May 14, 2026

Day: January 19, 2023

Olivera Mitić a

Oliveri Mitić uručena nagrada „Đura Đukanov”

Igor Crnogorac January 19, 2023

Olivera Mitić, spisateljica iz Smedereva, osamnaesti je dobitnik književnog priznanja „Đura Đukanov“ koju dodeljuje Narodna biblioteka „Jovan Popović“. Na prigodnoj svečanosti večeras, na dan rođenja Đukanova, uručena joj je plaketa.

Svečanosti je, u ime lokalne samouprave, prisustvovala Valentina Mickovski, članica Gradskog veća, zadužena za kulturu i obrazovanje.

– Zaista mi je drago što nagrada neguje tradiciju jer se, na taj način, iskazuje poštovanje i čuva uspomena na jednog tako značajnog književnika, kakav je bio Đura Đukanov. Oliveri želim mnogo uspeha. Ona sada ima odgovornost da inspiriše mlade ljude da stvaraju i da se bave umetnošću – rekla je Mickovska.

Na konkurs, raspisan pre tačno godinu dana, stiglo je desetak rukopisa. O nagradi su odlučivali Jovana Koprivica, Slađana Stamenković i Dragan Babić.

– U pristiglim radovima bila je uočljiva generacijska bliskost u pogledu tema – rekla je Jovana Koprivica. – Stilska dinamika zbirke Olivere Mitić počiva na  smeloj smeni ženske i muške narativne perspektive, kroz koje se prelamaju centralna, tematska uporišta ovog rukopisa, kao što su momenti sazrevanja tih pretežno mladih likova, uronjenih u ovu, neprijateljsku, svakodnevicu. Posebnu draž rukopisu daju narativni pasaži u kojima autorka u lirskom, gotovo elegičnom tonu, slika melanholiju svojih mladih junaka. Nama u žiriju sve ovo dalo je nadu da ćemo, i u budućnosti, prisustvovati sazrevanju jednog snažnog autorskog glasa. Po smelosti da, i na stilskom, i na formalnom planu, napravi otklon od ustaljenih formi, ona i jeste bliska autoru čije ime ova nagrada nosi.

Mladoj autorki, zbirka kratkih priča „Samodisciplina“, prvo je literarno delo i prva objavljena knjiga.

– Priče opisuju svakodnevicu moje generacije, što nije toliko prisutno na domaćoj književnoj sceni, ali dominira u regionu i u svetu – od porodičnih, ljubavnih i prijateljskih odnosa, do problema kakvi su odlasci iz zemlje, smrt u porodici. Nadam se da će čitaoci mojih godina, kojima je knjiga i namenjena, moći da prepoznaju deo sebe. Sve što sam do sada napisala moj je odgovor na to šta je meni nedostajalo u književnosti do sada – kaže dobitnica.

Knjiga „Samodisciplina“ Olivere Mitić može da se iznajmi ili kupi u Narodnoj biblioteci. Na kraju svečanosti raspisan je 19. konkurs za nagradu „Đura Đukanov“, za neobjavljenu zbirku pripovedaka autora mlađeg od 35 godina.

Lider jača redove. Aleksandar Mirkov prvo je veliko pojačanje OFK Kikinde, stigao i „bonus”Galešev

Lider jača redove: Aleksandar Mirkov prvo je veliko pojačanje OFK Kikinde, stigao i „bonus” Galešev

Dejan Panić January 19, 2023

Danas na prvom treningu ove godine, dva nova lica u redovima jesenjeg lidera Vojvođanske fudbalske lige „Istok”, OFK Kikindu pojačao je sjajni vezista Aleksandar Mirkov (27), a stigao je i mladi, takozvani bonus igrač Vladimir Galešev (18). Mirkov je u poslednje dve godine bio želja Kikinđana, a iz trećeg puta kockice su se posložile i odlični igrač sredine terena, koji je i ponikao na Gradskom stadionu, zadužio je crveno-belu opremu u prisustvu sportskog direktora Marka Vukobrata. Nakon pola sezone u austrijskom trećeligašu Keflahu, popularne Sule obreo se na rubu kikindskog Velikog parka.

– Baš se odužio moj povratak u matično jato. Sada želim da pomognem svom najdražem klubu, u kojem sam proveo detinjstvo i najraniju mladost, da se vrati u društvo srpskoligaša – kaže Mirkov.

