U okviru izložbe „Đorđe Radak Kikinđanin“ u Galeriji Nova Narodnog muzeja organizovano je predavnje o zadužbini u Matici Srpskoj. Dr Jelena Veselinov, upravnica poslova u Matici Srpskoj predstavila je zadužbinu našeg sugrađnina.

-Đoka Radak osnovao je sedam zadužbina i sve su bile pod upravom Matice srpske. Sve su bile različite, tako da su različito i funkcionisale i različito su trajale. Pojedine zadužbine bile su daleko od ciljeva Matice srpske i zato je bilo teško realizovati ih. Nije bilo lako iz Novog Sada tražiti udavaču, koju Đoka Radak detaljno opisuje od toga kakvog zdravstvenog stanja treba da bude, od kojih roditelja treba da bude, do toga za koga se udaje kako bi joj se dao miraz  – kaže naša sagovornica.

Radak je bio veliki zadužbinar i celokupno svoje imanje, koje nije bilo malo i iznosilo je oko 250.000 ondašnjih kruna 1906. godine, kada je umro, testamentom je ostavio na upravljanje Matici srpskoj.

-Njegov književni fond i stipendijska zadužbina mogla je sasavim lepo da funkcioniše jer je bila u sladu sa ciljevima Matice srpske. Đorđe Radak nije poslušao savet Matice srpske i svu imovinu je prodao, tako da je osnovna imovina zadužbina bila u novcu. Period posle njegove smrti bio je veoma turbulentan imali smo Veliki rat, Prisajedinjenje, Drugi svetski rat kada su se menjale valute i nastajale nove države. Došlo je i o devalvacije dinara tako da se njegova zadužbina smanjivala zbog opštih društvenih okolnosti. Svega dve njegove zadužbine su u punoj meri ispunjavale svoje ciljeve – otkrila je dr Veselinov.

Zdužbinarski fondovi su uticali da se Matica srpska održi i Radak je bio jedan od najvećih dobrotvora. Povod za izložbu je dvestogodišnjica od rođenja jedne od najznačajnijih ličnosti Kikinde 19. veka koja je otvorena do 17. februara.