јул 31, 2023 | Кикиндски портал

DŽK Partizan proslavlja 55 godina. Povratak Ciganovića za evropske ambicije

ЏК Партизан прославља 55 година: Повратак Цигановића за европске амбиције

Dejan Panić јул 31, 2023

Сутра, 1. августа, навршиће се 55 година од оснивања Џудо клуба Партизан, а кикиндски спортски колектив од 2001. године за славу клуба одабрао је Светог Илију, славиће је, како кажу, на Симићевом сaлашу у среду, па су се представницима медија обратили председница Јелена Крвопић и спортски директор Светислав Вукмирица.

– Приоритет нам је да стварамо нове младе борце, али нећемо ни да будемо скромни па зато истичемо да смо током протеклих пет и по деценија у витрине сместили три европске појединачне медаље и једну екипну титулу првака Србије за сениоре. Кикинда ипак није универзитетски град па млади након средње школе одлазе у велике градове, али се неки и враћају – рекла је Крвопић.

Надовезао се Вукмирица:

– Милица Латковић, наша најистакнутија џудока, иде у београдски Партизан, тамо ће и да струдира, надамо се да ће после факултета да се врати и да још много тога покаже у нашем клубу, а после 15 година враћа нам се Илија Цигановић. Имао је завидну каријеру у Београду, а сада ће да је у Кикинди заврши. Разговарамо и са Немањом Милићем, он је у Нишу и с њим имамо планове за дужи период. Хоћемо да ради за нас, али и да буде тренер у клубу.

Партизан је прошле године у Суперлиги Србије завршио на деоби петог и шестог места.

– Медаља нам је замало измакла, али сада хоћемо да направимо искорак више и домаћој лиги, у којој ћемо да нападнемо врх, а и у Лиги Европе у којој желимо да наступимо појачани – закључио је Вукмирица и додао: – Капитен Партизана Матеја Вукмирица ће да наступи на међународном Студентском фестивалу спорта у Јекатеринбургу (Русија), као представник новосадског факултета, то му је круна каријере.

Удружење „Сова“ најбоље на такмичењу у гађању глинених голубова

Igor Crnogorac јул 31, 2023

Поводом прославе Дана села, великоселски ловци из Ловачког удружења „Велебит“ одржали су, прошлог викенда, такмичење у дисциплини “трап” – гађање глинених голубова. Традиционално, угостили су комшијска удружења – ловце из Кикинде, Накова, Нових Козараца и Руског Села.

На стрелишту „Циглана“ надметало се седам екипа са 35 ловаца. Иако је било неизвесно до самог краја, најбоље резултате постигли су чланови Спортског удружења за гађање летећих мета „Сова“ из Кикинде. Другопласирани су били чланови Ловачког удружења „Кикинда“, док су домаћини заузели треће место.

У појединачном пласману истакли су се чланови „Сове“ – пехар је освојио Бранислав Шибул, Милош Савин био је други, а Мирослав Максић такмичење је завршио на трећем месту.

– Погодити глиненог голуба није једноставно. Да је лако, то не би била олимпијска дисциплина – рекао је Душан Карановић Цугли из Банатског Великог Села, ловац са педесетогодишњим стажом. – Наше ловиште је у средини, граничимо се са свима, а дивљач не познаје границе. Усмерени смо на заједничку сарадњу ради очувања дивљачи. На оваквим дружењима ловци се боље упознају и размењују искуства.

Након надметања, у Ловачком дому у Банатском Великом Селу настављено је дружење и додељени су пехари и дипломе.

Етно камп испунио очекивања учесника

Aleksandra Djuran јул 31, 2023

Етнокамп у организацији Академског друштва за неговање музике „Гусле“ завршен је у недељу. Кикинда је 22. пут била домаћин студентима музичких академија и средњошколцима музичких школа из Београда, Новог Сада, Бања Луке, Суботице, Сомбора и Високе школе из Кикинде. У истраживачкој станици фолклористике боравило је 25 учесника. Станислава Ђорђевић студенткиња је треће године Академије уметности у Бања Луци на смеру етномузикологија.

