јануар 26, 2026

Дан: 22. децембар 2022.

Izborna Skupština Sportskog saveza Kikinda. Nova-stara predsednica Jelena Čudanov - jednoglasno

Јелена Чуданов опет је изабрана за председницу Спортског савеза Кикинде. На Изборној скупштини, као једина предложена, на челној функцији остала је једногласним избором. Од 67 клубова и асоцијација који чине Спортски савез Кикинде, било је присутно 48 представника и сви су, дакле, гласали за њен избор. Нова-стара председница предложила је и састав Управног одбора, који чине: Иван Шибул, Дијана Илић, Славко Мишков, Драгана Пецарски, Тијана Радић, Ненад Ђукић, Бранислав Драгин и Стојан Богосављев, а и та одлука донета је гласовима свих присутних који су имали право гласа. Градоначелник Никола Лукач у улози и госта и домаћина у свечаној сали Градске куће поздравио је присутне, нагласивши још једанпут да је Кикинда град спорта и да је зато врло битно да има и квалитетан састав руководећег кадра у градском Спортском савезу. Гошћа на Изборној скупштини била је Јасмина Јурас, председница Спортског савеза Војводине, иначе некадашња кошаркашица из Новог Сада.

– Дошли смо да подржимо Кикинђане и да испратимо ову Изборну скупштину, али и да се захвалимо на пређашњој сарадњи коју смо имали. Надамо се да ћемо и даље лепо  сарађивати са, како је и овде речено, градом спорта. Спортски савез Кикинде испунио је наша очекивања и заиста има лепе идеје, које у великом броју и спроводи кроз учешће деце, спортиста и бројних организација. Усто, све је то на завидном нивоу у вашем граду, а на нама је да помогнемо у остварењу и реализацији пројеката – рекла је Јурасова.

Јелена Чуданов истакла је:

– Задовoљни смо оним што смо урадили у претходном периоду, иако нас је све у спорту, као и привреди, пореметила корона. Али, добро смо то пребродили тако да сада настављамо оно што смо планирали и надам се да ћемо моћи нормално све планирано и да завршимо. Имамо и нових планова па сматрам да ће тек овај наредни мандат бити прави и да можемо да покажемо колико се бринемо о клубовима и нашим члановима и колико желимо да кикиндски спорт буде на високом нивоу. Нама је у интересу и да покренемо веће пројекте, као што је рецимо атлетски стадион па да организујемо још и неке нове манифестације да бисмо привукли и грађане Србије и странце из суседних држава у Кикинду да виде шта наш град нуди у погледу спортског туризма, а имамо много тога да им понудимо.  

Градски већник за спорт Драган Пецарски закључио је:

– Град Кикинда максимално подржава рад Спортског савеза који је  неопходан нашем граду као близак контакт са клубовима. Све је то од изузетног значаја, јер ваља спровести и конкурсе за доделу средстава и истовремено испунити жеље клубова. Све то градска управа не би могла без Спортског савеза, а велику улогу Савез игра и у развоју спортског туризма у Кикинди, што нам је такође врло важно. Масовна окупљања су нам приоритет и то је смерница за даљи период у развоју спортског туризма у нашем граду. 

 

geotermalni izvor

Војводина лежи на Панонском басену који се сматра једним од значајнијих европских геолошких складишта термалних вода, што је данас, у јеку енергетске кризе, важан обновљив енергетски ресурс. Нажалост, овај ресурс није довољно искоришћен, не као што је то рецимо код наших комшија Мађара, а веома далеко од Исланда.

Покрајинска влада урадила је основну студију о потенцијалима геотермалних извора који су до сада коришћени углавном за грејање.

Покрајинска влада, отишла је и корак даље, па је тако 2019. године потписан Меморандума о сарадањи са Француским удружењем професионалаца у области геотермије АФПГ- у циљу промовисања дубоке геотермалне енергије као инструмента у борби против глобалног загревања и преласка на економију са ниском емисијом угљеника.

Француска је водећа европска земља у области континенталне дубоке геотермалне енергије. У оквиру пројекта ГОСПЕЛ реализована је студија о изводљивости развоја индустријских пилот – пројеката везаних за дубоке геотермалне воде у региону АП Војводине. Влада Француске финансирала је 75 одсто пројекта, вредног 610.000 евра.
Према истраживањима које је радио НИС, интензивном експлоатацијом геотермалне воде могло би да се замени 500.000 тона увозних течних горива годишње.

