Nastojim da vrhunske kulturne sadržaje dovedemo u Kikindu. Ove godine moramo da podignemo lestvicu. Mogu samo da otkrijem da će jedan događaj na ovogodišnjem Open er festivalu biti sličan Rok operi, rekao je Markovljev u intervjuu za Komunu
Kratko i jasno: ispunjava ga kada okupi mnogo ljudi na jednom mestu i priredi neki sadržaj koji će ih učiniti srećnim. To je misija kojoj je posvećen još od prvih događaja koje je organizovao pa sve do letošnjeg Open er festivala, krune dosadašnjih napora. Dobro pamti da je u Kulturni centar, na čijem je danas čelu, tadašnji Dom omladine, prvi put ušao pre 31 godinu, sa svojim drugarom Vladom, dolazeći na likovnu radionicu Marijane Mirkov. Marko Markovljev je krajem prošle godine nagrađen za izuzetan doprinos razvoju kulture gradskim priznanjem „Jovan Ćirilov”.
– Veoma sam počastvovan što sam dobio nagradu za kulturu koja nosi ime velikog stvaraoca Jovana Ćirilova. Suštinski sve što sam radio, posvećeno je gradu i organizovano za moje sugrađane. Ćirilov je bard naše kulturne scene, zajedno sa Mirom Trailović. Po meni suština je da krenete da se baviti nečim što malo ko veruje da ćete uspeti, i da istrajete. Iako ponekad zaista mnogo prođe od ideje do realizacije- kaže u intervjuu za Komunu Markovljev.
Dvodnevni festival Open er oduševio je Kikinđane. Ti si sve „zakuvao”, naravno uz podršku gradonačelnika i saradnika?
– Svo svoje znanje i iskustvo sam uložio u taj festival. Nikakav sličan događaj na Starom jezeru nije održan, čak ni kada je bio koncert Zdravka Čolića 2008. Želeli smo da oživimo taj prostor i organizujemo veliki kulturni događaj. Veliki problem je bio nedostatak infrastrukture. Nije bilo struje koja može takav koncert da izdrži. Ono što posetioci nisu videli to je da smo iza bine, koja je bila do sada najveća ikada postavljena u našem gradu, podigli ceo mali grad u kom su bile svlačionice, mesta za ručavanje, toaleti, šminkernice.
Otkuda ideja da Rok operu dovedeš u Kikindu?
– Naizgled sasvim slučajno, iako ja verujem da ništa nije slučajno. Jako verujem u sudbinske momente. Naš hor Atendite izvodi Veliki starogradski valcer za koji je, za Hor RTS-a, aranžman radio Fedor Vrtačnik. Note nismo mogli da nađemo, pa je naša dirigentkinja profesorka Biljana Jeremić kontaktirala Fedora. On nam je poslao aranžman. Godinu dana kasnije, u Kikindi je bio koncert Zdravka Čolića, za kojeg aranžmane, takođe radi Fedor Vrtačnik. Kad je prošao koncert, Čolin menadžer je pričao sa Fedorom o tome kako su sjajan koncert imali u Kikindi, padala je kiša, ali to nije nimalo umanjilo fenomenalnu atmosferu. Fedor je pomislio kako Rok operu nisu nikada izveli u ovom delu zemlje, setio se Biljane i pozvao je, a ona ga je povezala sa mnom. Tako smo se upoznali i rodila se ideja o velikom festivalu na Starom jezeru. Pozvali smo i gudače Stefana Milenkovića. Želeo sam da spomenik posluži kao scenografija za dostojanstven umetnički događaj. Po ugledu na brojne druge gradove, došao sam na ideju da festival ponese naziv Open er. Razgovarao sam sa gradonačelnikom i otišli smo da pogledamo Rok operu u Novom Sadu. Bio je pomalo skeptičan jer je datum bio 27. avgust, baš kada se održavaju „Velikogospojinski dani” u Novom Bečeju.
Ove godine, krajem avgusta, očekuje nas drugi Open er festival. Da li će biti teško ostati na nivou prošlogodišnjeg?
– Moja ideja je bila da vrhunske kulturne sadržaje dovedemo u Kikindu. Ove godine moramo da podignemo lestvicu. Mogu samo da otkrijem da će jedan događaj biti sličan kao Rok opera. Krajnji cilj je da ceo festival bude na Starom jezeru. Open er moraju biti veliki kulturni događaji kao na prošlom gde se osetila ta festivalska atmosfera. Imali smo i bazar kao prateći sadržaj. Naši, lokalni proizvođači su donosili još proizvoda i sve su rasprodali. Događaj nije imao ni jedan jedini negativni komentar, a mene i danas sugrađani zaustavljaju da prenesu divne utiske.
Hajde sad da se vratimo unazad. Kako je sve počelo? Svojevremeno si osnovao udruženje „Kreativia”.
