Na Dan primirja u Prvom svetskom ratu venac na Spomenik Kralju Petru Prvom Karađorđeviću položili su predstavnici Saveza udruženja potomaka ratnika Srbije 1912-1920, Organizacije rezervnih vojnih starešina, Srpskih ratnih veterana i Srpskih nacionalnih četnika „Petar Mrkonjić“.
O Kralju Petru Prvom Oslobodiocu i o značaju praznika govorio je profesor istorije Lazar Demić, potpredsednik Gradskog odbora Saveza udruženja potomaka ratnika Srbije 1912-1920. On je podsetio da je ovo najmlađi praznik u Republici.
– Kada je, 1918. godine, stvoren nov koncept državnog uređenja, nije imalo smisla obeležavati ga. Sile pobednice proslavljale su ga svo vreme kao dan posvećen veteranima. Kada je Republika Srbija postala samostalna država 2012. godine, stvoreni su uslovi da i mi Dan primirja obeležavamo kao državni praznik – rekao je profesor Demić. – Treba reći i da je, možda, naše mesto bilo skrajnuto u tom ratu u kojem je Srbija bila na strani pobednika. Srpski narod je izgubio 1,3 miliona vojnika, mada ne postoje precizni podaci o tome. Nažalost, ovde su bile takve političke okolnosti da su i Kikinđani, poštujući državu u kojoj su živeli, ratovali na stari Austrougarske, ali su se mnogi i predali na Ruskom frontu. Značajno je da nas je Prvi svetski rat ujedinio, tada su Srbi postali kompaktni dolazeći sa svih frontova – Balkanskog, Italijanskog, Solunskog, na kojima su dali su veliki doprinos. Zato je i važno da se ovaj praznik ukoreni u našem narodu.
Iako je, neposredno pre početka Prvog svetskog rata svoja ovlašćenja preneo na sina Aleksandra, Kralj Petar Prvi otišao je na front. Posle pobeda na Ceru i Kolubari 1914, nakon ulaska Nemačke i Bugarske u rat 1915, srpska vojska bila je prinuđena na povlačenje i napuštanje zemlje. Albanska golgota oslabila je zdravlje ostarelog kralja. Ipak, doživeo je da dočeka konačnu pobedu, oslobođenje Srbije i stvaranje nove države nastale ujedinjenjem Srba, Hrvata i Slovenaca.
U Kikindi je, prema podacima iz 1825. godine živelo 12.344 stanovnika. Od toga je blizu 80 odsto bilo pravoslavnih Srba. To stanovništvo osećalo je potrebu da ima svoju kulturnu instituciju. Pripremi i izvođenju prvog pozorišnog komada kumovao je Joakim Vujić, otac srpskog teatra. Naime, 1834. godine na putovanju za Peštu, Vujić je došao u Kikindu i zadržao se jedno vreme kod svojih prijatelja, prote Vasilija Stojanovića i učitelja Arkadija Petrovića.
Pod uticajem i po nagovoru Joakima Vujića, kikindski studenti prava, Nika Petrović i Luka Lisulov, sakupili su družinu i počeli sa pripremama pozorišnog komada Jovana Sterije Popovića „Svetislav i Mileva”.
Avgusta 1834. grupa Kikinđana izvodi premijeru pozorišnog komada na srpskom jeziku u prostoriji kafane „Kod zlatnog pluga”. Izvođenje ovog dela obradovalo je Kikinđane, sala je bila prepuna, a gledaoci su srdačno pozdravili izvođače. Često je izvođenje predstave prekidano aplauzima i zahtevano ponavljanje pojedinih scena.
– Značaj izvođenja ovog Sterijinog dela nije samo u tome što je to u Kikindi bila prva pozorišna predstava na srpskom jeziku u izvođenju kikindskih diletanata, već je to bilo jedno od retkih izvođenja ovog dela u prvoj njegovoj verziji. Delo je štampano kao Sterijin prvenac 1827. godine u Pešti. Sve do 1834. dakle sedam godina nakon objavljivanja, drama se nije pojavljivala na sceni. Kikindska pozorišna družina ju je prva izvela. Posle Kikinđana, 1838. godine „Svetislava i Milevu” igra leteće diletantsko pozorište iz Novog Sada, koje ovo delo izvodi 1840. i u Zagrebu i Bečeju, a iste godine igraju ga i učenici učiteljske škole u Somboru. U prvoj verziji ovaj Sterijin prvenac igran je svega 4 ili 5 puta i to uvek bez znanja i učešća autora. Tek 15 godina posle, nakon prelaska u Beograd, Sterija uočava nedostatak drame, prerađuje je, pa ovo delo, pored izvođenja u beogradskom Teatru na dumruku, doživljava veliki uspeh i u drugim pozorištima. Tako ga je Srpsko narodno pozorište iz Novog Sada stavilo na repertoar odmah po osnivanju (1861) a bilo je na repertoaru sve do 1884. godine. Ali Kikinđani konačnu verziju nikada nisu videli. Prva pozorišna družina nije ni sačekala drugu verziju ove drame, a i studenti prava, Petrović i Lisulov, otišli su na nastavak studija. Potonje družine za ovo delo nisu bile zainteresovane- navodi u knjizi „Pozorišni život kikindskih Srba”, autor Sava Savin.