Укупна количина акумулиране топлоте у геотермалним изворима до дубине 3 км око 2 пута је већа од еквивалентне топлоте, која би се могла добити сагоревањем свих врста угља из свих њихових налазишта у Републици Србији. Након првих студија о геотермалном потенцијалу и коришћењу површинске топлоте, одабране су три зоне у Војводини које нуде велике могућности за производњу топлотне енергије експлоатацијом флуида на минималној температури од 55 до 60 степени Целзијуса. То су области Суботице и Сремске Митровице, због могућности валоризовања топлотне енергије, као и Кикинде због могућности производње електричне енергије из геотермалних извора.

Економска анализа, која уважава најновије смернице еколошких захтева, неопходности бушења и опремања бушотине, показује да су бушотине изнад 40 степени Целзијуса и јаког излива око 60 м3 /х рентабилне, под условом да је потрошач способан да користи цео потенцијал бушотине преко 6000 ха/год. Цене геотермалне енергије су ниже од многих других енергената.

Истраживања о упоредним трошковима различитих извора енергије показују да је геотермална енергија приступачан извор енергије и да је цена повољнија у односу на друге технологије осим енергије из малих хидроелектрана, које су тренутно доступне.

Према доступним подацима процењује се да се на територији наше земље налази 360 изворишта термоминералних вода и термалних извора. Узевши тај број потенцијал развијања бањског туризма је огроман, процењује се да би око 300 бања у целој Србији могло да буде изграђено, а сада их је укупно 36. Поседујемо богата подручја са здравом климом, односно ваздухом, нека од њих су Дивчибаре, Ивањица, Рудник, Златибор и Златар са искоришћености од свега десет процената. Дијапазон цена у зависности од дубине бушотине и износи: 220,000,-500,000 € за дубине бушотина од 600-1,100 м.

Територија Војводине припада великој европској геотермалној зони која има повољне услове за истраживање и коришћење геотермалне енергије. За сада се истражује и користи хидротермална енергија. Термо минералне воде Војводине одликује сложен хемијски састав. То су топле воде природних извора и воде у стенским масама до којих се може доћи бушотинама. Најважнији и по капацитету највећи корисници енергије хидротермалних бушотина су бање. Углавном целогодишњи корисници који термалну воду користе и сезонски за загревање објеката. Актуелне цене енергије из активних геотермалних бушотина у Војводини, на бази цена воде, зависе од температуре воде на изливу.

Геотермална енергија може бити веома корисна у органској пољопривреди, с обзиром да је један од принципа коришћење обновљивих извора енергије. У агробизнису на подручју Војводине, коришћење геотермалне енергије скоро да и није заступљено.
Да Војводина може да буде Исланд, наука нема дилему, годишње се у Србији угради око хиљаду топлотних пумпи, највише у домаћинствима, што је добар тренд, али смо још далеко од западних земаља које много више користе геотермалне изворе.

 

(Градске инфо)

Šuma Mokrin 1

Ђаци ОШ „Васа Стајић“ у Мокрину данас су учествовали у садњи своје Школске шуме. У делу познатом као Некина бара засађено је 400 стабала бреста, тополе, храста и врбе „дафине“. У садњи су помогли чланови Удружења грађана “Некина бара” и радници расадника “Викумак”. Акцију „Школске шуме“ локална самоуправа предузима од 2014. године, а Град је, само у 2022. години, засадио 17 хиљада стабала.

Пошумљавање у Кикинди и околини спроводи се и као део кампање „Засади шуму“, чији су покретачи „Adria Media Group“ и „dm drogerie markt“, уз подршку Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде – Управе за шуме, Министарства просвете, науке и технолошког развоја, ЈП „Србијашуме“, ЈП „Војводинашуме“, Покрета горана Србије, Привредне коморе Србије, Ботаничке баште „Јевремовац“, Биолошког факултета Универзитета у Београду, Шумарског факултета у Београду, Шумарске школе Краљево, Завода за заштиту природе, Покрајинског секретаријата за урбанизам и заштиту животне средине и Института за шумарство.

Данашњој садњи у Мокрину присуствовао је и градоначелник Никола Лукач са сарадницима.

Turnir u malom fudbalu u Mokrinu. Večeras odluka o finalistima, sutra završnica

Турнир у малом фудбалу у Мокрину улази у завршну фазу. Вечерас, од 18 сати, на распореду су полуфиналне утакмице, а сутра увече биће одигран меч за треће место потом и финале.

У утакмицама четвртфинала постигнути су резултати: Зироубет (на насловној слици) – Грађевинар Бране 4:1, Стовариште Ковачевић (на слици) – Термо Драгонс 3:0, Гејм Хаус – Кафе Нађа 1:4 и Мењачница 86 – Хостел Папарацо 6:4. Тако ће се у полуфиналу састати: Зироубет – Мењачница 86 (18 сати) и Стовариште Ковачевић – Кафе Нађа (19 сати).

Победнику турнира припашће 170 хиљада динара.

Druga liga Sever. Odbojkaši Kikinde, ipak, radosni ispraćaju 2022.

