Бранислав Зрнић (45) од када зна за себе живи са ретком болешћу. Мишићна дистрофија је урођена, не напредујућа болест и како каже захваљујући јакој вољи и помоћи породице, пријатеља, локалне самоуправе и државе он живи као и сви други.
-До сада сам имао девет операција и захваљујући њима моје здравствено стање се побољшало. Да није било корективних операција дошао бих у ситуацију да не могу да ходам и да се нађем у колицима. Операције оба стопала, лакта и шака су обављене у Њујорку, Немачкој и у Новом Саду. Неопходне су константне медицинске терапије и средства да би се моје стање одржавало. Сваког дана се лечим. Око 30.000 динара месечно потребно ми је за рехабилитацију коју не покрива здравствено осигурање – сазнајемо од Зрнића.
Одлучујућа је била основна школа, где су га сви другови из разреда максимално подржавали и где је, како каже, схватио да мора да се бори и избори за себе. Болест га није спречила да нормално живи, ради и велики део живота посвети спорту.
-Био сам дугогодишњи председник женског рукометног клуба „Кикинда“, као и секретар у Мокрину. Од 17 година проведених у спорту 12 сам био секретар мушког рукометног клуба „Црвена звезда“. Многи не знају да сам и даље активан у спорту, у кошаркашком клубу „Црвена звезда“ из Београда сам члан Скупштине већ два мандата. Овај клуб је најуспешнији од свих у овом делу Европе и бити део највишег органа клуба је част и понос. Председник клуба је Небојша Човић и он ме је лично позвао да будем део управљачког тела – истакао је наш саговорник.
Већ 16 година Зрнић је запосле у филијали Републичког фонда за здравствено осигурање у Кикинди у којој сам посао добио преко конкурса за запошљавање особа са инвалидитетом.
-Мој највећи успех је управо моја породица. Животни успех ми је моја четворогодишња ћеркица – навео је Зрнић.
Његов живот је свакодневна борба. Има падова и успона, али истрајава у томе.
-Министарство за бригу о породици и деци од прошле године помаже особама са ретким болестима и моја идеја је да оснујемо друштво у којем ће бити особе са ретким болестима са територије Севернобанатског округа. У северном Банату нас има двадесетак и жеља ми је да се окупимо у организацији. Жеља ми је била да то буде баш 28. фебруара, Светски дан особа са ретким болестима, али то ће бити врло брзо – напоменуо је Бранислав.
Град Кикинда помогла је Зрнићу када је одлазио на операције, а значајна је и подршка у оснивању организације која ће окупити особе са ретким болестима.
А.Ђ.
