Povodom Dana Banatske Topole i crkvene slave u centru sela organizovan je 14. „Topolski kotlić“ koji je okupio 22 ekipe. Takmičenje u kuvanju riblje čorbe ove godine imalo je više prijavljenih ekipa u odnosu na prošlu, a pehare, medalje i vredne nagrade uručili su gradonačelnik Nikola Lukač i predsednik Skupštine grada Mladen Bogdan.
Prvo mesto osvojio je Jožef Maka iz Banatske Topole koji je i inače seoski šampiona u kuvanju ovog specijaliteta.
– Godinama kuvam riblju čorbu i, osim u Vojvodini, takmičim se i širom Srbije, u većim gradovima. Gde god da odem, pozovem organizatore da dođu i budu gosti na „Topolskom kotliću“ jer je važno da promovišemo naše selo i našu najveću manifestaciju. Nema velike tajne kada se kuva riblja čorba. Najvažnije je da je riba sveža, da ima dosta luka i da je paprika kvalitetna. Iako svi mi, takmičari, ističemo da je važno učestvovati, volimo i kada pobedimo. Ipak, najbolje od svega je druženje – istakao je Maka.
Drugo mesto zauzeo je Peter Sabo iz Zrenjanina, a treći je bio Dragan Terek iz Kikinde. Sva trojica dobila su kotlić i pehare, a žiri je dodelio još šest utešnih nagrada.
I Tihomir Stojić iz Zrenjanina saglasan je da je najvažnije da je šaran za čorbu svež.
– Uz kvalitetnu ribu i dobru papriku čorba ne može da bude loša. Riblju čorbu kuvam dvadesetak godina i drugi put sam na takmičenju u Banatskoj Topoli. Drago mi je što ovako malo mesto uspe da okupi veliki broj takmičara. Veliku ulogu u tome ima odlična organizacija – rekao je Stojić.
Porodično su se takmičenju priključili članovi porodice Berta iz Banatske Topole. Beata nam je otkrila da su do sada bili dva puta drugi i jednom treći.
– Dan sela je prilika da se okupe meštani i da se vrate oni koji više ne žive ovde. Svi koji su otišli u veće gradove ili van granica naše zemlje jedva čekaju buč kako bi se svi okupili na jednom mestu. Za dobru riblju čorbu najvažniji sastojak je ljubav prema kuvanju, a nakon toga dolazi i sve ostalo – kazala je Beata Berta.
Predsednik žirija bio je Imre Sabo, vitez kulinarstva iz Sente.
– Ocenjivali smo boju, gustinu, potkovicu od ribe koja ne sme da bude raskuvana i ukus. Moram da priznam da Banaćani, iako nemaju reku, bolje kuvaju riblju čorbu u odnosu na stanovnike Bačke. Nije bilo lako odabrati najbolju čorbu, presudile su nijanse – napomenuo je Sabo.
Tradicionalnu kulinarsku manifestaciju organizovali su Udruženje ljubitelja prirode – Klub „Mrena“ i Mesna zajednica Banatska Topola, uz pomoć lokalne samouprave.
– Iako su bili najavljeni, prijatelji iz Rumunije nisu mogli da dođu, sa njima bi takmičenje bilo još kvalitetnije. Najvažnije je da smo ispunili očekivanja takmičara u pogledu kvaliteta ribe, ali i da niko nije imao zamerku na organizaciju. Takmičarske ekipe došle su iz Kikinde, Nakova, Banatskog Velikog Sela, Bočara, Novog Miloševa, Mihajlova i drugih mesta – dodao je Marko Tintor, predsednik kluba „Mrena.
Predsednik Saveta Mesne zajednice Banatska Topola Nedeljko Cimeša naveo je da je, pored velikog broja učesnika, Banatska Topola bila dobar domaćin velikom broju gostiju.
– Ovo je bila prilika i da popričamo o planovima do kraja godine. U septembru nas očekuju radovi na adaptaciji Doma kulture, kako bi meštani, nakon više godina, ponovo dobili mesto za okupljanje. U planu je i izgradnja dva parkinga i, ukoliko to uradimo, bićemo zadovoljni – precizirao je Cimeša.
Opredeljenje lokalne samouprave je da ulaže u razvoj svih sela na teritoriji Grada.
– Svaka mesna zajednica nam je podjednako važna jer je naš prioritet da se sela ravnomerno razvijaju. Sa meštanima Banatske Topole obeležavamao Dan sela, pomažemo im da se „Topolski kotlić“ održi i da bude još bolji. Ovo je prilika i da porazgovarmo sa Topolčanima, da čujemo njihovo mišljenje i njihove ideje o razvoju sela i njegovom boljem funkcionisanju – naveo je Mladen Bogdan.
Sutra i prekosutra ovo selo postaje mesto hodočašća mnogobrojnih vernika jer se proslavlja seoska slava Velika Gospa. Rimokatolička crkva, podignuta 1899. godine u centru sela, smatra se najvećim svetim mestom u Banatu s obzirom na to da je poznata po pojavljanju Bogorodice na zidu crkve.
U trećem minutu nadoknade, Radovanović je izveo korner, Ivanović odigrao glavom, a Nebojša Đukić izbliza ubacio loptu u mrežu gostiju za veliku radost Kikinđana. Dva minuta kasnije Aleksandar Mirkov našao se u prilici, možda je i fauliran za najstrožu kaznu, sudija nije tako mislio, a u nastavku igrač OFK Kikinde iskoristio je nesporazum golmana i defanzivca iz Novih Banovaca i na taj način overio trijumf.
Pre pogodaka, tokom susreta, prvu je priliku imala naša ekipa, ali su se gosti nekako odbranili, tako što je Stanimirović izbio loptu, našavši se na pravom mestu pred svojom gol-crtom. Nakon pola sata igre na suprotnoj strani, Todorović je bio u stopostotnoj šansi, ali je tukao neprecizno i daleko od okvira gola Savkova. U poslednjem minutu prvoga dela, najlepša akcija na meču. Lolić je izveo solo prodor i kada su nakon udarca iskosa svi loptu videli u mreži, ona je pogodila stativu.
U nastavku Ivanović je bio u dobroj prilici, ali se nije snašao, a gosti su opasno zapretili preko Ahčina u 90. minutu, na sreću on je iz gotovo idealne situacije tukao slabo i van okvira.
Arbitar Dušan Pjevac, iz Temerina, nije uticao na rezultat, ali je ostalo nejasno zbog čega je dodelio čak osam žutih kartona fudbalerima OFK Kikinde, sedmorici na terenu i jednom rezervnom igraču.
OFK Kikinda: Savkov, Beljić, Benke (Radovanović), Mirkov, Ivanović, Popeskov (Đukić), Mojsilović, Kecman, Rafael, Barbul (Lukić), Lolić. 
Kao što smo već najavili prekjuče, fudbaleri OFK Kikinde startovaće sutra od 17 sati kao povratnici u Srpskoj ligi „Vojvodina”, dočekaće ekipu Omladinca iz Novih Banovaca, a danas na Gradskom stadionu novinarima su se obratili trener Vladimir Šponja i sportski direktor Marko Vukobrat.
Šef struke Šponja nahvalio je sutrašnjeg rivala iz Novih Banovaca, ali i napomenuo:
– Posedujemo mnogobrojne rekvizite, sve mlađe selekcije imaju takođe sve što im je potrebno, ali uvek se mora obnavljati oprema i za utakmice i za treninge. Tako smo i ovoga leta konkurisali na pokrajinskom konkursu i dobili pola miliona dinara za pomenutu namenu – istakao je Vukobrat.