Day: August 5, 2023

Mokrinska crkva

У току је отклањање последица невремена  у граду и на селима. Како сазнајемо од Мирославе Наранчић из Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој, до сада су пријављена оштећења на крову куће у улици Војводе Путника 155, у Накову у Главној улици оштећена је ограда на кући, са зграде  Војвођанске банке пао је лим који је врло брзо уклоњен.

У улици Милоша Великог код “Наше куће” пало је стабло, као и код Дома здравља у улици Краља Петра Првог, дрво је пало и на Мелином гробљу и на више локација у Микронасељу.

– Од силине ветра црква у Мокрину Свети Архангел Гаврило остала је без крста на куполи. Све екипе су на терену и молим суграђане да буду стрпљиви. До свих који су пријавили било какво оштећење или проблем, стићи ће наше екипе . Опет бих истакла да смо имали среће у односу на друге градове  – рекла је Мирослава Наранчић.

OFK Kikiknda bolja od Perležana. Uspela „generalka”

У последњој провери уочи предстојеће сезоне у Српској лиги „Војводина”, фудбалери ОФК Кикинде, на Градском стадиону, резултатом 1:0 савладали су војвођанског лигаша, Војводину из Перлеза. Једини погодак постигао је Александар Мирков у 53. минуту из казненог ударца.

Нова сезона започеће 12. августа, а Кикинђани ће тада у првом колу дочекати тим Омладинца из Нових Бановаца.

backa palanka

Како портал НС Уживо незванично сазнаје, породица трагично настрадалог дечака Александра Мијаљковића је мета позива узнемиравајуће садржине.

Претпоставља се да је разлог оваквог понашања говор који је сестра настрадалог дечака одржала у петак, на протесту дела опозиције.

Том приликом, Зорана Мијаљковић је брутално извиждана само зато што је замолила све политичке чиниоце да не користе ову трагедију за решавање политичких размирица и прикупљање јефтиних политичких поена.

Очигледно је да се делу опозиције овакве речи нису свиделе и да им писмо породице Мијаљковић ремети политичке планове.

Подсећамо, део опозиције је искористио и незапамћену трагедију у Основној школи “Владислав Рибникар“ на Врачару. Недуго након трагедије, док је народ био под изразито јаким емоцијама покренуте су протестне шетње под слоганом “Србија против насиља“, које су се убрзо претвориле у протесте са политичким захтевима, док су деца из Рибникара и њихове породице пале у други план.

Нама остаје само да услишимо жељу породице Мијаљковић и да још једном захтевамо од свих политичких актера да ову трагедију не користе у политичке сврхе.

 

нсузиво.рс

IMG_20230805_162947 (1)

Невреме које је протуњало Кикиндом за собом је оставило поломљене гране и делове стабала. Највише штете ветар орканске јачине нанео је у улицама Краља Петра Првог и Генерала Драпшина где је вишедеценијски дрворед америчког копривића. Штету је претрпео и Никола Ђукић који станује у улици Краља Петра Првог број 164.

Део стабла се одломио, покидао каблове са бандере и пао на кров његове куће, а део је препречио коловоз.

– Изашао сам напоље када сам чуо да нешто пада. Имао сам шта да видим, део стабла пробио је кров и бацао цреп по дворишту. Звао сам ватрогасце који су врло брзо дошли. Исекли су стабло, склонили га са пута и отишли су даље. Како ми кажу имају пуно посла. У овој кући живим 76 година и ово је први пут да се десило овако нешто – сазнајемо од Николе Ђукића.

Осим на кући породице Ђукић, пријављена је и штета на аутомобилу у Накову који је оштећен након што је пао цреп са куће. Штете има и у фабрици „Тоза Марковић“ где се одвалио део лименог крова на погону „Керамике“.

Велике гране пинцике пале су испред Дечијег  и Школског диспанзера и у улицaма Генерала Драпшина, у Светосавској.

Због одламања великих грана интервенисано је и у улици Петефи Шандора у Микронасељу, на пружном прелазу према Накову, на Железничкој станици, у Галадској.

На терену су Ватрогасно-спасилачка служба, запослени у Полицијској управи, ЈП “Кикинда” и радници “Бела Виле” који уклањају насталу штету.

Током невремена које трајало око сат времена, пало је 18 литара кише по квадратном метру, Због велике количине падавина у кратком времену, биле су поплављене поједине улице.

Tuđman plakati

Конзервативни покрет „Наши“ јуче је, на годишњицу хрватске злочиначке војне операције „Олуја“, излепио центар Београда плакатима „Фрањо Туђман ратни злочинац“.

Ова злочиначка операција започела је нападом на Книн, чиме је спроведен дуго припремани егзодус Срба из Крајине, што је највеће етничко чишћење у Европи после Другог светског рата. Уз прећутну сагласност међународне заједнице, са својих вековних огњишта тада је протерано више од 250 хиљада људи, 1.881 је убијен и нестао, а српске куће и цркве су попаљене.

Оно што овај злочин чини још већим, то је да се у Републици Хрватској овај дан прославља као „Дан победе“ , а Фрањо Туђман је отац нације који се слави и којем се дижу споменици.

Конзервативни покрет „Наши“ јасно и гласно поручује да је Фрањо Туђман био ратни злочинац који, нажалост, није кажњен за своја злодела, а да је операција „Олуја“ наставак хрватске геноцидне политике према српском народу која траје до данашњих дана.

(„НС уживо“)

IMG-7514

Данас је у Бачкој Паланци одржан скуп дела опозиције поводом недавне трагичне смрти Александра Мијаљковића.

