najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
Na snimku se jasno i tačno vidi kada je i koji lider opozicije sastančio sa stranim ambasadama.
Još jedan dokaz da je opozicija samo ponizni sluga stranih ambasada, svedoči često gostovanje lidera opozicije u njihovim prostorijama.
Na snimku se jasno i tačno vidi kada je i koji lider opozicije sastančio sa stranim ambasadama, što samo dokazuje da su oni ništa drugo do ponizne sluge.
U nastavku pogledajte snimak koji sve govori.
Izvor: 24sedam
Muzički spektakl doneo je drugi koncertni dan „Melodianuma“, četvrtog Međunarodnog festivala horova. Na otvaranju večeri, 200 učesnika zajedno je otpevalo himnu Festivala, „Viva La Musica“. Goste je pozdravio gradonačelnik, Nikola Lukač.
– Zahvaljujem se Marku Markovljevu, direktoru Kulturnog centra i njegovom timu što već četvrti put organizuju Festival koji, siguran sam, doprinosi promociji Kikinde i tome da oni koji su prvi put kod nas, dođu ponovo. Kikinda je grad dobrih ljudi ali i mladih talenata, čiji entuzijazam podržavamo – rekao je Lukač.
Naš grad je ovog vikenda središte muzičke kulturne scene na kojoj su vrhunski horovi, rekla je zamenica gradonačelnika, Dijana Jakšić Kiurski.
– Ponosni smo što je ideja za organizovanje ovakvog festivala potekla iz našeg grada, što govori o tome da postoji svest o značaju promocije i afirmacije horske muzike koja, posebno danas, predstavlja značajnu komponentu našeg društva. Verujem da će se Festival još razvijati i obogaćivati novim sadržajima – zaključila je zamenica gradonačelnika.
Posle zajedničkog nastupa, koji je, inače, obeležio i kraj programa, nastupio je dečiji hor Osnovne muzičke škole „Petar Konjović“ iz Beograda, a zatim i horovi Prvog pevačkog društva iz Šapca, „Ars vocalis“ iz Beograda, Hor Saborne crkve Sveti Georgije iz Novog Sada, Hor Katedrale Svetog Petra u Baru i Hor „Attendite“ Kulturnog centra u Kikindi.
Hor iz Crne Gore stigao je, za ovu priliku, u kamernom sastavu.
– Situacija u horovima je veoma teška, nemamo kontinuitet, nemamo odakle da uzimamo pevače. Svi horovi imaju problem jer su pevači penzioneri, odnosno ljudi koji nemaju iskustva sa horskim pevanjem. Odlično je što nam dolaze solo pevači, ali dobar horski pevač se postaje sa desetogodišnjim stažom, tako se stiče horska koordinacija – rekla je dirigentkinja Varvara Lojko.
S obzirom na to da, od ove godine, Festival nije takmičarski, svi učesnici su prilagodili repertoar publici koja je salu Muzeja ispunila do poslednjeg mesta.
Sutra, poslednjeg dana „Melodianuma“, u Muzeju, takođe od 18 sati, nastupiće Hor Zapadnog univerziteta iz Temišvara i Hor „Kralj Petar Prvi“ iz Beograda.
Manifestaciju su podržali Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama i Grad Kikinda.
Svoje klizalište, Ledeno jezero, od danas imaju i Kikinđani. Nalazi se između otvorenih bazena i Starog jezera, i već je doneo mnogo radosti. Više stotina mališana sa roditeljima i bakama i dekama posetilo je program pod nazivom „Zimska bajka“, odnosno Decembarski bazar. Na svečnom otvaranju nastupili su članovi bubnjarske sekcije Studija „Maus“.
– Znali smo da će biti velika zainteresovanost, ali poseta prevazilazi naša očekivanja. Upravo zato smo i pokrenuli ovaj projekat, zbog osmeha naših najmlađih sugrađana – rekao je Dejan Pudar, direktor Sportskog centra „Jezero“ kojem pripada novo klizalište sa pravim ledom.
