Sa Kikinđanima je večeras, na predstavljanju svoje knjige u Narodnoj biblioteci „Jovan Popović“, razgovarao Feđa Štukan. Ovaj bosanskohercegovački glumac napisao je autobiografsko delo „Blank“, koje sadrži najintrigantnije delove njegovog života, obeleženog dramatičnim obrtima: učešćem u ratu, boravkom u psihijatrijskoj bolnici, narkomanijom, alkoholizmom, ali i uzletom do glumačke akademije, zasnivanjem porodice i holivudskom produkcijom. Štukan je i pilot i padobranac i bajker, a najvažnije mu je, kaže, što je Ajin tata. Promena je moguća i ovo je utešna knjiga, kaže on.
– Mislim da ne postoji apsolutno dobro ili loše u životu, samo je pitanje kakav je vaš odnos prema tome. Ljudi misle da imaju problema, onda pročitaju moju knjigu i shvate da im život nije toliko crn koliko su to od njega sami napravili. Uz to, knjiga mnogo pomaže zavisnicima, mislim da je to zato što sam zapisivao tok svojih misli, i te emocije se lako čitaju: zašto čovek pada na dno, i ostaje na dnu, kako ga prepoznaje i iskoristi da se odgurne i podigne. Većina obično ostaje u međustanju, između vrha i dna, životari, što je, mislim, najgora opcija.
Knjiga je nastala na nagovor Štukanovih kumova, Breda Pita i Anđeline Žoli, sa kojom se upoznao kada ga je na audiciji odabrala da igra u njenom filmu „Zemlja krvi i meda“.
– Oni su potpuno obični ljudi. Družili smo se jedno vreme, on tada nije ni pio, samo je ponekad znao da savije džoint. Šta se posle dogodilo s njima, ne znam, čuli smo se i posle njihovog razvoda, ali nisam želeo da zalazim u to.
Posle Anđelininog filma sa Štukanom, glumački par predložio mu je da napiše sažetak o svom životu, kako bi ga scenaristi pripremili za film.
– Kako tada nisam imao računar, Anđelina mi je kupila ajped. Ispisao sam trideset strana, bez naslova, i poslao im. Javili su da su oduševljeni i da im se posebno dopada naslov. Tada sam shvatio da je program to obeležio kao „blank“ dokument. Potražio sam prevod i shvatio koja su sva moguća značenja te reči. Tako je naslov i ostao.
Pisanje scenarija poverili su reditelju iz BiH, Pjeru Žalici, i od toga će biti ili film ili serija, kaže Štukan. On je, u međuvremenu, nastavio da piše i, posle devet godina, završio knjigu. Za kratko vreme roman je postao obavezna literatura na Univerzitetu „Goldsmits“ u Londonu i na Univerzitetu u Mostaru. Preveden je na engleski, francuski i italijanski jezik. „Blank“ je i svojevrsno ratno svedočanstvo koje razbija sve iluzije o naciji i religiji, objašnjava autor. Sa distance od 30 godina priča o svom dobrovoljnom pridruživanju vojsci BiH, i o ratu u koji je, kako kaže, od rođenja bio pripreman da ode.
– Čitav sistem na ovim prostorima podučava mušku decu agresiji – kupuju im se pištolji, religija im priča o mučenju, i crtani filmovi su agresivni. I tako se dogodi da, sa 18 godina, stasaš u čoveka koji je nacionalista i spreman je za rat. To se i meni desilo, i to je strašno pogrešno. Religija i patriotizam upakovani su u šareni celofan od kojeg se ne vidi šta je iza toga, a u pozadini je pljačka ogromnih razmera: donacije su pokradene, armiji BiH prodavano je oružje iz Kragujevca, političari su se bogatili otkupljujući, za tri odsto vrednosti, platu od 400 maraka u sertifikatima koje su dobijali vojnici na borbenim položajima da bi, za smešne cene, kupovali nekretnine; i, što je za mene i najstrašnije, trgovalo se humanitarnom pomoći – ona se prodavala i na pijaci. Nisam to mogao da podnesem, a posebno pomisao da sam obučen da ubijem čoveka. Shvatio sam da je jedini način taj da sebe proglasim ludim i tako sam završio na Psihijatriji.
Za takvu odluku već je bio spreman, ali su presudili jedan pas i prvi pucanj iz snajpera.
– Između naših i položaja srpske vojske bila je livada, po kojoj se slobodno šetao jedan pas, bio je crno- beli, zvali smo ga Žućo. Bio je divan pas, pametan. Hranili smo ga i mi i „neprijatelji“, dolazio je i kod jednih i kod drugih. Žućo je svaki put osetio vibracije u vazduhu kada minobacač ispali projektil – odmah bi legao i počinjao da cvili, a mi smo bežali u zaklon. Spasio nam je živote nebrojeno puta. Jednog dana postavio sam minu u blizini srpskih položaja. I našao ju je Žućo. Raznela ga je. Nedugo posle toga morao sam prvi put da pucam iz snajpera, za šta sam i bio obučavan u specijalnim jedinicama. Promašio sam, ali me je saznanje da sam bio spreman da ubijem, potpuno osvestilo. Posle Žućine smrti i ovog događaja, bio sam spreman na sve, samo da izađem iz borbe.