Posle mlađih kategorija kluba sa severa Banata, bio je i u OFK Beogradu i subotičkom Spartaku, a nastupao je kao senior u nekadašnjem zrenjaninskom Banatu, potom Senti, kikindskom ŽAK-u, Bečeju, novosadskoj Vojvodini, Smederevu, Mladosti (Doboj Kakanj, Bosna i Hercegovina), pančevačkom Železničaru, somborskom Radničkom 1912 i pomenutom austrijskom klubu.

Mladi Galešev, inače Novokneževčanin mokrinskih korena, tek treba da se nametne na poziciji štopera šefu struke Jarčeviću, a stiže iz srpskoligaša Tise, iz Adorjana, za koju je debitovao u Kup meču.

– Bio sam pre Tise i u mlađim kategorijama Spartaka, a otac mi je svojevremeno pokušao u OFK Kikindi, ali tada je konkurencija bila izuzetna, Kikinđani su bili prvoligaši i drugoligaši pa ga je put odveo na drugu stranu. Nadam se da ću brzo debitovati kod trenera Jarčevića i dati doprinos povratku u Srpsku ligu pa onda ostaviti i značajniji trag u OFK Kikindi – optimista je Galešev.

kabinet

(VIDEO) Pokrajinska sekretarka Dragana Milošević u poseti Kikindi

Jelena Trifunović January 19, 2023

Pokrajinska sekretarka za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama Dragana Milošević boravila je danas u poseti Kikindi gde je, posle sastanka sa gradonačelnikom Nikolom Lukačem i pokrajinskom poslanicom Stanislavom Hrnjak u Gradskoj kući, obišla Narodni muzej i ADZNM „Gusle“. Da institucije kulture u Kikindi i ove godine mogu da računaju na značajnu podršku pokrajine, izvesno je posebno imajući u vidu da je u ovoj godini budžet resornog sekretarijata udvostručen. Jedna od tema razgovora bila je inicijativa grada da „Gusle” pređu u osnivački status pokrajine.

– U prethodnom mandatu Pokrajinske vlade mi smo kroz različite vrste finansiranja pre svega putem javnih konkursa, pomogli ne samo institucije kulture čiji je osnivač Grad Kikinda već i udruženja građana sa ukupnim iznosom od oko 35 miliona dinara. To su bili konkursi i podrška za savremeno stvaralaštvo, kulturno nasleđe, javno informisanje i nacionalne manjine. U razgovoru o budućim projektima, razmatrali smo inicijativu grada da „Gusle“ koje su ponos svih nas, pređu u osnivački status pokrajine i da na taj način pokažemo da kultura, tradicija i istorija jesu našu iskreno i trajno opredeljenje i da o njima vodimo računa suštinski, u formalnopravnom i budžetskom smislu što je neophodno za njihov dalji rad i opstanak. Grad Kikinda je jedan od retkih koji ima vrlo ambiciozne projekte, prepoznaje potrebe svih poslenika kulture, i ulaže značajna sredstva u infrastrukturu – rekla je pokrajinska sekretarka Dragana Milošević.

Gradonačelnik Nikola Lukač uverava da su pokrajinskoj sekretarki Dragani Milošević izneli snažne argumente da „Gusle“ dobiju drugačiji status i napominje da su tema sastanka bili i projekti drugih ustanova kulture.

-Razgovorali smo o budućim projektima i statusu ADZNM „Gusle“, kao i o „Teri“. Izneli smo naše argumente o značaju institucija kulture u Kikindi. Siguran sa da ćemo pronaći način da na viši nivo podignemo rad „Gusala“, „Tere“, kao i kvalitet projekata Narodnog muzeja, Narodnog pozorišta, Kulturnog centra. Na predstojećim konkursima, očekujemo realizaciju još kvalitetnijih projekata-rekao je Lukač.

Da Kikinda ima ne samo značajne potencijale i programe u oblasti kulture, već i jedinstvene sadržaje, istakla je pokrajinska poslanica Stanislava Hrnjak.

-Moj zadatak kao poslanika je da napravim dobre kontakte i pokrenem pitanja koja su važna za ovaj grad. „Gusle“ su jedno od najstarijih društva u Srba, osnovano 1876. godine i imaju poseban značaj. Smatramo da je važno da programski deo njihovog rada bude na višem nivou jer kvalitetom i kapacitetom to zaslužuju. Uvek insistiram na rezultatima, a to je vidljivo i u oblasti kulture- Muzej skulptura velikog formata Tera je jedinstven u ovom delu sveta, Suvača takođe, kao i Mamutica Kika. Kikinda jeste grad koji je u žiži i  naš zadatak je da budućim pokolenjima ostavimo potencijal kojim će se oni ponositi i dalje ga razvijati, poručila je Hrnjak.