– Odrastao sam redovno posećujući Dom omladine, Pozorište, Muzej, Biblioteku. Mama je radila u Biblioteci i igrala u lutkarskom pozorištu. Udruženje „Kreativia” je 2008. godine počelo da organizuje Maturantsku paradu, događaj koji je mene oduševio. Volim događaje sa mnogo učesnika gde su svi srećni. A maturski ples je čista radost. Ove godine biće 17. Maturantska parada.
Učestvuješ i u organizaciji Dana ludaje, a organizovao si i brojne druge događaje i manifestacije u gradu?
– Prvi veliki muzički događaj koji sam organizovao bio je koncert Simfonijskog orkestra RTS-a, 2010. godine, na gradskom trgu. Desetak godina učestvujem u organizaciji Dana ludaje, i skoro svih gradskih događaja. Letos smo priredili, ispred Gradske kuće, predivan koncert Policijskog orkestra MUP-a Republike Srpske.
Inicijator si i osnivanja Hora Atendite?
– Moje čedo je hor Atendite i sada dečiji hor. Prvobitno je bila ideja da osnujemo muški hor, ali shvatili smo da je to teško, zbog nedostatka muških pevača, pa smo napravili mešoviti hor koji danas upotpuni svaki značajan gradski događaj.
Festival horova Melodianum, Tamburaške svečanosti, Noć mladosti, ljubavi, kulture, Nedelja žena, Gradski duvački orkestar koji je nastao od DVD-a… Podugačak je spisak.
– Dodao bih da smo posle 20 godina vratili Gradsku smotru folklora.
Vidim ovde na plakatu da je moto Kulturnog centra – Kuća velikih ideja. Pretpostavljam da si ga ti osmislio?
– Čini dobro, dobrim ti se vraća. Zaista verujem u to. Kad je nešto dobro, sve nekako legne na mesto. Uz dosadašnje iskustvo, uvek nastojim da organizujući događaje i manifestacije, predupredimo eventualni problem.
Rekla bih da si lokal patriota?
– Kikinda je, po meni, savršen grad za život, na odličnom je mestu, blizu Beograda, Novog sada, Temišvara, Budimpešte…Ovo je lepo mesto sa srdačnim ljudima. Imamo lep trg, odlično je mesto za odrastanje i porodicu. Prilično je čist, pogotovo u odnosu na ostale gradove u kojima sam bio. Na trgu vidiš žene koje čupkaju korov između kocki, pa gde to još možeš da vidiš? Ne treba nam suštinski još mnogo toga da bismo bili idealno mesto za život.
NOVO RUHO KULTURNOG CENTRA
U toku je renoviranje zgrade Kulturnog centra. Krenulo se od krova, šta je sledeće?
– Kad sam došao ovde da radim 2017. kao organizator programa, zadao sam sebi cilj da moramo renovirati ovu zgradu. KC je bio malo po strani u odnosu na ostale ustanove kulture, ali smo i tad kao i sad imali najveći broj programa i posetilaca. Radimo sedam dana nedeljno. Imamo baletsku školu, likovnu, kreativnu, strip radionicu, školu šaha, imaćemo dramsku radionicu, imamo hor i dečiji hor, step aerobik, jogu… Svako ko želi da upotpuni slobodno vreme, a da se oseća dobro, tu smo. Da, krenuli smo od krova, radove finansira Ministarstvo kulture.
Planirate i rekonstrukciju fasade. Da li su obezbeđena sredstva za tu namenu?
– Ove godine smo konkurisali za fasadu, čekamo rezultate, nadamo se podršci Ministarstva kulture . Skup je projekat, fasada mora da se obije skroz do cigle i vrati u originalu nazad. Nadam se da ćemo uspeti. Nikada nismo imali takvu političku ličnost na čelu Ministarstva kulture kao što je Maja Gojković. Ulaganja su veća, Ministarstvo vidljivije. Rekao bih da čitava država danas gleda na kulturu bolje nego ranije. Ipak, mora da se lobira, i u tome nam je mnogo pomogao narodni poslanik Milenko Jovanov.
Pominjano je i proširenje prostora Kulturnog centra, multifunkcionalna sala, bioskop. Da li su to samo ideje, ili je u planu realizacija?
– Gradu nedostaje koncertni prostor, odnosno multifunkcionalna sala. Moja i želja kolektiva je da napravimo još jednu salu koja bi zadovoljila te potrebe. Ukoliko bi se stvorili uslovi da Sportskom centru „Jezero” više ne bi bio potreban prostor Partizana, mi bismo se proširili u taj deo zgrade. Naravno, otvoreni smo i da razmišljamo o drugim rešenjima. Ukoliko bismo se proširili, jedan od prostora bi bio i mali bioskop, poput onog kakav ima Sombor, sa sedamdesetak mesta.
Ona dodaje da se školovanje u VŠSSOV promoviše u srednjim školama i da su mladi veoma zainteresovani za nove smerove jer prate potrebe vremena u kojem živimo.