-Први пут сам на етно кампу и утисци су одлични. Пуно смо научили, пре свега, нове игре, као и више о области Поморишја за коју нисам знала да постоји. Сјајно је што постоји овакав камп који нам омогућава да и практично применимо оно што учимо – истакла је Станислава Ђорђевић.

Теодора Милић из Банатског Карађорђева завршила је средњу музичку школу, смер гитара и уписала је етномузикологију на новосадској Академији.

-Иако је било помало напорно, искуство које сам стекла је веома важно. Први пут сам била на терену и видела како то изгледа – напоменула је Теодора Милић.

Дејана Ковачевић из Суботице, завршила је трећи разред Гимназије и парлелно похађа музичку школу.

-Знања која сам стекла су корисна и она ће ми помоћи да се определим за даље школовање. Људе које сам упознала памтићу увек. ФЕНОК је допринео да први пут чујем поједине традиционалне инструменте – сазнали смо од Дејана Ковачевић.

Др Драгица Панић са музичке академије из Бања Лука, ментор је етно кампа од самог почетка, а ове године коментор је био уметнички руководилац „Гусала“ Игор Попов.

-Темељи које смо поставили показали су се одлични и камп је надрастао је сам себе. Поред очувања традиције, наш циљ био је повезивање студената и академија у чему смо успели и сада се укључују и друге земље. Похвалила бих све запослене у „Гуслама“ који већ 22 године предано раде, а успели су и у намери да се мало коло уврсти на Унескову националну листу нематеријалног културног наслеђа, што је огроман корак у напретку самог друштва. Отворен је и смер васпитач за традиционалне игре, што је на самом почетку изгледало нестварно. – прецизирала је др Панић – С обзиром да се пиближавамо јубилејима надам се да ће сви успеси и резултати бити обједињени у монографији. Не постоји особа која је била овде, а да је отишла незадовољна, да није проширила видике и понела пуно знања.

Др Кристина Плаљанин Симић, доцент новосадске Академије уметности и прпфесор ВШССОВ у Кикинди напомиње да етно камп има континуитет који препознају како студенти, тако и предвачи.

-Посетили смо Торак односно Бегејце у Румунији где су нас угостили чланови „Лире“, једног од најстаријих културно-уметничких друштава овог подневља. Упознали смо се са певачком традицијом, коју чине песме дојне. Заиграли смо и игре ардељану, вртиту, а чули смо и цимбало. Ово искуство је важно, јер су поједини студенти први пут били на терену и истраживали у правом смислу те речи – рекла је Кристина Пљанин Симић.

Музичке, певачке и играчке радионице, предвања еминентних стручњака, универзтетских професора из земље и иностранства из области етномузикологије и етнокореологије и етнологије, промоције књиге употпуниле су овогодишњи етно камп.

Plivački miting u Senti. Velika Kikinda druga po broju medalja

Пливачки митинг у Сенти: Велика Кикинда друга по броју медаља

Dejan Panić јул 31, 2023

Најмлађи пливачи Велике Кикинде надметали су се на митингу у Сенти, на којем се окупило близу 200 такмичара из 21. клуба Хрватске, Мађарске, Румуније, Кеније и Србије, a Кикинђани су, према броју освојених 36 (10-15-11) медаља, заузели друго место иза суботичког Спартака. Златне медаље освојили су: Филип Ђукић, Лена Стојановић (по две), Петар Савић, Лука Бубуљ, Филип Боћан, Михајло Томић, Огњен Терек и Лејла Белош, други су били: Вук Карановић, Урош Милићевић (па двапут), П. Савић, Бубуљ, Боћан, Марко Стојков, Страхиња Стокић, Иван Марков, Александар Милутиновић, Михајло Киурски, Теодора Ћурчин, Соња Стојков и једна великокикиндска штафета, а трећи: Леа Пајташев (двапут), П. Савић, Бубуљ, Боћан, Милутинов, С. Стојков, Јован Сабо, Мане Мандић, Марко Протић и Јован Савић.

Додајмо, протеклог викенда запажени су били и нешто старији чланови Велике Кикинде. Наступили су као чланови селекције Пливачког савеза Војводине у Новом Саду на Сусрету регоина, а ривали Војвођанима били су пливачи из Пливачког савеза централне Србије односно Београда. Велику Кикинду у репрезентацији Војводине представљали су: Лука Ђукић, Алекса Коцкар, Теодора Станчић, Вељко Карановић, Матија Торњански, Милош Менда, Игор Керменди и Филип Бабић.