U međuvremenu, dok je još bio u utočištu, u bolnici, upisao je glumačku akademiju i završio je. Zatim se oprobao i kao muzičar u Nemačkoj, bio zavisnik od droge i alkohola, čak je bio i diler u Sarajevu. Sve loše stvari odavno je pobedio i danas je zaposlen u sarajevskom Kamernom teatru 55. Karijera ga je već nekoliko puta odvela u Holivud, gde je snimao filmove A produkcije: „Savršen dan“ (2015.), „Dete 44“ (2015.), „Kursk“ (2018.), i seriju „Bez granica“ (2013.). Publici u Srbiji poznat je po ulogama u filmu „Nečista krv“ i seriji „Klan“, po kojoj je stekao veliku popularnost.
– Osim nekoliko epizoda iz prve sezone, seriju nisam gledao. Ne radim to, ne gledam ono što snimim, ne volim svoj glas da čujem – kaže Feđa. – Mislim da je serija duhovita samo zahvaljujući glumcima, oni vole da prave takve uloge, to je, izgleda, nešto što se baštini u glumi na ovim prostorima.
S druge strane, knjiga „Blank“, ocenjena kao istorijska čitanka o ratu na ovim prostorima, a koju je u Srbiji izdala „Čigoja štampa“, takođe je zaustavila medijski linč u državi u kojoj živi.
– Ni oni koji me inače osuđuju za svašta, kada je knjiga izašla, nisu to učinili. Čak se ni političari o kojima sam pisao u knjizi nisu javili da demantuju bilo šta. Mislim da oni ni ne čitaju, zato i jesu nacionalisti. Ranije, kada izađe neki članak o meni, odmah su stizale salve mržnje, pretnje ubistvima, silovanjima, obezglavljivanjima, pretili su mojoj porodici. Armija ljudi, botova je to radila po portalima. Sad ih nema, verujem da su dobili naređenje da se knjiga ni ne pominje, jer je i to reklama; svaka reklama doprinosi prodaji i, što se knjiga više prodaje, istina se dalje širi. Uhvaćeni su u šah-mat poziciji, ne znaju šta da rade, i sad mogu samo da ćute.
Izuzetna životna priča privukla je večeras Kikinđane koji su potpuno ispunili hol Biblioteke. Osim vizure pisca, dobili su i potpuno iskreno kazivanje bivšeg ratnika i pripadnika specijalnih jedinica koji za sebe kaže da se ne deklariše nacionalno, da je mešavina sva tri konstitutivna naroda u Bosni i Hercegovini. I koji nema problem da stvari nazove pravim imenom – zlo je na tamnoj strani, odakle god da dolazi, a patriotizam i religija su samo sredstva moćnika kojima manipulišu radi sticanja koristi. Nema nikakvih iluzija u „Blanku“ Feđe Štukana. I u tome je njegova vrednost. I dno sa kojeg se može samo ka vrhu.
Od ukupno 23 vozila, najviše ih je bilo marke fijat (10), zatim ševrolet (5), ford (4), citroen (2) i po jedan bjuik i dodž. Zanimljiv je i podatak da su od 23 vlasnika vozila, dve žene: Margita Nojman je imala ševrolet, a udovica Sida Simić bjuik.
-Agencija apeluje na vozače da posebno obrate pažnju na pešake i bicikliste, ali i na pešake i bicikliste da poštuju saobraćajna pravila. Cilj je da se što više meri smanji broj saobraćajnih nezgoda. Takođe, apelujemo i da u uslovima smanjene vidljivosti roditelji decu obuku u što svetliju garderobu ili svetlo odbojne prsluke, kao i da bicikli budu na pravilan način osvetljeni napred i pozadi- navodi Miloš Milekić iz Agencije za bezbednost saobraćaja.
-Nastavljamo saradnju sa Agencijom za bezbednost saobraćaja Republike Srbije u cilju promocije bezbednosti svih učesnika. Svima su nam najvažnija deca, pa smo se ovoga puta fokusirali na one koji tek treba samostalno da krenu da učestvuju u saobraćaju. Deci se ovde na adekvatan, ali i zanimljiv način prenosi sve ono što treba da znaju o bezbednosti u saobraćaju. Nastavićemo sa ovakvim edukativnim sadržajima, biće još radionica, testova i simulacija u saradnji sa Agencijom –rekao je Lukač.
U poseti Kikindi danas je bila komesarka za izbeglice i migracije Nataša Stanisavljević, u pratnji pomoćnika Ivana Gerginova. Na sastanku sa gradonačelnikom, Nikolom Lukačem, razgovarali su o unapređenju saradnje radi rešavanja pitanja migracija, o stambenom zbrinjavanju izbeglica iz Bosne i Hercegovine i Republike Hrvatske i o drugim zajedničkim projektima.
Gradonačelnik i gosti zatim su posetili Prihvatni centar u Kikindi. Komesarka se upoznala sa brojem smeštenih migranata i oblicima i vrstama pomoći i usluga koje im se pružaju.