јануар 31, 2026

Дан: 10. новембар 2022.

Ђорђе Балашевић је оставио много песама за сва времена. Ванвременске стихове и ноте бројне генерације носе испод коже. Потписао је обимну дискографију без лошег албума што је реткост и у интернационалним размерама. Његова професионална биографија названа „Панонски адмирал“ је емоционални водич кроз Ђолетово стваралаштво који стиже из пера чувеног новинара и музичког критичара Ивана Ивачковића.

-Ђолета сам познавао 35 година. У тренутку кад смо се упознали, средином осамдесетих у време Ђолетовог албума „Бездан“ ја сам већ увелико радио као новинар. Али сам избегавао сусрет са Ђолетом, као што сам избегавао сусрете са неким другим људима о којима сам писао, плашећи се да ти људи можда неће личити на своје песме. Вук Жугић ми се јавио и казао да Ђоле и ја морамо да се упознамо. То је било тих дана када сам чуо „Бездан“, лето 1986. Волео сам Ђолета и слушао његове претходне албуме, али „Бездан“ је био албум захваљујући коме је Ђоле мени постао посебан, категорија за себе. Утолико је страх да неће личити на своје песме био већи. Међутим, он се представио у дивном светлу као топао, срдачан и духовит човек, човек који личи на своје песме. Ни у једном од наредних сусрета тај утисак није био покварен. Не могу да судим о Ђолету као човеку начелно јер га нисам довољно добро познавао. Нико га није довољно добро познавао осим његове породице и неколицине пријатеља. Могу да говорим о својим искуствима. Сва моја искуства и наши сусрети, што професионални, што приватни, били су лепи. Најпре ћу га памтити као човека у којем су на фини и складан начин били помешани срдачност и грађанска отменост- прича Ивачковић.

Његов музички дар често је остајао у сенци његовог песништва, али то ништа не говори лоше о његовој музици, али много доброг говори о његовом песништву, каже аутор прве биографије великог кантаутора.

-Ђоле је био одличан певач са изузетним даром за мелодију. Не мора свако бити Карузо да бисмо рекли да је велики певач. Постоји и Коен. Ђоле је први из света популарне културе кога су поредили са академским песницима. Поредили су га и са Диланом.

Ивачковић је књигу о Балашевићу почео да пише пре три године, али је након његове изненадне смрти, мислио да ће рукопис остати недовршен.

-Најзаслужнији што је књига, ипак, угледала светлост дана су Биља Крстић, која је са Ђолетом давних дана чинила „Рани мраз“ Цаки Кравић, басиста, Вук Жигић који је организовао све Ђолетове концерте у Сава центру и Богица Мијатовић, новосадски новинар и вероватно највећи зналац Ђолетове каријере. Захваљујући њиховим подстицајима и охрабрењима ја сам успео да завршим књигу- искрен је Ивачковић који о наслову књиге каже:

-Ђоле је почео као панонски морнар, наиван момак који улази у грубу арену музичке индустрије, али је захваљујући свом изузетном дару, па и људима који су га окруживали, сјајним музичарима, завршио као прави адмирал у белој униформи који нам победоносно маше са свог Галеба.

Уз Ђолетове стихове и ноте, ово је обавезно штиво у ком ћете, крстарећи његовом раскошном дискографијом и збирком личних и колективних сећања, засигурно уживати. „Панонски адмирал“ је заслужени наклон оригиналној Балашевићевој уметности уз одсјаје једног времена чији је био сјајан и мудар хроничар.

Промоцију књиге у пуној сали Народне библиотеке „Јован Поповић“ , извођењем Балашевићевих песама употпунили су гимназијалци Емилија Сретеновић и Ђорђе Голић.

 

 

 

 

Зелени квиз 3

У Културном центру одржан је еколошки квиз „Покажи свету како чуваш планету“. Ради подизања свести младих о заштити животне средине „Зелени квиз“ организује Покрет горана Кикинде уз подршку Канцеларије за младе и Високе школе струковних студија за образовање васпитача, и под покровитељством Покрајинског секретаријата за спорт и омладину.

Најуспешнији су били ученици ОШ „Ђура Јакшић“. Победничку екипу чине: Исидора Кленанц, Николија Мирков и Марио Бањаш, које је припремала наставница биологије, Гордана Бабић. Другопласирана је била „плава“ екипа из ОШ „Свети Сава“, а ученици школе „Јован Поповић“, „зелени тим“, заузели су треће место.