Novi sadržaj u gradu ostvaren je u saradnji sa Turističkom organizacijom i pod pokroviteljstvom Grada.
– Posle mnogo godina ponovo imamo klizalište i mislim da smo obradovali ne samo Kikinđane, nego i građane okolnih samouprava, a naši proizvođači imaju još jednu priliku da ponude svoje proizvode. Potrudićemo se da ovo postane tradicija i da svake zime, bar mesec dana, imamo otvoreno klizalište – rekao je gradonačelnik Nikola Lukač koji je sa saradnicima obišao Bazar i razgovarao sa sugrađanima.
Do sada su mališani iz Kikinde koji su za to imali priliku, odlazili na klizanje u veće centre i zato je kikindska „Zimska bajka“ sadržaj koji je prepoznat kao potreba, rekla je Jasmina Milankov, v. d. direktorica Turističke organizacije.
– Na ovaj način podržavamo i naše male proizvođače. Današnji događaj nam je i test da vidimo da li ćemo i ubuduće organizovati Bazar i najverovatnije je da će to biti svake subote. Odličan je odziv i drago mi je što smo, pre svega mladima, pružili nešto novo – dodala je Milankova.
Trogodišnji Stefan kaže da mu se sve sviđa. Mama Ivana dodaje da je lepo što je grad ponudio nove sadržaje.
Svetlana i Dragan Tatomir su doveli svoje sinove, Mihajla, Ivana i Aleksu.
– Ovo je predivno, upravo ono što je trebalo našem gradu – kaže mama Svetlana. Tata dodaje da će doći ponovo kada bude manja gužva, kako bi se svi zajedno oprobali na ledu.
Dečaci Viktor i Aleksandar došli su sa mamom i tatom, Ivanom i Silvesterom Pap.
– Tek smo stigli, ali sviđa mi se što su sve lepo okitili – kaže Aleksandar. – Doći ćemo ponovo.
– Jako je lepa ideja, mi smo bili u Novom Sadu i ovo je slično onome što smo tamo videli. Mislim da je pun pogodak. Mi živimo u komšiluku i drago mi je što je oživeo ovaj kraj – rekla je mama Ivana.
Novogodišnji ukrasi, Deda Mraz i pano za fotografisanje na „Ledenom jezeru“ obradovali su mališane, a mnogi su uspeli da dođu i do klizaljki koje su se danas iznajmljivanje besplatno, pa je na ledu bilo dece svih uzrasta.
Klizalište će biti otvoreno svakog dana, od 16 do 21 sata, a vikendom od 16 do 22. Cena iznajmljivanja klizaljki biće 150 dinara, koliko košta i sat klizanja. Opšti utisak je da je zima u Kikindi od danas još lepša i da će joj se posebno radovati deca.
Globalni trend u umetničkom svetu doneo je i nove načine povezivanja i stvaranja umetničkih dela u svim oblastima. Tako nastaju i kod nas sve popularnije umetničke rezidencije, kada se kreativci pozivaju da žive u drukčijem okruženju i sarađuju i stvaraju sa drugim umetnicima.
Jedna takva saradnja dovela je u Nove Kozarce Tanju Anderson, plesačicu, koreografkinju i profesoricu modernog plesa iz Švedske. Tanja je studirala u Stokholmu i Njujorku, živi u Geteborgu, a u Nove Kozarce je stigla zahvaljujući prijateljstvu započetom na samom severu Švedske, na festivalu „Strange places“ („Čudna mesta“).
– Tamo sam sam upoznala glumca Stefana Ostojića. Ja sam izvodila plesni performans „Drugi jezici“, a on je igrao svoju predstavu „Lala“. Sprijateljili smo se, mnogo smo razgovarali o radionicama i nastupima, a on je bio i na mojoj radionici plesa. Zainteresovala sam se za klovnovsku igru i improvizaciju i ostali smo u kontaktu. Nakon toga dobila sam ideju za projekat i poželela sam da Stefan bude deo njega. Ima još jedna stvar koja nas povezuje – opsednuta sam biciklima, a baš u to vreme Stefan je bio na turneji biciklom po selima. I ja želim to isto da uradim sa svojim projektom.