Časni krst 15

(VIDEO) Nemanja i Dušan doplivali prvi – Časni krst ustupljen bokserki Dragani

Igor Crnogorac January 19, 2023

Viteški i hrabro, sa verom u srcu, plivalo se na Bogojavljenje, za Časni krst, u Novim Kozarcima i u Kikindi. U vodu je ušlo ukupno četrdesetak ljudi, od kojih su tri bile devojke. Događajima je prisustvovao gradonačelnik Nikola Lukač sa saradnicima.

Na jezeru u Novim Kozarcima, ovog praznika plivanje je organizovano jubilarni, deseti put. Takmičilo se jedanaest mladića i jedna devojka iz: Novih Kozaraca, Ruskog Sela, Nakova i Kikinde, a učesnike je bodrilo stotinak ljudi. Takmičare i prisutne pozdravio je starešina Hrama Svetog Proroka Ilije, Nikola Momirov.

Prvi je do Časnog krsta doplivao Nemanja Travar, dvadesetčetvorogodišnji programer iz Kikinde, bivši vaterpolista.

– Prvi put učestvujem. Nije bila hladna voda, navikao sam na to – kaže Nemanja. – Pre takmičenja smo se dogovorili da pobednik Časni krst prepusti jedinoj devojci među nama.

Dragana Golić je tridesettrogodišnja bokserka. Ovim gestom bila je posebno dirnuta.

– Ovo je prelepo iskustvo, treći put već učestvujem. Osetila sam potrebu da plivam danas, sinoć sam se prijavila – rekla je Dragana. Na Starom jezeru u Kikindi plivalo je 26 učesnika, među kojima su bile dve devojke. Bogojavljensku molitvu održao je protojerej Boban Petrović, starešina Hrama Svetih Kozme i Damjana, sa sveštenstvom kikindske Crkvene opštine.

– Staro jezero danas je sveto mesto. Okupili su nas hrabri ljudi, junaci koji će ulepšati veliki praznik i učiniti da ovaj lep običaj opstane i nastavi se – rekao je protojerej Petrović, pozdravljajući učesnike i prisutne prazničnim pozdravom „Bog se javi“.

Do Časnog krsta u Kikindi prvi je doplivao dvadesetpetogodišnji Dušan Jarić iz Kikinde koji je na master studijama na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu i takođe je trenirao vaterpolo.

– Treći put učestvujem. Bogojavljenje je za mene veliki praznik i trudim se da ga ispoštujem kad god sam u prilici. Nije važno ko je pobednik, divan je osećaj i samo prisustvovati – rekao je Dušan.

Čestitke je učesnicima uputio gradonačelnik Nikola Lukač.

– Čestitam svima na hrabrosti i odvažnosti. Važno je da jedinstveno poštujemo sve praznike, da čuvamo tradiciju i da zajedno provedemo ovaj veliki praznik – rekao je Lukač.

U Kikindi je manifestacija održana deveti put. Stojan Bogosavljev, predsednik Ronilačkog kluba „Orka“, organizator plivanja za Časni krst u Kikindi, i sam se danas takmičio.

– Prvi put ove godine nismo morali da razbijamo led, temperatura vode je pet stepeni. Svake godine imamo sve više učesnika. Nikada se niko nije ni zakašljao posle bogojavljenskog plivanja – rekao je Bogosavljev.

Za pravoslavce, običaj kupanja-plivanja u reci na Bogojavljenje veoma je star. Ovaj praznik je jedan od petnaest najznačajnijih u pravoslavlju i proslavlja događaj neposredno nakon što je Sveti Jovan Krstitelj krstio Isusa Hrista u reci Jordan – objavljivanje Bogočoveka.

Ranije se izvodio pred samo svanuće, a poslednjih decenija, širom Srbije, održavaju se plivanja za Časni krst u mnogim gradovima, na rekama i jezerima. Veruje se da i sam ulazak u vodu donosi zdravlje, a onoga ko prvi dopliva do Časnog krsta sreća će pratiti tokom čitave godine.

preduzetnici

Opšte udruženje preduzetnika Kikinda obeležilo slavu

Jelena Trifunović January 19, 2023

Opšte udruženje preduzetnika Kikinda je, u prisustvu svojih članova i gostiju, crkvenim obredom i rezanjem slavskog kolača obeležilo svoju slavu Bogojavljenje. Kum slave bio je Stefan Felbab.