– У свим играма на почетку били смо најбољи. Ова тема је важна да бисмо имали чисту животну средину. Мислим да људи не воде довољно рачуна о томе, смеће се свуда баца и не рециклира се. Ми у школи чувамо околину и сакупљамо чепове – каже Исидора.

У такмичењу знања и спретности учествовало је 30 ученика шестог и седмог разреда десет основних школа.

– „Зелени квиз“ одржан је други пут и изазвао је велико интересовање основаца –  каже Невена Месарош-Оличков, заступница Грађанског удружења Покрет горана Кикинде. – Циљ ове активности је да ученици, на забаван начин, науче како се разврстава отпад и да разумеју значај очувања животне средине.

Дуња Чешић, координаторка Канцеларије за младе, каже да са Покретом горана сарађују две године.

– Подржали смо ову идеју и наши волонтери су помогли у организацији. То су, углавном, средњошколци који се и на овај начин едукују о значају заштите здраве животне средине – рекла је Дуња Чешић.

Програму је присуствовала и Мирослава Крнић, секретарка Секретаријата за заштиту животне средине, пољопривреду и рурални развој Градске управе Кикинда.

– Веома ми је драго што се у Кикинди буди активизам и волонтeризам у идејама за заштиту животне средине – каже Крнићева. – До сада је Секретаријат позивао удружења грађана, а сада чланови удружења зову нас. Сви имамо исти циљ – буђење еколошке свести свих грађана.

Сви учесници квиза добили су ваучере за куповину садница дрвећа или цвећа како би оплеменили свој школски простор, а три првопласиране екипе награђене су и „зеленом“ екскурзијом, посетом Сремским Карловцима и Еколошком центру „Радуловачки“.

У свечаној сали Градске куће у Кикинди данас је одржана прва радионица – инфо дан Интеррег ИПА програма прекограничне сарадње Румунија – Србија у Србији.

– Од 2002. године имплементирали смо више од 170 пројеката и, на тај начин, привукли смо око 20 милиона евра у Средњи Банат и део Северног Баната. Све активности усмеравамо ка развоју локалних самоуправа – каже Дејан Ненадовић из Регионалног центра за друштвено-економски развој „Банат“ из Зрењанина.

Прва оваква обука у новом циклусу одржана је пре два дана у Темишвару, а данас у Кикинди присуствовала јој је и директорка Програма прекограничне сарадње, Оана Кристеа. Укупан буџет циклуса који траје од 2021. до 2027. године већи је од 87 милиона евра, каже Саша Танацков, у Градском већу задужен за привреду и инвестиције.

– Први позив у овом циклусу траје од 1. октобра до 1. фебруара 2023. године и има два приоритета: заштиту животне средине и управљање ризицима, и друштвено-економски развој. За разлику од претходног циклуса, имамо само две линије за аплицирање, што значи да ће бити прилично велико интересовање за мањe oпција. За прву приоритетну линију предвиђено је преко 11 милиона евра, а за другу око 13 милиона – рекао је Танацков.

Градоначелник, Никола Лукач, истакао је да је, поверавањем организације инфо-дана, Кикинди указана врелика част.

– Индиректни и директни корисници потенцијално имају одличну прилику да конкуришу са својим пројектима. У претходна два циклуса ми смо, на квалитетан начин, искористили средства добијена на овом конкурсу. За нови циклус такође ћемо пажљиво изабрати пројекте, оне које ће Кикинди донети бенефите и побољшати квалитет живота становника – рекао је Лукач.

Градоначелник је, такође, најавио да ће Град, у наредних десетак дана, обновити братску повељу са Жомбољем, са којим се планира аплицирање по заједничким пројектима.

Обука о изради буџета пројеката привукла је велики број заинтересованих. У Удружењу спортских риболоваца и Месној заједници Наково одлучили су да конкуришу за средства како би завршили спортско-рекреативни центар у овом месту.

