimenom selu u Bačkoj, vratili su se na pobednički put i na taj način sačuvali vodeću poziciju na tabeli.
Na odmoru su Kikinđani imali gol prednosti – 13:12, a, ispostavilo se, istovetan je rezultatski odnos snaga bio i u drugih 30 minuta. U finiš susreta Kikinda je ušla s tri gola viška, vodila je u 57. minutu s 25:22, Sivčani su potom zapretili, prišavši na minus jedan, ali 13 sekundi pre kraja susreta Lisica je i drugi put bio precizan s crte sedmerca i sve je bilo odlučeno.
Naredni rival kluba s imenom našega grada biće Vrbas, u sredu u „Jezeru”, a početak utamice zakazan je za 19 sati.
MRK KIKINDA: Đukić, Balaban, Majkić, Lisica 6(2), Trninić, Gamber 2, Miškov, Todorov 1, Vrgović 6(4), M. Panić, L. Panić, Tatari 3, Kitanović, Stojanović 1, Jovanović 5, Bošković 2.
U trećoj proveri ove zime, fudbaleri OFK Kikinde savladali su 2:1 tim Veternika u gostima i na taj način upisali drugu pobedu u pripremnom periodu.
Jokić je protiv vojvođanskog ligaša, iz grupe „Jug”, doneo prednost Kikinđanima, pošto je ubacio sa strane, a lopta je potom nezgodno odskočila i na lošem terenu prevarila domaćeg golmana, odsevši u mreži. Do odmora, na sličan način poravnali su Veterničani. Ubačena je lopta u gužvu, pred golom naše ekipe pogodila je nekog od igrača OFK Kikinde i završila preko gol-crte.
Sredinom nastavka, u 70. minutu, OFK Kikindin tandem, koji navešćuje lepo proleće, Živojnov-Molnar proradio je kao i protiv Zemuna u prvoj proveri. Molnar je, nakon asistencije Živojnova, zaobišao čuvara mreže domaćina i postavio konačan rezultat.
OFK KIKINDA: Francuski, Ivanović, Beljić, Đukić, Mojsilović, Jokić, Rafael, Nađpal, Benke, Vemić, Vilovski. Igrali su još: Oparnica, M. Kecman, Radovanović, Luki, D. Kecman, Barbul, Mirkov, Veljković, Živojnov, Molnar, Lolić.
Radiolog, dr Vukosav Trkulja, načelnik Odeljenja radiologije Opšte bolnice dobitnik je nagrade Grada „Dr Ranko Petrović“ u oblasti zdravstva. Zbog obaveza nije bio u prilici da prisustvuje dodeli priznanja, te smo rešili da ga predstavimo sugrađanima.
Poznata je činjenica da je dr Trkulja iz Leskovca, i po završetku Medicinskog fakulteta došao je u Kikindu, međutim i nas je iznenadila informacija da je njegov otac Kikinđanin.
-Rođen sam u Skoplju. Moj otac je bio zaposlen pri vojsci i detinjstvo i mladost je proveo u Kikindi. Po završetku školovanja kao vojno lice služba ga je odvela u Makedoniju. U Skoplju smo rođeni moj brat i ja i proveli smo deo života u ovom gradu. Pošto se tadašnja država Jugoslavija raspala naša porodica obrela se u Leskovcu gde je otac dobio prekomandu – priča dr Trkulja.
Naš sagovornik u novoj sredini završio je školu i upisao Medicinski fakultet u Nišu.
-Nakon završenih studija trbuhom za kruhom došao sam u Kikindu. U rodnom gradu mog oca dobio sam prvo radno mesto i to u Hitnoj službi. U ovoj službi proveo sam tri godine nakon čega se otvorila mogućnost da se zaposlim u Bolnici. Na Prijemnom odeljenju radio sam nepunih godinu dana kada se ukazala mogućnost da specijaliziram radiologiju. Oberučke sam je prihvatio i od tada, pa do sada, i uveren sam do kraja radnog veka biću deo ovog odeljenja – dodaje naš sagovornik koji kao lekar radi već 15 godina.
Radiologija je, otkriva nam dr Vukosav Trkulja, lepa grana medicine. Dinamična je i u usponu je u svetu.
-Svakodnevno se u svetu otkrivaju nove metode i dijagnostike vezane za radiologiju. Neću preterati ukoliko kažem da je radiologija deo medicine koji najbrže napreduje i u dijagnostici i u preciznosti. Veliki je izazov kada stigne novi aparat i kada treba savladati novi način rada i pregleda. Vrlo je važna u lečenju i može da da odgovore na nedoumice lekara pošto nam omogućava da „zavirimo“ u unutrašnjost tela bez hirurškog zahvata – pojašnjava dr Vukosav Trkulja.
Priznanju Grada nije se nadao, ali mu je drago što je prepoznat njegov rad u najhumanijoj nauci.
-Veoma mi je drago što sam deo plejade dobitnika gradskog priznanja. Ona je dokaz da se cene lekari i lekarska profesija, a poseban je osećaj to što je prepoznat moj rad i zalaganje. Nagrada prija, ali je i obaveza da budem još bolji u poslu koji radim – zaključio je dr Trkulja.
