Da Grad Kikinda ima izuzetne razvojne potencijale- od obnovljivih izvora energije pa do kulture, ocenila je prilikom današnje posete Kikindi i Gradskom odboru Srpske napredne stranke narodna poslanica Marina Raguš. Podatak da je u Kikindi broj nezaposlenih na najnižem nivou do sada, govori o menadžmentu uprave grada, istakla je, između ostalog, Raguš.
-Znam da je mesec novembar ovde sovembar, obišla sam muzej i „Teru“ i uočila velike potencijale koje ima za značajne projekte. Pošto sam zamenik šefa spoljnopolitičkog odbora u Skupštini, i susrećem se neretko sa stranim delegacijama gde zaista ima velikog interesovanja za investiranje u lokalne samouprave, tu vidim Kikindu sa izvanrednim potencijalom za obnovljive izvore energije i zaštitu životne sredine.
Jako je važno da razumemo geopolitički momenat u kom smo i ako uspemo da se mirno provučeno kroz užareni tunel geopolitičkih previranja, održimo nacionalni budžet u ovom formatu, izborimo se sa svim što donosi energetska kriza koja je i finansijska kriza i društvena, da sačuvamo radna mesta i investicije, ja verujem da će se Srbija razvijati po planu i biti pravi biser regiona, a to će pratiti i Kikinda. Većina ljudi koje sam ovde upoznala su entuzijasti, nisu im lične koristi i novac na prvom mestu, već ljubav prema svom gradu i vizija njegovog razvoja. Danas sam čula mnoge dobre projekte. Verujem da ćemo uspeti u tome da ih isprati potrebna finansijska struktura, pa će fazno građani Kikinde videti na delu tu viziju razvoja grada. Najnoviji podatak da Kikinda ima oko 2300 nezaposlenih, a bilo ih je i 10.500, govori o dobrom menadžmentu uprave grada- rekla je za Kikindski portal Marina Raguš, poslanica SNS.
Govoreći o radu Narodne skupštine, Raguš je ocenila da se u ovoj instituciji preslikava atmosfera sa geopolitičke scene.
-Očekivala sam malo više sluha i državotvornosti, jer se nalazimo u specifičnom periodu, ali dobar deo opozicije se odlučio za taj put. I nije loše da se vide specifične razlike između svih nas, da građani procene gde je ko. Presrećna sam što se politika preselila tamo gde joj je i mesto- sa ulice u institucije. Iako te rasprave neretko tako deluju kako deluju, nadam se da će se završiti u civilizovanim tonu utemeljene na argumentima. Dobro je da je to u okviru plenuma jer je to jedino mesto gde se vlast i opozicija direktno susreću i razmenjuju argumente.
Jovanov se na svakom mestu bori za Kikindu
Zamenica predsednika poslaničke grupe SNS o saradnji sa Milenkom Jovanovim, šefom naprednjaka u Narodnoj skupštini, kaže:
-Jovanov i ja kad se šalimo kažemo kao da smo omašili geografsko područje odakle dolazimo, jer ja imam mirniji temperament, makar pojavno, a Jovanov je energičan, uvek u pokretu, brzoreagujući, brzomisleći, na prvom mestu dobar čovek. Veliki je patriota koji ima filigrantski izdefinisan nacionalni osećaj za ono što jeste državni interes. Zaista mi je veliko zadovoljstvo da sarađujem sa njim. Moram reći da izuzetno voli svoj grad i sugrađane, i na svakom mestu se bori za Kikindu.
O povratku cenzusa na pet odsto
-Mislim da naša politička scena treba da se ukrupnjava. Trenutno imate 15 poslaničkih klubova sa varijantom da ih bude i više jer se sama opozicija u međuvremenu umnožila. Ne mogu da ispratim više ko je sa kim, ko čije ime koristi, to su neprestane svađe zbog toga. Verujem da smo mi u pretpolitičkom dobu gde nemate jasnu podelu na levo, desno, centar. Sujete su sada glavni problem kada je reč o opoziciji, ideologije je tu u tragovima, rukovođeni su dnevno političkim interesima. Po meni, u suštini postoji samo jedna podela, a to je podela na suvereniste i globaliste i to je faktički diskurs koji je aktuelan i u Evropskoj uniji. Sada imate taj narativ u okviru Evropskog parlamenta da li će reforma ići u smeru da postoje nacionalne države sa svojom politikom ili će se nastaviti u ovom globalističkom smeru da neko fantomsko veće odlučuje u ime svih. Taj trend sve više smeta mnogim jakim državama , jedna od njih je Francuska, gde i očekujem da se desi neminovna reforma EU.
