najčitaniji portal Severnobanatskog okruga
U drugom kolu Prve lige Vojvodine, večeras u Srpskoj Crnji, rukometaši mokrinske Crvene zvezde poraženi su 29:24 (18:12) od Vojvode Stepe iz istoimenog mesta, a trećoj rundi, narednog vikenda, Mokrinčani će biti domaćini Jedinstvu iz Novog Bečeja.
CRVENA ZVEZDA: Pjevalica, Almaši 4, Milošević 8(7), Ivetić, Markuš, Domazet, Panić, Vekić 4, Golić 1, Trnić 2, Kovač, Blažić 1, Ladičorbić 1, Đukić, Skuban 3.
Predstavom koju su pripremili đaci i nastavnici, Osnovna škola „Đura Jakšić“ je večeras u Narodnom pozorištu proslavila 73 godine postojanja. Dan škole čestitao im je gradonačelnik Nikola Lukač.
– Nema lepšeg događaja od okupljanja zbog dece – rekao je Lukač. – Kolektiv i đaci postižu izuzetne rezultate i zaslužuju još bolje uslove. Nastavnici se trude da deca nauče prave vrednosti i koliko je znanje važno. U Gradu imaju ozbiljnog parnera za nove projekte i unapređenje funkcionisanja Škole.
Direktorica Dragana Šimon istakla je da su danas, zbog svečanosti, umesto nastave, imali sportski dan.
– Učenici nižih razreda organizovali su razredna takmičenja u fudbalu i na sportskim poligonima, dok su stariji đaci bili domaćini gradskim školama u prijateljskim utakmicama u odbojci i fudbalu. Izreka kaže da ko prestaje da uči, ostaje star, zato ćemo mi ostati večito mladi. Naša škola je velika i topla i uvek ima mesta za naredne generacije – kazala je direktorica.
Školu pohađaju 402 đaka, dok je u kolektivu 55 nastavnika i nenastavnog osoblja. Ove godine upisana su dva odeljenja prvaka, njih 43.
Devetnaesto izdanje jedinog istoriografsko-arhivističkog časopisa u Banatu, „Atendite“, predstavljeno je večeras u sali Narodnog muzeja. Časopis je, u izdanju kikindskog Istorijskog arhiva počeo da izlazi 2004. godine. Ovogodišnji broj sadrži 15 članaka iz istoriografije, arhivistike, kao i prikaze knjiga.
– Veoma sam ponosan na to što smo zadržali stari koncept po kojem, u svakom broju, imamo nekog novog autora koji prvi put piše za časopis. Ovoga puta je petoro takvih – kaže Srđan Sivčev, v. d. direktor Arhiva. – Imamo i stalni krug autora iz Kikinde, a takođe i eminentne autore, univerzitetske profesore, dekane, doktore nauka, koji već godinama pišu za nas.
Obeležje časopisa je da bude i severnobanatskog i vojvođanskog karaktera. Večeras predstavljeno izdanje nije temat, naglašava Sivčev. Sadrži različite teme, uglavnom iz lokalne istorije.
– Imamo, recimo, članak o natalitetu u Kikindi tokom Prvog svetskog rata, kao i o španskom gripu koji je pogodio i naš grad 1918. i 1919. godine, i koji je napisan za vreme korone da bi se uporedile dve pandemije. Ostoja Vojinović je pisao o Emilu Gavrilu, poznatom delatniku, a Nataša Ivetić o Đačkoj družini Gimnazije – rekao je Sivčev.
Saradnici u ovom broju bili su i Slobodan Bjelica, profesor istorije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, dr Jovana Kasaš, dr Saša Marković, dekan Pedagoškog fakulteta u Somboru, dr Predrag Vajagić iz Bačke Palanke i dr Milan Micić, generalni sekretar Matice srpske.
Sivčev dodaje i da je Arhiv Ministarstvu kulture podneo zahtev za kategorizaciju časopisa, čime bi on imao nacionalnu odrednicu, autori bi za svoja dela dobijali bodove za stručno usavršavanje, što će, kaže, još više poboljšati kvalitet i motivisati saradnike. Pored toga, jubilarni, 20. broj, biće rebrendiran.
Na promociji, kojoj je prisustvovao i gradonačelnik, Nikola Lukač, pored Sivčeva, govorio je Dragan Beleslić, arhivista i jedan od autora. Časopis je, na predstavljanju, poklanjan prisutnima. Od ponedeljka će, po ceni od 500 dinara, moći da se kupi u Arhivu, ili pročita, kao i svako od prethodnih 18 izdanja.
