јануар 31, 2026

Дан: 14. април 2023.

Radionica u hramu 1

Радионица фарбања ускршњих јаја у Храму Светих Козме и Дамјана

Igor Crnogorac април 14, 2023 0

У Храму Светих Козме и Дамјана у Кикинди и ове године су, на Велики петак, организовали традиционалну радионицу за најмлађе Кикинђане. Много креативности и посвећености било је јутрос у Храму у којем су обезбедили све што је потребно за фарбање и украшавање ускршњих јаја. Упркос киши, на радионицу је дошло готово 200 малишана.

– Пресрећни смо што су нам деца дошла на радионицу у толиком броју – каже протојереј Бобан Петровић, старешина Храма. – Они су, такође, имали прилику да чују од свештеника који је смисао овог обичаја, зашто се фарбају јаја, наравно, прилагођено њиховом узрасту. Нека су деца донела јаја, али смо и ми припремили  велику количину куваних јаја која су деца фарбала и украшавала онако како су осећала да треба. Овакви догађаји дају нам наду. Када је нешто лепо и корисно за децу, не постоје препреке.

У Храму су, у знак захвалности, припремили пакетиће са слаткишима за сву децу која су учествовала на радионици. Како је Велики петак један од дана у којима се тихује због Христовог страдања, из Храма позивају децу да дођу по своје пакетиће у недељу, на Ускрс. Поклони ће им бити подељени после јутарње литургије.

– Желим да се захвалим нашој браћи, једној групи наших Срба у Америци који нас подржавају у свакој нашој хуманитарној акцији – каже протојереј Петровић.

odbor za obrazovanje apv

Студентска питања у фокусу седнице Одборa за образовање и науку АП Војводине

Jelena Trifunović април 14, 2023 0

На факултете Универзитета у Новом Саду у овој школској години, уписано је 48.874 студената што је за 680 студената више у односу на претходни период. Информације о упису студената на факултете Универзитета у Новом Саду, као и пријему у студентске центре разматране су на јучерашњој седници Одбора за образовање и науку АП Војводине, којим председава Станислава Хрњак, покрајинска посланица из Кикинде.

-Сваке године се упознајемо са тим подацима и дискутујемо. На Универзитету у Новом Саду највећи број програма у високошколским установама организује се на српском језику, али се полагање испита и слушање наставе на акредитованим студијским програмима реализује и на језицима мањина, као и на енглеском језику. Учитељски факултет у Суботици наставу изводи искључиво на мађарском језику, а Медицински факултет у Новом Саду има акредитована три студијска програма на основним академским студијама и један на докторским, на енглеском језику. Имамо 500 студената који студирају на енглеском језику, поред  Медицинског факултета и на Факултету техничких наука и на Технолошком- указује Станислава Хрњак.

Како указује наша саговорница, Одбор за образовање и науку разматрао је и Информацију о студентским домовима.

-У Војводини услуге смештаја студентима чије се школовање финансира из буџета обезбеђују се у студентским центрима у Новом Саду, Суботици, као и домовима ученика у Вршцу и Кикинди. Постоји и студентски дом „Европа“ у Новом Саду за студенте који су основно или средње образовање завршили на мађарском језику, као и студенте српске националности који су држављани Мађарске, а студирају на неком од факултета новосадског Универзитета. Постоји и приватни студентски дом у оквиру факултета „Едуконс“ у Новом Саду- наводи председница Одбора за образовање и науку AП Војводине.

Интересовање за студентске домове у Новом Саду веће од капацитета

За разлику од мањих центара попут Суботице или Вршца, у Новом Саду капацитети студентских домова не могу да приме све заинтересоване академце.

-Интересовање је веће него што су капацитети.  Студентски домови у Новом Саду реализују око 80 одсто предатих захтева, а 20 одсто оних који желе, не буду смештени, иако домови имају један број једицима за смештај по економским ценама, али је то опет недовољно. За пријем у Студентски центар Нови Сад било је пријављено 3757, а примљено је 3024 студената. Важно је напоменути и то да је 10 одсто капацитета  обезбеђено за студенте из осетљивих друштвених група. Покрајинска влада учествује у адаптацији простора, како би у перспективи видели шта је најпотребније. У мањим студентским центрима, па и у Кикиди, увек постоји могућност да 100 одсто захтева буде испуњено. Дом ученика и студената „Никола Војводић“ у Кикинди је квалитетно оцењен и може да прими све заинтересоване, а тако је и у Вршцу и Суботици.

Улагања у унапређење студентског стандарда

-Ресорни секретаријат опредељује средства за унапређење услова. Студентски центар у Новом Саду је прошле године од ресорног секретаријата добио 4 милиона динара, радиће се и адаптација ресторана 2 у Новом Саду, ради се адаптација у Студентском дому „Фејеш Клара“, Студентски центар у Суботици је добио два милиона за извођење радова. Како што квалитетнији и ефикаснији смештајни простор да се обезбеди студентима, о томе смо детаљно разговарали на седници Одбора- указује Станислава Хрњак.

Студентски центар Нови Сад инвестира значајна средства у реконструкцију и модернизацију свих студентских домова у Новом Саду, и домова у Сомбору и Зрењанину. С том праксом се наставља и ове године. Студентски дом „Др Зоран Ђинђић“ у Сомбору потпуно ће бити реконструисан, а очекује се да радови вредни око 40 милиона динара, које финансира Покрајинска влада, почну крајем пролећа или почетком лета.

Одбор за образовање и науку Аутономне покрајине Војводине на јучерашњој седници размотрио је и Предлог одлуке о доношењу Плана развоја АП Војводине од 2023. до 2030. године и предложио Скупштини њено усвајање.