Одбојкаши Кикинде победом од 3:1 на свом терену над трећом екипом новосадске Војводине, окончали су јесењу полусезону у Другој лиги „Север”. Касно синоћ у дворани школе у Микронасељу, по сетовима било је: 25:22, 25:17, 22:25 и 26:24 за екипу тренера Милана Радосавчева, који у осврту на јесен вели:

– Нећемо да кукамо, али иза нас је јесен препуна проблема, пре свега кадровских. Ето, и синоћ смо били некомплетни, али повод је овога пута заиста био диван. Наиме, коректор Милош Симић поверио нам се у клубу да с девојком путује у Париз да би је тамо запросио! Па како сам га могао задржати и натерати да одигра и ову последњу јесењу утакмицу?!

Дакле, у двоструко веселом расположењу чекаће се 2023. година?

– Сигурно, иако ћемо паузу у лиги 12 клубова провести на осмом месту, испасти не можемо, то уопште није упитно, но сигурно је и да у пролећном делу морамо много боље – јасан је Радосавчев.

Наставак сезоне предвиђен је за 4. фебруар, тада ће Кикинђани чекати јесењег лидера – тим новосадског Дунав волеја.

Prva A liga. Poraz vaterpolista ŽAK-a na kraju jeseni

У последњем јесењем колу Прве „А” лиге, касно синоћ у главном граду, ватерполисти ЖАК-а поражени су од тима Београда, резултатом 13:11 (2:2, 3:2, 5:2, 3:5). Тренер Кикинђана Мирослав Мунћан признаје да су његови изабраници одиграли бледо.

– Београђани су више желели победу, можда и зато што су двапут поражени на свом базену па нису имали право и на трећи кикс, али то не оправдава моје играче да одиграју тотално безвољно. Но, када се осврнем на целу јесен половично сам задовољан, баш као што и резултати показују, јер остварили смо четири победе и исто толико пута били поражени, уз један нерешени исход. На паузу идемо као седмопласирани с 13 бодова, далеко смо изнад  три најугроженија тима – каже Мунћан.

Почетак наставка првенства на распореду је 28. јануара, а ЖАК ће гостовати тиму Земуна.

– Видећемо прво како да решимо упражњену позицију центра, јер нас Белоцркванин Душан Талаја напушта и одлази у Израел. Зимско тржиште сужено је и тешко је пронаћи адекватну замену за њега, а када је реч о другом делу првенства, верујем да се до краја пролећа можемо померити за једну позицију и сезону окончати на шестом месту – јасан је Мунћан.

ЖАК: Бушић. Цветић 2, Наћук. Зорић, Будурин 3, Јовановић, Илић 2, Радановић 1, Палоташ, Гавранов, Симић, Талаја 3, Степанов, Видицки. 

 

Lala plakat

Кроз традиционалну музику, архаичне инструменте, циркуске вештине, фолклорни плес, невербални театар, луткарску анимацију и кловновску анимацију публике, Лала, главни лик , представља легенду о постанку познатог пара Лале и Сосе. Аутори представе су глумац Стефан Остојић и редитељка Ли Делонг.

Ли Делонг је уважена америчка/француска глумица, редитељка, кловновска учитељица и списатељица која ствара више од 30 година. Формалну едукацију остварила је на Академији у Западној Вирџинији, а затим у париском позоришту Питера Брука и школи Жака Лекока. Њена монодрама победник је Единбуршког фестивала, а представе које је режирала, награђиване су на многим фестивалима, широм Европе.

Глумац, главни продуцент и иницијатор пројекта је Кикинђанин Стефан Остојић. Дипломирао је на Академији уметности у Новом Саду у класи професора Љубослава Мајере. Играо у позориштима у Кикинди, Краљеву, Новом Саду и Суботици. Освојио је награде за најбољег глумца на фестивалима: професионалних позоришта Војводине, Враголасте позориштарије у Смедеревској Паланци, Звездариште у Београду, и годишњу награду града Кикинде за рад у Хуманитарном театру „Гусани у магли“, чији је оснивач.

Ово је прича о настанку представе „Лала“ – од Новог Сада, преко Париза, до Кикинде и премијерног извођења у току Дана лудаје. Стефан Остојић је, после премијере, на хуманитарној турнеји бициклом, донео свог „Лалу“ на сцене домова културе у свим кикиндским селима. Затим га је представљао публици на Азорским острвима, у Будимпешти, Прагу и Новом Саду.

„Лала“ се сада враћа кући и чека вас у Народном позоришту у Кикинди у петак, 23. децембра, од 20 сати.

И наставља даље, проносећи причу о поносним и добрим људима Северног Баната који воле, радују се и у другима препознају само добро и само људе.

Don`t copy text!