JP „Pošta Srbije”, Područna jedinica „Kikinda” obaveštava građane da će od ponedeljka, 2. oktobra, sa korisnicima raditi po izmenjenom radnom vremenu:
– radnim danom: 07:00 – 19:00,
– subotom: 08:00 – 14:00;
– radnim danom: 07:00 – 14:00;
– radnim danom: 07:00 – 17:00,
– subotom: 08:00 – 12:00;
– radnim danom: 07:00 – 17:00;
– radnim danom: 07:00 – 17:00,
– subotom: 08:00 – 12:00;
– radnim danom: 07:00 – 17:00,
– subotom: 08:00 – 12:00.
Mesna zajednica Bašaid trodnevnim programom obeležiće 1. oktobar Dan oslobođenja sela. Večeras (petak) u 20 sati biće izvedena pozorišna predstava „Čorba od kanarinca“, amaterskog pozorišta „Jovica Jelić“ iz Banatskog Karađorđeva.
U subotu, 30. sepembra, u 19.30 časova članovi ADZNM „Gusle“ i KUD-a „Bašaid“ održaće celovečernji koncert narodnih igara.
U nedelju, kada je i centralni dan obeležavanja, u 10 sati počeće takmičenje u kuvanju riblje čorbe na platou ispred Doma omladine. U 11 sati je polaganje venaca, nakon čega će biti dodeljene povelje i zahvalnice najzaslužnijim meštanima. U 18 sati u dvorištu Mesne zajednice biće organizovana promocija knjige Zorana Kneževa „Tamburaške priče iz davnina“. U programu učestvuju vokalni solisti Milan Prunić Duma i Jelena Zavišin, Zoran Bugarski Brica, rukovodilac Centra tamburaške kulture, Aleksandar Antunović, kustos etnolog Muzeja Vojvodine i tamburaški orkestar „Banatski štim“.
Dispanzer za žene dobija nove prostorije. Kako je istakla na sednici Skupštine grada zamenica gradonačelnika Dijana Jakšić Kiurski obrazlažući Lokalni akcioni plan za rodnu ravnopravnost od 2024. do 2026. godine, Dispanzer za žene preseliće se u prostor nekadašnjeg ATD-a.
-Vrlo brzo biće raspisana javna nabavka za izvođača radova koji će rekonstruisati prostorije nekadašeg Antituberkuloznog dispanzera u potrebe Dispanzera za žene. Projekat je gotov, sredstva su obezbeđena u budžetu grada i očekujem da će i radovi uskoro početi. Cilj nam je da svim sugrađankama obezbedimo dostojne uslove za pregled – kazala je Dijana Jakšić Kiurski.
Dispanzer za žene deli prostorije sa Medicinom rada. Iako ima svu neophodnu opremu nedostaje im prostor, a pored sugrađanki sa zdravstvenim problemama na pregled dolaze i trudnice, ali i sve devojke i žene koje imaju potrebu za preventivnim pregledima.
-Deo Lokalnog akcionog plana za rodnu ravnopravnost predviđa i bolje uslove zdravstvene zaštite. Rekonstrukcijom i potpunim renoviranjem novog prostora Dispanzer za žene dobiće više prostora i bolje uslove za rad. U objektu su neophodni unutrašnji radovi kako bi ambulante, čekaonica, kartoteka i sve što je neophodno bilo funkcionalno – pojasnila je Jakšić Kiurski.
Kako je u pomenutom prostoru nekada bio rendgen aparat koji je izmešten, najpre su urađena merenja. Stručnjaci Institua „Vinča“ ustanovili su da u prostorijama nema tragova zračenja, te su bezbedene za buduću namenu.
Većinom glasova odbornici su, na zasedanju lokalnog parlamenta, usvojili Odluku o izmenama i dopunama odluke o budžetu grada Kikinde za ovu godinu sa projekcijama na 2024. i 2025. Prvim rebalansom, budžet se usklađuje sa dosadašnjom realizacijom i uvećava za dva procenta, za oko 76 miliona dinara, tako da će iznositi tri milijarde 997 miliona dinara, istakla je Dijana Jakšić Kiurski, zamenica gradonačelnika.
