Православни верници 7. јула обележавају рођење Светог Јована Претече, односно Јована Крститеља, познатије као празник Ивандан (Ивањдан).
Свети Јован Крститељ био је јеврејски аскетски проповедник из првог века који је вршио обредна купања на реци Јордан. Позивао је људе на покајање и окретање Богу. Био је важна религијска личност у свом веку. Његов покрет је, вероватно, био масовнији од Исусовог. Најпознатији је по томе што је крстио Исуса, који је прихватио његову поруку.
Еванђеља приповедају и да је Исус Христос око своје тридесете године отишао да се крсти код Јована Крститеља који му је рекао: “ти треба мене да крстиш, а ти долазиш мени?”, те да га је крстио тек на његово инсистирање. Након што га је Јован потопио у реку Јордан и крстио га, са неба се на Исуса спустио Дух свети у виду голуба и Божји глас је проговорио: “Ти си син мој љубљени. У теби ми сва милина.“ Овај догађај се у хришћанству назива Богојављање.
У хришћанству се поштује као светац, пустињак и мученик, претходник Исусов. Исус Јована описује као човека који „нити једе нити пије“.
Обичаји на Ивањдан
Ово је радостан хришћански празник за који се везују занимљиви обичаји, сачувани до данас. Сматра се да је Ивањдан толико велики празник да се, на тај дан, Сунце три пута зауставља.
Један од најзаступљенијих обичаја је плетење венаца од ивањског цвећа. Верује се да венци указују да је природа дошла до највише тачке јер је средина лета и да се тим венцима природа овенчава.
Венци су и симболика љубави, па подсећају парове на венчање, док девојке у венац од ливадског биља и лековитих трава убацују и црвену ружу. Са овим венцима ките се капије, девојке их носе на глави, украшавају се домови.
Веровање каже да, уочи Ивањдана, ваља набрати јованову траву и у њу уплести хајдучку траву, мајчину душицу, вртику и бели лук, а све увезати црвеним кончићем. Од црвене боје бежи све лоше, лук чува од сваког ђавола, вртика је ту дан се новац врти у кући.
Којим год поводом да су прављени, венчићи од иванског цвећа каче се изнад или са десне стране кућних врата. Верује се да ће штитити дом од несреће током целе наредне године.
У неким крајевима венчићи се увече, уочи овог празника, остављају испред кућних врата. Уколико венац од ових нарочитих цветова на празник осване пред кућом, верује се да ће породицу заштитити од сваке недаће.
Веровало се да на овај дан вода има посебну моћ, па су се људи купали у рекама и потоцима. Још један обичај јесте брање лековитог биља на Ивандан, које се чува у дому току целе године за лечење.
Људи су, на овај дан, од давнина склапали пријатељства, кумили се, а од свих обичаја најважније је практиковати молитву и захвалност, и ширење радости и љубави.
За Ивањдан кажу и да је девојачки празник јер све младе жене претходно вече у многим крајевима Србије пале ивањданске ватре, беру цвеће и траве, певају и плету венце, а разилазе се у рану зору.
Ивањски венчићи у Кикинди
На кикиндској пијаци данима пред празник продају се венчићи и букети у различитим варијантама, највише од сувог цвећа. Уочи Ивандана било их је на много тезги, а продавци су били спремни и да разговарају о обичајима у нашим крајевима на овај празник.
– Плетени венчићи се каче на врата дан раније, како би осванули на Ивандан. Такође се носе и на гробље, да и тамо „освану“. Осим ивањског цвећа, уплићу се и цвеће смиље или „погачарке“. Жито стављамо у венчиће да буде родна година, неко убацује чак и бели лук. Овај венчић се не скида читаве године, до следећег Ивандана. Кажу, ако се не скине следеће године, треба га оставити и заменити тек после три године – рекла нам је Виолета Кенешки чији венчићи су били и лепи и маштовито урађени.
Милан Вејин из Кикинде каже да је, са покојном супругом, од 1987. године продавао цвеће на пијаци. Његови венчићи имају највише цвећа са нежним и белим цветићима.
– То су дрхтала или „дркћала“, како кажу Лале. Венчићи се носе и на гроб јер је тумачење да је и гроб дом. Иначе, на кући их треба чувати до Ђурђевдана, када се скидају и стављају венци од свежег пољског цвећа. Ови венчићи остају до Ивандана. Такође, кажу да се на гроб носи букет ако није прошла година од смрти, а тек после године, следећег Ивандана, носи се венац. Добро се продају и букети и венчићи. Купују и млади, ако треба, упутимо их у то какви су обичаји
Дан уочи Ивандана венчићи су се продавали по цени од 350 до 500, а најјефтинији букети сувог цвећа коштали су 250 динара.