Joakim Vujić
Deceniju kasnije u Kikindi su se našla dva čoveka, ljubitelja kulture, i krenulo se u osnivanje pozorišne družine. Jedan je bio Nikola pl. Stojanović, kikindski senator, rodoljub, kulturni mecena, direktor kikindskih škola i osnivač srpske čitaonice, a drugi Ljubomir Jovanović, bivši sekretar kneza Mihajla Obrenovića, koji se, nakon svrgavanja kneza, doselio u Kikindu zajedno sa više državnih činovnika.
U jesen 1844, godine, pod uticajem Ljubomira Jovanovića, a pod pokroviteljstvom senatora Nikole pl. Stojanovića, osnovana je nova pozorišna družina nazvana Društvo ljubitelja umetnosti i srpske narodnosti. Društvo je radilo pod okriljem Srpske čitaonice, a Srpska pravoslavna crkvena opština odredila mu je godišnju pomoć od 600 forinti, s tim da su članovi društva obavezni da nedeljom i u dane crkvenih praznika poje u crkvi. Od magistrata nisu dobijali nikakvunovčanu pomoć, već su od vlasti dobili samo dvoranu u krčmi „Kod belog krsta” koju je u zakup držao Filip Deker, a opština je o svom trošku dvoranu prilagodila za izvođenje pozorišnih predstava.
Početak rada društva bio je težak. U nedostatku novca, nije se lako dolazilo do potrebne opreme za pripremanje i prikazivanje predstava. Trebalo je obezbediti dekor, rekvizite, kostime. Građani Kikinde i okolnih mesta – ljubitelji pozorišta- otvorili su svoje stare ormane, dolove i šifonjere, te su družinu snabdevali potrebnim kostimima i rekvizitima. Problem su predstavljali i neuki i nevešti glumci- diletanti koji nisu mogli mnogo da nauče takođe neukog reditelja Sergija Birimca, po struci bogoslova i pravnika. Zato se rodila ideja da se angažuje reditelj profesionalac. U Beču je pronađen slobodan reditelj, poreklom iz Moravske, koji je angažovan da radi u društvu sa platom od 250 forinti. Pod njegovim nadzorom i u njegovoj režiji počele su intenzivne pripreme pozorišnih komada. Za svega nekoliko meseci glumci, inače već talentovani, toliko su napredovali da su mogli stupiti i na veče, na glasu poznate pozornice, što se kasnije zaista i dešavalo, svedočili su savremenici.
– Društvo je sa prikazivanjem predstava počelo 1845. godine. Ulaz je bio besplatan, pa je dvorana uvek bila puna gledalaca. Pored činovinka, zanatlija, trgovaca, lekara, na predstave su dolazili i seljaci i spahije, a nije bio redak slučaj da dolaze i stanovnici okolnih mesta: Mokrina, Iđoša, Bašaida, pa čak i Crnje. Za svoj rad izvođači predstava- diletanti, bili su plaćeni po 100 forinti u srebru mesečno. Ljubomir Jovanović i Petar Protić bili su najistaknutiji glumci, a komponovali su i melodije za pojedine pozorišne komade.
Društvo je imalo i svoj orkestar koji je izvodenje predstava pratio u živo, jer je skoro svaka predstava bila sa pevanjem, ili je bar orkestar svirao pre početka predstave i u pauzama, a obično je po završetku bila održana igranka. Repertoar je bio šarolik. Igrali su se komadi: „Boj na kosovu”, „Hajduci”, „Gospodar i rob”, „Strelci”, „Kir Janja”, „Zidanje Ravanice”, „Zaljubljenici”, „Spomen Lukijanu Mušickom” i dr. Neki od izvođača bili su Ljubomir Jovanović, Arkadije Stanković, Jelena Popović, Milka Putnik, Lazar Kirić, Olga Po- pović, Jelena Tapavica…- piše hroničar kikindskog pozorišta Sava Savin Moca.
