фебруар 2, 2026

Дан: 14. новембар 2023.

Marta Istvan 3

Најновије дело кикиндског етнографа Марте Иштван, „Овде почивају у вечном миру: гробља у Кикинди“, представљена је вечерас у препуном холу Народне библиотеке која је, у сарадњи са Архивом Војводине, и издавач књиге.

У име локалне самоуправе, промоцији је присуствовала ресорна чланица Градског већа, Валентина Мицковски, која је подсетила да је иницијатива за партнерско издаваштво потекла од нашег суграђанина, народног посланика Миленка Јованова.

– Ово је важан културни догађај јер је Марта Иштван својим делом успела да сведочи о прошлости житеља наше мултикултуралне средине. Импресионира ме чињеница да се у књизи не помињу само знамените личности, већ и они који немају својих потомака – рекла је Валентина Мицковски.

Поред ауторке, на представљању су говорили и историчар Лазар Демић и директор Историјског архива Војводине, др Небојша Кузмановић.

– Ауторка је урадила важан посао и добро и велико дело за град – истакао је Кузмановић. – То је културни добитак јер сазнајемо много о људима који су живели на овим просторима. Култура сећања је важна, без оваквих књига веома мало бисмо знали о својим прецима. Не може се живети без прошлости и наш задатак је да објављујемо дела у којима се она чува.

Марта Иштван је за време свог двадесетпетогодишњег рада у Библиотеци, као преводилац са немачког и мађарског језика помагала истраживачима, а затим је и сама почела да проучава завичајну историју Војводине и то чини већ две деценије. Вечерас представљена књига седма је коју је објавила и тек први део о гробљима у Кикинди.

– Ово је наставак моје теме о масовним гробницама у Војводини, немачким, мађарским и српским – рекла је ауторка. – Првобитна идеја је била да направим збирку најлепших споменика. Међутим, када сам почела да радим, схватила сам да има много тога што треба забележити јер нестаје. Ту су описи гробаља, гробница, биљног света, симбола, најстаријих надгробних плоча, гробова познатих Кикинђана. Овде су гробља стара више од 200 година, има надгробних плоча из прве половине 19. века, али не и нема старијих. Много тога се занимљивог може сазнати о људима који су живели овде и важно је што је могуће више сачувати од заборава.

У првом делу истраживачког рада налазе се описи и подаци о четири гробља – Мокринском и Мелином, и православном и католичком. Поред тога што се православци сахрањују ка истоку, а католици ка западу, разлика у писму на надгробним плочама је све мање.

– Код православаца налазимо и латиницу и ћирилицу, мада, у последње време, све више ово друго писмо. На католичким споменицима, деца из мешовитих бракова неретко употребљавају ћирилицу. Једна од разлика је и у томе што се код православаца чланови једне породице сахрањују у групама гробовима, док су код католика то крипте у којима су сви чланови породице. Ни правило о правцима сахрањивања све мање је важно у односу на то да гроб буде уочљив. Ради моде и да буде боље виђен, гроб се поставља поред пута. Ни на гробљима човек не може да одустане од своје жеље да буде виђен, да буде први и да буде на неком добром месту, и гроб се окреће из тог разлога, и тога има све више, на свим гробљима – сведочи Марта Иштван.

Као најлепши и споменик којем се увек враћа, издваја скулптуру жене од белог мермера која седи поред црног поломљеног стуба. Споменик се налази испред капеле на Католичком мокринском гробљу и подигнут је Немици из Беча која је преминула у 42. години. На њему пише само „Мици“ и „Породица Кислингер“, и симболизује рано прекинут живот жене којој је супруг, на овај начин, подарио вечност.

Kњига је двојезична, написана је и на српском и на мађарском језику. Истраживања на ову тему ауторка наставља и напомиње да је тек на почетку. У плану јој је, каже, да забележи све о свих једанаест гробаља у Кикинди и тиме да вредан допринос сећању на људе који су живели и сахрањени су под истим небом.

muzicka 1

По програму обележавања Совембра – месеца сова, ученици Основне музичке школе „Слободан Малбашки“ сутра (среда, 15. новембар) ће одржати Концерт под маскама – „Солвембар“. У свечаној сали Народног музеја концерт ће почети у 18 сати.

Ugovori gerontoloski

Председник Покрајинске владе Игор Мировић уручио је данас уговоре за унапређење социјалне заштите у Војводини, истакавши да је од 2016. године у ту област из покрајинског буџета уложено готово 2,5 милијарди динара. И Геронтолошки центар у Кикинди на овом конкурсу добио је 3,4 милиона динара за три пројекта. За набавку намештаја за клуб и трпезарију у Новом дому опредељено је милион и 190 хиљада динара, за рачунарску опрему у истом простору добијено је 1,2 милиона, док је милион динара додељено за набавку клима уређаја за трпезарије и клуб Геронтолошког центра. У Новом дому тренутно је 60 корисника и капацитет је испуњен, док је у Старом дому тренутно смештено 96 корисника и има још мало места.

