May 30, 2026

Day: August 1, 2023

water-g49774f5aa_1280

Isključenje vode za utorak

Aleksandra Djuran August 1, 2023

Zbog rekonstrukcije vodovodne mreže, u sredu, 2. avgusta, od 8 do 17 sati vode neće imati potrošači u Dositejevoj ulici u Kikindi, od prodajnog objekta „Kuvar Milan” do raskrsnice sa Semlačkom.Iz JP „Kikinda“ najavljuju da postoji mogućnost da će bez vode ostati i potrošači u ulici Branka Radičevića,  od Dositejeve do Vojvode Putnika (stara pijaca) i potrošači na trgu od ugla Dositejeve prema „Jetelu”..

Neophodno je da stanovnici ovog dela grada obezbede dovoljnu količinu vode za svoje potrebe. Za sve dodatne informacije obratite se pozivnom centru na broj 422-760.

Hotel

Poziv za kategorizaciju ugostiteljskih objekata sa smeštajem

Igor Crnogorac August 1, 2023

Ministarstvo turizma i omladine ukazalo je na problem povećanog nezakonitog postupanja fizičkih lica koji ugostiteljske usluge smeštaja pružaju suprotno odredbama Zakona o ugostiteljstvu. Radi suzbijanja sive ekonomije i pada njenog udela u ukupnoj privrednoj aktivnosti u Srbiji, potrebno je da fizička lica izvrše kategorizaciju ugostiteljskih objekata u kojima pružaju usluge smeštaja, navodi se u saopštenju iz Gradske uprave Kikinda.

Zakonom o ugostiteljstvu propisana je obaveza ugostitelja koji pruža usluge smeštaja u objektima domaće radinosti (kuća, apartman i soba) i objektima seoskog turističkog domaćinstva, da izvrši kategorizaciju tih objekata.

Zahtev za kategorizaciju podnosi se preko eTuriste. Iz Ministarstva pozivaju  sva fizička lica koja postupaju suprotno Zakonu da se, u što kraćem roku, obrate jedinici lokalne samouprave i podnesu zahtev za kategorizaciju ugostiteljskog objekta za smeštaj (kuće, apartmana, soba ili seoskog turističkog domaćinstva).

Po dobijanju rešenja o kategorizaciji, ugostiteljski objekat i ugostitelj će biti evidentirani u sistemu eTuriste i moći će da nastave sa pružanjem ugostiteljskih usluga smeštaja na zakonit način.

Fizičko lice u navedenim kategorisanim objektima ugostiteljske usluge može da pruža neposredno ili preko posrednika koji može biti samo pravno lice ili preduzetnik. U slučaju posredovanja, fizičko lice i posrednik zaključuju međusobni ugovor koji se dostavlja organu jedinice lokalne samoprave.

U suprotnom, na osnovu člana 92. stav 1. tačka 9) navedenog zakona fizičko lice je prekršajno odgovorno, a zaprećene kazne se kreću u rasponu od 150.000 do 350.000 dinara.

Za sve dodatne informacije i pružanje stručne pomoći kontakt je putem mejla gradska.uprava@kikinda.org.rs ili na telefeon 064/3178204.

Takođe, moguće je obratiti se i Ministarstvu turizma i omladine, na mejl turizam@mto.gov.rs ili eturista@mto.gov.rs, kao i na telefone: 011/3149670 i 011/3139671.

superćelijska oluja

Dve firme iz Kikinde pomažu u saniranju posledica nevremena

Igor Crnogorac August 1, 2023

Molbi iz Grada za pomoć u otklanjanju posledica nevremena u Bačkoj Palanci i Novom Sadu u kojima je pričinjena najveća šteta, odazvale su se firma „Ikić – ostali završni radovi“ i „Mins F Grup“ iz Kikinde. Obe firme poseduju dizalice sa korpama, alate i radnike obučene za zahtevane poslove.

Nikola Ikić kaže da je nevreme u Novom Sadu napravilo nemerljivu štetu i da će otklanjanje posledica trajati još dugo.

– Od subote svakodnevno radimo  – u Rumenki, Kisaču, Novom naselju, Veterniku, Limanu, Podbari. Uklanjamo delove stabala koji su pali na kuće, instalacije, saobraćajnice. Mislim da će biti posla još 10-15 dana – kaže Ikić.

Radnici „Mins F Grupe“ prvo su pritekli u pomoć u Bačkoj Palanci.