-Prvobitno je bio planiran budžet od tri milijarde 471 miliona dinara, ali je od početka godine do danas, na ime transfernih sredstva od drugih nivoa vlasti dobijeno više od 446 miliona dinara za kapitalna ulaganja. Od Uprave za kapitalna ulaganja 127 miliona dinara očekujemo do kraja godine za rekonstrukciju i izgradnju vodovodne mreže i 150 miliona za izgradnju sekundarne atmosferske kanalizacije. Kulturni centar za rekonstrukciju krova i fasade po projektu „Gradovi u fokusu“ dobio je 18 miliona dinara, 10 miliona odobreno je za uređenje atarskih puteva, 11 miliona za kupovinu seoskih kuća za izbeglice stiglo je od Komeserijata za izbeglice, a za istu namenu, ali za mlade bračne parove opredeljeno je 10 miliona dinara. Pomenuta sredstva nisu sva realizovana, ali će biti do kraja godine – pojasnila je Dijana Jakšić Kiurski.
Ove godine Grad Kikinda neće se kreditno zadužiti za izradu mini postrojenja za prečišćavanj vode po selima.
-Od investicije se nije odustalo. Pokrajina je obezbedila novac za finansiranje ovog projekta i kako budu pristizala ova sredstva ona će se uvoditi u budžet – precizirala je Jakšić Kiurski i napomenula da će naredne, 2024. godine, takođe biti rađena atmosferska kanalizacija, rekonstrukcija distributivne vodvodne mreže i završetak magistralnog vodovoda, a tu su i kapitalna ulaganja u selima.
Gradonačelnik Nikola Lukač precizirao je da se 850 miliona dinara slilo u grad od republičke i pokrajinske vlasti.
-Korisnici budžeta nisu osetili ogroman gubitak od 220 miliona dinara plaćenih za posao koji nije urađen. To je sramotno, a sramota je i onaj ko podrži takve osobe, koje otimaju od svih građana, a pre svega od dece. Hvala državi i predsedniku Aleksandru Vučiću koji se lično zainteresovao za problem koji smo imali. Dobili smo 60 miliona, ali je još 160 miliona dinara morala da iznađe lokalna administarcija i da nađe način da isplati neurađeni posao. Hvala svima na razumevanju jer su svi razumeli težak momenat u kom smo se našli od 12. juna, do 14. jula, kada smo izašli iz blokade. Mnogi su sumnjali, pojedini u skupštnskoj sali su se i radovali zato što će građani možda biti oštećeni. Ni moji Kikinđani, ni deca, ni studenti, ni porodilje, ni socijalno ugrožene porodice nisu osetili taj težak period. Preraspodelom troškova i prioriteta ispoštovali smo sve obaveze. Neka je na obraz onome koje uzeo 220 miliona dinara, neka je na obraz svima onima koji su se od tog novca okoristili i sada prave kampanje protiv svih nas i države. Očekujem i nadam se da će i Hotel „Narvik“, 20 miliona dinara koje duguje Gradu za porez, platiti od tog novca. Voleo bih da vidim na šta je potrošen taj novac, sem ako nije uperen protiv države – rekao je Lukač i podvukao da je rebalans je urađen najbolje kako je moglo u ovim okolnostima.
Prvi čovek grada poručio je sugrađanima da zna da pojedini negoduju zbog raskopanih ulica i zatvorenih prolaza, ali ulaže se u investicije koje su decenijama čekale poput: fabrike vode, mini postrojenja za prečišćavanje vode na selima, zamene vodovodne mreže, izgradnjea atmosferske kanalizacije, završava se prva faza radova na Bolnici i ulaže se u komunalnu infrastrukturu.
Aleksandar Aćimov, šef odborničke grupe napomenuo je velike investicije u školama.
-U škole i predškolsku ustanovu uloženo je oko 35 miliona dinara. Podsetiću da su pre samo desetak godina škole bile u dugovima u ukupnom iznosu od 78 miliona dinara. Računi nisu bili plaćani mesecima, a ulaganja u radove bili su misaona imenica – rekao je Aćimov.
Odbornik SNS Dušan Popeskov dodao je da je ove godine najviše sredstava dobijeno iz republičkih i pokrajisnkih fondova.
-Godišnje sa viših nivoa vlasti, za razne projekte, u proseku dobijemo oko 400 miliona dinara, a ove smo uspeli da se izborimo za duplo više novca. Ta činjenica raduje i za svaku je pohvalu – zaključio je Popeskov.