Saradnja sa Kinom
-Kina je narastajuća sila i jedini pravi izazivač za poziciju super sile. Naša saradnja sa Kinom je plodonosna u više oblasti. Razne državne i partijske delegacije su posetile Srbiju i izrazile veliko interesovanje za investiranje u lokalne samouprave, posebno ih interesuju obnovljivi izvori energije i ulaganja u infrastrukturu- kaže Marina Raguš koja je na čelu poslaničke grupe prijateljstva sa Kinom, druge po veličini u Narodnoj skupštini.
Slike i skulpture, izbor iz kolekcije valjevskog Internacionalnog umetničkog studija „Radovan Trnavac Mića“ dostupne su od večeras u Galeriji „Tera“. Izložba je rezultat saradnje dve institucije, koja je započeta krajem novembra u Valjevu, postavkom skulptura galerijskog formata sa Simpozijuma „Tera“.
– Obe kolekcije su međunarodne, naše institucije traju nekoliko decenija i obe su most između umetnika na međunarodnoj sceni – rekla je Verica Nemet, istoričarka umetnosti iz Centra za likovnu i primenjenu umetnost „Tera“
devet zemalja – svi oni stvarali su u studiju koje nosi ime poznatog srpskog slikara, Radovana Trnavca Miće.
kao grad koji prepoznaje kulturne vrednosti.
– Saradnja ovih kulturnih institucija veoma je važna ne samo radi razmene znanja i iskustava, već i zbog mogućnosti umrežavanja umetnika i stvaranja novih kontakata u oblastima umetnosti i kulture uopšte. Uz to, moguće ju je proširiti i na obrazovanje i privredu, u okvirima Srbije i drugih zemalja. Razgovaraćemo večeras o učvršivanju saradnje i o tome kako Grad može da pomogne da ona postane što plodonosnija.
Na svečanosti otvaranja nastupili su učenici Osnovne muzičke škole „Slobodan Malbaški“ na odseku tambure, Teodora Tomić i Stefan Bilić.
Prepoznajući značaj muzičkog nasleđa, ali i talente mladih kompozitora, profesorka Mitrović osmislila je projekat „Premijere“ koji se, kako kaže, rađao godinu i po dana. Čine ga dela: Vere Milanković, Dragane Jovanović, Milane Stojadinović, Ognjena Popovića, Ivana Brkljačića, Igora Glavašića i Miroslava Popovića.
počela upravo danas u Zrenjaninu, a zatim i u Kikindi.
Posle letošnjeg ispadanja iz Srpske lige „Vojvodina” načinili su u OFK Kikindi detaljnu analizu neuspeha. Studiozno sačinjen plan doneo je rezultate, jer, kao što je poznato, klub s Gradskog stadiona nakon jesenjeg dela prvenstva Vojvođanske lige „Istok” zimuje na liderskoj poziciji. Letos je sportski direktor OFK Kikinde postao Marko Vukobrat koji je u nekom ranijem periodu obavljao funkciju sekretara, a prvi potez bilo je smanjenje igračkog kadra.
– Jedina dobra stvar koja je proistekla iz te utakmice jeste da su u startu eleminisani tračevi o „pomoći” komšijskih klubova iz naše najbliže okoline, a mislilo se tu na prepuštanje bodova našoj ekipi. Na sreću, tim se izdigao nakon toga i do kraja polusezone nije doživeo nijedan poraz. Svaki bod osvojili smo pošteno, na terenu bez ičije pomoći. Čak smo se u nekoliko utakmica suočili s čudnim sudijskim odlukama, na našu štetu, a to je bilo najizraženije u Idvoru gde smo remizirali odnosno uskraćeni smo za dva boda. Nezahvalno je isticati pojedince, ali moram da spomenem ovog puta prvog strelca lige, sa 16 golova, našeg kapitena Nebojšu Đukića, ali i defanzivca Dušana Božića koji je imao sjajnu polusezonu. 
Korisnici Centra za pružanje usluga socijalne zaštite Kikinda, „Naše kuće“, danas su dobili 70 voćnih sadnica, donaciju „AKT Fondacije’’ iz Novog Sada. Oni su, uz predstavnike Fondacije i Grada učestvovali u akciji „Posadi voćku“ i zasadili voćnjak u bašti Centra.
– Voćnjak će, nadamo se, podići kvalitet rada u Centru. Takođe, očekujemo da će, poklanjanjem voća, korisnici moći i da pomognu drugima – izjavila je Ilinka Pećanac, predstavnica Fondacije i dodala da je od te humanitarne organizacije do sada pomoć dobilo više od 20 ljudi širom sveta.
– Mi smo poznati po tome što negujemo bilje, a sada ćemo moći od voća da pravimo i džemove, slatka i sokove. Uz to, fizički ćemo se aktivirati u uzgajanju voćnjaka – rekla je Cecilija Šajber, direktorica Centra.
pružiti podršku svima koji se zalažu da osobe sa invaliditetom imaju bolji položaj u društvu, da se smanje barijere i diskriminacija, kako bi svaka osoba sa invaliditetom vodila što kvalitetniji život – istakao je Bogdan.
