Лазарева субота у народу позната као Врбица  посвећена је најмлађима и означава се као дечији празник.

Врбица је празник дечије радости, јер је Христос, полазећи у Јерусалим рекао: „Пустите децу к мени, јер таквих је Царство небеско”. У том чину је и симболика врбе, по којој и празник носи име. Она симболизује палмине гране којима су хришћани поздрављали Спаситеља на уласку у Јерусалим.

Обичај у нашем народу јесте да се деца доведу у цркву. Родитељи их лепо обуку, купују им звончиће везане за тробијку и стављају их око врата. Деца трче по порту и радују се, а младе врбине гранчице носе, потом, кућама и стављају се поред иконе и кандила
Звончићи које деца носе су симбол победе над смрти јер је на тај дан Исус оживео Лазара.

Поред врбе и звончића, обичаји налажу и да се данас набере цвеће, а потом остави да преноћи у води. Сутрадан, на Цвети, сви укућани треба да се умију том водом како би били здрави.

Традиција у Кикинди је да Врбицу прати и вашар, који ни овога није изостао, на радост деце.