Većinom glasova data je saglasnost na drugu izmenu i dopunu programa poslovanja JP „Kikinda“ i na drugu izmenu programa korišćenja sredstava subvencija iz budžeta grada. Glasalo se i za izmene i dopune programa poslovanja JP „Toplana“, Plan detaljne regulacije Bloka 31 u Kikindi i Plan generalne regulacije centralnog dela grada. Usvojen je Lokalni akcioni plan za rodnu ravnopravnost od 2024. do 2026. godine, a doneta je i Odluka o obrazovanju Komisije za rodnu ravnopravnost Grada, kao i o načinu obrazovanja, zadacima i načinu rada Saveta za rodnu ravnopravnost. Doneta su rešenja o stavljanju van snage rešenja o prenosu nepokretnosti odnosno građevinskog zemljišta i objekta iz javne svojine Republike Srbije u javnu svojinu Grada bez naknade, o davanju saglasnosti na upotrebu grba Grada Miodragu Macuri u humanitarnoj akciji pomoći Nacionalnom udruženju dece obolele od raka, a data je saglasnost i na upotrebu imena Kikinde firmi „VTV“ doo Subotica u nazivu radio stanice.
Daljinsko grejanje na teritoriji grada poskupelo je za 15,55 odsto za korisnike kojima se ova usluga obračunava po metru kvadratnom, dok je za građane kojima se daljinsko grejanje obračunava po utrošku uvećanje 16,97 procenata. Odluka o izmenama cena doneta je na zasedanju Skupštine grada.
Prema rečima Dušana Marjanovića, v.d. direktora JP „Toplana“ poslovanje ove firme u prvoj polovini godine je u gubitku 5,8 miliona dinara, a razlog tome je veća cena energenta. U januaru ove godine „Srbijagas“ je cenu prirodnog gasa povećao za 11 procenata, a 10 odsto poskupela je električna energija. Isto povećanje bilo je i u maju.
-Usled tržišnih cena energenata, koji direktno utiču na formiranje cene daljinskog grejanja, morali smo da povećamo cene naših usluga. Nove cene obračunavaju se od 1. novembra. Praktično, to znači da će na računima koji stižu u decembru biti iskazana nova cena. Za stan od 60 metara kvadratnih po staroj ceni grejanje je iznosilo oko 12.000 dinara, a sa poskupljenjem ono će biti 13.900 dinara – rekao je Marjanović.
Pored svega navedenog, skuplji su materijali i usluge, ali i cena rada.
-Nije lako doneti odluku o povećanju cena, ali tržište je to koje diktira. Protekle dve godine, svedoci smo, da su gas i struja poskupeli pet puta. U proteklih desetak godina uloženo je maksimalno u rekonstrukciju toplovoda i zamenu dotrajale opreme. Na nama je da uradimo sve da iznađemo sredstva da obezbedimo novac da zamenimo dotrajale proizvodne jedinice, da modernizujemo i automatizujemo naša postrojenja. Izdvojili smo 1,8 miliona dinara u te svrhe, odnosno za izradu projektno-tehničke dokumentacije i to za kompletnu rekonstrukciju kotlarnice Centar. Uz podršku Grada očekujem da ćemo ove godine uspeti da završimo neophodnu dokumentaciju i da kod pokrajinskih fondova konkurišemo za sredstva. To je način da smanjimo potrošnju gasa i električne energije i da formiramo cene ne zaviseći od poskupljenja – precizirao je Marjanović.
Marjanović je podvukao da poskupljenje nije hir „Toplane“ ili lokalne samouprave nego odluka koja je morala da se donese. Primera radi, u Šapcu je daljinsko grejanje poskupelo 32 odsto, u Somboru 20, u Subotici 17,5, a u Zrenjaninu je podnet predlog za poskupljenje od 50 procenata.
Pokazna vežba u okviru projekta „Banat 112 – brz odgovor na zajednički izazov“ koji Grad Kikinda sprovodi u partnerstvu sa Opštinom Žombolj i Crvenim Krstom Kikinda održana je danas u OŠ „Žarko Zrenjanin“.
Primenu plana evakuacije u slučaju zemljotresa izveli su đaci i zaposleni u Školi, Vatrogasna jedinica NIS-a i Crveni krst Kikinde.
– Smatramo da je ovo važna aktivnost jer podižemo nivo bezbednosti dece i svih zaposlenih u Školi. Prethodno smo imali niz predavanja i obuka na kojima su nam pripadnici Vatrogasne jedinice i Crvenog krsta pomogli da savladamo sve procedure neophodne da se evakuacija Škole u slučaju nepogoda, zemljotresa, požara, izvrši na najbolji mogući način i sačuvaju životi – rekao je direktor Škole „Žarko Zrenjanin“, Tihomir Farkaš.