-Издвојили смо немали новац од 2016. године, посебно у протекле две године, да бисмо унапредили систем социјалне заштите. Данас можемо рећи да имамо један додатни квалитет у тим установама. Све оно што је наша обавеза као оснивача ми ћемо реализовати у овој и у следећој години, а већ у јануару или фебруару издвојићемо додатних 450 милиона динара за ову намену – рекао је овом приликом Мировић.

На другом овогодишњем конкурсу Покрајинског секретаријата за социјалну политику, демографију и равноправност полова, са укупно 469 милиона динара, подржана су 122 пројекта које ће реализовати 27 установа за смештај корисника чији је оснивач Покрајинска влада – домови за старе, установе за децу и омладину, домови за душевно оболела лица и Центар за социјални рад Нови Кнежевац са домским одељењем.

 

386866620_1093862388269441_3050445911359972365_n

Светом архијерејском Литургијом, коју су служили Владика банатски Никанор и свештенство Православне црквене општине, у присуству великог броја верника и представника Града, на челу са градоначелником Николом Лукачем, у Храму светих Козме и Дамјана обележена је слава Свети Врачи и 20 година од почетка изградње. Ово је била прилика да се дародавцима и градитељима уруче грамате и захвалнице, а Владики банатском Никанору додељена епископска панагија и напрсни крст.

-Две деценије није кратак период, али изградњом и украшавањем Храма испуњена је намера овог града, његових житеља, верника и свештеника. У Кикинди се гради још један свети Храм посвећен Петру и Павлу у Банатској Тополи, а свете куће граде се тамо где су потребне и где народ то тражи. Све богомоље, па и ова, изграђени су добровољним прилозима и молићемо се Богу да постоји дуго и да остане наследницима и верном народу. На нама је да цркве чувамо и обнављамо – рекао је Владика банатски Никанор обраћајући се присутнима.

Заслужнима су уручене грамате, чиме су уврштени у ред црквених добротвора, а међу добитницима је и градоначелник Никола Лукач.

-За све нас ово је значајан јубилеј, нарочито у овим изазовним временима, где су се на делу показали марљивост, упорност и жеља за опстанком наше вере. На нама је да ценимо и поштујемо српску традицији, културу и обичаје. Храм светих Козме и Дамјана краси део града и доказ је да сви ми, Кикинђани, када смо уједињени можемо много тога да урадимо и напредујемо. Много љубави и труда уграђено је у овај Храм и грамата коју сам примио је захвалност свим суграђанима, али и онима који су спровели у дело иницијативу за изградњу још једне цркве у граду. Она је на понос свих нас и показује да само заједно крупним корацима можемо да напредујемо – истакао је Лукач.

Појединцима су уручене су и захвалнице за показану верност, труд и несебичну љубав. Светој архијерејској Литургији присуствовали су и Младен Богдан, председник градске Скупштине, Дијана Јакшић Киурски, заменица градоначелника и Валентина Мицковски, чланица Градског већа. Кумови славе били су Игор Голијан и Иван Гаврилов.

-Част ми је што смо Игор и ја кумови славе, а уједно је то надахнуће за наше породице. И ово је начин да допринесемо обележавању великог јубилеја, 20 година од почетка изградње Храма – рекао је Гаврилов.

И Игор Голијан истог је мишљења.

-Ово је место окупљања и прикупљања духовне снаге. Сама чињеница да је две деценије од почетка изградње даје посебан тон овом дану – додао је Голијан.

Храм, посвећен чудотворцима, бесреберницима Козми и Дамјану, почео је да се гради пре две деценије на данашњи дан. Како је истакао старешина Храма отац Бобан Петровић идеја да Кикинда добије још једно православно здање потекла је деведесетих година прошлог века.

 

 

 

-Пошто је Црквена општина прикупила документацију и изнашла локацију, локална власт даривала је плац. Владика банатски Хризостом 1996. осветио је ово место, а до 2003. године текле су припреме за почетак изградње. Трудом и залагањем свештенства и Одбора за изградњу Храма успели смо у својој мисији. Од 2010. године овде су се служиле недељне и празничне свете Литургије, а од 2014. организован је активни живот Црквене општине и успостављена су свакодневна света служења – напоменуо је отац Бобан Петровић.

Осим храма у порти је изграђена црквена канцеларија са светосавском салом, чесма са филтрираном водом,  при крају је изградња Парохијског дома са четири стана у који ће се уселити свештенци. Ових дана завршено је уређење порте и дворишта око Храма.

raspisan-konkurs-za-nagradu-dusan-vasiljev-za-2022-godinu

Град Кикинда расписује конкурс за награду „Душан Васиљев” која се додељује за најбољу књигу написану на српском језику објављену током године. У конкуренцији за ово књижевно признање могу се наћи песничке и прозне књиге објављене на територији Републике Србије. Награда се састоји од повеље и новчаног износа од 1.500 еура.

Награда „Душан Васиљев” основана је Одлуком Културно-просветне заједнице 1997. године у знак сећања на дело и значај песника који је рођен у Кикинди јуна 1900. године. Васиљев је поживео само 24 године, постигавши да буде један од најзначајнијих српских модерних песника, односно песника експресионистичке идеологије.