U jesen 1846, društvo se nalazilo u izuzetno teškoj finansijskoj situaciji, pa su počeli da naplaćuju ulaznice. Tada je interesovanje za predstave počelo naglo da opada. Predstava, Spomen Lukijanu Mišickom” izvedena je pred vrlo malim brojem gledalaca, pa se prestalo sa daljim izvođenjem.
Uskoro je preminuo mecena društva Nikola pl. Stojanović, što je označilo početak raspada društva. Filip Deker od opštine je zahtevao da se prestane sa izvođenjem predstava u gostionici čiji je on bio zakupac i da se ona vrati u predašnje stanje. Sve ove okolnosti dovele su do toga da ova pozorišne družina prestane sa radom i da skoro celokupan ansambl ode iz Kikinde. S obzirom na uvežbanost glumaca i stečeno solidno iskustvo, nije im bilo teško da nadu utočište u nekim putujućim družinama pa čak i u stalnim pozorištima.
Ovaj projekat je sufinansiran iz budžeta Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Ekipa „Veterani 1994” učestvovala je na humanitarnom turniru u Žombolju, na kom su prikupljena sredstva za pomoć jednom dečaku iz Rumunije.
Turnir je organizovao Rotari klub iz Žombolja. Učestvovalo je sedam ekipa iz Rumunije i Srbije.
Učešće po ekipi je bilo 200 eura. Organizacija je bila odlična, a posle fudbalskih susreta upriličen je ručak za sve učesnike gde su podeljene i nagrade.
Ekipa „Veterani 1994” iz Kikinde zauzela je treće mesto.
Prema Zakonu o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji, 11. novembar je državni praznik – Dan primirja u Prvom svetskom ratu, koji se praznuje neradno.
Praznik se obeležava u znak sećanja na dan kada su, 1918. godine, u železničkom vagonu u Kompijenju, u severnoj Francuskoj, Sile Antante potpisale primirje sa Nemačkom koje je bilo na snazi do zaključivanja konačnog mirovnog sporazuma u Versaju 28. juna 1919.
Prvi svetski rat (Veliki rat ili Svetski rat), jedan od najvećih ratova u istoriji, trajao je od 1914. do 1918. godine. U njemu je učestvovala većina velikih svetskih sila, grupisanih u dva sukobljena vojna saveza: Saveznika (okupljenih oko Trojne Antante) i Centralnih sila. Pod oružjem je bilo više od 70 miliona ljudi, a od toga preko 60 miliona ljudi u Evropi je bilo mobilisano. Posledice rata su 15 miliona ubijenih, 20 miliona ranjenih, a direktne učesnice rata pretrpele su i ogromna razaranja država i privreda.
Od 2012. godine Dan primirja u Srbiji je i neradni dan Ovaj državni praznik se u Republici Srbiji proslavlja od 2012. godine. Pre toga se obeležavao na prvim časovima u svim osnovnim i srednjim školama u Srbiji od 2005. godine. Simbol praznika je cvet retke biljke ugrožene vrste „Natalijina ramonda”, nazvane po kraljici Srbije Nataliji Obrenović, supruzi kralja Milana. Taj cvet, po navodima u literaturi, raste na planini Kajmakčalan gde je, u Prvom svetskom ratu, pod komandom vojvode Živojina Mišića srpska vojska vodila žestoke borbe protiv Bugarske, tokom pripreme za proboj Solunskog fronta i oslobađanje okupirane Srbije.
Osim ovog, u amblemu se pojavljuje i motiv trake Albanske spomenice, koja se nalazi iznad cveta. Preporuka je da se ovaj amblem nosi na reveru u nedelji koja prethodi prazniku, kao i na sam dan praznika.
Nije prvi put da neformalna grupa kikindskih likovnih umetnika izlaže van galerija u prostorima dostupnim većem broju ljudi. Ovoga puta pod nazivom „Friz 2023“, svoju postavku izložili su u muškom frizerskom salonu na uglu Čanadske i ulice Braće Bogaroški. Neformalno otvaranje – druženje umetnika sa publikom, bilo je upriličeno u petak.
– Poenta je da se umetnost izmakne iz centra grada zbog publike koja ima averziju prema galerijskim prostorima, slabo dolaze u centar ili su manje pokretni, i ovo je način da mi priđemo njima. Da vide izložbu kad dođu kod frizera, to je cilj, iako bi, po kvalitetu, naravno, ova izložba mogla da bude u bilo kojoj galeriji – objašnjava slikar Zlatan Vojvodić. – Izložio sam sliku koja predstavlja moje viđenje jednog običnog dana u Kikindi. Svi ovi radovi nastali su u protekle dve godine, to je zadnja generacija dela grupe umetnika u našem zrelom stvaralačkom dobu.