Tvoj prvi dolazak u Srbiju bio je upravo u Nove Kozarce, na umetničku rezidenciju.
– Da, došla sam u Stefanovu kuću na osam dana i tu smo započeli projekat „Strašna Tili“. Radi se o svetskoj šampionki u biciklizmu, Šveđanki Matildi Tili Anderson koja je sa 16 godina otišla u Čikago. Bio je to kraj 19. veka, kada su mnogi Šveđani emigrirali u Ameriku. Tili je zarađivala kao krojačica kako bi kupila bicikl, i sedam godina je bila šampionka u više biciklističkih disciplina. Zvali su je „Strašna Šveđanka“. Onda se dogodilo da su u Sjedinjenim državama zabranili ženama da se bave biciklizmom, uopšte sportom, sa obrazloženjem da je nemoralno, opasno po zdravlje i nije ženstveno. Bio je to kraj njene karijere i njenih snova. Predstava je o tome šta nam je usađeno da smemo ili ne smemo da radimo u životu – kaže Tanja.
Rad će se nastaviti na umetničkim rezidencijama, na istoj ili sličnim relacijama?
– Kako je predstava kombinacija modernog plesa, klovnovskog i fizičkog teatra, i žive muzike, pored nas dvoje, učestvuju dvojica muzičara na sintisajzeru i trombonu, iz Malmea i Geteborga, a rediteljka je glumica-klovn iz Stutgarda, tako da ćemo, već početkom naredne godine nastaviti rad, verovatno u Malmeu. Premijera je planirana, najkasnije, za proleće 2025, nakon čega ćemo putovati sa predstavom.
Kakvi su tvoji utisci o Srbiji? Koliko se razlikuju od onoga što si očekivala?
– U Srbiji je bilo ludo i divno. Bila sam upozorena, ali nisam očekivala gostoprimstvo koje je neiscrpno i toliko prijateljki raspoloženih ljudi. Mislila sam da će sve biti malo grublje, ali ovde su svi divni, a gostoprimstvo je neiscrpno. I jako volim burek. Sigurno dolazim ponovo.
Koja je glavna razlika između Šveđana i ljudi u Srbiji koju si uočila?
– Razlikuju se u glasnoći. Uz to, Srbija – Švedska je kolektiv naspram individualnosti. Kod nas su ljudi više okrenuti sebi, zatvaraju se u svoje stanove. Postoje istraživanja o tome koliko su i zašto Šveđani toliko usamljeni, to je problem. Zato sam još uvek sam pod utiskom i fascinirana sam koliko su me ovde ljudi srdačno prihvatili.
Domaćin u Ruralnoj rezidenciji Novi Kozarci, Stefan Ostojić, kaže da je srećan zbog svih divnih susreta koje je njegova gošća imala u našoj zemlji i utiska koji su ljudi ostavili na nju.
– Mislim da joj je prvo sve bilo malo čudno. Doživela je veliku promenu, živela je ovde, radili smo zajedno i drago mi je svaki put kada vidim koliko se ljudi koji dolaze na mobe ili igranja predstava, sažive sa selom i uvek se raduju novom dolasku i susretu sa meštanima i publikom. Doživljavaju divne stvari, što je znak koliko su i jedni i drugi srećni zbog ovakvih događaja – kaže Ostojić.
Tanjin boravak u Kozarcima, iako je posetila i Kikindu i Novi Sad, protekao je u sklapanju novih prijateljstava i to na inicijativu domaćina. Kada je prvi put izašla na ulicu, dobila je tri jabuke, stalno su stizali pozivi za druženje i kafu, imala je besplatnu vožnju taksijem i svi su imali potrebu, bez obzira na jezičku barijeru, da se druže sa svojom Šveđankom, dragom osobom i velikom umetnicom. A ona je, u domovinu, ponela i šlape.