Napominje i da ima odlične saradnike i osoblje, te da je Odeljenje radiologije za ponos.
-Imamo dva nova ultrazvuka, kao i skopijski RTG aparat koji se koristi prilikom pregleda jednjaka, želuca, creva. Ovaj aparat nema niko na teritoriji Grada, samo Bolnica. Pošto dobijemo odobrenje nadležnih počećemo i skopijska snimanja. Ranije smo ih radili na starom aparatu koji se pokvario i ne može da se popravi. Tu je i šezdesetčetvoroslajsni savremeni CT aparat čime je dodatno omogućena kvalitetna, savremena i pouzdana dijagnostika – naveo je načelnik radiologije.
Veliki teret tokom kovid pandemije podnelo je i ovo odeljenje koje je radilo 24 sata. I pored puno svakodnevnog posla zaposleni su uključeni u preventivni rad i preventivne preglede. Dr Trkulja smatra da su oni važni i potrebni jer je rana dijagnostika najvažnija na putu izlečenja.
-Bilo nam je teško da se organizujemo, ali je korist višestruka jer smo uspeli da otkrijemo razne promene u organizmu u početnim stadijumima. Trud se isplatio – istakao je dr Vukosav Trkulja.
Za medicinu se dr Vukosav Trkulja opredelio zato što voli da pomaže ljudima. Taj poriv se razvio u prvoj godini Gimnazije. Po povratku iz rata, njegov otac počeo je da oboleva od srca i želeo je da mu pomogne. Najbolji način za to bio je da se odluči za medicinu.
Zajedno sa suprugom svio je porodično gnezdo u Kikindi. Ima tri ćerke i uskoro će postati otac četvrtog deteta. Supruga mu je rođena u Nišu, a živela je u Leskovcu.
-Za Kikindu kaže „Nema mrdanje“. Oduševljena je ovom sredinom. Mesec dana nakon što je došla da živi u Kikindi otišli smo u Leskovac da posetimo naše. Kako se potpuno navikla na život u Banatu jedva je čekala da se vratimo sa juga životu ovde. Brzo je postala prava Banaćanka – ispričao nam je porodičnu anegdotu dr Trkulja.
Godina drvenog Zmaja, po kineskom kalendaru, počela je danas, 10. februara 2024. i trajaće do 28. januara 2025. godine. Sa svojom najbližom porodicom dolazak Nove godine obeležila je i Fen (62) koja je 2001. godine iz Kine došla u Srbiju. Sugrađanima je poznata kao vlasnica butika u Tržnom centru „Pijaca“.
-Do svoje 39. godine živela sam u rodnoj Kini. I suprug i ja radili smo u fabrici i živeli smo kao i svi drugi Kinezi. Imala sam jedno dete i kada sam ostala trudna i rešila da rodim i drugo dete došli smo u Srbiju – priča Fen.
Najpre su bili u Novom Sadu nakon čega su se preselili u Kikindu.
-Srpski mi je sada lak. U početku je bilo jako teško. Najviše reči naučila sam od mušterija. Srbija je moja druga kuća, volim što sam ovde – saznajemo od Fen.
Ćerka joj se zove Zuzu i vlasnica je robne kuće u Kikindi sa istim nazivom. Sa njom, sinom Jiho i unucima dočekala je kinesku 2025. godinu jer je običaj da se porodice i prijatelji okupljaju za posebnom večerom. Na trpezi je mnogo hrane – nudle, hot pot odnosno kotlić sa raznim povrćem i mesom, slani uvojci od kuvanog testa, nian gao, novogodišnji kolač od pirinča, riba, i mandarine, za koje se veruje da donose sreću u narednoj godini.
-Ranijih godina odlazila sam u Beograd gde ima restorana sa našom hranom i pripremala sve za svečanu večeru. Ove godine nisam stigla to da uradim tako da sam pripremila ono što sam mogla – dodaje Fen.
Svi unuci rođeni su u Srbiji i svi žive u Kikindi. Unuka Toto ima 12 godina i najveća je bakina podrška kada zapene sa srpskim jezikom, a pomaže joj i Toni. Svi oni zajedno čuvaju četvoromesečnog Hua.
Kineska Nova godina je i najveća godišnja migraciju ljudi na svetu, jer uoči praznika, milioni ljudi putuju da budu sa porodicom i prijateljima. Slavlje traje 15 dana i završava se Festivalom lampiona. Za godinu Zmaja Fen kaže.
-Biće dobra godina. Zmaj donosi napredak i bogatstvo. Ova godina dobra je za rađanje dece – navodi naša sagovornica.
Za lunarnu Novu godinu, običaj je da se prijateljima i članovima porodice daruju crvene koverte sa novcem (hongbao), kojima se želi blagostanje i sreća u Novoj godini.