Kikindski umetnik Jovan Isakov, poznati majstor origamija, kaže da priprema izložbu slika, te je jednu dodao ovoj postavci.
– Doneo sam jedan pejzaž, to je slika u slici. A Brici, kao poklon za penziju, napravio sam Edvarda Makazića koji je proizvod dve tehnike – origami i dekupaž – kaže Isakov.
Brica, odnosno muški frizer Miodrag Stojkov, svoju ljubav prema umetnosti izražava godinama upravo na ovaj način – priređujući izložbe u svom salonu. Među umetnicima–izlagačima je i njegov sin Darko.
– Ovo je treća izložba grupe umetnika u mom salonu. Moj sin je doktorirao na Likovnoj akademiji i ideja je njegova jer na izložbe u galerijama dolazi uvek ista publika. Ideja je da se radovi izlažu u prostorima u koje dolaze ljudi koji nikada nisu bili na izložbi. Kad mušterija dođe da se šiša, doći će i na izložbu. Mušterije su oduševljene. Kod mene je uvek u toku neka izložba jer sam uveren da nam je umetnost neophodna, bez nje nismo ništa – zaključuje Stojkov.
Pored dela navedenih umetnika, na izložbi su i radovi Irene Kovač, Daniela Kovača, gitariste grupe „Jarboli“, Nenada Marića, muzičara iz Čačka, i Aleksandra Joksimovića. Domaćin, Miodrag Stojkov, kaže da će slike i skulpture u njegovom salonu biti dostupne mušterijama i svima koji požele da uživaju u umetnosti, narednih mesec dana.
Autori najboljih trejlera za knjigu po konkursu Narodne biblioteke „Jovan Popović“ proglašeni su večeras na svečanosti u ovoj ustanovi. Na konkurs po kojem đaci svojim vršnjacima, uz pomoć novih tehnologija, promovišu književnost, stiglo je, i ove godine, tridesetak radova.
– Zadovoljni smo što svake godine stižu sve bolji radovi i što deca nove tehnologije koriste za nešto dobro i korisno – rekla je urednica programa, Dunja Brkin Trifunović.
Među mlađim osnovcima najbolji su, po mišljenju žirija, bili učenici OŠ „Vuk Karadžić“.
– Meni je bila inspiracija knjiga „Misija muzej“ jer mi je najsimpatičnija i mnogo je volim. Tu se radi o jednoj devojčici koja ne voli muzej i onda, pošto provede neko vreme u njemu, ona ga zavoli – objasnila je nagrađena učenica drugog razreda, Nevena Simić. Nevenin trejler nosi naziv „Hoću u muzej“.
Mateja Kiš i Mila Rađenović, takođe učenici drugog razreda iste škole, nagradu su primili za svoj trejler za knjigu „Mali princ“.
– Mali princ putuje po planetama i to mi je bilo najzanimljivije – rekao je Mateja.
Njegova saradnica na projektu, Mila, kaže da su snimali na više mesta u gradu.
– Dok putuje po planetama, Mali princ stiče nove prijatelje. Nije mi bilo teško, bilo je zanimljivo – kaže Mila.
Najpoznatije delo Antoana de Sent Egziperija bilo je zanimljivo za preporuku u trejleru i starijim osnovcima, učenicima Osnovne škole „Vasa Stajić“ iz Mokrina. Nagrađeni autori su: Nemanja Šebul, Milan Pavlov, Nenad Ibrajter, Andrej Rac Sabo i Mirko Lupu.
– Osećam da treba da pokažemo mladima da je to dobra knjiga i da treba da je čitaju. Naša poruka je da više truda ulažu u čitanje knjiga – rekao je Milan Pavlov, učenik osmog razreda mokrinske škole.
Pored Mokrinčana, u ovoj kategoriji nagrađen je i Viktor Đorđević, učenik Osnovne škole „Branko Radičević“ iz Brestovca, koji nije mogao da prisustvuje dodeli. On je potpisao trejler za knjigu „Hajduci“ Branislava Nušića.
Za trejler za knjigu „Dečaci Pavlove ulice“ pohvaljena je ekipa „Majstori glume“, članovi sekcije Svet umetnosti OŠ „Feješ Klara“: Petra Balaž, Viola Čemere, Robert Nemeš, Mate Komarek, Estefanija Herman, David Tot i Boris Kotogan.
U kategoriji srednjoškolaca nagrađena je Katarina Krkić, učenica Gimnazije iz Ćuprije koja, takođe, nije mogla da prisustvuje dodeli. Katarina je snimila trejler za delo „Gavran“ Edgara Alana Poa.