(Foto: Jamie Michael Bivard, Donovan von Martens, Eva Svaneblom, Kikindski portal)
O aktuelnim temama povodom predstojećih pokrajinskih izbora govorila je kandidatkinja izborne liste „Aleksandar Vučić- Vojvodina ne sme da stane”
Predizborna kampanja koja je iznedrila film „Ja Aleksandar, državni gambit”, tekstove u režiji Šolakovih medija u kojima se pominje porodica Aleksandra Vučića, ali i proteste koji su zloupotrebili velike tragedije, koristi se temama nedopustivim za demokratski politički proces, ocenila je Stanislava Hrnjak, kandidatkinja liste „Aleksandar Vučić- Vojvodina ne sme da stane” u gostovanju na TV Euronjuz upitana o dosadašnjem toku predizborne kampanje.
– Sa druge strane, imate listu „Vojvodina ne sme da stane” gde pričamo o periodu od 2016 do 2023. godine, i o tome šta je bila polazna tačka u AP Vojvodini i koliko je za sedam i po godina urađeno u kojim oblastima. Rezultati oslikavaju našu kampanju- istakla je Hrnjakova. Na pitanje da li su pokrajinski izbori u senci republičkih, odgovorila je:
– Rezultat ne može da bude u senci. Razgovaramo dugo sa našim građanima, sada još intenzivnije, a nekada smo bili opcija koja u vreme Demokratske stranke, 2012. nije imala prostora u medijima, pa smo dobili najveći broj glasova. Dobar glas se daleko čuje.
Hrnjakova je napomenula da pokrajinsku listu čine, pre svega, pošteni ljudi, koji razumeju da AP Vojvodina i Srbija treba da nastave putem razvitka, te da su prisutni svi predstavnici lokalnih samouprava u Vojvodini, kao i koalicioni partneri.
Dostignuća Pokrajinske vlade u proteklih sedam i po godina značajna su u svim segmentima društva, istakla je.
– Budžet AP Vojvodine je 2016. godine iznosio 57,8 milijardi, 11 milijardi je bio dug, stopa duga blizu 20 odsto. Tokom 2023. imamo tri rebalansa, završavamo godinu sa 123 milijarde, a stopa javnog duga je ispod 5 odsto. To sve svedoči o privrednom rastu. Kikinda je, kada smo došli na vlast, imala budžet 2,1 milijardu, a 50 odsto je bio zadužen. U Vojvodini je bilo 160.000 nezaposlenih, a danas ispod 90.000. Napravili smo zaista veliku razliku, a da li ima onoga što čeka i tek treba da se uradi, ima- rekla je Hrnjakova.
GRAĐANI PREPOZNAJU RAZLIKU
Osvrnula se i na period bivše vlasti u Vojvodini predvođene Bojanom Pajtićem.
– Lokalne samouprave nisu imale ozbiljne investitore, velika je bila nezaposlenost, veliki dugovi, podsetiću i na Razvojnu banku Vojvodine koja je obezbeđivala kredite bez pokrića demokratama.
Kandidatkinja za pokrajinsku poslanicu napomenula je da aktuelna vlast rešava probleme lošeg kvaliteta pijaće vode, a da se decenijama time niko nije bavio. Kikinda ima 99 odsto završenu fabriku vode, treba da krenu suve probe, objasnila je Hrnjakova.
– Mi smo iskreno i posvećeno radili, uverena sam da narod ne greši, da sve vidi i pravi razliku između onog ko mrzi i nema političku platformu i onih koji prave rezultate. Imate opoziciju koju okuplja Đilas, više niko ne krije, bez obzira da li je to desnica ili prozapadne stranke. Građani biraju da li će se vratiti u prošlost, jer mi imamo iskustva s tim ljudima, to nisu nova lica na političkoj sceni. Verujem u građane, izbori su prilika da se svi predstavimo, a oni da ocene- poručila je Stanislava Hrnjak.
