најчитанији портал Севернобанатског округа
У 13. колу Суперлиге за куглашице, кикиндска Кика 0230, као домаћа у Новом Бечеју, савладала је новосадску Војводину резултатом 7:1 (3.323:3.129) и задржала место при врху табеле. Алимента, у Новом Саду у понедељак, наредни је противник Кикинђанки.
КИКА 0230: Кресоја 555, Француски 538, Санто 546, Команов 555, Шибул 539, Френц 590.
Одбојкаши Кикинде у другом покушају ове календарске године били су успешни. На паркету „Језера” као формални гости, будући да је јесенас дошло до замене домаћинства, победили су тим зрењанинског Пролетера, резултатом 3:0. Кикинђани се налазе на средини лествице, а следећи ривал биће им Бачка Паланка, у суботу од 17 сати, опет у дворани „Језеро”.
МОК КИКИНДА: Живковић, Грујић, Видицки, Олајић, Падејчев, Њагрић, Тешин, Симић, Рајковић, Миланов, Бошкоћевић.
У другом колу наставка првенства северно-централне групе Б лиге, рукометаши МРК Кикинде, победом од 26:24 над претпоследњим на лествици – Сивцем, у истоименом селу у Бачкој, вратили су се на победнички пут и на тај начин сачували водећу позицију на табели.
На одмору су Кикинђани имали гол предности – 13:12, а, испоставило се, истоветан је резултатски однос снага био и у других 30 минута. У финиш сусрета Кикинда је ушла с три гола вишка, водила је у 57. минуту с 25:22, Сивчани су потом запретили, пришавши на минус један, али 13 секунди пре краја сусрета Лисица је и други пут био прецизан с црте седмерца и све је било одлучено.
Наредни ривал клуба с именом нашега града биће Врбас, у среду у „Језеру”, а почетак утамице заказан је за 19 сати.
МРК КИКИНДА: Ђукић, Балабан, Мајкић, Лисица 6(2), Трнинић, Гамбер 2, Мишков, Тодоров 1, Врговић 6(4), М. Панић, Л. Панић, Татари 3, Китановић, Стојановић 1, Јовановић 5, Бошковић 2.
У трећој провери ове зиме, фудбалери ОФК Кикинде савладали су 2:1 тим Ветерника у гостима и на тај начин уписали другу победу у припремном периоду.
Јокић је против војвођанског лигаша, из групе „Југ”, донео предност Кикинђанима, пошто је убацио са стране, а лопта је потом незгодно одскочила и на лошем терену преварила домаћег голмана, одсевши у мрежи. До одмора, на сличан начин поравнали су Ветерничани. Убачена је лопта у гужву, пред голом наше екипе погодила је неког од играча ОФК Кикинде и завршила преко гол-црте.
Средином наставка, у 70. минуту, ОФК Кикиндин тандем, који навешћује лепо пролеће, Живојнов-Молнар прорадио је као и против Земуна у првој провери. Молнар је, након асистенције Живојнова, заобишао чувара мреже домаћина и поставио коначан резултат.
ОФК КИКИНДА: Француски, Ивановић, Бељић, Ђукић, Мојсиловић, Јокић, Рафаел, Нађпал, Бенке, Вемић, Виловски. Играли су још: Опарница, М. Кецман, Радовановић, Луки, Д. Кецман, Барбул, Мирков, Вељковић, Живојнов, Молнар, Лолић.
Радиолог, др Вукосав Тркуља, начелник Одељења радиологије Опште болнице добитник је награде Града „Др Ранко Петровић“ у области здравства. Због обавеза није био у прилици да присуствује додели признања, те смо решили да га представимо суграђанима.
Позната је чињеница да је др Тркуља из Лесковца, и по завршетку Медицинског факултета дошао је у Кикинду, међутим и нас је изненадила информација да је његов отац Кикинђанин.
-Рођен сам у Скопљу. Мој отац је био запослен при војсци и детињство и младост је провео у Кикинди. По завршетку школовања као војно лице служба га је одвела у Македонију. У Скопљу смо рођени мој брат и ја и провели смо део живота у овом граду. Пошто се тадашња држава Југославија распала наша породица обрела се у Лесковцу где је отац добио прекоманду – прича др Тркуља.
Наш саговорник у новој средини завршио је школу и уписао Медицински факултет у Нишу.
-Након завршених студија трбухом за крухом дошао сам у Кикинду. У родном граду мог оца добио сам прво радно место и то у Хитној служби. У овој служби провео сам три године након чега се отворила могућност да се запослим у Болници. На Пријемном одељењу радио сам непуних годину дана када се указала могућност да специјализирам радиологију. Оберучке сам је прихватио и од тада, па до сада, и уверен сам до краја радног века бићу део овог одељења – додаје наш саговорник који као лекар ради већ 15 година.