Vežba je organizovana u okviru prekograničnog projekta ali i kao deo aktivnosti povodom Svetskog dana prve pomoći, istakla je Danijela Bjeljac, sekretarka kikindskog Crvenog krsta.
– Vežbamo evakuaciju i zbrinjavanje učenika i zaposlenih u Školi i proveravamo znanje koje su deca i zaposleni usvojili na našim edukacijama. Pored toga, deca se upoznaju sa opremom i programima Vatrogasne jedinice i Crvenog krsta. Na taj način zajedno radimo na podizanju otpornosti zajednice. U toku projekta edukovali smo više od 600 dece osnovnoškolskog uzrasta u oblasti prve pomoći. Uz to, bili smo uključeni u izradu promo i video materijala koji se koristio tokom letnje kampanje i promovisali smo program prve pomoći – rekla je Danijela Bjeljac.
Ona je dodala da je Crveni krst, po ovom projektu, dobio vrednu opremu za tim prve pomoći koji radi u vanrednim situacijama tokom obezbeđenja javnih manifestavcija, kada su u pitanju zbrinjavanje i spasavanje života.
Vežbi su prisustvovali Nebojša Jovanov, član Gradskog veća i Miroslav Dučić, načelnik Severnobanatskog upravnog okruga.
– Cilj Projekta je unapređenje tehničkih kapaciteta Službe hitne pomoći i edukacija mladih u oblasti civilne zaštite u partnerskim gradovima – objasnio je Jovanov. – Za Službu hitne pomoći obezbeđena su tri opremljena vozila, medicinska oprema, nameštaj za ambulantu i uniforme za zaposlene.
Grad Kikinda, Opština Žombolj i Crveni krst Kikinda, kao partneri, započeli su projekat 17. januara i završiće ga polovinom decembra. Ukupna vrednost projekta je 768 hiljada evra, od toga 85 odsto čine sredstva EU, a 15 odsto, u iznosu od 115 hiljada, finansiraju partneri.
Svetski dan srca obeležen je i u Kikindi merenjem pritiska i šećera u krvi. Akciju su organizovali Dom zdravlja i Crveni krst sa ciljem da se skrene pažnja na sve faktore rizika koji mogu dovesti do kardiovaskularnih bolesti koje su i vodeći zdravstveni problem u razvijenom svetu. Među onima koji su se odazvali besplatnoj kontroli je i Zorica Mitić.
pritiska i šećera u krvi. Akciju su organizovali Dom zdravlja i Crveni krst sa ciljem da se skrene pažnja na sve faktore rizika koji mogu dovesti do kardiovaskularnih bolesti koje su i vodeći zdravstveni problem u razvijenom svetu. Među onima koji su se odazvali besplatnoj kontroli je i Zorica Mitić.
-Kad god ima ovakvih akcija ja im se odazovem. Imam genetske predispozicije za dijabetes i trudim se da ga proveram redovno. Pozdravljam ovakve akcije i smatram da bi trebalo češće da se organizuju – istakla je naša sugrađanka.
Bolesti srca i krvnih sudova vodeći su uzrok umiranja u Srbiji. Preventiva, ali i zdravi način života najvažniji su u očuvanju srca i krvnih sudova, napomenula je Olivera Vučković Popov, glavna sestra Patronažne službe.
-Patronažna služba Doma zdravlja redovno obilaze starije od 65 godina i u kućnim uslovima im proveravamo zdravstveno stanje. Važno je meriti pritisak i šećer u krvi i kada ne postoji zdravstveni problem i to je vid prevencije na koje treba navići sugrađane. Neophodno je pratiti i bodi mas indeks. Bolesti kardiovaskularnog sistema u našoj sredini su vrlo česte usled neadekvatne ishrane i nedostatka fizičke aktivnosti. Na svima nama je da edukujemo stanovništvo o zdravoj ishrani, ali i da promovišemo zdrave stilove života – kazala je Olivera Vučković Popov.
Ovogodišnji slogan je „Srcem upoznaj srce“. Akciji su se odazvala 33 pacijenta među kojima je sedam imalo povišeni šećer i jedan povišeni pritisak. Svetska federacija za srce upozorava da najmanje 80 odsto prevremenih smrti od srčanog i moždanog udara može da se spreči kontrolom glavnih faktora rizika kao što su pušenje, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost.