На скупу се присутнима обратила и рођена сестра трагично преминулог дечака, Зорана Мијаљковић, која је овом приликом прочитала потресно писмо своје мајке.

У писму је мајка дечака, Ивана Мијаљковић апеловала у име породице на све грађане, новинаре и политичке чиниоце да се трагичан случај који је задесио породицу Мијаљковић не користи у политичке сврхе и дневна политичка препуцавања.

Такође, присутнима су се обратили и Мирослав Тубаковић из странке Здравка Поноша који је у једно и комшија породице Мијаљковић.

Својих пет минута славе у овој трагедији су дочекали и Драган Петровић који је променио неколико политичких странака, као и Жељко Пејчић, који је тврдио да је добио отказ у ЈКП Комуналпројект, иако је доказано да је то нетачна информација. Скупу су присуствовали и опозиционари из Београда попут Зорана Лутовца и Здравка Поноша.

(НС уживо)

water-g5667dd93f_1280

Због реконструкције транспортног цевовода, у понедељак, 7. августа, у целом граду ће бити смањен притисак у мрежи, у периоду од 12 до 18 сати, саопштено је из ЈП „Кикинда“.

Subin 2

Радован Субин, витез кулинарства за чија гастрономска умећа мало ко није чуо, а многи су имали среће и да уживају у њима, донео је још један пехар у Кикинду. Овога пута из Гроцке, са 55. „Грочанских свечаности“ на којима је, у конкуренцији 61 такмичара, скувао најбољу рибљу чорбу и освојио чек на хиљаду евра.

– На „Златном котлићу Дунава“ учестовао сам четири пута и сваки пут сам био на победничком постољу, од тога два пута на првом месту – каже Радован. – Мило ми је што сам поново показао како се кува рибља чорба. Имао сам 30 гостију на вечери, а оним што је остало почастио сам публику. Организаторе, пријатеље, колеге, све сам их позвао да дођу на „Дане лудаје“. Мислим да сам ја неки мали амбасадор нашег града на кулинарским манифестацијама.

Небројене су манифестације на којима је Субин кувао и побеђивао. Зато ме организатори, када им досади да стално односим награде,  позивају да будем судија, смеје се Радован.

Јуче се вратио са још једног жирирања, са „Гулашијаде“ у Деспотовцу.

– Такође сам и представио мађарску кухињу, одржао сам предавање о томе како је настао гулаш и како се кува. Можда сам сентименталан  према мађарској кухињим, ја је обожавам. Када презентујем развој кухиње у свету, увек наглашавам да је мађарска специфична јер се, у само једном залогају, истовремено осећају сви укуси и то је задивљујуће. Зато се дивим Мађарима, а гулаш им је такав и зато што додају и неку сласт, кашику пекмеза од кајсија или парче чоколаде за кување, да „убију“ горчину – открива нам Субин.

Упркос томе што је упорно међу првима, неки организатори га и даље позивају као такмичара јер, чини се, не желе да остану без Радовановог специјалитета.

На позив Туристичке организације Зрењанин у уторак ће, још једном, наступити на Данима пива, тачније на Меморијалу „Ђула Фаркаш“, такмичењу у кувању рибље чорбе.

– Сигурно ћу достојно представити наш град и позвати их на „Дане лудаје“ – додаје Субин.

Најбољи кувар Кикинде и амбасадор нашег туризма врло добро зна да се најлепша дружења и договори постижу уз добро јело у припреми којег је овај витез кулинарства једноставно ненадмашан.

KARANOVIC KUKURUZ (1)

Дејан Карановић из Кикинде бави се производњом кукуруза шећерца на отвореном. Пола јутра под шећерцем, на њиви у Банатском Великом Селу, засадио је први пут пре седам година и од тада га узгаја свакe године.

– Прве године када сам засадио шећерац биле су поплаве. Род је био изванредан јер овај кукуруз тражи пуно воде и од тада је део наше производње. Сваке године научим нешто ново о узгоју ове биљке јер је свака  другачија и самим тим специфична – наводи Карановић.

Кукуруз шећерац припада посебној подврсти кукуруза чија је одлика већи садржај шећера у зрну. Зато је и тражен.

– Шећерац сејем почетком априла, а берем половином јула. Семе  набављам у Футогу од овлашћеног увозника јер је то први услов за добар род. Узгој је доста захтеван. Треба му посебна нега, вештачко ђубриво, прихрана, третмани против болести и штеточина. Овом кукурузу потребно је пуно воде, тако да је на парцели постављен систем за наводњавање који обезбеђује сигуран род – каже наш саговорник.

Под заливним системом Карановић има јутро и по земље. Улагање, каже, није било мало, али се на дужи период исплати.

– Имамо 10.000 комада шећерца на њиви. У току је брање и продаја, а за сада успевамо да се покријемо сопственим снагама. Помажу супруга Јелена и синови Живко и Марко. Сваког дана смо на њиви и увек имамо свежу робу. Имамо редовне купце, а цена је као и ранијих година  – три кукуруза за 100 динара. Ова цена се исплати  – истиче Карановић.

Важно је и одморити земљу, тако да са кукурузом шећерцем комбинује сетву поврћа.

– Од једног и по јутра, на ком имам све услове за сетву, сваке године других пола јутра је под овим усевом. На преосталом земљишту узгајам купус и кромпир. Они најбоље врате земљи оно што јој кукуруз узме. Када се неко заинтересује да сади шећерац прво што га саветујем је да мора да га наводњава, тако да они који немају бунар на парцели, не треба ни да се упуштају у већу производњу  – прецизира Карановић.

По завршетку ове бербе, биће још једна у септембру. Кукуруз је сејан сукцесивно да га има током читавог лета.