Поклон пакетима Град даривао 123 бебе рођене у протекла три месеца

Igor Crnogorac јул 31, 2023

Као једна од сталних мера социјалне политике Града, и данас су додељени поклони родитељима беба рођених априла, маја и јуна ове године. Најмлађе суграђане и њихове родитеље у свечаној сали Градске куће дочекао је градоначелник Никола Лукач са сарадницима.

– Све што радимо у граду, радимо за лепшу будућност наше деце која су нам додатни мотив да се још више боримо за нашу Кикинду и за још лепши живот у њој – рекао је Лукач, честитајући родитељство новим мамама и татама.

Поклон који Град обезбеђује за сваког новог становника садржи столицу за храњење, торбу, радосницу и пешкир. Овога пута поклоне су добиле 123 бебе. Даривање беба Град организује свака три месеца већ низ година, казала је Мелита Гомбар, чланица Градског већа, задужена за националне мањине, родну равноправност и бригу о породици.

– Ово је само једна у низу мера које Град спроводи ради помоћи и подршке породици. Надамо се да ће овај скромни поклон бити од помоћи породици, да ће им улепшати и олакшати прве кораке у родитељству – изјавила је Гомбарова. – Желимо да нагласимо колико је важна наша заједничка брига о деци и да се сви заједно трудимо да имају лепо, срећно и безбрижно детињство у нашем граду.

Због алкохола у крви четири особе задржане у полицији

Aleksandra Djuran јул 31, 2023

На подручју Полицијске управе у Кикинди за дане викенда догодиле су се две саобраћајне незгоде, од којих су у једној су три особе задобиле лаке телесне повреде. Укупна настала материјална штета процењена је на 155.000 динара. Саобраћајне незгоде су се догодиле због непрописних радњи возилом.

Због учињених саобраћајних прекршаја, поднети су захтева за покретање прекршајног поступка против 34 учесника у саобраћају и издата су 252 прекршајна налога.

Због управљања возилом под дејством алкохола и психоактивних супстанци из саобраћаја су искључена 22 возача, од којих су четири особе задржане у трајању до 12 часова, јер је измерена количина алкохола у организму прелазила границу од 1,20 промила алкохола у организму. Откривена су и 72 прекршаја некоришћења сигурносног појаса, 87 прекршаја прекорачења дозвољене брзине кретања возила и 108 осталих прекршаја.

У салону Музеја „Тера”: Изложба Лане Васиљевић „Многоугао 3”

Jelena Trifunović јул 31, 2023

У салону Музеја, посетиоци су до 28. августа у прилици да погледају изложбу уметнице из Београда Лане Васиљевић „Многоугао 3”. У новој серији радова уметница ствара инсталације комбинујући преобликоване, некада употребне предмете из своје свакодневице или визуелног искуства.

Поред објеката, учешће амбијента у креирању њене уметности јесте есенцијално стога сваки подтекст који се рађа јесте незаобилазни део ауторкиног уметничког рада, наводи Верица Немет, историчарка уметности, кустоскиња Музеја „Тера”.

„Док производи просторне инсталације састављене од извајаних или свакодневних предмета, Лана Васиљевић полази од основе која је тако архетипска, односно подлеже урођеним обрасцима који су настали као резултат вековног таложења искустава бројних генерација предака. Уметност коју гради егзистира као спона између нашег света и оног невидљивог дела стварности који се несумњиво осећа у сваком делићу нашег постојања”- резимирала је Немет.

Лана Васиљевић је дипломирала и магистрирала на одсеку вајарства на Факултету ликовних уметности у Београду. Добитница је више признања. Излагала је на бројним самосталним и групним изложбама у земљи и иностранству. На Интернационалном симпозијуму скулптура у теракоти „Тера” учествовала је 1999. године. Њени радови налазе се у Музеју савремене уметности, Музеју града Београда, Теленор колекцији као и у приватним колекцијама. Живи и ради у Београду.

Дан: 31. јул 2023.