Радиологија је, открива нам др Вукосав Тркуља, лепа грана медицине. Динамична је и у успону је у свету.
-Свакодневно се у свету откривају нове методе и дијагностике везане за радиологију. Нећу претерати уколико кажем да је радиологија део медицине који најбрже напредује и у дијагностици и у прецизности. Велики је изазов када стигне нови апарат и када треба савладати нови начин рада и прегледа. Врло је важна у лечењу и може да да одговоре на недоумице лекара пошто нам омогућава да „завиримо“ у унутрашњост тела без хируршког захвата – појашњава др Вукосав Тркуља.
Признању Града није се надао, али му је драго што је препознат његов рад у најхуманијој науци.
-Веома ми је драго што сам део плејаде добитника градског признања. Она је доказ да се цене лекари и лекарска професија, а посебан је осећај то што је препознат мој рад и залагање. Награда прија, али је и обавеза да будем још бољи у послу који радим – закључио је др Тркуља.
Напомиње и да има одличне сараднике и особље, те да је Одељење радиологије за понос.
-Имамо два нова ултразвука, као и скопијски РТГ апарат који се користи приликом прегледа једњака, желуца, црева. Овај апарат нема нико на територији Града, само Болница. Пошто добијемо одобрење надлежних почећемо и скопијска снимања. Раније смо их радили на старом апарату који се покварио и не може да се поправи. Ту је и шездесетчетворослајсни савремени ЦТ апарат чиме је додатно омогућена квалитетна, савремена и поуздана дијагностика – навео је начелник радиологије.
Велики терет током ковид пандемије поднело је и ово одељење које је радило 24 сата. И поред пуно свакодневног посла запослени су укључени у превентивни рад и превентивне прегледе. Др Тркуља сматра да су они важни и потребни јер је рана дијагностика најважнија на путу излечења.
-Било нам је тешко да се организујемо, али је корист вишеструка јер смо успели да откријемо разне промене у организму у почетним стадијумима. Труд се исплатио – истакао је др Вукосав Тркуља.
За медицину се др Вукосав Тркуља определио зато што воли да помаже људима. Тај порив се развио у првој години Гимназије. По повратку из рата, његов отац почео је да оболева од срца и желео је да му помогне. Најбољи начин за то био је да се одлучи за медицину.
Заједно са супругом свио је породично гнездо у Кикинди. Има три ћерке и ускоро ће постати отац четвртог детета. Супруга му је рођена у Нишу, а живела је у Лесковцу.
-За Кикинду каже „Нема мрдање“. Одушевљена је овом средином. Месец дана након што је дошла да живи у Кикинди отишли смо у Лесковац да посетимо наше. Како се потпуно навикла на живот у Банату једва је чекала да се вратимо са југа животу овде. Брзо је постала права Банаћанка – испричао нам је породичну анегдоту др Тркуља.
Година дрвеног Змаја, по кинеском календару, почела је данас, 10. фебруара 2024. и трајаће до 28. јануара 2025. године. Са својом најближом породицом долазак Нове године обележила је и Фен (62) која је 2001. године из Кине дошла у Србију. Суграђанима је позната као власница бутика у Тржном центру „Пијаца“.
-До своје 39. године живела сам у родној Кини. И супруг и ја радили смо у фабрици и живели смо као и сви други Кинези. Имала сам једно дете и када сам остала трудна и решила да родим и друго дете дошли смо у Србију – прича Фен.
Најпре су били у Новом Саду након чега су се преселили у Кикинду.
-Српски ми је сада лак. У почетку је било јако тешко. Највише речи научила сам од муштерија. Србија је моја друга кућа, волим што сам овде – сазнајемо од Фен.
Ћерка јој се зове Зузу и власница је робне куће у Кикинди са истим називом. Са њом, сином Јихо и унуцима дочекала је кинеску 2025. годину јер је обичај да се породице и пријатељи окупљају за посебном вечером. На трпези је много хране – нудле, хот пот односно котлић са разним поврћем и месом, слани увојци од куваног теста, ниан гао, новогодишњи колач од пиринча, риба, и мандарине, за које се верује да доносе срећу у наредној години.
-Ранијих година одлазила сам у Београд где има ресторана са нашом храном и припремала све за свечану вечеру. Ове године нисам стигла то да урадим тако да сам припремила оно што сам могла – додаје Фен.
Сви унуци рођени су у Србији и сви живе у Кикинди. Унука Тото има 12 година и највећа је бакина подршка када запене са српским језиком, а помаже јој и Тони. Сви они заједно чувају четворомесечног Хуа.
Кинеска Нова година је и највећа годишња миграцију људи на свету, јер уочи празника, милиони људи путују да буду са породицом и пријатељима. Славље траје 15 дана и завршава се Фестивалом лампиона. За годину Змаја Фен каже.