– Правимо комплекс око језера, иза „Полетовог“ стадиона, да бисмо и будућим генерацијама оставили нешто вредно и корисно, што ће служити на понос нашем месту. Језеро је ископано, имамо и струју и воду, и један мали објекат који смо већ изградили. Надамо се да ћемо успети да добијемо новац да завршимо цео пројекат. До сада су улагали Град и Месна заједница, добили смо и доста личних средстава, а потребно нам је још око 17 милиона динара да бисмо све завршили – каже Бранислав Чубрило – Рус, члан Савета Месне заједнице и Управног одбора Удружења спортских риболоваца у Накову.

За реализацију пројеката по Програму прекограничне сарадње, на територију Града слило се преко 2,4 милиона eвра; најзначајнији су повезани са граничним прелазом Наково-Лунга.

градисте

У току септембра и октобра реализована је девета кампања археолошких ископавања на локалитету Градиште који се налази на ободу атара Иђоша, око седам километара удаљен од Кикинде. Познат је под неколико имена, од којих је једно и Словенски град. Настањен је био, са прекидима, од периода старијег неолита до средњег века.

Локалитет је проглашен за археолошко налазиште и културно добро од великог значаја и до сада је ископаван у више наврата, 1913, 1947, 1948, као и 1972. године. Због тада недовољно развијених археолошких метода уочена је потреба новог истраживања овог веома значајног налазишта сада најновијим техникама и анализама. Пројекат систематских археолошких истраживања стартовао је у 2014. години, наводи Неда Мирковић Марић из суботичког Међуопштинског завода за заштиту споменика културе.

– Ове сезоне настављена су истраживања сонде на узвишењу неолитског дела локалитета, где се ископава део испод познонеолитске куће, димензија 9×6 метара, која је истраживана прошлих сезона, а детектована захваљујући резултатима геофизичких снимања из 2014. године. Област северног Баната у неолиту била је зона у којој су се мешали утицаји потиске културе, распрострањене на територији данашње Мађарске и винчанске културе, која се простирала на територији северног и средњег Балкана (данашња Србија, део Румуније, Македоније, Босне). У току 2022. дефинисани су рушевински слојеви најранијих винчанских кућа, те се стигло до нивоа првобитног хумуса- каже Мирковић Марић.

Циљ ископавања на овом делу локалитета је прецизно дефинисање стратиграфије. Ископавање на бронзанодопском делу локалитета из претходних година, које је реализовано у сарадњи са стручњацима из  Универзитетског колеџа у Даблину дало је нове резултате о начину изградње ровова и одбрамбених система утврђења.

Од 2015. до 2019. на локалитету се одржавала и Међународна школе археологије на којој су учествовали студенти Школе историје, археологије и религије Универзитета у Кардифу (School of History, Archaeology and Religion, Cardiff University) Велика Британија, Универзитетског колеџа у Даблину, Ирска (University College Dublin, School of Archaeology), као и са Филозофског факултета Универзитета у Београду. Сем теренског рада, студенти су се упознали са процесом рада у теренској лабораторији након ископавања, учествовали су у прању, тријажи, сортирању, обради и цртању налаза. Такође су добили вредно искуство од специјалиста експерата за обраду различитих врста налаза (остатака фауне, артефаката од окресаног камена, керамике) и упознали се са неолитом и бронзаним добом Баната и југоисточне Европе.

– До сада су у оквиру девет година трајања пројекта извршена геолошка бушења, геофизичка снимања на површини од преко 18 хектара, као и површинска проспекција налазишта и околине, док су се ископавања фокусирала на истраживање неколико стамбених објеката на неолитском делу локалитета и јама, структура и одбрамбеног система унутар и око бронзанодобног дела локалитета. Резултати истраживања ће значајно унапредити наша сазнања о начину живота неолитских и бронзанодобних становника данашњег Иђоша и банатске равнице. Наредних година планиран је рад на стручној, али и популарној публикацији, изложба и археолошке радионице- објашњава археолошкиња.

Ископавања у току 2022. године у оквиру Пројекта систематских археолошких истраживања локалитета Градиште у Иђошу реализује Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица у сарадњи са Балканолошким институтом САНУ и Народним музејом Кикинда. Пројекат је, као и претходних година, подржало Министарство културе и информисања Републике Србије.