На буџету 51 одсто студената

На високошколским установама у Војводини има 62.644 студената. У школској 2021/22 години у Војводини, четворогодишње средњошколско образовање завршило је 12.779 ученика.

На Универзитету у Новом Саду, високо образовање се остварује на 14 високошколских установа односно уметничких академија. Из буџета се финансира 51,09 посто студената.

Narodno_pozorište_Kikinda

Одложена премијера у Народном позоришту

Igor Crnogorac април 14, 2023 0

Премијера представе „Облаци“ одложена је за петак, 28. април. Првобитно најављена извођења за 20, 21. и 22. април отказују се, саопштено је из Народног позоришта.

Уместо тога, у уторак, 18. априла, на репертоару ће бити представа „Љубавно писмо“. Друга репертоарска извођења до краја месеца нису најављена.

За представу о Душану Васиљеву, „Облаци“, текст је написала Нина Плавањац, режира је Стеван Бодрожа, а лик кикиндског књижевника тумачи Владимир Максимовић.

Комад ће се играти на малој сцени.

Mokrinsko jaje

Васкршње свечаности у Мокрину

Igor Crnogorac април 14, 2023 0

Програми традиционалних Васкршњих свечаности у Мокрину које организује Месна заједница у сарадњи са удружењима у овом селу, укључују велики број догађаја: приказивање обичаја, књижевне вечери, изложбе и концерте, црквене литургијске активности и, ове године, 33. Светско првенство у туцању фарбаним васкршњим јајима.

За петак је, у преподневним сатима, најављено је фарбање јаја и представљање старих мокринских обичаја у просторијама Удружења жена, као и осликавање споменика јајима на улазу у Мокрин у којем ће учествовати чланови КУД „Мокрин“ и Милош Србљин.

Изложба дечијих радова на тему Ускрса биће отворена у 17 сати у ОШ „Васа Стајић“. За 20 сати, у Дому културе, заказано је књижевно вече. Познати стрип-уметник из Мокрина, Спасоје Кулаузов, говориће о својој „Књизи стрипова“.

Две изложбе – ручних радова чланица Удружења жена и мокринских ликовних уметника, биће посрављене у суботу увече у Галерији Дома културе. Отварања су у 18 и 20 сати. У 22 сата почиње вече у Мокринском музеју.

На Варошком тргу ће се у недељу одржати 33. Светско првенство у туцању фарбаним васкршњим јајима. Такмичења ће почети у 9 и 30, наступом јуниора, а финале 16 најбољих заказано је за 12 сати. У 20 сати ће концерт одржати група „Апсолутно романтично“.

Васкршње свечаности затвориће КУД „Мокрин“, целовечерњим концертом у понедељак, од 19 сати, у Дому културе.

raspeće

Велики петак, дан Христовог страдања

Igor Crnogorac април 14, 2023 0

Хришћански празник Велики петак обележен је страдањем Исуса Христа, његовим распећем на часни крст и његовом смрћу за спасење света.

У ноћи између Великог четвртка и Великог петка, Христа су мучили и бичевали. Римски прокуратор (заступник), Понтије Пилат предао је Исуса Јудејима, рекавши да не може да га осуди, јер је невин. Јудеји су рекли Пилату да се Исус буни против императора и себе проглашава царем, а за такав грех Римљани морају да казне починиоца.

Како је то било уочи Пасхе, највећег јудејског празника, обичај је налагао да се један затвореник пусти на слободу. Пилат је питао народ кога да ослободи: Исуса Христа или Вараву, разбојника, који је убио неколико римских војника. Народ је тражио да ослободи Вараву и викао: „Разапни га! Разапни га!“

Христу су ставили трнов венац на главу и тешки крст на леђа и повели га путем који и данас носи име Улица бола. Пљували су га и добацивали погрдне речи. Нашао се ту и један добар човек, Симон из Киринеје, који се сажалио и помогао Господу да носи Крст Страдања.

На брду Голгота постављена су три крста, на која су разапели Христа и двојицу разбојника. И после свих претрпљених мука и понижења, Христос је молио свог Оца Небеског да опрости људима, јер не знају шта чине. Кад је, око три сата поподне (по нашем рачунању времена), Свој дух предао Оцу, сва природа, Божја творевина, побунила се против неправде и злочина: помрачило се сунце, отварали су се гробови, затресла се земља.

Јосиф из Ариматеје је отишао Пилату и измолио да са крста скине Христово тело и сахрани га. Христово тело су обавили платном и однели у нову гробницу, уклесану у стени, коју је Јосиф био припремио за себе. На улаз су ставили огроман камен.

У време када је Христос предао дух Свој Оцу, у свим православним храмовима се износи Плаштаница. То је платно на којем је приказано Христово полагање у гроб. Поставља се испред олтара, на посебно украшен одар, који представља гроб Христов. Верници прилазе Плаштаници и целивају је.

На Велики петак се строго пости, храна се спрема на води, зато што све мисли и молитве треба да буду упућене Господу и подсећању да је Он Себе принео на жртву, из љубави према свима нама.

Фарбање јаја

Бојена јаја се помињу први пут у 12. веку, а код нас тек четири века касније. Народ је постанак овог обичаја сместио још у време Христовог васкрснућа. Постоји више легенди о овоме.

По једној је, на гробу Исуса Христа, након сахране, његова мајка оставила неколико обарених белих јаја. Када је у недељу Христос васкрсао, јаја на гробу су одједном поцрвенела, па због тога хришћани фарбају јаја црвеном бојом.

Црвена боја је симбол радости, живота и васкрсења. Прво кувано јаје се боји у црвено и оно се у кући чува до следећег Ускрса. То је „чуваркућа“ и приписује му се моћ да брани од болести и свега лошег, чува стоку и усеве.

Don`t copy text!