Na panel diskusiji „Još jedna balkanska priča: perspektive mladih umetnika“ organizovanoj u Galeriji „Tera“ učestvovali su mladi umetnici i mladi kulturni profesionalci iz Kikinde, Beograda, Novog Sada i Pančeva među kojima je bila i Katarina Popović, vizualna umetnica iz Beograda koja prvi put samostalno izlaže u Galeriji „Tera“ sa izložbom „Balkanska priča“. Mlada umetnica okupljenima je govorila o tome koliko joj je važno što je dobila priliku da samostalno izlaže i to baš u galeriji koja je prepoznata širom sveta. Upravo ova izložba bila je inicijator panel diskusije okrenute mladim umetnicima i kreativcima i njihovim perspektivama nakon završenih studija.
U panel diskusiji učestvovali su i sugrađani Irena Kovač, vizualna umetnica, članica Umetničkog saveta Galerije „Tera“, Sonja Beloš, vizualna umetnica, Filip Bajilo, scenski dizajner i fotograf, Jelena Ciganović, kustoskinja – istoričarka umetnosti, kao i Viktor Cvejić, Bijenale mladih – organizacioni tim iz Beograda, Darija Dragojlović, vizualna umetnica, Multimedijalni centar Led Art – Šok zadruga iz Novog Sada i Nikola Gajić, vizualni umetnik iz Pančeva.
Govorilo se o ulozi institucija, generacijskog i intergeneracijskog umrežavanja kako u Srbiji tako i regionu, tendencijama u umetnosti, aktivnoj sceni kao i potencijalnim koracima koje svi zajedno možemo preduzeti kako bi se mladim umetnicima omogućilo delovanje u kulturnom prostoru, ispoljavanju kreativnog potencijala, i u suštini, bavljenje svojom strukom .
U okviru godišnjeg izložbenog programa „Tera“ je od ove godine uvela prateće aktivnosti. Cilj je da sadržaje poseti više publike, ali i da se kultiviše ukus novih i potencijalnih konzumenata kulturnog sadržaja iz našeg grada.
Svaka izložba imaće barem jednu dodatnu aktivnost koja je u uskoj vezi sa sadržajem, temom ili širim kontekstom tekuće izložbe. U planu su stručna vođenja, panel diskusije i razgovori sa umetnicima, umetnički performansi, kamerni muzički programi ili međusektorski „džoint-venture“ događaji u kojima će se uključiti i sektor koji deluje van prostora umetnosti i kulture.
Andrej Popović, učenik Gimnazije „Dušan Vasiljev“ i najbolji mladi astrofizičar naše zemlje bio je deo delegacije Srbije koja je od 4. do 7. februara boravila u Evropskoj organizaciji za nuklearno istraživanje, CERN, u Švajcarskoj. Sa njim su bili Danilo Savić, direktor Data centra , Mladen Šljivović, profesor iz Zaječara i Danijela Vučićević iz Centar za promociju nauke.
Andrej je jedini učenik koji je bio u delegaciji i kaže da je tokom boravka upoznao srpske naučnike koji rade u CERN-u, studente koji se školuju putem raznih fondacija i način na koji funkcioniše jedinstveni naučno-istraživački centar.
-CERN je glavni institut u svetu za istraživanje astro fizike i kvantne mehanike. Cilj je da naučnici naprave uslove kakvi su bili na početku stvaranja našeg svemira. Spuštaju temperaturu kakva je bila, stvaraju čestice i proučavaju prošlost svemira. U ovom istraživačkom centru postoje četiri velika eksperimenta: CMS, ALIS, ATLAS i LHC koji detektuju čestice koje se stvaraju pri sudarima. Posetio sam ATLAS i CMS i veoma su me zainteresovali. Govorimo o detektorima od 50 metara u prečniku i kada vidite čitavu mašinu i koliko ljudi radi na tome ostanete zadivljeni – opisao nam je svoje iskustvo Andrej.
U januaru i februaru je probni period za akceleratore i detektore, nema zračenja, tako da se u ovom periodu godine organizuju posete delegacija iz sveta.
-Velika je čast što sam izabran da budem deo delegacije naše zemlje prilikom posete CERN-u. Ovo je jedinstvena prilika pogotovo za nas koji volimo fiziku, s obzirom da naučno-istraživački centar poput ovog ne postoji nigde na svetu – dodao je Andrej.
Naš mladi sugrađanin zahvalan je na prilici koja mu je omogućena jer je ostvario kontakte sa naučnicima koji rade u ovom centru i nada se da će ih održati.
-CERN je veoma kompleksan centar, ali mi se veoma svidela njegova organizacija i način rada. Najveći utisak na mene je ostavilo to što se svi međusobno poštuju i uvažavaju. Nema odnosa lider – radnik. Svi su jednaki, imaju ogromno znanje i žele da ga zajednički usmere na postizanje što boljih rezultata – naveo je Andrej Popović.
Na različitim eksperimentima koji se realizuju u CERN-u radi oko 7900 naučnika i inžinjera koji predstavljaju 500 univerziteta iz celog sveta. CERN danas ima oko 2600 zaposlenih sa punim radnim vremenom, a osnovan je pre 54 godine.