Насеље из седмог миленијума пре нове ере

У најстаријем хоризонту насељавања констатовано је постојање налаза рано-неолитске старчевачке/кереш (7. и 6. миленијум пре наше ере). Затим следи хоризонт ране винчанске културе, а следећу фазу чине остаци насеља са материјалом касног неолита, тј. винчанске и потиске културе (5. миленијум пре наше ере). Знатно веће је касније насеље са остацима два концентрична земљана бедема пречика 250 м, које се на основу налаза може везати у период позног бронзаног доба и почетка гвозденог (крај 2. миленијума пре наше ере).

Поготком млађаног Матеје Јарића (19), четврт сата пре краја дербија с Перлежанима на Градском стадиону, ОФК Кикинда је стигла до нова три бода па у последња два кола јесени улази бодовно поравната са Слободом из Нових Козараца, која је због боље гол-разлике на челној позицији војвођанског „Истока”.

– Тешко извојевана и мени посебно драга победа, гол ми много значи. Били смо стрпљиви и дочекали прилику. Овакви тријумфи јачају карактер екипе и подижу морал – каже Јарић.

У првом полувремену Перлежани су оставили одличан утисак, имали су три сјајне прилике, али је изванредан био голман Кикинђана Далибор Савков.

– Откако сам у ОФК Кикинди углавном сам на домаћем терену остајао неоцењен, али Перлежани су ме добро намучили, опасно су претили, а дефанзивци испред мене у наставку утакмице били су сигурни па сам у том делу могао и предахнути – истиче Београђанин Савков.

Тренер Јевто Јарчевић био је свестан квалитета Војводине.

– Имају доста српсколигашких играча и то нас је натерало на пуну мобилност, али упркос томе у првом делу нисмо били на потребном нивоу. У наставку смо агресивношћу све ставили под контролу. Овакви мечеви враћају веру у фудбал, било је много контаката, пресинга и зато честитам Перлежанима – напомиње Јарчевић.

Следи последње јесење гостовање, Кикинђани ће у Житиште.

– Бегеј има доброг и искусног тренера који познаје нашу екипу. Ми смо се много потрошили у суботу и тражим начин да енергетски освежим тим. Огроман мотив да окончамо јесен, свакако имамо – јасан је Јарчевић.

izbori (2)

Избори за чланове 19 савета националних мањина заказани су за недељу 13. новембар, док ће четири мањине – горанска, македонска, хрватска и црногорска, бирати представнике путем електорске скупштине.

У законском року је потврђено 50 изборних листа. На листама је троје Кикинђана: Рамона Тот, професорка мађарског језика и књижевности, налази се на изборној листи кандидата за чланове Савета мађарске националне мањине- „Мађарска слога”. Милица Ристић, струковни васпитач је на листи „За јединство Рома Србије Ибро Идић” као кандидаткиња за чланицу Савета ромске националне мањине. Жељко Раду, економски техничар, такође из Кикинде, кандидат је листе „Србија за Роме- Заједно можемо све” за Савет ромске националне мањине.

По пет листа потврђено је за албанску, бошњачку, русинску и руску мањину, четири листе поднеле су Ашкалије, по три листе имају бугарска, буњевачка, египатска и словачка национална мањина.

Између две листе бираће Роми, Румуни, Украјинци и Чеси, док по једну листу имају Немци, Власи, Грци, Пољаци, Мађари и Словенци.

Бирачка места биће отворена у недељу у 7 сати, а затворена у 20 часова. На територији Града Кикинде биће 10 бирачких места, пет у граду и пет у селима.

Редовни избори за чланове националних савета националних мањина одржавају се сваке четири године, колико према Закону, траје мандат једног сазива националног савета.

 

AP ugovor

Град Кикинда једна је од осам локалних самоуправа у Војводини које ће добити бесповратна буџетска средства за завршетак послова на изради просторног плана града и плана генералне регулације североисточног дела Кикинде.

Покрајински секретар за урбанизам и заштиту животне средине, Немања Ерцег, уручио је у среду, у Влади АП Војводине, уговоре о суфинансирању израде планских докумената градоначелницима и представницима локалних самоуправа које су то право оствариле на конкурсу за 2022. годину.

„Уз подршку председника Александра Вучића и Владе Републике Србије, стратешки пројекти којима је обухваћена Кикинда дају нам наду да ћемо, у наредном периоду, направити још боље услове за то да млад човек апсолутно пожели да остане у Кикинди и да му створимо услове за породични живот, као и да има посао адекватан свом образовању“, поручио је градоначелник Кикинде, Никола Лукач.

Don`t copy text!