-Svima bih poželeo najpre zdravlja, a zatim i uspeha i još više posla nego prethodne godine. Za preduzetnika je važno da bude odgovoran, pošten i da se trudi da što bolje radi posao koji je izabrao- navodi Felbab.

Predsednik OUP Kikinda Siniša Pašić poželeo je da članstvo ostane složno i da se udruženje uveća.

-Jedno smo od najjačih udruženja preduzetnika u Srbiji po broju članova i aktivnostima. Imamo oko 80 članova. Mini sajam preduzetnika je jedna od naših najvažnijih manifestacija, svake godine održava se tokom Dana ludaje. To je odlična prilika za preduzetnike da se predstave sa svojim proizvodima. Želim i da dođu mlađi naraštaji i da uspešno stvaraju u ovim kriznim vremenima, doći će i bolja. Trudimo se i da animiramo mlade preduzetnike koji nisu naši članovi, da to postanu- ukazuje Pašić.

Na teritoriji Grada Kikinde ima više od 1.300 registrovanih preduzetničkih radnji što je značajan privredni potencijal, napominje član Gradskog veća Saša Tanackov.

-Ne možemo da se oslanjamo samo na veliku privredu. Jako nam je važno da postoji snažan i razvijen sektor preduzetništva i male privrede jer su oni kompatibilni. Šo je jača velika privreda, ima veću potrebu za uslugama i podrškom male privrede i preduzetnika. U ovoj godini, u gradskoj kasi opredeljeno je tri miliona dinara kao podrška granta za nabavku mašina i opreme, podsetiću da je to do sada bilo dva miliona. Rad OUP Kikinda finansiran je kroz konkurse grada, a grad takođe finansijski podržava manifestaciju Mini sajam preduzetnika. Važno je da preduzetnici budu organizovanisaša tanacko, kao udruženje, ali i u smislu sektorskog udruživanja zato što će na taj način biti sposobni da uzimaju veće poslove i da zajednički rade, što pojedinačno ne bi mogli. To je i najvažnija poruka našim preduzetnicima, da jedni druge ne doživljavaju uvek kao konkurenciju, nego kao partnere u osvajanju novih tržišta i većih poslova, poručio je Tanackov.

Bogojvljenje (Medium)

Bogojavljenje – objavljivanje Bogočoveka

Igor Crnogorac January 19, 2023

Za pravoslavne vernike danas je Bogojavljenje, jedan od petnaest najvećih hrišćanskih praznika, koji predstavlja objavljivanje Bogočoveka i uvođenje Hrista u mesijansku misiju. Proslavlja događaj koji se desio neposredno nakon što je Sveti Jovan Krstitelj krstio Isusa Hrista u reci Jordan.

Prema predanju, u bogojavljenskoj noći se otvorilo nebo, Sveti Duh je sišao u obliku golubice na Isusa Hrista i sa neba se čuo glas Boga: “Ovo je Sin moj ljubljeni, koji je po mojoj volji. “Tako se Bog javio u trima ličnostima: Oca, Sina i Svetog Duha.

Vernici se, na Bogojavljenje, pozdravljaju rečima “Bog se javi”, a otpozdravljaju sa “Vaistinu se javi”. Veruje se da se u ponoć, na taj dan, 19. januara, otvaraju nebesa i da se pojavljuje Bog koji ispunjava želje onom ko taj trenutak dočeka budan.

Kao i na Krstovdan, dan pre Bogojavljenja, u crkvama se radi veliko vodoosvećenje. To je svečani obred, prisustvuju mu vernici koji osvećenu vodu nose svojim domovima. Sveta vodica čuva se u svakom domu preko cele godine kao velika svetinja i koristi se samo u velikoj nuždi.

Običaj je bio da se, zbog zdravlja, u reci ritualno izvodi kupanje pred samo svanuće na Bogojavljenje. Ovaj ritual, koji mogu da izvode isključivo zdravi ljudi, prisutan je i danas. U reku se baca Časni krst, a mladići se takmiče ko će prvi da dopliva do njega, kako bi imao sreće čitave godine.

U narodu se, sa praznikom Bogojavljenje, završavaju nekršteni dani (12 dana posle Božića), kada nema krštavanja jer Isus Hrist još nije bio kršten. Bogojavljenje se slavi uvek 19. januara, uoči praznika posvećenog Svetom Jovanu Krstitelju.