U BOLNICI NEKADA 9, SADA 53 SPECIJALIZACIJE
Na konstataciju voditelja da je jedan od prethodnih gostiju, Bojan Kosteš iz LSV, istakao da kikindska bolnica ima samo jednog ortopeda, Hrnjakova je podsetila da bolnica sada ima savremeni CT, dok je 2013. u vreme DS, dobila servisiran iz pančevačke bolnice.
-Ako hoćete da dobijete specijalistu, znate da za to treba pet godina. Mi imamo ortopeda koji radi i dvojicu lekara na specijalizaciji ortopedije. U vreme kada se LSV pitala, oni su sedeli skrštenih ruku na blokiranom računu. Imali smo tada devet, a sada 53 specijalizacije. Danas na imamo ultrazvuk proizveden 2022. godine. Ključna razlika je kada imate plan i kada ga nemate- rekla je Hrnjakova.
O KOALICIONIM PARTNERIMA
Na pitanje voditelja o koalicionim partnerima, kandidatkinja za poslanicu u Skupštini Vojvodine, odgovorila je:
– Mi smo najpre u koaliciji sa narodom, jer dnevno komuniciramo. U razgovoru sa građanima, znate tačno šta ih muči, šta možete da rešite sad, a šta za godinu, dve, odnosno u perspektivi. SVM je naš koalicioni parner koji je već tradicionalan. Nažalost izgubili smo Ištvana Pastora, predsednika Skupštine AP Vojvodine koji je bio izvrstan čovek, vrlo mudar političar, imali smo jaku dobru saradnju- navela je Hrnjakova.
Upitana da prokomentariše snimak na kom funkcioner SPS-a iz Blaca peva uvredljivu pesmu o predsedniku Vučiću, rekla je:
– Mislim da je to vrlo neprimereno i nepristojno. Naš jedini fokus je da predstavimo građanima rezultate i nastavimo da se borimo za Vojvodinu i Srbiju.
U organizaciji Sportskog centra „Jezero“, a u saradnji sa Turističkom organizacijom i pod pokroviteljstvom i podrškom Grada, Kikinda će biti domaćin manifestacije „Ledeno jezero“.
Zimska bajka počeće u subotu, 9. decembra i trajaće do 15. januara na prostoru nekadašnjeg „Skejt parka“ kod Sportskog centra „Jezero“ . Na dan otvaranja klizališta biće organizovan i decembarski bazar. Na platou ispred ulaza na otvorene bazene od 16 do 22 sata predstaviće se domaći izlagači.
-Sportski centar „Jezero“ i lokalna samouprava, osluškujući želje i potrebe svojih sugrađana, a pogotovo onih najmlađih, ove godine prirediće nešto novo , istinsku zimsku idilu. Poslednjih godina, mnogo dece iz Kikinde, organizovano sa školama ide u Novi Sad, kako bi klizali na tamošnjim klizalištima i uživali u zimskim čarolijama. Ove godine imaće priliku da osete sve te čari u svom gradu. Nadam se da će ovo postati tradicija i da ćemo još više oplemeniti turističku ponudu našeg Grada i u zimskom periodu. Na dan otvaranja, ulaz će biti slobodan – istakao je Dejan Pudar, direktor SC „Jezero“.
Pored samog klizališta, sa pravim ledom i okolnih zabavnih sadržaja, toplih napitaka i programa za decu, SC „Jezero“ će organizovati potpuno besplatnu osnovnu obuku klizanja za naše „osnovce“ u prepodnevnim terminima, a u dogovoru sa školama. Klizaljke svih brojeva moći će da iznajmljuju pri kupovini karata.