Žiri je radio u sastavu Mirjana Nešić, bibliotekarka, predsednica žirija, Nenad Miladinski, multimedijalni umetnik, i Branko Stevanović, pisac za decu iz Beograda, koji je i uručio nagrade laureatima.
– Mladi autori su pokazali da su vrlo talentovani – ocenio je Stevanović. –
– Veoma mi se dopada što su mnogo radili timski. Vraćali su nam se i oni koji su već učestvovali, i manje je učesnika iz srednje škole, što je meni nerazumljivo s obzirom na njihovo poznavanje novih tehnologija. Knjiga je uvek odlična tema a posebno u godini u kojoj se obeležava osam decenija od prvog izdanja „Malog princa“, za koji su na konkurs stigla dva trejlera. Razvoj novih tehnologija ne samo da nas neće udaljiti od knjiga nego će nam pomoći da ih jedni drugima preporučujemo.
Na svečanosti dodele u Biblioteci nastupila je kikindska grupa „Roj“.
Predstavnici Istorijskog arhiva Kikinde su u četvrtak, 9. novembra, u galeriji Muzeja podunavskih Šbava otvorili izložbu „Veze Sombora i Kikinde kroz dokumenta Istorijskog arhiva Kikinda”. Izložba je realizovana kroz partnerstvo sa Istorijskim arhivom Sombor, a ideja vodilja projekta jeste kulturno povezivanje dva grada, koje će ići uporedo sa sobraćajnim povezivanjem putem brze saobraćajnice „Osmeh Vojvodine”.
Autori izložbe su v.d. direktor i arhivista Srđan Sivčev, a dizajn i tehničku realizaciju potpisuje Nikola Radosavčev. Izložbi su, u ime Grada Kikinde, prisustvovali predsednik Skupštine Grada Mladen Bogdan i članica Gradskog veća Valentina Mickovski.
-Somborcima smo predstavili dokumenta koja se nalaze u Istorijskom arhivu u Kikindi, a koja se odnose na njihov grad. Između ostalog, izloženi su plakati o kulturnoj, privrednoj i ekonomskoj saradnji, kao i o bračnim vezama između meštana dva grada. Plakati datiraju od polovine 19. veka do izbijanja Drugog svetskog rata i u Muzeju podunvaksih Švaba može da se vidi 16 panoa. Ovo je prvi put da ovako sarađujemo, a naša zajednička misija je kulturno povezivanje Kikinde i Sombora koje treba da prati i buduću brzu saobraćajnicu takozvani smajli Vojvodine . Tako je dogovoreno da naredne godine slična izložba bude organizovana u našem gradu – istakao je Srđan Sivčev.
Isključenja struje u Kikindi planirana su za utorak, 14. novembar, zbog radova na mreži. Od 8 do 10 sati bez električne energije biće potrošači u Albertovoj ulici, na parnoj strani, od ulice Kiš Mihalja do Miloša Crnjanskog.
Istog dana, od 9 do 13 sati, struje neće biti u ulici Braće Subotički, od broja 35 do Radničke i u Partizanskoj, od Stevana Sinđelića do Braće Subotički, najavljeno je iz kikindske Elektrodistribucije.
Firma Marigoj Media Group, izdavač gradskog informativnog nedeljnika „Komuna” i Kikindskog portala prijavila se za učešće u programu Nacionalne službe za zapošljavanje „Moja prva plata”.
Oglasili smo pozicije snimatelj/fotograf i novinar saradnik.
Ukoliko imate do 30 godina, nezaposleni ste i zainteresovani za rad u medijima, volite dinamično radno okruženje i spremni ste za učenje i sticanje novih veština, pozivamo vas da se prijavite za učešće u programu.
Posle prijave zainteresovanih poslodavaca, prijava kandidata za učešće u programu trajaće od 13. novembra do 6. decembra na sajtu „Moja prva plata”.
Proces izbora kandidata od strane poslodavaca odvijaće se od 7. do 22. decembra.
JP “Kikinda” obaveštava korisnike svojih usluga da, zbog Dana primirja u Prvom svetskom ratu koji se obeležava u subotu, 11. novembra, služba parkinga JP “Kikinda” neće kontrolisati i naplaćivati parkiranje u zoniranim delovima grada.
Takođe, blagajna JP “Kikinda” koja se nalazi na pijaci neće raditi tog dana.
Službe vodovoda i kanalizacije dežuraće tokom praznika, a za sve informacije i eventualne kvarove dostupni su brojevi Pozivnog centra 062/88-44-888.