– Otklanjali smo probleme sa strujom u Bačkoj Palanci i selima, radili smo i više od 16 sati dnevno. Druga ekipa je bila angažovana u Dunavskom parku u Novom Sadu i nastavljamo tamo da pomažemo u saradnji sa „Gradskim zelenilom“ koje je nosilac posla – izjavio je Zoran Mutuc, stručni konsultant u ovoj firmi .

Nevreme sa orkanskim vetrovima brzine i do sto kilometara na sat, koje je pogodilo delove naše zemlje 19. i 21. jula, nažalost je odnelo i četiri života, a u sedam gradova i opština u državi proglašena je vanredna situacija.

svetlana kalinov

Svetlana i Adrijana iz „Naše kuće” nagrađene na foto-konkursu

Jelena Trifunović August 1, 2023

Korisnice Centra za pružanje usluga socijalne zaštite, Svetlana Kalinov i Adrijana Arsić, i njihova ljubav prema fotografiji i prirodi, nagrađene su na najlepši način.

Na foto konkursu „Svet kroz naš objektiv~ Udruženja građana Zlatiborskog okruga – Čajetina, u kategoriji Priroda, Svetlanina fotografija „Šumski lepotan” osvojila je treću nagradu, dok je Adrijanina fotografija „Nektar života” nagrađena specijalnom nagradom. Svetlana i Adrijana, zajedno sa drugim korisnicima usluge dnevni boravak, interesovanje prema fotografisanju neguju i unapređuju kroz aktivnosti foto radionice Centra.

 

house-gd2c111270_1280

Dokle će rate stambenih kredita rasti?

Jelena Trifunović August 1, 2023

Na osnovu makroekonomskih prognoza, zaključak je da se rate za stambene kredite neće značajnije smanjivati do polovine 2025. godine, kada bi trebalo da dođe do silaznog trenda, kaže za Kikindski portal Nenad Jevtović, direktor Instituta za razvoj i inovacije u Beogradu.

Evropska centralna banka je refentnu kamatnu stopu povećala na 4,25 %.  Svaka promena referentne kamatne stope ECB utiče na kamatnu stopu na međubankarske pozajmice – euribor, a visina euribora ključna je za visinu mesečne rate za otplatu stambenih kredita u Srbiji.

Trenutna vrednost euribora je bezmalo 4 odsto. Ta vrednost poslednji put je zabeležena tokom ekonomske krize 2008. godine. Šestomesečni euribor (6M) iznosi 3,945 odsto, dok tromesečni euribor 3,587 odsto (3M).

Sve ukazuje da će kamatne stope ostati visoke do druge polovine 2025. godine, kaže za naš portal Nenad Jevtović, direktor Instituta za razvoj i inovacije u Beogradu.

– Kada ECB povisi svoju referentnu kamatnu stopu, a ona to čini konstantno od polovine prošle godine kako bi obuzdala inflaciju, euribor raste, a kako su srpske banke i stambeni krediti gotovo u potpunosti vezani za evre, raste i kamata za kredit. Kod nekih stambenih kredita rata je porasla i za 60 odsto. Ukoliko dođe do smanjenja inflacije u eurozoni, doći će do spuštanja i euribora, kao i rata za kredite- napominje Jevtović.

Kretanje referentne kamatne stope zavisiće od postizanja cilja ECB koji podrazumeva osiguranje stabilnosti cena i ciljane inflacije od dva odsto. Trenutno je inflacija daleko od ciljane vrednosti, pa se koristi podizanje referente kamatne stope kao najefikasniji mehanizam u njenom obuzdavanju.

Prema projekcijama ECB, inflacija u 2023. godini iznosiće 5,4%, u 2024. godini 3%, a onda će se približiti u 2025. ciljanoj i biti 2,2%. Na osnovu makroekonomskih prognoza, zaključak je da se rate na stambene kredite neće značajnije smanjivati do polovine 2025. godine, kada bi trebalo da dođe do silaznog trenda.

I nakon smanjenja, ne bi trebalo očekivati da budu na nivou kao u periodu od 2016. do polovine 2022. godine, jer je tada euribor bio na istorijskom minimumu.

Euribor najveću vrednost imao 2008. godine

Najviša zabeležena vrednost euribora bila je u septembru 2008. godine i iznosila je 5,37. Narednih meseci, euriboru je padala vrednost tako da je 2010. godine iznosio 0,99. Negativna vrednost euribora zabeležena je 2016. godine i i zadržala se do maja prošle godine. Stagnaciju na najnižoj vrednosti, imao je 2018. kada je iznosio  – 0,189 odsto.