Biće i mini zabavni park, druženje i slikanje sa Deda Mrazom i Snežnom kraljicom, velika novogodišnja jelka i još mnogo toga. Radno vreme klizališta će biti radnim danima od 16 do 21 sata, a vikendom od 16 do 22 časa.
Cena ulaznice će biti 150 dinara, za termin u trajanju od jednog sata, a isto toliko novca će biti potrebno za iznajmljivanje klizaljki.
Nema odmora za nostalgičare, romantičare i humanitarce. I pred ove praznike, „Pazzia Night Club“ i Fejsbuk grupa „Kikindski korzo“ priređuju dve muzičko-tematske večeri koje, svaki put, donose sjajnu muziku i atmosferu i nailaze na veliko interesovanje sugrađana, bez obzira na datum rođenja.
Veče „Volim 90-te“ sa DJ-em Momčilom Momeksom Markovim, biće održano u petak, 22. decembra, od 21 sata. Žurka je humanitarnog karaktera – ulaznica je slatkiš za paketiće „Crvenog krsta“.
Najbolji doček Nove godine možda će biti upravo na sledećem događaju, na Velikoj novogodišnjoj disko žurci, ponovo u petak, 29. decembra, sa muzikom po izboru DJ-a Save Grabića. Veče nezaboravnih hitova počinje u 21 sat, cena ulaznice je 200 dinara.
Saradnja ovog kluba i nostalgičara iz „Kikindskog korzoa“ traje već nekoliko godina, organizacijom, po mišljenju mnogih, najboljih muzičkih žurki u gradu. Da to proverite, ukoliko već niste, budete humani i sretnete se s generacijom, pred ove praznike imate dve lepe prilike u Dositejevoj 36.
Povodom 200 godina od rođenja Đoke Radaka, u Narodnom muzeju su priredili izložbu pod nazivom „Đorđe Radak Kikinđanin“.
Đorđe Đoka Radak bio je inicijator bune u Velikoj Kikindi aprila 1848. godine i veliki dobrotvor. Radak je, sudeći po delu, bio naš najznačajniji sugrađanin 19. veka koji je ceo život proveo u Velikoj Kikindi.
Osim kao buntovnika i dobrotvora, trebalo bi da ga pamtimo kao pisca, pesnika, prevodioca, narodnog tribuna, politički angažovanog advokata i varoškog senatora, borca za prava i opstanak srpskog naroda.
Bio je prijatelj Vuka Karadžića, Svetozara Miletića, Danila Medakovića… Bio je strog, ali pravedan, vredan i uredan. Takođe, tvrdica i svađalica. Zavirite u istoriju Đorđa Radaka Kikinđanina u utorak, 12. decembra u 18 sati u galeriji „Nova“, navodi se u pozivu iz Muzeja.
U pozorištu „Lane“ tokom decembra tradicionalno se igra novogodišnji repertoar. Na to da stiže Nova Godina mališane podseća okićena bašta, kao i sala, foaje i sve prostorije koje su u znaku predstojećih praznika.
-Sutra, 10. decembra, je premijerno izvođenje predstave „Čarobna kapa Deda Mraza“ za koju sam pisao tekst, dok je režija kolektivna. Ova predstava obići će veći deo naše zemlje, a u komadu su dva patuljka, dobra vila, Deda Mraz i svi oni biće okupirani problemima koje ćemo uz pomoć dece uspešno rešiti. Nedelja, 24. decembar rezervisana je za još jednu premijeru „Vecin novogodišnji kolačić“ po tekstu dramaturga Srpskog narodnog pozorišta Nikoline Đukanović. Tekst je raspevan, ima i dosta pevanja, lepih gegova. Reč je o komediji čija radnja se dešava u veštičinoj kući – saznajemo od Aleksandra Maletina, direktora ovog pozorišta.
U nedelju 17. decembra je komad „Novogodišnji ukras“, a 31. decembra u 14 sati je doček dečije Nove godine.
Svake nedelje u decembru predstave će se igrati u dva termina u 17 i u 19 časova.