После прекида од неколико година, одлуком Скупштине општине Кикинда, награда је поново установљена 2009. године. По новом Правилнику додељује се за најбољу песничку или прозну књигу савременог аутора која је објављена на српском језику.

Током протеклих четврт века награду су добили: Јован Зивлак, Стеван Раичковић, Јовица Аћин, Милорад Павић, Милисав Савић, Гојко Тешић, Фрања Петриновић, Давид Албахари, Звонко Карановић, Мића Вујичић, Селимир Радуловић и други.

Издавачи и аутори треба да пошаљу књиге (четири примерка по појединачном наслову, три за жири и један за библиотеку) на адресу: Народна библиотека „Јован Поповић”, Трг српских добровољаца 57, Кикинда, уз напомену „За награду Душан Васиљев“, најкасније до 14. фебруара 2024. године.

Жири ће радити у саставу: Радован Влаховић, председник, др Зоран Ђерић, потпредседник, и Ђорђе Писарев. Признање ће бити додељено 27. марта, на дан смрти Душана Васиљева, што је и Дан кикиндске Гимназије која носи његово име, и у оквиру програма обележавања стогодишњице смрти песника.

Додатне информације могу се добити путем мејла: nagradadusanvasiljev@gmail.com.

kancelarija

Незапослени са завршеном средњом школом имају могућност укључивања у меру приправништва Националне службе за запошљавање. Ова мера подразумева стручно оспособљавање незапосленог за самосталан рад у струци ради обављања приправничког стажа и стицања услова за полагање стручног испита.

Реализује се код послодавца који припада приватном сектору и траје у складу са законом, односно на основу акта о организацији и систематизацији послова код послодавца.

Послодавцу Национална служба рефундира на месечном нивоу нето минималну зараду и припадајући порез и доприносе за обавезно социјално осигурање, у трајању до шест месеци.

Послодавац треба да обезбеди ментора који је минимум истог нивоа квалификација као и приправник и да има најмање 12 месеци искуства у струци или 24 месеца радног искуства на пословима на којима се приправник оспособљава.

У меру се могу укључити незапослени са средњим образовањем млађи од 30 година који се на евиденцији налазе дуже од шест месеци, особе са инвалидитетом, Роми, млади који имају статус младих у домском смештају, хранитељским породицама и старатељским породицама.

Јавни позив је отворен до 30. новембра, односно до утрошка средстава издвојених за ову намену.

acko

Стручњаци кажу да су банатске или мокринске гајде од свих на свету најкомпликованије за израду и за свирање. Гајде су традиционални банатски инструмент без ког се није могло замислити ниједно народно весеље, као ни тужни догађаји.

Између два светска рата, најпознатији градитељ гајди у овом делу Баната био је Александар Ацко Пејаков (1877-1957) из Мокрина.

Ацко је научио да прави гајде од свог оца Совре, а инструмент је унапредио и у свет музике лансирао велике, трогласне, кумовске гајде, или како их називају атномузиколози- мокринске гајде. Иначе, Ацко је био познат и као мокрински фотограф.

Гајде које је Ацко направио 1936. године биле су изложене у кикиндском Музеју, у оквиру поставке „Сто невидљивих”. Припадале су Радомиру Живковићу из Кикинде, који је на њима свирао до 1966. године.

Гајде се праве од дрвета јавора, ораха, шљиве…Различити делови од раличичитог дрвета, све ручно. Мех се израђује од козије коже.

(Извор: Народни музеј Кикинда)

Sveti_kozma_i_damjan

Браћа Козма и Дамјан су били врачеви (лекари), бесребреници и чудотворци. Од Господа су добили дар за исцељење разних болести, како су то добили бесплатно, бесплатно су и лечили именом Господа Исуса Христа, те су им људи дали име још бесребреници, што значи бесплатни лекари.

Храм светих Козме и Дамјана у Кикинди

Били су веома опрезни у бесплатном лечењу људи, па се Козма једном истински наљутио на Дамјана што је узео три јајета од жене коју су излечили, по имену Паладија. Толико се Козма наљутио да је наредио да га после смрти не сахране крај брата Дамјана. Али Дамјан је узео та три јајета не као награду, него због тога што га је Паладија заклела Светом Тројицом. Ипак. по смрти њиховој у месту Фереману били су заједно сахрањени. И после смрти су исцељивали.

Манастир Златенац

У црквеном календару празник је обележен црним словом. Празник светих врача обележава се и у здравственим установама које светитеље и лекаре славе као заштитнике своје професије.

Манастир Зочиште

Свети врачи обележавају се с уверењем да ће Бог сачувати људе од болести и одржати их здравима и способнима за рад током целе године. Болесници се заветују Светим Врачима да ће их посебно поштовати и светковати уколико оздраве, а у народу постоји веровање да на овај празник није добро радити тешке физичке послове, посебно не на великим висинама. Такође, не би требало да се без преке потребе излази из куће. Овај празник се слави и као заштита од удара грома.

Овим светитељима посвећен је храм у Кикинди који данас прославља 20 година од почетка изградње. Такође су им посвећени манастири Златенац и Зочиште.

Don`t copy text!