Knežević je pričao o tome kako je postao glumac iz čiste dosade, zašto je na sceni toliko puta i stradao ali i ozdravio, zašto prestoničke „tezge“ pune sale, da li publika više voli gostujuće glumce, koju predstavu komisija nije htela da pusti pred publiku, a ona ipak postoji skoro četiri decenije, ko je bio najbolji direktor pozorišta i zbog koga i za koga se prave predstave, kao i zašto pozorište više nikome nije kuća.