-Биће добра година. Змај доноси напредак и богатство. Ова година добра је за рађање деце – наводи наша саговорница.
За лунарну Нову годину, обичај је да се пријатељима и члановима породице дарују црвене коверте са новцем (хонгбао), којима се жели благостање и срећа у Новој години.
На панел дискусији „Још једна балканска прича: перспективе младих уметника“ организованој у Галерији „Тера“ учествовали су млади уметници и млади културни професионалци из Кикинде, Београда, Новог Сада и Панчева међу којима је била и Катарина Поповић, визуална уметница из Београда која први пут самостално излаже у Галерији „Тера“ са изложбом „Балканска прича“. Млада уметница окупљенима је говорила о томе колико јој је важно што је добила прилику да самостално излаже и то баш у галерији која је препозната широм света. Управо ова изложба била је иницијатор панел дискусије окренуте младим уметницима и креативцима и њиховим перспективама након завршених студија.
У панел дискусији учествовали су и суграђани Ирена Ковач, визуална уметница, чланица Уметничког савета Галерије „Тера“, Соња Белош, визуална уметница, Филип Бајило, сценски дизајнер и фотограф, Јелена Цигановић, кустоскиња – историчарка уметности, као и Виктор Цвејић, Бијенале младих – организациони тим из Београда, Дарија Драгојловић, визуална уметница, Мултимедијални центар Лед Арт – Шок задруга из Новог Сада и Никола Гајић, визуални уметник из Панчева.
Говорило се о улози институција, генерацијског и интергенерацијског умрежавања како у Србији тако и региону, тенденцијама у уметности, активној сцени као и потенцијалним корацима које сви заједно можемо предузети како би се младим уметницима омогућило деловање у културном простору, испољавању креативног потенцијала, и у суштини, бављење својом струком .
У оквиру годишњег изложбеног програма „Тера“ је од ове године увела пратеће активности. Циљ је да садржаје посети више публике, али и да се култивише укус нових и потенцијалних конзумената културног садржаја из нашег града.
Свака изложба имаће барем једну додатну активност која је у уској вези са садржајем, темом или ширим контекстом текуће изложбе. У плану су стручна вођења, панел дискусије и разговори са уметницима, уметнички перформанси, камерни музички програми или међусекторски „џоинт-вентуре“ догађаји у којима ће се укључити и сектор који делује ван простора уметности и културе.
Aндреј Поповић, ученик Гимназије „Душан Васиљев“ и најбољи млади астрофизичар наше земље био је део делегације Србије која је од 4. до 7. фебруара боравила у Европској организацији за нуклеарно истраживање, ЦЕРН, у Швајцарској. Са њим су били Данило Савић, директор Дата центра , Младен Шљивовић, професор из Зајечара и Данијела Вучићевић из Центар за промоцију науке.
Андреј је једини ученик који је био у делегацији и каже да је током боравка упознао српске научнике који раде у ЦЕРН-у, студенте који се школују путем разних фондација и начин на који функционише јединствени научно-истраживачки центар.
-ЦЕРН је главни институт у свету за истраживање астро физике и квантне механике. Циљ је да научници направе услове какви су били на почетку стварања нашег свемира. Спуштају температуру каква је била, стварају честице и проучавају прошлост свемира. У овом истраживачком центру постоје четири велика експеримента: ЦМС, АЛИС, АТЛАС и ЛХЦ који детектују честице које се стварају при сударима. Посетио сам АТЛАС и ЦМС и веома су ме заинтересовали. Говоримо о детекторима од 50 метара у пречнику и када видите читаву машину и колико људи ради на томе останете задивљени – описао нам је своје искуство Андреј.
У јануару и фебруару је пробни период за акцелераторе и детекторе, нема зрачења, тако да се у овом периоду године организују посете делегација из света.
-Велика је част што сам изабран да будем део делегације наше земље приликом посете ЦЕРН-у. Ово је јединствена прилика поготово за нас који волимо физику, с обзиром да научно-истраживачки центар попут овог не постоји нигде на свету – додао је Андреј.
Наш млади суграђанин захвалан је на прилици која му је омогућена јер је остварио контакте са научницима који раде у овом центру и нада се да ће их одржати.
-ЦЕРН је веома комплексан центар, али ми се веома свидела његова организација и начин рада. Највећи утисак на мене је оставило то што се сви међусобно поштују и уважавају. Нема односа лидер – радник. Сви су једнаки, имају огромно знање и желе да га заједнички усмере на постизање што бољих резултата – навео је Андреј Поповић.
На различитим експериментима који се реализују у ЦЕРН-у ради око 7900 научника и инжињера који представљају 500 универзитета из целог света. ЦЕРН данас има око 2600 запослених са пуним радним временом, а основан је пре 54 године.
